Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Izvolite.

Hvala.

Od 2014. godine čekali smo obećanje tadašnjeg ministra Vulina da će biti donet novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. I, konačno smo dočekali taj zakon na dnevnom redu ovde krajem prošle godine, nažalost, u paketu sa budžetom i zakonima koji prate budžet i gotovo da ni jedna jedina reč nije bila rečena tada o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom,

Mi smo kao poslanička grupa SDS, Narodne stranke, govorili u nekoliko rečenica o lošim rešenjima koje taj zakon donosi, pre svega načinu obračuna naknade za porodiljsko odsustvo, o tome da se računa poslednjih 18 meseci od dana kada se odlazi na porodiljsko, do dana kada se odlazi na porodiljsko odsustvo, a da u te mesece, ukoliko žena nije bila zaposlena, računa se prihod od nula dinara, a celokupan onda zbir za 18 meseci se deli sa 18.

Nažalost, nije reagovala tada ni vladajuća većina, nije reagovala ni javnost i, evo, od 1. jula, kada je krenula primena ovog zakona, javljaju se brojne žene, koje su se u međuvremenu u tom periodu porodile i koje su dobile rešenja za naknadu na odsustvu za porodiljsko bolovanje od svega nekoliko hiljada dinara. Ta situacija je dovela i do protesta majki u Beogradu prošle nedelje, koje su protestvovale ispred Vlade.

Mi smo ponudili rešenje kao predlog novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj Predlog zakona je u proceduri Skupštine od februara meseca ove godine. Taj predlog ispravlja situaciju i ne dozvoljava da se desi da porodilja za vreme odsustva posle porođaja prima sramnu naknadu. Znači, ona po našem predlogu zakona definiše minimalnu naknadu koja ne može biti manja od polovine minimalca isplaćenog u Republici Srbiji u tekućoj godini. Ona menja i maksimalan iznos naknade, koja je sada smanjena na tri prosečne zarade.

Ovaj predlog zakona, takođe, definiše na drugačiji način roditeljski dodatak u odnosu na ono što je usvojeno, definiše način za ostvarivanje dečijeg dodatka na način da mnogo širi broj dece prima taj dečiji dodatak kao jednu od ključnih mera za jačanje porodice, što bi trebalo da bude uloga ovog zakona, a on, onako kako ga je usvojila Vlada, odnosno ova Skupština, pre nepunih godinu dana, to do danas nije.

Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Predlog zakona o kulturi je takođe duže vremena u proceduri. I, suština tog zakona je da se kulturnim radnicima koji ostvare nagrade na međunarodnim svetskim i evropskim takmičenjima dodele nacionalne penzije onako kako je to urađeno sa vrhunskim sportistima.

To je Zakonom o kulturi, koji važi u Republici Srbiji, ostavljeno da se uradi ukoliko to Ministarstvo kulture smatra da je potrebno, tako što Ministarstvo predlaže, a Vlada eventualno onda usvaja.

Mislimo da je to loše i loš odnos prema kulturnim radnicima i da oni zaslužuju da, ukoliko je njihovo stvaralaštvo ocenjeno najvišim ocenama na međunarodnoj sceni i na taj način podižu i ugled Srbije, da budu obezbeđeni od strane Republike Srbije i imaju određenu materijalnu sigurnost.

Naravno, usvajanje, otvaranje rasprave Zakona o kulturi sigurno bi dovelo i do rasprave o stanju u kulturi. Stanje u kulturi danas beleže pozitivne, ali nažalost, i neke negativne stvari. Pozitivno je, naravno, otvaranje Muzeja savremene umetnosti ranije ove godine, a letos je otvoren, posle dugog perioda, i Narodni muzej Srbije i to je svakako dobra vest i pohvalna činjenica za Vladu. Ali je loša vest ovo što smo mogli da gledamo, odnosno da pratimo prethodnih dana, kako se u Srbiji ponovo uvodi cenzura u filmsku umetnost, kako je Filmski centar Srbije, iz razloga potpuno neprimerenih 21. veku, tako što određena grupa ljudi upadne u prostorije Filmskog centra Srbije i zahteva ukidanje finansiranja određenog umetničkog projekta, koji je odobren već bio više od godinu dana.

Onda, upravni odbor, odnosno dešava se volšebno preko noći, sporazumno, kako se to kaže, sporazum o odustajanju od finansiranja tog filmskog projekta od strane Filmskog centra Srbije. To su stvari koje su apsolutno nedopustive u 21. veku. Mislim da je potrebno da se Zakon o kulturi stavi na dnevni red skupštine, u ovom delu koji mi predlažemo, ali i u drugim delovima koji bi šire sagledali stanje u kulturi u Srbiji danas. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.
Izvolite.

Hvala.

I ovaj zakon, jedno duže vreme, već jedno dve godine predlažemo. Suština ovog zakona je da se uvede akciza na voćne sokove sa dodatkom šećera i drugih sredstava za zaslađivanje i ostala bezalkoholna pića, osim sokova od voća i povrća.

Ovo je jedna mera koju Svetska zdravstvena organizacija predlaže državama kao deo borbe protiv gojaznosti. Da se i Srbija suočava sa problemom gojaznosti govori se s vremena na vreme, Vlada je čak usvojila Uredbu o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Međutim, ta Uredba ne sadrži konkretne mere kao što je ova akciza koju mi predlažemo.

Ta akciza postoji u brojnim zemljama – Irska, Norveška, Meksiko, Mađarska, od 2011. godine, gde je usvajanje takve mere posle nekoliko godina dovelo do smanjenja ovih vrsta pića za preko 20%. Ovde imam jedan naslov koji kaže da je svako treće dete u Srbiji gojazno. Oni koji su upućeni znaju kolika je opasnost kod gojaznosti dece i koje zdravstvene probleme to u budućnosti može da dovede.

Nažalost, kada smo jednom dali da se usvoji kao amandman kod usvajanja Zakona o akcizama ministar je rekao da nema ništa protiv ovog amandmana, ali nekoliko nedelja posle toga bio je počasni gost na proslavi poslovanja „Koka kole“, kao jedne od kompanija čiji proizvodi bi se sasvim sigurno našli pod udarom ovakvog jednog zakona, i negde posle toga, čini mi se, da se kod njega izgubio taj entuzijazam da se država Srbija aktivnim merama uključi u borbu protiv gojaznosti.

Uvođenje jedne ovakve akcize stvorilo bi mogućnost od nekih, čini mi se, tri do četiri milijarde dinara u budžetu kojim bi mogao da se obezbedi jedan zdrav obrok u školama za svakog đaka u Republici Srbiji, stvorilo bi mogućnost da se organizuju programi i edukacije kojima bi se deci i njihovim roditeljima objasnila štetnost loše, nezdrave, brze hrane. Verujem da bi se kroz nekoliko godina, kao u nekim drugim zemljama koje su ovu stvar uradile, preokrenuo trend i krenulo ka smanjenju broja gojaznih. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

Hvala.

Ovo je jedan kratak tekst, kratak zakon i on predlaže jednu vrlo malu izmenu u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a to je da se u poreskom rešenju bude iskazan iznos koji je više ili pogrešno plaćen porez, odnosno sporedna poreska davanja, kao i pouka o pravima iz ovog stava.

Veliki broj građana Srbije danas koji, recimo, izmiruju porez na imovinu ne zna u kom stanju je njihov poreski dug, da li ga ima, da li su možda više platili, s obzirom da nikada uz rešenje, koje svake godine dobiju, ne dobiju i stanje o iznosu koji postoji vezan za njihovo ime u poreskoj upravi.

Prosto mi je neverovatno da je Vlada odbila jedan ovakav predlog, da smatra da nije potrebno usvojiti, objašnjavajući na koji način se i šta se dešava ukoliko je pretplaćeno. Poenta ovog zakona je da se građanin kao poreski obveznik obavesti o tome da li postoji poreski dug ili da li je on možda pretplatio svoju poresku obavezu kako bi onda platio manje.

Građani kada dobiju poresko rešenje, a ono iz nekog razloga svake godine kasni, budu obavešteni samo o tome koliko treba da plate u tekućoj godini, ali ako zakasne nekoliko dana, mogu da odu u minus, ako nekad pretplati, ne zna koliko je potrebno da doplati… Lično sam bio pre nekoliko dana da ispravim poresko rešenje, pošto je poreska uprava, naravno, pogrešila i poslala ga na pogrešnu adresu, ali sam ga slučajno dobio i tamo sam konstatovao da postoji neki dug od 50 dinara, jer nije bilo jasno, jer se kasnilo sa dostavom poreskog rešenja, a kamata je uredno zaračunata od perioda kada je ono napisano, iako je meni dostavljeno nekoliko meseci kasnije.

Smatram da u vreme ove velike priče o digitalizaciji nije nikakav problem da se nad poreskim rešenjima koje građani svake godine dobiju za porez na imovinu unesu iznos stanja duga, odnosno pretplaćenog iznosa. To je suština ovog zakona. Očekujem da ga ova Skupština, kao poseban zakon ili kao amandman, kada budemo imali ovaj zakon u proceduri, i usvoji. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Želite reč?

Hvala.

I ovaj zakon više od dve i po godine stavljamo na dnevni red sa idejom da se iznos pretplate ne plaća po svakom brojilu za električnu energiju u domaćinstvima koja imaju više brojila, nego da se plaća samo na jedno brojilo. Na postojanje ovog problema i nelogičnosti koje on proizvodi ukazivali su i neki poslanici vladajuće koalicije kroz poslanička pitanja, ali nažalost nije bilo reakcije Vlade, nije bilo reakcije većine da predlog ove izmene stavi na dnevni red. Danas imamo situaciju da domaćinstva koja imaju nekoliko električnih brojila na garažu, na pomoćne prostorije, na štale i slično, pored električnog brojila za kuću, plaćaju iznos pretplate za svako od tih brojila.

Posebno je pitanje – šta građani za tu pretplatu koju plaćaju dobijaju? Malopre jedan od mojih kolega iz opozicije je govorio o tome na koji način javni medijski servis organizuje informativni program i informativno-političke emisije, kojih ionako ima veoma malo na kanalima javnog servisa, da u tim emisijama, od izbora za Skupštinu grada Beograda koji su bili u martu mesecu ove godine, nije bilo gostovanja ni jednog jedinog lidera stranaka opozicije. Podsećam ad ovu taksu, kao što to kaže zakon, plaćaju svi građani Srbije, a neki plaćaju i po nekoliko puta.

Takve stvari sasvim sigurno nisu u skladu sa proklamovanom evropskom politikom, obavezama Srbije na evropskom putu da se obezbedi sloboda medija i direktno su izvrgavanje suštini javnog servisa koji je ustanovljen, čini mi se, 2006. godine, kada je uvedena taksa, koju je, podsećam vas, ova vlast najavljivala da će ukinuti, pa je onda dve i po godine od dolaska na vlast to urađeno da bi samo šest meseci kasnije taksa se vratila i ponovo se naplaćivala na potpuno isti način kroz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put bez mogućnosti da se oslobodite višestrukog plaćanja ukoliko imate više električnih brojila na svoje ime.

Pozivam vas da stavimo ovaj zakon na dnevni red i usvojimo ovu izmenu zakona. Hvala.