Hvala.
Poštovanje dragi poslanici, Ekselencije, dame i gospodo, dragi prijatelji, velika mi je čast da budem u zemlji i u naciji u kojoj se osećam kao kod kuće.
Hvala vam gospođo predsednice za poziv, za dobrodošlicu i topao doček.
Pozdravljam vas i u ime ostalih poslanika iz raznih političkih stranaka koji su sa mnom stigli. Istina, nema nas onoliko kao što je bilo poslanika 1926. godine kada su specijalnim vozom stigli u broju 72 člana Čehoslovačke narodne skupštine, što je dokaz snage i trajnosti naših odnosa, dokaz prijateljstva, savezništva i bratstva.
Za mene je velika čast što mogu da vam se obratim upravo u Beogradu, ovde u slavnom parlamentu koji simbolizuje srpsku državnost od početka 19. veka. Za mene je velika čast što mogu da vam se obratim, vama, predstavnicima naroda koji je već 1835. godine, kada se i dalje teško borio za potpunu samostalnost, još tada je usvojio Sretenjski ustav, ustav moderan i liberalan, koji je u mnogome nadmašivao svoje doba. To je jasni pokazatelj demokratskog stremljenja srpskog naroda koji je pokazao još u periodu kada su tadašnje velesile želele da mu saviju kičmu svojom snagom.
Našim precima revolucionarne 1848. godine ovo u Monarhiji nije pošlo za rukom.
Oba naša naroda dugih godina živela su pod tuđom vlašću. Naša borba za slobodu je često bila zajednička. Tokom Prvog svetskog rata Česi su se borili uz Srbe. Zatim smo zajedno sa Rumunijom osnovali Malu Antantu, a Srbija je priznala Čehoslovačku čak i pre njenog nastanka već 23. oktobra 1918. godine. Hvala vam veliko za to.
Moja velika inspiracija je bio naš prvi predsednik Tomaš Garig Masarik koji se tokom rata mogao slobodno kretati Evropom i boriti za ideju samostalne Čehoslovačke zahvaljujući srpskom pasošu.
Za to postoji jedna zanimljiva priča - kada je bankarskom službeniku u Londonu, kome je nešto bio čudan naziv Moravska, vrlo spremno odgovorio Masarik da je reč o poznatoj srpskoj reci.
Ova priča za mene predstavlja simbol bliskosti naših naroda. Sam sam ponosan Moravljanin i zaista sam svoje detinjstvo proveo par metara od obale reke Morave. Možda neko od vas ovde prisutnih u sali može isto to reći da je odrastao u blizini srpske Velike ili Južne Morave. Ne morate naravno da se javite, ali možda ćemo imati priliku da kasnije porazgovaramo o tome.
Srbiji možemo biti zahvalni za podršku 1938. godine, tokom Minhenske diktature i za kasniju pomoć našim učesnicima Pokreta otpora koji su se priključili protiv nacističke borbe.
Na kraju, takođe Srbija je stala uz nas 1968. godine tokom okupacije vojske Varšavskog pakta. Godine 1918, 1938, na kraju ali ništa manje važna i ova 1968. godina kada ste stali uz nas tokom okupacije vojske Varšavskog pakta, kao što vidite ovo su naše sudbonosne osmice. Vi Srbi ste uvek ostali na našoj strani i niste propustili ni jednu istorijsku priliku da nam pomognete i da nas podržite.
Za to vam dugujemo naše poštovanje i zahvalnost, kao što mi je rekao tokom našeg poslednjeg susreta naš predsednik Zeman, koji vas sve pozdravlja, mi smo vaši dužnici i znamo šta vam dugujemo.
Kada bi trebalo da saberem i prepričam sve istorijske i sadašnje primere naše uzajamnosti i bliskosti, to bi možda oduzelo sve vreme moje planirane ovde kod vas. Raduje me razvoj naših uzajamnih odnosa, privredna saradnja se uspešno vratila na kontakte predratne. Već danas češke firme su uz zbiru na četvrtom mestu kao najznačajniji investitori u Srbiji, a spoljnotrgovinska razmena je prevazišla jednu milijardu evra, što je impozantno.
Takođe, ima i mnogo toga više, prijateljstvo, savezništvo i uzajamno poverenje pomažu i rastu zajedničkog biznisa. Važna je i saradnja u oblasti savladavanja ilegalne migracije na tzv. balkanskom putu i drugim oblastima unutrašnje bezbednosti koje imaju uticaj na bezbednosnu situaciju i kod nas u srednjoj Evropi. Veoma uvažavamo srpsku ulogu u tome i saradnju sa Srbijom.
Takođe želim da pomenem i nešto drugo zajedničko što naši narodi imaju, a to su sveta braća Konstantin i Metodije, patroni naših zemalja. Nedavno sam imao mogućnost da govorim sa poglavarom katoličke crkve papom Franjom. Složili smo se da su oni imali veoma važan uticaj za našu državnost, liturgiju i književnost. Takođe, za usidrenje u evropskoj kulturi i civilizaciji, sveti poglavar mi je napomenuo da je i danas sa svešću zajedničkih istorija, naš zadatak da kultivišemo dijalog između zapada, srednje Evrope i jugoistočne Evrope.
Zato želim ovde, u ime cele Češke Republike, u ime političkih predstavnika i njenih građana da kažem da je naša želja da poželimo Srbiji dobrodošlicu u EU. To je rešenje koje smo uvek podržavali i koje podržavamo. Istorija jasno pokazuje da stabilnost Evrope nije moguća bez zapadnog Balkana, a stabilnost zapadnog Balkana nije moguća bez uključenja Srbije, nikako protiv uključenja Srbije.
Imate našu podršku i u bezbednosnoj oblasti. Poštujem što Srbija nema aspiracije na članstvo u NATO i deklariše vojnu neutralnost, međutim postoji i ovde prostor za saradnju u okviru OEBS-a, Programa partnerstva za mir i u saradnji sa nama u vojnoj oblasti i u odbrambenoj namenskoj industriji.
U vezi sa ovim, ne mogu da ne pomenem pitanje priznanja Kosova, jer to svi od mene očekujete. Sigurno razumete koliko je za mene to teško, ali ipak ne želim to da izbegnem, jer se to ne radi među prijateljima. Ja sam predsednik Poslaničkog doma Češke Republike, ne stvaram direktno inostranu politiku, ali reprezentujem ovde sve poslanike i njihove birače bez obzira na preference i stavove.
Priznanje Kosova su u Češkoj Republici pratili različiti sporovi i nikada u češkom društvu nije imao većinsku podršku. Poslanički dom je čak usvojio Odluku kojom je pozvao Vladu da se potrudi da nađe drugo alternativno rešenje i da budućnost vidi u celoevrposkoj saradnji i u učlanjenju celog regiona u EU. Vladi faktički nije preporučio priznanje Kosova, na kraju je ipak došlo do toga u određenoj situaciji, pod pritiskom i pod utiskom argumenata koji nisu bili precizni i ispravni, što je vreme pokazalo.
Naravno, ja znam koje reči je ovde izjavio naš gospodin predsednik o eventualnom povlačenju priznavanja Kosova od češke strane i kakvu su pažnju privukle u celom svetu te reči. Znam zašto je on to rekao i meni je vrlo drago što je to rekao i poštujem ga zbog toga, upravo zbog toga što je to veoma simbolički značaj tih reči za prijateljstvo naših naroda koje sam upravo i pomenuo.
Verujem da zahvaljujući njemu može doći do novog impulsa u rešavanju pitanja Kosova. Trenutno smatram da je časno i fer ovde pred vama reći da ne možemo očekivati korenitu promenu pozicije Vlade Češke Republike po pitanju priznavanja Kosova, jer prema mišljenju mnogih eksperata to nije moguće.
Želim da se usmerim da je sada 2019. godina, da sam ubeđen da zahvaljujući otvorenom dijalogu, fer pregovaranju i merenjem istim aršinom možemo dostići trajno razumevanje, a na kraju rešavanje ovog pitanja. Ne bi bilo pravedno samo tražiti nešto od Srbije, zapad treba i od kosovskih Albanaca da traži da naprave i oni pomake, kao što se tražilo i od Srbije, naročito što se tiče demokratske uprave i pravne države, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, poštovanje građanskih prava i prava manjina i, takođe, završetak neprijateljstva. Samo ako se svi budemo ponašali civilizovano moguće je smatrati da ćemo naći neki smisleni sporazum.
Poštovana gospođo predsednice, poštovani poslanici, verujem u istorijsko iskustvo i mudrost srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, verujem u dobre susedske odnose i u stvaralačko regionalno partnerstvo koje nam se toliko pokazalo dobrim u srednjoj Evropi i u „višegradskoj četvorci“ i u saradnji „Slavkov“ sa Austrijom.
Verujem u uklanjanje barijera i u integraciju Srbije u EU. Slobodna trgovina ne sme da postane žrtva carinskih ratova i kratkotrajnih političkih ambicija. Češka mora da podržava što slobodniji pristup Srbije na unutrašnje tržište EU. Radujem se da ćemo se zajedno jednom susresti u EU i radujem se našoj saradnji u Evropi bez neprijateljstva i uzajamnih nepravdi.
Kao poruku za kraj, za budućnost, umesto svojih reči iskoristiću reči srpskog filologa i lingviste Vuka Stefanovića Karadžića, koji je bio veliki uzor našim političarima 19. veka rekavši: „ Kada svako bude radio ono što je u njegovim mogućnostima, naši narodi i naša prijateljstva će živeti“.
Poštovana gospođo predsednice, još jednom vam zahvaljujem za poziv i želim vama poslanicima i srpskom narodu sreću i uspeh.
Živela Srbija i živela Republika Češka.
