Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, jako mi je drago ponovo da govorim pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Život se sastoji od nekih malih simbola i jedan od njih je verovatno to da sam govorio pred Narodnom skupštinom pre tačno 10 godina, to je bilo 20. oktobra 2009. godine. Od tog trenutka prošlo je puno vremena, s jedne strane, a sa tačke gledišta istorije uopšte ništa nije prošlo. Mogu da kažem da je apsolutno tačno da se od tog trenutka naši posebni odnosi koji vezuju narod Rusije i narod Srbije uopšte nisu promenili.
Za mene je ogromna čast zajedno sa vama da učestvujem u ovom posebnom danu, u proslavi 75. godišnjice oslobođenja Beograda od fašističkih osvajača i još jednom da govorim pred Narodnom skupštinom Srbije. Srdačno vam čestitam i celom bratskom srpskom narodu 75. godišnjicu oslobođenja Beograda. Želim vašoj lepoj zemlji mir, prosperitet, slobodu i blagostanje.
Mi znamo da je od rezultata ovakvih bitaka kao što je bitka za Beograd zavisila sudbina ne samo Evrope, već u značajnoj meri i celog sveta. Taj događaj jednako je drag našim narodima. Znam da su prisustvovali poslanici svih regiona koji su bili oslobođeni od fašista jedinicama Crvene armije, zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. To su bile teške i krvave bitke. Dovoljno je samo da spomenemo da je oko 8.000 sovjetskih vojnika i oficira sahranjeno u vašoj zemlji i više od 4.000 poginulih tokom beogradske operacije.
Naravno, za nas je jako važno da u Srbiji pamte njihov heroizam i junaštvo, brižljivo čuvaju grobove sovjetskih vojnika i cela Rusija vam je iskreno zahvalna na tome. Danas sa posebnim osećajem zahvalnosti položiću vence na Spomenik oslobodiocima Beograda i sovjetskim vojnicima.
Mi jako cenimo težnju vaše zemlje, rukovodioca vaše države, parlamenta da se čuva istina o ratu, da se suprotstavite onome što sada kažu u svetu – svesna revizija istorije. Baš Srbija je skoro kod sebe okupila predstavnike pokreta „Besmrtni puk“ sa celog sveta na prvoj međunarodnoj konferenciji „Sećanje pobednika“. To je posebno važno danas kada se u nekim evropskim zemljama ruše spomenici vojnicima koji su njih oslobodili od fašizma, a dželate koji su bili krivi za uništavanje ogromnog broja ljudi proslavljaju kao nacionalne heroje. Otvorena propaganda nacističkih ideja, agresivne akcije neonacista u stvari su postale apsolutno redovna pojava.
Takvo gubljenje, sečenje, nije samo opasno, ono podriva najvažnijim principima međunarodnih odnosa. Ti principi, da podsetim, su bili razrađeni baš posle Drugog svetskog rata, a ne bilo kada.
Cilj tih manipulacija je da se promeni svet, da se promene norme međunarodnog prava, nekim izmišljenim razlozima, koji dozvoljavaju da nametnu neka nelegitimna jednostrana rešenja, da opravdava bilo koje delatnosti, čak destruktivne. Sve to stvara uslove za napetost i konflikte, a na kraju vodi do nestabilnosti u celom svetu. Nažalost, Srbija je na sebi iskusila posledice delovanja koje se vrše ili izvršavaju se u protivrečju u zaobilazak međunarodnog prava.
Ja sad mislim na događaje 1999. godine. Rusija je podržavala tada i podržava i sada srpski narod i spremna je pružiti vama svu neophodnu pomoć u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Mi smo zainteresovani isključivo u mirnom rešavanju postojećeg problema na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Mi želimo da situacija na Balkanu ostane stabilna i bezbedna. Naravno, mi težimo da razvijamo saradnju sa svim balkanskim državama, jačanju pozicije suverenih država, borba za nacionalne interese u svetskim poslovima. U stvari, to se ne suprotstavlja modelu globalizacije otvorenog društva, ali samo identitet, pamćenje naroda u svim korenima, to je osnov bilo koje državnosti i srpske državnosti, između ostalog i naše, ruske državnosti.
Koliko nama pokušavaju da nametnu drugačije, u svoje vreme nacionalna i kulturna obnova broja zemalja, kažemo direktno svih zemalja, je bio odlučujući doprinos i opšti proces demokratizacije i međunarodnih odnosa.
U suštini, baš tada se pojavilo međunarodno pravo, kada su se države počele razvijati kao samostalne, kao suverene, kada su narodi shvatili svoje pravo na suverenitet i samostalan razvoj. Beograd je određeni period bio na čelu tih procesa i odigrao veliku ulogu u pokretu nesvrstanih. To je jako važno istorijsko nasleđe koje je neophodno uzimati s obziru na savremene etape.
Pravedan danas može da bude samo mnogo polarni svet i on je mogao samo na osnovu poštovanja nacionalnih interesa, na osnovu ne mešanja u unutrašnje poslove, ravnopravne odnose, obostrane korisne odnose da pomogne da se reše zajednički zadaci, da odgovori na zajedničke izazove koje prete nama svima i da se bore za uslove za punovredan i dugoročan razvoj naših država.
Baš zato mi sa našim partnerima gradimo Evroazijsku ekonomsku uniju. Naša integraciona unija zasniva se na ravnopravnosti i želim specijalno da naglasim na pragmatizmu, na obziru interesa jednih drugih. Uz to, Evroazijski unija nije zatvoreni klub, ona aktivno razvija međunarodne veze, odnose sa velikim brojem država.
Evo, bukvalno, za nekoliko dana, 25. oktobra, mi očekujemo u Moskvi vašeg predsednika Vlade, gospođu Anu Brnabić, i ja se nadam našem druženje. Tamo će završiti sa potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije. To je apsolutno praktična realizacija kursa na razvoj naše saradnje. To će olakšati pristup srpskih proizvoda na veliko evropsko tržište. Da podsetim, to je više od 180 miliona ljudi i to privlači u ekonomiji Srbije nove investitore i partnere.
Uz to smo sigurni da planovi vaše zemlje po zbližavanju sa EU neće dovesti do veštačkog klaćenja naše bilateralne saradnje.
Mi se nadamo da će moći ona da se gradi, bez obzira na to što zajednički komšiluk, naše zemlje, mislim sada na prostor bivše zajednice nezavisnih država, one su različito usmerene prema takvoj saradnji i često nameće bezalternativni izbor, ili se ide na zapad ili na istok, a u stvari ne treba ići na zapad ili na istok, treba graditi saradnju u pragmatičnom ključu, u interesu sopstvenog naroda, nereagujući na ideološke obmane, ideološki kliše, nego razvijati pragmatičnu saradnju.
Zato smo mi protiv toliko destruktivnog pristupa. Naše kolege u EU su odbacile mehanizme saradnje sa Rusijom, kao što su samiti, sastanci šefova država, šefova vlada ili Evropske komisije, stalni Savet partnerstva, dijalozi. Ja uopšte nisam siguran da je nekome postalo bolje da živi od toga. Rusija se uopšte ne oseća kao kažnjena i uopšte ne tuguje za onim vremenom kada smo imali te sastanke dva puta godišnje, ali to je imalo očigledne posledice. Nama je mnogo teško postalo da rešavamo u Evropi brojne zadatke. Sada ne govorim o tome da je biznis u Evropi ili u našoj zemlji, naravno, izgubio milijarde evra koje je nemoguće vratiti više i to je neophodno upamtiti.
Ja sada ne govorim o tome da se problem u Evropi samo povećavao. Vi to odlično znate zato što ste u srcu Evrope, u naš zajednički dom, kuću, u obliku migracionog kolapsa i pretnje terorizma kao bumerang se vraća događaj koji se dešava na Bliskom Istoku ili na severu Afrike, koji su pokazali da smena neodgovarajućih nekih režima, a mi odlično pamtimo ko je tražio to, nametanje poznatih modela iz vani, objašnjenje kako treba da izgleda demokratija u toj ili drugoj zemlji, u Africi ili na Bliskom Istoku, uzrokuje haos na ogromnim teritorijama, dovodi do uništavanja država i totalnom širenju terorizma u svetu.
Na toj pozadini brojne ličnosti u Evropi otvoreno priznaju za demonstracijom vidljivo jedinstvo. Po ruskom pitanju, EU mora da plati ozbiljnim diplomatskim gubicima, ozbiljnim ekonomskim gubicima. Zato želim, koristeći ovu situaciju, govoreći ovde u Domu Narodne skupštine, još jednom da pozdravim i da izrazim zahvalnost na principijelnoj poziciji Srbije, koja bez obzira na svoju povezanost sa evropskim procesima, bez obzira na moćni pritisak, nije se priključila sankcijama protiv naše zemlje i mi ćemo to ceniti.
Hoću da kažem da je Rusija direktno zainteresovana za normalne partnerske odnose sa EU. Mi želimo da imamo stabilnog, ekonomski uspešnog, predvidljivog i odgovornog komšiju.
Ja ću još jednom navesti tu brojku, da biste i vi o tome razmislili, pre toga, kada smo ušli u ovaj konflikt uopšte, zajednički oblik trgovinske saradnje sa EU, bilo je više od 407 milijardi evra, a onda se on smanjio dva puta.
Treba da izbrojimo ko je šta izgubio, ali mi želimo, da bismo mogli sami da biramo puteve razvoja naših ekonomija, spoljnih ekonomskih veza sa Evropom, uključujući važno pitanje kao što je obezbeđenje potrebe u energentima, podsetio bih vas da je predsednik Rusije, gospodin Putin naglasio inicijativu stvaranja veliko Evroazijskog partnerstva. Zaista, to je jedna velika ideja povezanosti tog partnerstva sa drugim integracionim strukturama i zajednice nezavisnih država, Šangajska organizacija za saradnju. Ja ne vidim razlog zbog kojih EU ne bi mogla da se priključi tom poslu, tim pre što fragmenti tog posla se vode.
Još jednom da naglasim, Rusija i mi smo otvoreni za ravnopravni, obostrani dijalog sa EU, ali samo na onim principima i samo uz razumevanje onoga da baš na taj način možemo da gradimo obostrano korisnu i poštovanu saradnju.
Naši odnosi, odnosi između Rusije i Srbije mogu da budu ovde kao primer, zato što vaša zemlja je naš stari prijatelj. Nas vezuju, naravno i zajednička istorija, jako bliska kultura i na kraju krajeva zajednička vera.
U shvatanju naših ljudi živi misao da smo mi dva zaista bratska naroda. To jeste tako i uvek u najtežim situacijama Rusija se trudila da bude za Srbe podrška, dobijajući za to podršku i razumevanje od strane Srbije. Tako je bilo u 19. veku tokom oslobođenja Balkana od Osmanlija. Tada su puno ruskih dobrovoljaca, kao što je poznato dali svoje živote za nezavisnost Srbije. Tako je bilo i posle potresa 1917. godine u našoj zemlji, kada je vaša zemlja prihvatila desetine hiljada ljudi koji su bili primorani da emigriraju iz Rusije. U suštini Srbija je za njih postala za njih druga kuća.
Oni, moji sunarodnici, ostavili su vidljiv trag u tom periodu u srpskoj kulturi. Oni su pomagali da razviju nauku, stvarali su srpsku školu, pozorište i balet. Čak i sama zgrada Narodne skupštine u kojoj se mi nalazimo je jedan primer prijateljstva Rusa i Srba, zato što u stvaranju ove zgrade učestvovao je ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. Da ne govorim o tome da smo bili braća po oružju tokom dva svetska rata.
Jako je važno da mi i danas očuvamo poseban duh tih odnosa. Ti odnosi su danas u usponu. Mogu o tome da svedočim kao osoba koja je već govorila na ovoj govornici. I tada smo bili prijatelji, pre deset godina, ali sada su ovi odnosi zaista u jako dobroj fazi rasta. Između rukovodstva naših zemalja idu aktivni pregovori, dijalog, postignut isključivo visok nivo uzajamnog razumevanja i poverenja. Veliki posao vode vladine strukture.
Mi smo se usaglasili za potpisivanje velikog paketa dokumenata. Oni obuhvataju različite sfere industrije, transporta, tiče se saradnje carinskih struktura, inovacija, digitalnih tehnologija, nauke i kulture. Naša robna razmena raste i to je jako dobar znak. Ove godine on se povećao skoro na 8%. Sada u Vladi Srbije smo razgovarali o tome kako ispravno da brojimo tu robnu razmenu, zato što su brojke različite. U svakoj slučaju one su visoke, ali verovatno moramo da se pozabavimo statistikom. U svakom slučaju obim ukupnih investicija preko naših ruskih u Srbiju prekoračuju četiri milijarde dolara. U našim planovima je da se sledeće godine poveća još na 1,5 milijardu minimum. Aktivirane su trgovinske veze i ima puno dobrih projekata, između ostalog i u energetici.
Srbija je naš pouzdani partner u obezbeđenju tranzita ruskih energenata u Evropu. U suštini Srbija je lider energenata i energetskog tržišta na Balkanu. Zahvaljujući uspešnom radu zajedničkog preduzeća Naftne industrije Srbije, čiji je osnovni akcionar ruska kompanija. Mislim da ova kompanija ima lepe perspektive za povećanje obima istraživanja i prodaje naftnih derivata. Najvažnija delatnost te kompanije je da je stabilna i veoma značajan doprinos budžetu Srbije i da daje ljudima veliki broj radnih mesta. To su visoko efikasna radna mesta i dobro plaćena radna mesta.
Sada kroz Srbiju prolazi deo gasovoda Turski tok od granice sa Bugarskom i Mađarskom. Sada smo sa kolegama, sa predsednicom Vlade govorili o tom pitanju. Taj projekat je jako koristan za celu Evropu. Mi smo zahvalni poslanicima Narodne skupštine, poštovane kolege vama, na tome što ste vi podržali taj projekat, za Srbiju, za njen ekonomski razvoj to ima poseban značaj.
Vaša zemlja svoje obaveze jako jasno ispunjuje i to potvrđuju sve moje kolege koje kažu da u tom smislu u Srbiji je sve apsolutno dobro. Nadamo se da će se izgradnja završiti do početka 2020. godine.
Još jedan važan smer, a ne mogu ovde da ne kažem o tome, to je o liniji ruske železnice. Mi učestvujemo u modernizaciji srpske železnice, faktički, prevodimo na novi efikasan nivo da bi se povećale mogućnosti transportne mreže Srbije. Danas je pripremljen Sporazum o delu Beograd-Bar i Sporazum o stvaranju visoko tehnološkog distributerskog centra Uprave vozova. Za to mi izdvajamo isto ruska državna sredstva.
Ima i drugih smerova. U Rusiji su uvek bile popularne sprske namirnice. Mislim sada na to da se vaša zemlja nije priključila sankcijama protiv nas. Ovde nisu došli naše restrikcije, one su u mnogome zamenile na našem tržištu namirnice iz drugih evropskih zemalja. Kada smo razgovarali o tome, rekao sam svojim kolegama da sankcije i naš odgovor restrikcijama, kontra-sankcije, naravno nije možda dobro i verovatno će se nekada to završiti. Ali, ako govorimo o našim poljoprivrednicima i ruskim i srpskim, za njih je to jako dobro. Oni nas mole da takav režim se čuva što duže, to će pomoći da se poboljša saradnja i neka o tome razmišljaju naši partneri iz drugih evropskih zemalja.
Postoje vidljivi rezultati u drugim sferama i ja mislim da smo svi pred ogromnim izazovom vezanim za razvoj digitalnih tehnologija, internet tehnologija. Naša zemlja je u tom smislu dosta dobra zadnjih godina i vaše kompanije su mogle da upoznaju rad naše internet kompanije, naših visoko-tehnoloških struktura. Danas mi u Srbiji stvaramo, uz učešće za Centar nuklearne nauke, tehnologije i inovacije i za time je budućnost. Nadamo se da će on biti koristan u naučnom smislu, tako i rešavanje jako važnih zadataka kao stvaranje lekova, proizvodnju lekova. Naš narod želi da komunicira što više.
Oko 70 hiljada ruskih turista svake godine dolazi u Srbiju. Kod nas je Srba otprilike 60 hiljada ljudi. Jasno da su to brojke koje mogu da rastu i sve zavisi od našeg zajedničkog rada, našeg rada u sferi turizma i razvoju tih perspektiva. Mislim da države mogu da urade sve neophodno da bi podržali interes dva naroda. Zato danas mi potpisujemo Sporazum o stvaranju kulturnih, informacionih centara i mislim da će i to biti od velike koristi za naše zemlje.
Još jedan važan događaj, u skladu sa dogovorom koji je bio postignut na nivou predsednika, mi ćemo danas preneti srpskoj strani Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja, a nama će se vratiti sedam slika, određeni broj slika Nikolaja Reriha. Zaista, to je jedan jako značajan događaj.
Ovaj aplauz pokazuje kakvu ulogu igra zbližavanje sprskog i ruskog naroda duhovne veze.
Tokom ove godine u Srbiji se održavaju Dani duhovne kulture Rusije, i naravno jedan veliki značaj za nas sve ima 800 godišnjica autokefalne Srpske pravoslavne crkve, njen osnivač Sveti Sava, koji je bio poznat monah ruskog manastira. Naši stručnjaci će i dalje pomoći oko izgradnje hrama koji postoji u Srbiji i glavnog, osnovnog hrama u Beogradu koji je izgrađen zbog sprskog svetitelja. Ubeđen sam da će taj hram postati još jedan simbol našeg prijateljstva.
Poštovana gospođo predsednice Gojković, poštovani narodni poslanici, naravno, projekte o kojima sam sada govorio ne mogu da se realizuju bez vaše podrške. Znam da vi ljudski jako toplo se družite sa mojima kolegama iz dve palate Federalne skupštine, iz Državne dume i Saveta Federacije.
Evo sada je kod vas bila predsednica Federacije gospođa Valentina Matvijenko. Letos je ovde govorio i predsednik Donjeg doma naše Državne dume gospodin Volodin. Formirane su grupe prijateljstva. One rade na najrazličitijim smerovima. Želim iskreno da se zahvalim Narodnoj skupštini za taj rad, za takav prijateljski pristup.
Ove sednice je u Beogradu uspešno održano 141. zasedanje Interparlamentarne unije. Ovo je najstarija međunarodna organizacija, napunila je 130 godina. Tako značajan jubilej koji su poverili baš Narodnoj skupštini Srbije govori o vašem visokom međunarodnom autoritetu. Ja vam čestitam na tome.
Hvala na podršci razvoju rusko-srpskih odnosa. Smatram da zajedno možemo biti i dalje na najvišem nivou radi razvoja naših zemalja, radi prosperiteta naroda naših zemalja, radi zajedničkog blagostanja. Apsolutno sam ubeđen da će tako biti i dalje, ako ćemo se truditi.
Iskreno svima želim uspeha i sve najbolje. Hvala.
