Samo bez vikanja.

Hajde, mani se rikanja, nije to za Skupštinu.

Prema tome, da zaključim…

(Borislav Novaković: Vreme! Nemoj mene da gledaš.)

Dok vičete Novakoviću i vi Lazoviću, ne dozvoljavate da završi. Kada se umirite, završiće rečenicu, pa ćete dobiti vi repliku. Jednostavna stvar.

Čim mi omogućite da završim, evo ja još jednu rečenicu imam svega. Ovaj što glumi helikopter i ovaj što dobacuje, ovaj Kvazimodo, znači samo da prestanu i završavam…

(Radomir Lazović: Tri minuta pričaš. Pa što?)

Pa kada mi dobacuješ. A što dobacuješ?

(Borislav Novaković: Četvrti minut.)

Ako imate nešto da kažete, Lazoviću, javite se za reč.

A što dobacuješ? Dobacuješ, bre. Dođeš nadrndan, dođeš nenaspavan, dobacuješ.

I vi, Novakoviću.
(Radomir Lazović: Dokle će da traje ovo?)

Hvala lepo, potrudiću se još bolji aplauz da dobijem. Ne sviđa mi se ovo kada mi samo ti aplaudiraš, ja očekujem širi aplauz.

Prema tome, hajde lepo da…

(Aleksandar Jovanović: Tako je, Milenko.)

Šta kaže „Ćita“? Ja prihvatam da sam „Milojko“, ti prihvataš da si „Ćita“, „Tarzan“ se slaže i svi su zadovoljni. Samo „Ćita“ nemoj bez „Tarzana“ nigde, može da bude opasno po „Ćitu“. Prema tome, to je to.

Da završim…

33/2 DJ/IR

(Aleksandar Jovanović: Milenko, završi polako.)

„Ćita“, nemoj. „Ćita“, bez „Tarzana“ nemoj da ulaziš u konflikte, „Ćita“. „Ćita“, miran budi, ponašaj se kako „Tarzan“ kaže. Da li završavamo?

(Radomir Lazović: Dokle će da traje ovo?)

Dok ne završimo. Dok me ne prekidaš. Kad prestaneš da me prekidaš, ja završavam.

(Radomir Lazović: Peti minut.)

I deset će da bude, samo me ne prekidajte.

(Aleksandar Jovanović: Tako je kolega, bravo!)

„Ćita“, bez dobacivanja. „Tarzan“ će da se ljuti, nije rekao da majmunče svoje dobacuje.

Prema tome...

Možemo li da završavamo i u miru da sačekate kraj?

Prema tome, lažov dokazani i lopov dokazani, sa ozbiljnim udelom u firmama koje su mu radile gasifikaciju ne može da nam drži predavanje ni o čemu. Niste zaslužili.

Hvala „Ćita“, ali tek kad „Tarzan“ dođe biću zadovoljan. To što mi majmunče aplaudira ne shvatam za ozbiljno.

(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)