Prema tome, nemojte vi da abolirate sebe i da tražite da mi pitamo drugog. Mi vas ovde pitamo – šta se tada desilo? Mi vas pitamo. To koliko ste želeli da bude opozicija pa najbolje govore vaši pregovori da ostanete predsednik opštine. Pa pamtimo mi to. Tako da, sve je u redu, gospodine Aleksiću.
U svakom slučaju, samo nemojte da bežite od svojih bivših partijskih prijatelja, onako kao što bežite od ovih sadašnjih, pa vam sada više nisu dobri ni Patri Ho, ni Vuk Jeremić i svi oni koji su do juče branili, kao što vam sada nisu dobri ni Verica Kalanović, ni ne znam Čučković, sve koje pominjete.
Ja vas pitam gospodine Aleksiću. Kako je moguće da se Beogradski sajam proglasi za spomenik kulture pa da se za sedam dana poništi odluka? Kakve ste vi to kombinacije imali? Hoćete to da nam kažete? Pa, vi. Vi koji ste u toj stranci bili. Kakve ste imali. Recite nam to. Vi koji pričate o tome paušalno kako bi od jedne konverzije koja ne može inače da se dogodi, neko će izgubiti milijarde evra. Onda kada vas pitamo nešto, onda se sakrijete iza imuniteta. Evo, pitajte Sinišu Malog. Pobegnete iza imuniteta. Onda se krijete iza toga. Ako tražite da vam neko odgovori, onda budite spremni da vi odgovarate na pitanja, gospodine Aleksiću.
Prema tome, mi vas pitamo šta ste to radili sa Beogradskim sajmom? Nemojte samo da prebacujete na druge. Sada su svi drugi krivi, samo vi niste krivi. Još optužujete svoje kolege tu iz opozicije koje niti sam prozvao, niti imaju veze s tim. Ja vas pitam. Dužni ste da odgovorite. Odgovorićete. Sve drugo što ste me pitali, gospodine Aleksiću, da vas nešto naučim, obratite se kroz formu poslaničkog pitanja. Na svako pitanje ćete dobiti odgovor, kao i svi drugi.
Prema tome, sve što mislite da vam nisam odgovorio, obratite mi se poslaničkim pitanjem i biće vam odgovoreno. Samo bez paušalnih ocena i bez toga da su svi drugi krivi, a samo vi ne.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam za ovo bio kažnjen.)