Poslovnik, 104. – replika. Dakle, ja ne dam da se moje zasluge pripisuju Vesiću. Dakle, nije Vesić pričao o Dinkiću, o akcijama nego ja. Kako možete njemu da odgovarate na te stvari.

Molim vas, predsedniče, da ukažete ubuduće na te stvari. Možda je to pobrkao. Mnogo je tu podataka izneto. Čudi me, on kao obrazovan čovek sve to može da apsorbuje i da razume, ali potpuno je promašio osobu kojoj je odgovarao.

Dakle, ja sam govorio o tome i pitali smo sve te i Čučkovića i ovoga i onoga i svi kažu – pitajte Aleksića. Svi su rekli – pitajte Aleksića. Zato i pitamo.

Dakle, Aleksić, G17 plus da objasni gde su akcije. To sam samo rekao i to ponavljam. Vesić nema veze čovek sa tim, ništa nije rekao.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Opet zvuk sa Gazele. Jel čujete?

Nije baš samo zvuk, više je jauk sa Gazele.

Jauk sa Gazele. Čuje se znači. Čuje se.

U svakom slučaju, ta zasluga je moja i ne dozvoljavam da se pripisuje gospodinu Vesiću. Dakle, za sve rečeno za G17 plus i Aleksićevom radu u G17 plus, a sad mi kažu da nije to jedina priča, ima tu još tema, kako su on i Verica Kalanović nosili frižider neki iz G17 plus u novu stranku koju su napravili. To ćemo nekom drugom prilikom, time da se bavimo. To je posebno interesantno, ali da vidimo prvo za ovih 970 evra što su nam dužni.

Dakle, Aleksić da odgovori u ime G17 plus. To sam ja tražio. Vesić nema veze sa tim. Molim vas da reagujete ubuduće na te stvari. Hvala.

Razumeo sam primedbu i priznajem – i ja sam primetio da tu postoji izvesna nelogičnost, ali kako da vam kažem – to je već pojava. To nije incident, to je pojava, pošto se oglasio malopre i Milivojević. Znate, od njega je krenula da se širi ta pojava.
Kada ga je Bulatović pozvao na repliku, on odgovarao svim u sali samo ne Bulatoviću. Njega nije smeo ni da pogleda. Vidite, od tada se ta pojava širi po ovoj strani sale. Tako da sada imate i ovo – pitajte sve, samo nemojte mene.
(Srđan Milivojević dobacuje.)
Vi, Milivojeviću, šta kažete? Nažuljali ste se na Gazeli?
(Srđan Milivojević: Jesam.)
A šta bi sa onim šatorima što ste delili? To je bilo za druge? To nije bilo za vas? Vi ste drugima podelili šatore, a vi ste legli na hladan beton. Pazite samo, Milivojeviću, da ne povučete vlagu. Zabrinuću se za vas.
Reč ima ministar Vesić.

Dobro ovo zvuči – pitajte Kojića, pitajte Čučkovića, pitajte sve, samo nemojte njega ništa da pitate. Ništa on ne zna. Sve druge treba pitati šta se dešava. Tako je do juče bilo – pitajte Patrika Hoa, pitajte Kineze, pitajte tamo, a sada odjednom nema više ni Kineza, sada više ni Kinezi nisu dobro. Tako to izgleda kada se menja politika iz dana u dan.
Nemojte vi da branite DS. Nisam ja rekao da su oni hteli da prodaju Sajam, nego G17. Tačno se zna ko je hteo to da uradi u Vladi. Cela Vlada priča o tome. Svaka sekretarica to zna kako je trčano da se menja odluka Vlade za sedam dana. Nemojte da uvlačite druge u to koje nisam pomenuo.
Znači, G17 je imao dogovor da proda Beogradski sajam, pa su onda ovi ljudi Zavoda za zaštitu spomenika radeći svoj posao poslali na Vladu, to stavljeno na Vladu da se 15. januara proglasi Beogradski sajam spomenikom zaštite kulture. Pod zaštitom. Pa onda je bio haos ko je to uradio sedam dana, G17, pa je moralo 22. da se poništava odluka, da bi se onda našao kompromis pa 6. marta da bude samo Hala 1 stavljena. Znači, samo Hala 1.
(Aleksandar Jovanović: Šta nas zanima.)

Bez vikanja iz klupe Jovanoviću.

Tako izgleda i tako se radilo kada su se odluke donosile u privatnom interesu.

Bez vikanja iz klupe, rekao sam.

Prema tome, nemojte vi da abolirate sebe i da tražite da mi pitamo drugog. Mi vas ovde pitamo – šta se tada desilo? Mi vas pitamo. To koliko ste želeli da bude opozicija pa najbolje govore vaši pregovori da ostanete predsednik opštine. Pa pamtimo mi to. Tako da, sve je u redu, gospodine Aleksiću.
U svakom slučaju, samo nemojte da bežite od svojih bivših partijskih prijatelja, onako kao što bežite od ovih sadašnjih, pa vam sada više nisu dobri ni Patri Ho, ni Vuk Jeremić i svi oni koji su do juče branili, kao što vam sada nisu dobri ni Verica Kalanović, ni ne znam Čučković, sve koje pominjete.
Ja vas pitam gospodine Aleksiću. Kako je moguće da se Beogradski sajam proglasi za spomenik kulture pa da se za sedam dana poništi odluka? Kakve ste vi to kombinacije imali? Hoćete to da nam kažete? Pa, vi. Vi koji ste u toj stranci bili. Kakve ste imali. Recite nam to. Vi koji pričate o tome paušalno kako bi od jedne konverzije koja ne može inače da se dogodi, neko će izgubiti milijarde evra. Onda kada vas pitamo nešto, onda se sakrijete iza imuniteta. Evo, pitajte Sinišu Malog. Pobegnete iza imuniteta. Onda se krijete iza toga. Ako tražite da vam neko odgovori, onda budite spremni da vi odgovarate na pitanja, gospodine Aleksiću.
Prema tome, mi vas pitamo šta ste to radili sa Beogradskim sajmom? Nemojte samo da prebacujete na druge. Sada su svi drugi krivi, samo vi niste krivi. Još optužujete svoje kolege tu iz opozicije koje niti sam prozvao, niti imaju veze s tim. Ja vas pitam. Dužni ste da odgovorite. Odgovorićete. Sve drugo što ste me pitali, gospodine Aleksiću, da vas nešto naučim, obratite se kroz formu poslaničkog pitanja. Na svako pitanje ćete dobiti odgovor, kao i svi drugi.
Prema tome, sve što mislite da vam nisam odgovorio, obratite mi se poslaničkim pitanjem i biće vam odgovoreno. Samo bez paušalnih ocena i bez toga da su svi drugi krivi, a samo vi ne.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam za ovo bio kažnjen.)

Za to što sada radite ste dobijali kazne. Da. Šta? Da li želite ponovo?
(Aleksandar Jovanović: Želim. Nema problema, samo nemojte da nas maltretira. Nema smisla.)
Želite. Znači, koliko vam je trebalo da se pokajete što ste želeli da govorite na ovoj sednici. Pola dana. Već vam je žao što ste to želeli. Već vam je teško što ste ovde. Dugo ste u sali. Ima par sati. Stigli ste da postignete radnu temperaturu.
Reč ima Zoran Sandić.