Reč ima ministar Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoji u političkom životu nešto što se može definisati kao pristojnost. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno kako bi imali normalnu raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja, argumentovano sučeljavanje mišljenja, ali pristojnost znači da snosite i odgovornost i da pokažete spremnost da snosite odgovornost za ono što ste učinili i ono što niste učinili.
Ova rasprava u protekla tri dana pokazuje jasnu razliku u toj reči pristojnost.
U pravu ste, uvažena predsedavajuća, kada kažete da je teško govoriti o rebalansu budžeta u smislu da budžet je život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Ovo je realan budžet, budžet koji je u interesu građana Srbije, rebalans budžeta koji ima i koji je zasnovan na dva temelja, a to je ekonomska situacija i Program Srbija 2027 i EKSPO.
Potpuno je logično da opozicija ima kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, potpuno je logično da opozicija ima i kritički osvrt kada je reč o budžetu, ali ovde se mogla čuti samo kritika zarad kritike. Ovde se nisu čuli šta su to konkretni predlozi.
Kada kažete - mi zahtevamo da plate budu 120 hiljada u prosveti onda treba da kažete a kako da dođemo do tih 120 hiljada u prosveti i da imate na umu intenzivan razgovor, a o tome je govorila ministarka prosvete, koji se vodi na relaciji Vlade i sindikat prosvetih sindikata i ja sam ubeđen da će se iznaći konsenzus.
Kada nemate o čemu da govorite uglavnom kada svodite raspravu na kritiku zarad kritike, zbog jeftinih političkih poena, onda raspravu svodite na ličnu. Ja neću govoriti o garderobi. Vrlo pažljivo ću voditi računa o rečima kojima izgovaram, ali ovde se moglo čuti - iluzorno, imaginarno. Ja razumem da se nešto pričinjava kada ne možete da govorite o podacima koji su egzaktni, koji su precizni, koji su jasni, koji su konkretni i onda naravno da postavite pitanje - šta je rast, a šta je razvoj? Rast i razvoj je upravo to o čemu je govorio ministar i prvi potpredsednik Vlade da u prvih šest meseci naša zemlja rastuća zemlja u Evropi sa 4,3% rasta i to je činjenica, to je pokazatelj. Cilj je da dođemo do 6%. Rast je BDP 75 do 76 milijardi evra 2012. godine bio je 33 milijarde evra, a cilj kada govorimo o Programu Srbija 2027 „Skok u budućnost“ 2027. godine bude 100 milijardi evra.
Rast je udeo kapitalnih investicija u BDP od 7,9%, stopa javnog duga, i o tome je govorio ministar finansija, 49,8%. Kad kažem na možete reći - zahtevamo šta to znači zahtevamo, jer treba da uzimamo kredite kao što se to radilo u prethodnom vremenskom periodu…
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
…pa ja mogu vas da saslušam, ali ću nastaviti da govorim.
Dakle, nećemo uzimati potrošačke kredite, nećemo zahvatati iz zlatnog ćupa kako bi isplaćivali plate i penzije, već krediti koji se uzimaju pre svega se ulažu u kapitalne investicije. Zašto u kapitalne investicije? Zato što se na taj način podstiče rast BDP i zato što na taj način raste broj zaposlenih.
Ministar finansija je govorio o broju zaposlenih, govorio je o rekordnoj stopi nezaposlenosti i naš kljuni zadatak i kada govorimo o Programu „Skok u budućnost“ Srbija 2027 jeste da održimo stopu nezaposlenosti u relaciji 7% do 9% danas 8,2%.
Prva dekada i o tome je juče bilo reči kada govorimo o stranim direktnim investicijama i to je egzaktni podatak koji ne možete da demantujete je 3,2 milijarde evra, 12% više u odnosu na isti period prethodne godine, a prethodna godina je bila rekordna od 4,5 milijardi evra.
Ministar finansija je govorio, kurs stabilan, najvažnije oružje u borbi protivi inflacije, najveće devizne rezerve od 28 milijardi, rezerve zlata 42 tone. Dakle, zajedno i monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i ono što je važno, a mislim da je to u protekla tri dana provučeno samo kroz jednu rečenicu, od 1. januara minimalna cena rada je veća za 13,7%. To je istorijski rezultat.
Od 2018. godine, ispravite me, prvi potpredsedniče, ministre finansija ako grešim, ali od 2018. godine nije postignut konsenzus na relaciji Vlade Republike Srbije, sindikata i poslodavaca.
(Siniša Mali: Nikada.)
Onda ja grešim. Oprostite.
Po prvi put je postignut. Minimalna cena rada je na nivou prosečne potrošačke korpe, na čemu se insistiralo od 2018. godine.
Dakle, od 2012. godine Srbija stvara i koristi svoje šanse i jeste opredeljena za reforme, za razvoj, postala lider u regionu, stvorila radna mesta, razvoj infrastrukture, uložila kao nikada i u zdravstvo i u vojsku i u puteve i dobijamo novu šansu na koju nismo mogli ranije da računamo, a dobili smo je. Ko drugačije tvrdi, mislim da laže pre svega sebe, ali mislim da izgovara i neistine koje upućuje ka građanima Srbije i ka ovoj zemlji.
Ko će biti na vlasti posle 2027. godine, oprostite, ali o tome ne odlučuje niko od nas pojedinačno u ovoj sali, iako mi jesmo glas naroda. O tome odlučuju građani na izborima, jer demokratija se ostvaruje na izborima.
Baš kao što se nalazi u projektu EKSPO, u generisanju i te šanse u novom investicionom ciklusu, pokreće se Srbija i zato je i ovaj budžet upravo podsticaj da iskoristimo šansu koju smo dobili i odbacio bih bilo koje neodgovorno ponašanje prema Srbiji i prema njenoj budućnosti u smislu odbacivanja EKSPO 2027.
EKSPO 2027 je razvojni ciklus, je motor zamajca i razvoja Srbije. Žao mi je što neko nije u stanju da razume šta znači razvojni ciklus jedne države. Mogu da razumem da nema neku podršku građana, da bude u prilici da ovakve planove pravi, a kamoli da ih realizuje.
Ali, ako neko ne želi to da shvati, to je još jedan važan razlog zašto sa sigurnošću možemo reći da smo neistomišljenici. Tokom jučerašnjeg dana predsedavajuća mi nije ukazala priliku, jer bila je pauza od 14.00 časova, su se čule mnoge reči kao – novokomponovani ministri ili ne znam šta. Ja razumem, polazite od perioda kada je neko tamo bio ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalnih investicionih planova, kada je neko tamo bio nekakav direktor Kancelarije predsednika Republike koja je …
(Jelena Milošević dobacuje.)
Zahvaljujem, gospođo, ali ja ću nastaviti da govorim. Ali, stvarno ću nastaviti da govorim. Hvala vam.
Dakle, razumem kada je neko bio ministar bez portfelja, ponavljam, precizno ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalno investicionih planova i kada je imao budžet od četiri milijarde, upravljao budžetom Kancelarije za nacionalne investicione planove i imao budžet od četiri milijarde 145 miliona 550. Ispravite me ministre finansija ako grešim.
Onda razumem da ne shvatate da neko želi da radi svoj posao i da neko želi da uloži trud, rad, energiju za portfolio koji je dobio kao ministar bez portfelja, tu govorim o svim kolegama ministrima bez portfelja i koji je spreman uvek da položi odgovornost, račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Dakle, želim da vam kažem da vi nikada nećete shvatiti da funkcija ne čini čoveka, a stalo vam je samo do funkcije. Imate …
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Javite se slobodno.

Gospodine ministre, ajte da vi završite svoje izlaganje.
Koleginice, ja vas molim da ne dobacujete jer produžavate trajanje ove sednice nepotrebno. Ako vam ne prija uhu, vi izađite, ali nemojte dobacivati ministru da ne moram da primenim Poslovnik. Hvala.
Nastavite ministre.

Razumem, uvažena predsedavajuća, da oni nikada neće shvatiti da funkcija ne čini čoveka, već čovek čini funkciju. Zahvaljujem.

Hvala.
Imam ministre još u sistemu.
Ministar Vulin.
Izvolite.

Znate, ja ne razumem odakle ovakav opozicioni gnev na govori ministra Milićevića. LJudi bili ste u koaliciji četiri godine, potpisali ste istorijski sporazum o pomirenju. Ja sam mislio da vi držite do toga što kažete i potpišete. Ajde, razišli ste se posle politički, da li je moguće da vas ne obavezuje vaš potpis. Vi ste se istorijski pomirili, pa saslušajte svoje koalicione partnere. Saslušajte lepo. Nemojte da zaboravljate šta ste potpisivali i sa kim ste potpisivali. Tada su vam bili dobri, jel? Kada su vas držali na vlasti tada su vam bili dobri. Kada ste zajedno srušili Aleksandra Vučića na mestu gradonačelnika Beograda tada su vam bili odlični. Kada ste izručivali Slobodana Miloševića to je bilo super, a sada vam nešto ne valjaju. Pa saslušajte ih. Nemojte tako da se ponašate. Držite do onoga što ste potpisali.
Znate kako, osnivači Demokratske stranke za one koji su zaboravili, bez obzira šta mislio o Demokratskoj stranci, a mislim sve najgore, su bili Koštunica, Đinđić, profesor Mićunović, profesor Stojanović, Gojko Đogo legendarni, Pekić, Čavoški, Milovan Danojlić. Kada ste dolazili u Skupštinu da sučelite argumente sa takvim ljudima, vi ste morali da se spremite za to. Morali ste da učite, morali ste da se trudite da predvidite šta će oni da kažu ili pomisle, a onda ste došli do toga da slušate ovakve besmislice koje su vrhunac opozicije. I najbolje i najsnažnije što opozicija može da vam pokaže i onda slušate franetične aplauze zaposlenih u Multikomu.
Znate, profesor Mićunović nije morao da zaposli svoje potpredsednike u svojoj firmi, da mu aplaudiraju, a kao što vidite Đilas to mora da radi. Slobodno me demantujte vi koji niste zaposleni u Multikomu, verujem da vas ima, ali, gro vas jednostavno jeste tu.
O rebalansu nismo čuli ni jedne jedine reči, ništa. Finansijska podrška porodicama sa decom, koga to zanima, koga to zanima? Zanimljivo je da gospodin Đilas nije merio cene kravata Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa je Vučiću dodeljivao plakete, diplome, zahvaljivao mu se na onolikoj pomoći, kako je spasao srpsku košarku. Tada je bio odličan. Tada mu nije bilo bitno šta oblači ili kako oblači.
I kada je vrhunac političke kritike koje patike nosite, jel stvarno treba da dođemo do toga da sada počnemo da računamo koliko košta odelo Dragana Đilasa, 619 miliona evra zarađenih u vreme kada je bio na vlasti. Baš me briga koju kravatu nosi, 619 miliona evra. U to vreme vlast apsolutna vlast, vlast nad svim i svakim, život i smrt, gospodar Beograda, gospodar Srbije.
Verica Barać, da vas podsetim šta je rekla Verica Barać o gospodinu Đilasu? Jel treba da vas podsetim šta je Savet za borbu protiv korupcije govorio o gospodinu Đilasu? Da li treba da podsetimo koga je pokojna Verica Barać okrivila kao nosioca korupcije, kao nosioca medijske kontrole u Srbiji, kao nosioca svih zloupotreba? I sada slušamo Đilasa koji nam objašnjava kako se on bori protiv korupcije i kako bi on dao plate prosvetnim radnicima, veće penzije itd. a, imao je samo 12 godina prilike da to i uradi. I nije uradio nijedan jedini put. Šta god mislili o osnivačima Demokratske stranke, za njih ste morali da se pripremite. Ovde ne morate ništa.
Znate, moram priznati, bez obzira što je gospodin Đilas na slobodi usled ne nedostatka dokaza, dokaza ima, već zato što su neka krivična dela zastarela, a to je već ozbiljna mana našeg pravosudnog sistema, o kojoj bi se dalo razgovarati, za koje i verovatno i neko treba da odgovara. Dakle, sve to da zanemarimo sada na jednu stranu. Ja za gospodina Đilasa uvek imam simpatiju. On je uništio Demokratsku stranku i uništava opoziciju svaki dan. Njegova uloga je nemerljiva. Zato vas molim budite blagi prema njemu. On je Srbiji pomogao najviše što je mogao. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vidim da imate pravo na repliku, ali ću prvo dati reč prvom potpredsedniku Vlada i ministru finansija Siniši Malom. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ne bih imao šta puno da dodam na ono što ste čuli od mojih kolega, ministara u Vladi, ali nekoliko stvari koje hoću da napomenem i navedem, a koje po meni su važne za građane Srbije, da se sete tog vremena iz 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, tih godina koje su izazvale pustoš i bankrot naše zemlje.
Uvaženi narodni poslanik malopre izuzetno licemerno je govorio o jednokratnoj pomoći za prvo dete, za drugo dete. Podsetiću vas zakon koji je danas, poštovani poslanici pred vama je zakon koji kaže da će svako prvorođeno dete dobiti jednokratnu naknadu od 500.000 dinara od države Srbije, svako drugo rođeno 600.000 dinara.
U vreme uvaženog narodnog poslanika jednokratna naknada za prvorođeno dete bila je 32.000 dinara i on se sada našao pozvanim, izuzetno licemerno da kaže – pa, ne to izgleda i nije tako loše. Pa zašto majstore to nisi uradio dok si bio 12 godina na apsolutnoj vlasti u našoj zemlji.
Sa druge strane, kada govorimo o njegovim uspesima o Gradu Beogradu, da vas podsetim samo, 11 meseci su kasnile isplate porodiljama, trudnicama u trenutku kada smo 2013. godine preuzeli upravljanje gradom kroz privremeni organ. Toliko o toj brizi prema majkama, trudnicama, porodiljama itd. naravno, uvek ću vas podsećati da je u sve to vreme 619 miliona evra stavio sebi u džep, a za ove druge, na kraju krajeva nije ga bilo ni briga.
Ono što je posebno važno za građane Srbije, hoću da uporedimo brojke. Znate, subjektivni osećaj objektivne stvarnosti je jedna stvar, ali brojke su takve da krajem 2012. godine svaki četvrti u Srbiji je bio bez posla, 25,9% je bila stopa nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti među mladima bila je preko 50%, svaki drugi u Srbiji mlad čovek nije imao posla. Nismo imali stranih direktnih investicija. Imali smo zatvorene, zakatančene fabrike, od 2008. do 2012. godine preko pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Pre dva nada sam čitao neka imena i prezimena ljudi koji su ostajali bez posla, pa su tokom proteklih nekoliko godina sa novim fabrikama koje su se otvarale našli posao, našli način da zarade hleb za svoje porodice. nastaviću to da čitam i danas.
Samo hoću da vam pokažem kakva je razlika tada i kakva je razlika sada. Tada je Srbija bila bez perspektive, bez rasta. Danas smo druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi. Tada je kurs sa 80 dinara otišao na 120. U vreme narodnog poslanika minimalna zarada bila je 15.700 dinara. Za one koji su bili srećni da imaju posao, pošto kažem četvrtina građana Srbije nije imala posao, polovina mladih nije imala posao, oni koji su imali posao imali su prosečnu zaradu od 300 i nešto evra, ili minimalnu zaradu od 15.700 dinara.
Sramota je da takva jedna osoba koja je žarila i palila definisala ekonomsku politiku države Srbije u tom trenutku javi i da kaže da, može bolje, nešto radite kako ne treba, a plate danas preko 800 evra. sačekaćemo i sednicu i sačekaćemo konferenciju za štampu da vidimo kolika je plata u julu mesecu ove godine. ta konferencija za štampu je za sat vremena od strane Zavoda za statistiku. Sačekaćemo da vidimo koliko se promenila plata u odnosu na juni mesec, ali videćete da smo daleko iznad juna meseca i u planu da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji bude preko 900 evra. Još jednom, u njegovo vreme bila je 300 evra. za one srećne koji su imali mogućnost da nađu posao.
Još dve stvari hoću da podsetim građane Srbije. sećate se nacionalnog investicionog plana. Moj kolega Đorđe je nešto malo to blago rekao. Dragan Đilas je bio osoba koja je vodila Nacionalni investicioni plan, kako god da se to zvalo, zajedno sa Mlađanom Dinkićem. Sećate li se bilo kakvih efekata tog plana, osim toga da su oni zaradili pare, uzeli novac, da li se bilo ko seća tog uzalud potrošenog novca od strane građana Srbije? pri čemu, imate izjavu MMF koji kaže – predlažemo hitno obustavljanje svih projekata iz plana, jer će oni poništiti sve pozitivne efekte reformi. Pa imate izjavu bivšeg predsednika DS Zorana Živkovića koji je rekao da su značajne milijarde spiskane za krečenje mahom seoskih česmi i pojila, popločavanje otvorenih bazena usled zime itd. I sada se ta osoba našla pozvanim da priča o investicija. Dakle, u njegovo vreme sa ovim Nacionalnim investicionim planom, sa minimalnim investicijama u infrastrukturu jedva smo preživljavali, ali zato su se oni kao pojedinci bogatili. To je ta najveća i ogromna razlika u politici koju sprovodimo danas i u politici koju ste imali prilike da vidite do 2012. godine.
Pustoš, zakatančene fabrike, zatvorene fabrike, ljude koji su ostali bez posla, a danas Srbiju koja je stabilna, jaka, koja investira nikada više, koja ima rekordan broj zaposlenih, rekordno nisku stopu nezaposlenosti, koja se potpuno promenila kada su strane direktne investicije u pitanju.
O korupciji neću da pričam. Dakle, simbol korupcije u Srbiji je upravo narodni poslanik koji je malopre imao priliku da govori. Da vam kažem još jedanput, gospodine Đilas, nisu građani glupi, nisu glupi i nismo mi ovde pingvini, kao neki od vas koji vole da glume pingvine. Hvala puno.

Hvala.
Po kom osnovu, kolega Nikeziću? Onda ćete malo da sačekate.
Srđan Milivojević, pravo na repliku u ime DS.

Poštovani građani Srbije, ovde smo čuli jednu veliku istinu, da su nekada ovi ljudi koji danas sede u vlasti morali da se pripremaju za sednice Narodne skupštine, kada su hteli da se nose sa ljudima iz DS, kaže – nekada smo morali da se pripremamo. Zaista, trebalo je da se priprema.

Međutim, mi iz DS nikada nismo morali da se pripremamo kada smo imali duele sa ovim ljudima. Dovoljno je da pročitamo. Citiraću Zorana Đinđića: „Ono što Srbiji žele naši neprijatelji, to su izgovarali srpski radikali. Ono što Srbiji žele ljudi koji najveće zlo žele Srbiji, to su govorili radikali“. Evo šta je kazao Zoran Đinđić o SRS i načinu na koji se priprema za sednice Skupštine.

Kaže: „Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže. Onda imate politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika i granica između časti i beščašća briše, briše se razlika između istine i laži, između činjenice i kleveta, između onoga što je sramotno i onoga što je pristojno, to se potpuno briše. Onda vas oni zovu na njihov teren u blato do grla“. Srpsku radikalnu stranku Zoran Đinđić opisao je kao virus, rekavši da dok god postoje SRS, a to znači naprednjaci, naši neprijatelji mogu mirno da spavaju.

Ono što moram da vam kažem za kraj, dok je DS bila na vlasti ukinuli smo one pse ovde koji kontrolišu ko ulazi, da ne laju mnogo kada neko uđe, jer ja razumem kada ovde ima ministra, vi ste ministar bez portfelja, beše, to bi se narodnim jezikom kazalo – ministar na odvikavanju od funkcije. Nije dostojno da raspravljamo na takav način sa vama. Hvala.