Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 149 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo sa radom po listi prijavljenih govornika.
Reč ima gospodin Dragan Đilas. Izvolite.

Stranka slobode i pravde će glasati za zakon kojim se povećavaju sredstva za roditelje kada dobiju dete, jer svako davanje u ove svrhe je dobro. Ne želim da apsolutno ni malo politizujem na ovu temu, zato shvatite moje reči kao sugestiju.

U Beogradu smo u vreme kada sam bio gradonačelnik došli do povećanja broja novorođenčadi sa 16 hiljada na 20 hiljada, merama koje su imale finansijski deo, pun iznos za trudničko bolovanje, novac za porodilje, bebi paketi, ali i izgradnju obdaništa, škola i besplatnim udžbenicima. Iskreno mislim da je najveći uticaj imala odluka da finansiramo pokušaj vantelesne oplodnje i stalna priča o tome, kao i pojavljivanje ljudi koji su posle godina i godina pokušavanja uspeli da dobiju decu. Njihova sreća, njihove životne priče su pozitivno uticale da se parovi koji nisu imali zdravstvenih problema odluče da imaju još dece.

Zato mislim da je važno da ovu priču ne svodimo na brojeve i novac, nego da bude obojena toplijim tonovima.

Rebalans nećemo podržati jer u njemu nema, a moralo je da bude, povećanje plata prosvetnim i zdravstvenim radnicima do nivoa 120 hiljada za prosvetne radnike, početne plate i 180 hiljada početne plate za lekare. Morali su da budu besplatni udžbenici i obroci za sve đake u Srbiji, pomoć za sve đake u Srbiji, za starije od 65 godina koji nemaju primanja. Osnivanje alimentacionog fonda, sredstva za zakon roditelj – negovatelj, ulaganja u poljoprivredu i energetiku kako bi povratili prehrambeni i energetski suverenitet, 200 miliona evra podrške domaćoj privredi a ne šačici stranih investitora, ukidanje akciza na struju i smanjenje akciza na gorivo, oporezivanje, i to drakonsko, kladionica i kockarnica, porez na ekstra profit. Povećanje rudne rente i još mnogo toga.

Ne želim da ponavljam ono što je Dušan Nikezić juče govorio ovde pre mene. Činjenica je da su plate i penzije za 12 godina vlasti SNS-a, porasle i to niko normalan ne može da spori. Niko normalan ne može da spori da su porasle i cene, posebno hrane, kao što niko normalan ne može da spori da smo po platama na začelju u Evropi.

Zvanični podaci Eurostata kažu da je Srbija na 41% prosečne plate EU, Rumunija je na 80%, Bugarska na 64%, a Crna Gora, koja je bila izjednačena sa Srbijom pre deset godina, danas je 5% bolja, 46% evropskog proseka.

Lično smatram, i to stalno govorim i svojim saradnicima, da je nepristojno da mi političari govorimo ljudima kako žive. Svaki čovek zna da li živi dobro ili loše. Svako sam procenjuje da li mu je bolje ili gore, ali ono što sigurno mogu da kažem da je vama iz SNS mnogo, mnogo bolje. Većina od vas nije imala kafu da plati, nije imala završenu skoro nikakvu školu. Danas ste svi uzeli diplome, osim gospodina Arsića, što pozdravljam, svi imate daleko veća primanja, tu su stanovi, vile, apartmani. Recimo, Nebojša Stefanović je bio neuspešni student dva državna fakulteta, ali u ovih 12 godina doktorirao. Služio je da ga Vučić šalje po kafu i cigare za goste i dogurao čovek do predsednika Skupštine i ministra policije. Nosio je farmerke „Prvi maj Pirot“, danas nosi odeću ultra skupe marke Brunelo Kučineli. Pre 12 godina je mislio da je to ime nekog italijanskog fudbalera.

Nikola Petrović imao pljeskavičarnicu na Zelenom vencu, i to ne sam, već sa partnerom. Danas ima avio kompaniju, vilu na Dedinju, rođendan slavi u Veneciji, uz trošak od dva miliona evra najmanje. Slaviša Kokeza nije znao da se potpiše. Dobro, ni danas ne zna da se potpiše, ali od čoveka koji je služio da donese kolače postao IT mag, direktor carine, multimilioner i danas je u Majamiju.

Svima njima, raznim Milenijumima, Radojčićima, Veselinovićima je mnogo bolje, a mnogo je bolje i Aleksandru Vučiću, bez obzira što on tvrdi da mu je lošije, pa nam objašnjava kako on ne kupuje skupu garderobu koju nosi iz svog džepa, nego je to iz fundusa. Rečnik srpskog jezika kaže da je fundus oprema i garderoba potrebna za pozorišnu predstavu i imaju ga samo pozorišta, eventualno cirkus.

Ipak, predsednik tvrdi da ga ima i on, pa tako kaže da „Zenja“ patike od hiljadu evra, kojih ima nekoliko pari, ovde su fotografije, nisu njegove nego su iz fundusa, sa koje jakne „Loro Pjano“ od nekoliko hiljada nije kupio od svojih para nego ih je kupila država.

Zato zahtevam od ministra Malog da nam kaže gde se tačno u budžetu Srbije nalazi i koliki iznos i razdeo za garderobu predsednika, tj. za fundus? Ako gospodin Mali ne ume da nam kaže gde je ta stavka u budžetu i koliko iznosi, to će značiti da predsednik laže, da je sve to kupio svojim novcem koji on, koji je čitav život na državnoj plati, sigurno nije mogao da zaradi.

Na ovoj slici se vidi da je predsednik iz fundusa uzeo farmerke „Stefano Riči“ koje nose ruski tajkuni i koje koštaju 1.800 dolara, odnosno preko 200.000 dinara. Ne pitam vas da mi kažete sa koje stavke u budžetu su plaćene. Pitam vas da li zaista mislite, gospodo, da je moralno da predsednik države nosi farmerke koje koštaju kao dve nastavničke plate u Srbiji?

Jedna nogavica farmerki predsednika države košta više nego što je plata nastavnika u Srbiji. Otprilike isto košta kao plata koju prosvetari traže, za šta govorite da nema para. Za nogavicu farmerki predsednika države ima 105.000 dinara, ali za učiteljice, nastavnike srpskog, matematike, istorije, geografije, tehničkog, stranog jezika, informatike, hemije, fizike, nema 105.000 dinara.

Da li zaista mislite da je normalno da ljudi koji se brinu o našoj deci uče ih, vaspitavaju, imaju platu manju od vrednosti jedne nogavice farmerki predsednika države? Aleksandar Vučić, a očigledno i svi ostali to mislite.

Sada za kraj najlepši deo, evo spremite se. Pošto predsednik nema ništa od svoje garderobe, a bliži mu se kraj mandata i onda neće moći više da koristi ovaj fundus, predlažem da vi u SNS-u sada, dok ste još malo vlast, imate neke pare, počnete da sakupljate novac da se predsedniku kupi garderoba da bi čovek imao šta da obuče kada ne bude predsednik.

Moj uvaženi kolega Srđan Milivojević bi vam rekao da ne morate ništa da skupljate, jer iako se bliži kraj vaše vlasti i dan kada Aleksandar Vučić više neće biti predsednik, on će i dalje imati obezbeđen i smeštaj i hranu i odeću o trošku države, ali samo uz jednu malu razliku. Neće imati obezbeđeno to više u Predsedništvu Srbije, nego u jednoj drugoj državnoj ustanovi kao i većina vas, gospodo. Hvala vam.

Kao i obično, izazvali ste gomilu reakcija. Ne znam koliko je, uvaženi kolega, bilo moralno i u sklopu rebalansa budžeta govoriti o pantalonama predsednika Republike. Moja je možda obaveza bila da vas prekinem, ali.
Reč ima Dejan Bulatović, po Poslovniku.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane narodne poslanice, narodni poslanici, poštovani ministri Vlade Republike Srbije, poštovani građani Republike Srbije, reklamiram povredu Poslovnika. Ima ih mnogo, ali zadržaću se na 101. članu. Da vam kažem, predsedavajuća, ovo sada stvarno upućujem i vama, a da građani Srbije to dobro čuju, da li je moguće da Dragan Đilas priča o socijalnom statusu određenih političara na drugoj strani? On priča o Aleksandru Vučiću, pa da li građanin Srbije, ijedan u ovoj Srbiji, ima podatak da Aleksandar Vučić ima, pored jednog računa na koji prima platu, još neki račun, da je na bilo koji način oštetio državu, da li on ima firme, da li on ima stanove tolike, da li ono što ima u milimetar može da se poredi sa Draganom Đilasom?

Dragan Đilas treba da priča o moralu, čovek koji je najveći lopov u Srbiji, čovek koji je ukrao 619 miliona, čovek koji je izdao sve što je moglo da se izda! On priča o tome! Prijatelju, ti bivši prijatelju, ti pričaš o tome! Šta crveniš, čoveče? Kako te nije sramota čoveče? Ti pričaš o statusu građana, političara, bilo koga, ti kao najveći lopov, dokazani lopov, ti koji si tukao tamo i tasta i napadao si ženu, tukao si psa u mom dvorištu, čoveče, a najveći mogući čovek koji može o tome da... Šta se smeješ, čoveče? Kako te nije sramota? Gledaj, bedo ljudska, ona bedo!

Zloupotrebljavajući Poslovnik, kolega Bulatoviću, hajte malo da obratite pažnju na mene, hvala, replicirali ste svom, kako rekoste bivšem prijatelju, to podrazumeva da ću ja primeniti član 103. i oduzeti vreme od poslaničke grupe.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite, kolega.
(Srđan Milivojević: Poslovnik.)
Izvinjavam se. Nisam videla Poslovnik, oprostite.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije i gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 27.

Ako ste već videli da gospodin Bulatović koristi Poslovnik zloupotrebljavajući ga za repliku, nema potrebe da ga pustite da govori dva minuta, prekinite ga u desetoj sekundi, kažite – izvinite, ovo nije povreda Poslovnika, ovo je neka druga diskusija, nema potrebe da čujemo.

Ako mogu da vas zamolim, pošto ste vi i starate o primeni ovog Poslovnika i o redu u sali, ne čujemo najbolje, ako može da ga malo pojačate, ne čujemo najbolje kada govori gospodin Bulatović? Možete li malo da pojačate njegov, samo njegov, pošto slabije čujemo, molim vas? Hvala.

Kolega, Milivojeviću delimično ste u pravu, ali da sam se tako grubo držala Poslovnika ja bih prekinula i gospodina Đilasa koji nije govorio o rebalansu budžeta. Da li vidite kako to izgleda kada vi i ja pokušavamo...
Ne želite da se izjasnimo. (Ne.)
Hvala najlepše.
Reč po Poslovniku ima Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Član 104. Znate li šta piše? Uvredljivo obraćanje ovog što smo malopre čuli. Ja samo molim, ako imate neko dugme, neki volumen, da ovaj ovde muflon što urla i viče, probi nam uši... Nema potrebe, Bulatoviću, da se dereš da ne kažem kao šta. Znam da si napaljen kada se pomene Dragan Đilas. To je jasno kao dan, ali nemoj da maltretiraš, gledaju ovo ljudi, nemoj da se blamiraš više.

Dakle, član 104, gospođo Paunović.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Ja sam mislila da vi više nemate Poslovnik. Vi ste juče vaš bacili ako se ne varam.
Ja sam ubeđena da nisam povredila član 104, kao što sam ubeđena da ste i vi baš kao i kolega Bulatović iskoristili Poslovnik da mu se obratite na kratko, pa ću i kod vas primeniti član 103. i nemojte mi na tome zameriti.
Hvala vam na razumevanju.
Reč ima kolega Milenko Jovanov, pravo na repliku.
Izvolite.

Ja zaista građane pozivam da razmisle, pošto vole da prave te paralele sa 90-im godinama, a u vreme kada su u ovoj sali sedeli neki drugi predstavnici opozicije i neki drugi lideri opozicije – Đinđić, Koštunica, Vuk Drašković, Vojislav Šešelj, bilo ko, da li mogu da zamisle bilo koga ko se predstavljao liderom opozicije da trkeljiše po ormaru predsednika Republike i izigrava Ašoka Murtija za političku scenu, izigrava ovde modnog stilistu predsednika Republike, šta bi on trebalo, a šta ne bi trebalo da obuče? Jedino nam još nije rekao kakve gaće i čarape nosi, a verujem da bi i to voleo da sazna. Ne znam za razloge te fascinacije garderobom i vešom predsednika Republike.

(Aleksandar Jovanović: To znaš ti.)

Ne, Ćuto, moraš početi da razmišljaš drugačije. Moraš početi da razmišljaš drugačije, jer ne moraš uvek polaziti od sebe. Znaš, ja nemam te porive, kao ti – Vučiću, rasturi me ko Panta pitu. To si ti govorio pre neki dan. Nemoj mene u svoj koš trpati, ostavi za drugi put, a ne nosim ni Vesićevu sliku u novčaniku, tako nemoj mene sa tobom. Ti najbolje znaš šta radiš.

Što se tiče ovog drugog, ja bih razumeo da nama predavanja ovde o poštenju i korupciji drži neko ko nije 11. jula, čini mi se, sad ću da pogledam, 2004. godine postao direktor Narodne kancelarije, a onda u septembru iste godine osnovao kompaniju koja se zvala „Multikom“ i koja je u periodu dok je bio na vlasti zaradila, kako je sam priznao i rekao da se ponosi time, 619 miliona evra. Tu se priča ne završava. Ima još jedna kompanija koju je ta firma kupila, a zove se „Big print“. Tu firmu je isto kupio dok je bio na vlasti, a gledajte sa kim je ta firma radila dok je bio gradonačelnik Beograda. Kaže ovako, ta firma je pružala usluge Skupštini Grada Beograda, Gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Turistička organizacija grada Beograda, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar grada Beograda, Dom omladine Beograda, Dom zdravlja Rakovica. Jel ima neko kome gradonačelnik nije poslao svoju firmu da mu radi štampu? I sada nama oni pričaju o poštenju i pričaju o tome kako i ko će i gde da odgovara.

U svakom slučaju, umesto što pretite drugima, držite vi četkicu za zube uvek blizu sebe, jer nikad se ne zna kada će vam zatrebati u nekoj drugoj prostoriji. Hvala.