Kako bih vam rekla, sve je tu u redu, ali vi ste predložili amandmanom da se tri meseca zamene, ne sa šest meseci, kao što ste rekli, nego sa 12 meseci, ali dobro.
Idemo na član 25.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić, Uroš Đokić, Aleksandar Ivanović i Miloš Parandilović.
Reč ima Miloš Parandilović.
Izvolite.

Dakle, kao što već rekoh, vi kao režim niste u stanju da formirate nikakvu dodatnu vrednost. Ovo je jedina država u Evropi, a možda i na svetu koja ništa ne proizvodi, sve uvozi. Vi sve uvozite.

Sečete šume, prodajete, jer je to raslo dok vi niste mogli da dirate i sada ste vi rešili da to zatrete i da napravite eroziju Srbije.

Ljudi, vi uvozite papriku, krompir i luk iz Albanije. Vi ste na te grane doveli Srbiju. Otiđite u „Maksi“, tamo nema srpskog proizvoda, Bog vas ne ubio.

Vi ste sve razmontirali čega ste se dotakli i sada kada ste rasprodali sve što se rasprodati moglo, PKB ste poklonili Arapima, sada kupujte po mnogo većoj ceni za EKSPO i posle se ljutite kada vam kaže neko da ste nenormalna družina koja je okupila sve otpatke iz svih bivših režima. Sve što je htelo vama da se proda, vi ste metnuli tamo.

Evo ovog nesrećnika Kene. On se odmah javlja.

Pertlice mu vire, jadan. On otišao tamo i misli uhvatio je da ne kažem koga za šta. Eto, to vam je Kena.

Ovome delite milione gore iz Šida jer ste ga kupili.

Koga god prevedete tamo, on se obogati preko noći i postane veliki fanatik Aleksandra Vučića. Do juče ga ja pljuvao, ali odjednom je postao veliki fanatik Aleksandra Vučića, ali za dobru apanažu sve može. Sve što ima beskičmeno u Srbiji, vi ste povukli tamo, ali nema više beskičmenjaka. Srbija se pobunila, Srbija se probudila, Srbija je prepešačila i srpska omladina je prepešačila celu Srbiju i vama je poslednja brana odbrane od nekadašnje radikalske priče Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, ostao „ćacilend“. Od Srbije do Tokija ostala je Srbija do „ćacilenda“ kao poslednja linija odbrane, a tamo, gle čuda, mafijaši, kriminalci, dugogodišnji robijaši i bezumnici koje plaćate i dovodite, a kojima ste pre toga unesrećili život. Vi se sprdate i sa vašim članovima i mislite da ćete proći nekažnjeno.

Pobunjena Srbija se ne zaustavlja. Odgovaraćete za sve što ste uradili.

Izričem vam opomenu, gospodine Parandiloviću.
Pokušala sam da upozorim, da obavestim uz maksimalnu fleksibilnost. Sve što ste naveli je za udaljenje sa sednice, a ne za opomenu, ali za početak opomena.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Đorđe Stanković, dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Da li se neko od podnosilaca amandmana javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
U danu za glasanje odlučujemo o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili raspravu o tačkama od 1. do 8. dnevnog reda, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine može da odredi da Dan za glasanje o predlogu zakona bude odmah po završetku pretresa tog predloga zakona.
U skladu sa ovom odredbom, određujem petak, 7. novembar 2025. godine, sa početkom u 13.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama od 1. do 8. dnevnog reda ove sednice.
Vidimo se u 13 sati.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad u danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 154 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, u načelu.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala 133 narodna poslanika, protiv 27, uzdržano devetoro, nije glasao jedan narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman je podnelo deset narodnih poslanika poslaničke grupe Zeleno – levi front, Ne davimo Beograd.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala 33 narodna poslanika, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podnelo deset narodnih poslanika poslaničke grupe Zeleno – levi front.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala 32 narodna poslanika, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Minela Kalender i Šaip Kamberi.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za je glasao 31 narodni poslanik, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 3. amandman je podnelo šest narodnih poslanika poslaničke grupe Mi - snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala tri narodna poslanika, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnelo deset narodnih poslanika poslaničke grupe Zeleno – levi front.
Predstavnik predlagača je na sednici Narodne skupštine prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za je glasalo 160 narodnih poslanika, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo devet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podnelo deset narodnih poslanika poslaničke grupe Zeleno – levi front.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala 33 narodna poslanika, protiv jedan, nema uzdržanih, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podnelo je šest narodnih poslanika poslaničke grupe Mi – snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala tri narodna poslanika, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković i Borislav Novaković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih za su glasala 32 narodna poslanika, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podnelo petoro narodnih poslanika poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo sedmoro, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 163 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo šestoro, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 164 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Minela Kalender i Šaip Kamberi.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 31 narodni poslanik, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podnelo 10 narodnih poslanika grupe Zeleno-levi front.
Predstavnik predlagača je prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 160 narodnih poslanika, dvoje protiv, nema uzdržanih, nije glasalo osmoro.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman sa ispravkom podnelo je 10 narodnih poslanika Poslaničke grupe Zeleno-levi front.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 30, protiv jedan, nema uzdržanih, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podnelo 10 narodnih poslanika Poslaničke grupe Zeleno-levi front.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 33, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podnelo 10 narodnih poslanika Poslaničke grupe Zeleno-levi front.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 33, protiv dvoje, nema uzdržanih, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podnelo 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 32, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Amandman kojim se posle člana 14. dodaje član 15. zajedno su podneli narodni poslanici Borislav Novaković, dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 33, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podnelo 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 32, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, u celini.
Molim, izjasnite se.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 133, protiv 26, uzdržano 11 narodnih poslanika.
Narodna skupština je usvojila ovaj Predlog zakona.
Prelazimo na Drugu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA REVITALIZACIJE I RAZVOJA LOKACIJE U BEOGRADU IZMEĐU ULICA KNEZA MILOŠA, MASARIKOVE, BIRČANINOVE I RESAVSKE.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije navedenih lokacija, u načelu.
Molim, izjasnite se.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 130 narodnih poslanika, protiv 38, nema uzdržanih, nije glasalo dvoje narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Prelazimo na amandmane.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 38, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 131 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 34, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 39, protiv dvoje, nema uzdržanih, nije glasalo 129 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnelo šestoro narodnih poslanika Poslaničke grupe Mi – snaga naroda prof. doktor Branimir Nestorović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo šestoro, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 163 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 39, protiv dvoje, nema uzdržanih, nije glasalo 129 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 38, nema protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 132 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podnelo je 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije, 10 narodnih poslanika Zeleno-levog fronta i šestoro narodnih poslanika Mi – glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 39, protiv troje, nema uzdržanih, nije glasalo 128 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podnelo šestoro narodnih poslanika Poslaničke grupe Mi – snaga naroda prof. doktor Branimir Nestorović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo petoro, jedan protiv, nema uzdržanih, nije glasalo 164 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije, 10 poslanika Zeleno-levog fronta i šest poslanika Mi - Glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 38, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije, 10 poslanika Zeleno-levog fronta i šest poslanika Mi - Glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 39, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije, 10 poslanika Zeleno-levog fronta i šest poslanika Mi - Glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 170 prisutnih, za je glasalo 38, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Predstavnik predlagača zakona prihvatio je ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog poslanika, za je glasalo 132, protiv – 15, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Amandman kojim se posle člana 9. dodaje član 9a, podneo je narodni poslanik Tomislav Janković.
Predstavnik predlagača zakona prihvatio je ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog poslanika, za je glasao 131, protiv – 12, uzdržanih – nema, nije glasalo 28 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije, 10 poslanika Zeleno-levog fronta i šest poslanika Mi - Glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog poslanika, za je glasalo 39, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije, 10 poslanika Zeleno-levog fronta i šest poslanika Mi - Glas iz naroda.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog poslanika, za je glasalo 39, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Zaključujem glasanje: od 171 prisutnog narodnog poslanika, za je glasalo 130, protiv – 40, uzdržanih – nema, jedan nije glasao.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, u celini.
Zaključujem glasanje: od 171 narodnog poslanika, za je glasalo 130, protiv – 40, uzdržanih – nema, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.
Tačka 3. – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OBLIGACIONIM I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Stavljam na glasanje Predlog zakona, u načelu.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 131 poslanik, protiv – šestoro, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 32 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 7. amandman, sa ispravkom, je zajedno podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasalo 32, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, u celini.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 131 poslanik, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 38 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.
Tačka 4. – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADNOM VREMENU POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I TAHOGRAFIMA
Stavljam na glasanje Predlog zakona, u celini.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 131 poslanik, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 38 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.
Tačka 5. – PREDLOG ZAKONA O STAVLjANjU NA TRŽIŠTE DRVETA I DRVNIH PROIZVODA
Stavljam na glasanje Predlog zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, u načelu.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 131 poslanik, protiv – šestoro, uzdržanih - nema, nije glasalo 32 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 5. amandman je podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 30, protiv – jedan, uzdržanih - nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 29, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i nadležni odbor su prihvatili ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 130, protiv – 28, uzdržanih - nema, nije glasalo 11 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 32, protiv – jedan, uzdržanih - nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 32 je glasalo za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 31 je glasalo za, nije bilo protiv i uzdržanih, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i nadležni odbor prihvatili su ovaj amandman.
Stavljam na glasanje amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 130 je glasalo za, protiv - 29, nije glasalo 10 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 28 je glasalo za, nije bilo protiv i uzdržanih, nije glasao 141 narodni poslanik.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 32 je glasalo za, nije bilo protiv i uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 34 je glasalo za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 134 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 32 je glasalo za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 31 poslanik je glasao za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 24. amandman je podnelo 12 narodnih poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 30 je glasalo za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 31 je glasao za, jedan protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman su podnela četiri narodna poslanika Narodnog pokreta Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, 33 je glasalo za, protiv - dvoje, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 134 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, u celini.
Zaključujem glasanje: od 169 prisutnih, za je glasao 131 poslanik, protiv je bilo petoro, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 33 narodna poslanika.
Narodna skupština usvojila je Predlog ovog zakona.
Prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma, tačke od 6. do 8. dnevnog reda.
Podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 3. tačka 6) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE SVETE LUCIJE O UKIDANjU VIZA ZA NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA, u celini.
Zaključujem glasanje: od 168 prisutnih, za je glasalo 135, nije bilo protiv i uzdržanih, nisu glasala 33 narodna poslanika.
Narodna skupština je usvojila Predlog zakona.
Sedma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE BENIN O UKIDANjU VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH, SLUŽBENIH I SERVISNIH PASOŠA, u celini.
Zaključujem glasanje: od 168 prisutnih, za je glasalo 133, jedan je bio protiv, nije bilo uzdržanih, nisu glasala 34 narodna poslanika.
Narodna skupština je usvojila ovaj Predlog zakona.
Osma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O SARADNjI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I JAVNOG REDA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE EKVATORIJALNE GVINEJE, u celini.
Zaključujem glasanje: od 168 prisutnih, za je glasalo 135, sedmoro je bilo protiv, nije bilo uzdržanih, nije glasalo 26 narodnih poslanika.
Narodna skupština je usvojila Predlog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, svima se zahvaljujem na odazivu u danu za glasanje.
Sada određujem pauzu do 15.00 sati.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom i prelazimo na devetu tačku dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici 15 časova je i 05 minuta.
Ako možete da zauzmete svoja mesta.
Hvala.
Deveta tačka dnevnog reda – Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Pre otvaranja pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o listi kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović članica Odbora za kulturu i informisanje.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsedavajuća, potpredsednice gospođo Kovač, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Pred nama je predlog kandidata za članove Saveta REM-a Regulatornog tela za elektronske medije i ovaj proces koji smo započeli pre otprilike godinu dana priveli smo kraju i pred vama je lista ljudi koji su izabrani u devet kategorija koje ću kasnije pročitati, a u početku je dakle. Na početku ovog drugog procesa i raspisivanja konkursa za članstvo u REM-u bilo ukupno 49 kandidata.

Moram da napravim zbog građana Srbije jednu retrospektivu i zapravo jedan uvod u celu ovu priču, a naročito zbog birača, zbog svih onih koji podržavaju našu Srpsku naprednu stranku i koji podržavaju parlamentarnu većinu. I pravo da vam kažem kao član ovog odbora sam aktivno učestvovala u ovom procesu kao i mnoge kolege iz ove blokaderske opozicije, ali često nailazim na pitanja kako običnih građana, a i članova Srpske napredne stranke. Šta zapravo radi to Regulatorno telo?

Ne možemo mi da očekujemo da će ljudi kojima je važno da imaju povećanje plata, penzija, da imaju nove fabrike, da imaju puteve, da imaju infrastrukturu, da se kao mi narodni predstavnici ili oni koji su iz medijske sfere na takav način interesuju i da je to za njih nešto krucijalno važno.

Naravno, važno je da na jedan demokratski način kao što ovaj jeste i kako smo došli do ove liste izaberemo REM kao nezavisno, regulatorno telo. Ja moram na početku da se zahvalim i predsednici Odbora gospođi Neveni Đurić, kao i čitavom sekretarijatu Odbora, a pre svega predsednici Narodne skupštine gospođi Brnabić koji su omogućili da zaista u jednom duhu najvišeg demokratskog kapaciteta mi dođemo do ove predložene liste.

Zašto to govorim? Pa, zbog činjenice da je pad nastrešnice u Novom Sadu i ta tragedija koja nas je zadesila indukovala te blokadere kojima je od početka jedini cilj bio, ne da se sazna istina i ne da se krivci privedu pravdi zbog čega već danas sedmi dan štrajkuje naš kolega Uglješa Mrdić, već zato da kroz deo odmetnutog i tužilaštva i sudstva i onih koji su im pomagači u čitavom procesu pokušaja obojene revolucije osujete i ovaj izborni proces. I vi ste na kraju kao predsednica Odbora za Evropske integracije toliko puta morali da odgovarate pred stranim zvaničnicima zašto mi još uvek nemamo REM kao izabrano Regulatorno telo? Naravno, vaš odgovor je bio veoma jasan. Zato što je neko pokušao i veoma jasno je i ko da taj čitav proces opstruiše kako bi i ovde imali alibi za svoje izborne neuspehe.

REM kao nezavisno telo ima ulogu regulacije elektronskih medija, ali ono što smo mi mogli da čujemo i ja kao predstavnica većine u Narodnoj skupštini kao član Odbora je nerazumevanje od strane pojedinih narodnih predstavnika sa ove druge blokaderske strane.

Toliko je bilo tih glorifikacije toga šta REM može da radi i naravno dovodili su i pre isteka mandata prethodnim članovima Saveta REM-a i njenoj predsednici u veoma neprijatnu situaciju te ljude zahtevajući od njih prilikom podnošenja periodičnih izveštaja da im odgovaraju na neka pitanja. Pa, znate kako. Može član Saveta REM-a ili ko god da je predsednik da im odgovori na pitanje zašto oni nemaju politiku, što su potrošili uzalud svoje vreme na ovim Šolakovim tajkunskim medijima pokušavajući i uglavnom targetirajući i kroz proces višegodišnje dehumanizacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih čelnika Srpske napredne stranke da na tome dobijaju glasove birača? I mi smo im govorili kao što su im i oni odgovarali i u saopštenjima i kroz neposredan dijalog, mi nismo ti.

Dakle, tako su im govorili koji se mešamo u uređivačku politiku medija, a kamoli one kojima niti smo izdali ikakve mogućnosti da na takav način deluju u Srbiji, a naročito zbog činjenice. Što je kroz čitav taj proces, uvoda u to da je REM taj sećate se izbora iz 2022. godine i 2023. godine krivac zato što oni nemaju podršku birača.

U stvari, šta se iza brda valja, što bi rekli ljudi ovim normalnim rečnikom, to je takozvana peta frekvencija, koji su uporno insistirali da se dodeli ovim tajkunskim medijima koji nisu samo običan elektronski mediji, mislim da „N1“ i „Nova S“, već mediji koji su sistematski i kontinuirano u funkciji obmanjivanja građana Srbije, onog dela javnosti koji samo njih prati i samo njih gleda kroz dezinformacija, laži i stvaranje jednog narativa koji je danas dostigao najviši stepen nemorala i mržnje.

Da je to tako govore izveštaji i prikazi zaista beščasnih scena, scena koje Srbija nije u novije vreme zapamtila, gde su oni direktni propagatori i učesnici u tome, generatori te mržnje kroz pokušaja spaljivanja živih ljudi, predsednika naše stranke gospodina Vučevića, njegovog sina i još 300 članova koji su u tom trenutku bili u prostorijama u Novom Sadu, napada bestijalnih i rušenja na hiljade je takvih bilo prostorija SNS, targetiranja ljudi, pa uživo prenose kako gradonačelnika Niša gađaju kamenjem u glavu. Setite se opštinskog većnika iz Obrenovca i njihovo urlikanje u pravom smislu reči nad činjenicom da se satanizuje i da se linčuje jedan čovek, što bi ljudi rekli i na pravdi Boga. Zašto? Zato što je predstavnik i regularni, izabran, legitimni, naroda i građana Srbije.

Naravno, nisu shvatili iz te blokadarske opozicije i to da postoji još mnogo drugih zakona koji regulišu našu medicinsku scenu. Tražili su naravno i naši partneri iz OEBS-a iz EU, jer mi smo kontinuirano govorili da je Srbija na strateškom i opredeljenom putu ka evropskim integracijama i da ćemo na vreme usvojiti sve te preporuke i sve zakone koji se tiču medijske sfere zato što je to jedan od segmenata pred otvaranja klastera 3, koje očekujemo, verujem i vi gospođo Kovač, koji ste i na tome istrajno radili da se desi do kraja ove godine i usvojili smo set tih medijskih zakona.

Moram da podsetim javnost, eto tako je sudbina htela i volja birača i političkog angažmana da sam dugo ovde, a šta se to dešavalo, a i vi svedočite tome, izvinite što vas više puta apostrofiram u ovoj mojoj uvodnoj raspravi, šta se desilo 2009. godine.

Dakle, od 2012. godine, oni govore da u Srbiji pod Aleksandrom Vučićem nema slobode medija i naravno to im je jedan od glavnih argumenata i kada odu god Picule i kod svih tih „piculića“ i nesrećnika koji pokušavaju da ruše Srbiju, pa tamo tužakaju svoju zemlju, pa kažu – jao, ja nemam gde da govorim, a ovde uzalud troše kako juče kolega Radin reče u direktnom prenosu sve vreme, a i kako da ga potroše, šta će pametno da kažu. Svi oni imaju neki predlog zakona koji je u cilju poboljšanja života ili standarda građana Srbije.

Nama su do pre dva sata spočitavali što mi kao poslanička grupa podnosimo predlog zakona. Pa, zar nije to osnovna uloga narodnog poslanika da se bavi time, da razgovara sa građanima, imaju valjda neki program? Nemaju ga. Dokazali smo da nemaju. Uvek traže alibi za svoje neuspehe, kako je to rekao, to sam danas pronašla, ko će se već svega toga setiti, REM im je bio problem i 2019. godine, kako je tada rekao izvestilac Evropskog parlamenta, gospodin Bilčik očigledno da je prisutna, citiram – frustracija kod pojedinih učesnika u političkom procesu u Srbiji zbog toga što nije završena cela etapa oko usvajanja zakona o izbornoj sferi.

E, onda da se podsetimo kako je to bilo 2009. godine. I, vi ste svedok toga, kao i pojedine kolege ovde. Preko noći je, zaista preko noći, pošto je Vlada pod vlašću Demokratske stranke i svih ovih prilepaka koji se danas ovako ili onako zovu, kameleonski su menjali te boje svojih obeležja, imena stranaka, poslaničkih grupa, ali zna se koji su to ljudi, to je taj blokaderski sektor u Srbiji.

Zaista preko noći se pojavio Zakon o javnom informisanju. Šta je taj Zakon donosio. Dakle, pod direktnim nalogom Borisa Tadića nije se znao autor, tj. pisac tog zakona, došao je u Narodnu skupštinu brzopotezno i skupštinska većina ga je tada usvojila. Usvojila je tada zakon koji je apsolutno ograničavao sve slobode u Srbiji i novinara, zaposlenih ljudi u medijima i svih vlasnika medija kojih je danas u Srbiji 2153 po uvidu iz APR-a u koji sam eto danas imala uvid, ali taj Zakon je na Ustavnom sudu nekoliko meseci kasnije suspendovan, odnosno većina njegovih odredbi. Onda je tek 2012. godine, počeo u pravom smislu reči da se primenjuje kroz slobodu izražavanja i mišljenja od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.

Uvek im je predsednik Srbije, a tada i predsednik stranke, najpre premijer, ali i predsednik Srpske napredne stranke govorio – evo, izvolite, uzmite sve vreme sveta na tim medijima, govorite šta hoćete, pa pobediću vas.

Ne možete kroz laži, obmane i kroz manipulacije da se borite protiv nečega što je realni život, realna politika, podizanja Srbije iz pepela, stvaranja svega onoga što su danas normalni uslovi da se radi i živi.

Pa, znate, 2012. godine, tadašnjim uvidom u APR nije bilo toliko registrovanih medija. Šta je motiv nekoga? Kada kažemo mediji – mi koji se bavimo politikom, odmah ćemo da imamo asocijaciju na medije koje se bave samo informisanjem, mediji su oni koji se bave i obrazovanjem, kulturom, sportom, koji prate druge sfere društvenog života, turizam, ekologija, itd. Ti ljudi su, naravno, zbog činjenice da im je to potrebno i da je društvu potrebno koja je stvorila preduslove da se oni otvore.

Jer, ne zaboravite, mi smo usvojili zakone koji se tiču bezbednosti i na internetu i sigurnosti koje daje mogućnost da se otvori toliko medija koji su onlajn sferi, dakle, ne štampanih glasila, nego elektronskih medija koji se danas pojavljuju i koji su rasprostranjeni kako u gradu u kome ja živim, tako i svuda. Dakle, ja ne mogu da znam koliko, znam neke, ali koliko u Subotici, u Zrenjaninu ili u Apatinu ima tih elektronskih medija, ali to je sve mediji.

Došli smo do toga da i ako imaju gomilu takvih medija koji su direktno u službi njihove propagande i njihove blokaderske politike oni kažu – mi nemamo gde da se oglasimo, mi nemamo šta da kažemo, mi ne možemo da dođemo do reči.

Nama kao predstavnicima skupštinske većine i odgovorne vlasti koja im je uvek pružila ruku za dijalog, pazite, mi nikada nismo došli niti predsednica našeg Odbora na sednicu Odbora i da kažemo – e, to mora tako i tako, uvek smo govorili – izvolite, ovo je predlog.

Hajde da razgovaramo, da to definišemo i da vidimo šta i kako dalje. Samo mogu da budu ne iskreni, pa da kažu da to nije tačno, ali smo prihvatili sve ono što ne sadrži zakon koji se tiče izbora članova saveta REM-a, mislim na kandidovanje i na široko definisanje po kategorijama šta je neko po kvalifikaciji za tu kategoriju, da izađemo u susret i tim predstavnicima blokaderske opozicije, a pre svega da pokažemo da smo mi odgovorna država i da naši partneri iz OEBS-a i iz Evropske Unije vide da se mi ne šalimo sa takvim stvarima, da želimo to da uradimo veoma korektno i na zakonski propisani način.

Znate, toliko godina sam prisutna u Skupštini kao narodni predstavnik i uvek sam to govorila, evo, posvedočiće i ove druge kolege, da pogledam u Arsića, da je nešto najjadnije što bilo koji predstavnik može da uradi iz koje god da je stranke, kada za nešto što se njemu ne dopada napada skupštinsku službu i zaposlene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato što ja ne znam da tumačim zakon, odnosno oni nisu znali, zato što žele uporno da guraju ono što nije u skladu sa zakonom, oni optužuju sekretara skupštinskog odbora i zaposlene. Pa, na šta to liči?

Ti ljudi su, na čelu sa sekretarom Odbora gospođom Gak, protiv koje su pre nekoliko dana podneli i dopunu krivične prijave, naravno, gospođa Đurić se i ne obazire na to što su radili u njenom slučaju, jer to, što se kaže, ide u rok službe i našeg posla, je krajnje nečasno, naročito kada se ima u vidu zaista dugo godina, od prvog izbora članova Saveta REM-a ili RRA, kako se to ranije zvalo, pratim taj izborni proces, uvek sam bila član Odbora za kulturu i informisanje, nikada ovako detaljno skupštinski odbor, odnosno služba, sekretar i zaposleni nam nisu dostavljali sve informacije.

Oni su radili danonoćno. Što se kaže, nisu gledali da li je subota, da li je nedelja. Na kraju krajeva, bio nam je cilj da pokažemo da nemamo šta da krijemo i da je to samo izgovor, opet i ko zna koji put ponavljam, za njihove neuspehe.

Kako je došlo do toga da se REM uopšte kao jedno regulatorno telo… Znate, mi imamo i DRI. Zašto ne govore toliko o tome? Pa, neće da govore. Državna revizorska institucija pronalazila je mnogo kriminala u opštinama i gradovima gde su oni bili na vlasti. To su bile neverovatne pljačke i zloupotrebe. Sada, kada je REM u pitanju, to je nešto najvažnije.

Ako se bore kako kažu protiv korupcije i kriminala, valjda će prvo da gledaju šta piše DRI, pa će da gledaju da li se Zaštitnik građana bavi svojim pravima. Ne, uhvatili su se za ovo nezavisno telo, jer je ono, zaboga, glavni krivac zato što njih narod neće.

Došli smo u situaciju da se u prethodnih više godina, skoro deset, ali, evo, vratiću se na period od sedam, osam godina, vodi jedna organizovana kampanja protiv tog nezavisnog tela, jer vi ako je telo nezavisno, a vi ste narodni predstavnik, kako se uopšte usuđujete na takav način da targetirate te ljude i da ih ometate u njihovom poslu, pa je gospodin Milorad Vukašinović, koji je koliko do juče bio član Saveta REM-a doživeo da u Novom Sadu, u kući u kojoj živi sa maloletnim detetom njemu neko ispisuje fašističke grafite na kuću samo zato što mu se ne sviđa kako on obavlja dužnost kao član Saveta REM-a.

Doživljavao je drugi član Saveta REM-a svakojake situacije, mislim na gospodina Smederevca, ali, pravo da vam kažem, ti ljudi su na koje apsolutno niko nema uticaj. Evo, tu je i šef naše poslaničke grupe i predsednica Odbora, mi uopšte niti imamo neke svoje kandidate, niti želimo da učestvujemo u tome.

Naravno mi znamo da je to nešto što će da odluči skupštinska većina po kategorijama koje su jasno definisane. Znate, ako sam ja sigurna u politiku SNS i u put koji je trasirao Aleksandar Vučić, šta će meni, može da mi pomogne ili odmogne član Saveta REM-a. Pa, to je znate prosto neverovatna priča, ali opet jedan alibi za njihove neuspehe.

Desilo se to da smo imali proces koji je pokrenut 27. novembra prošle godine i da se mnogo toga u toku čitavog procesa i ponovljenog izdešavalo.

Dozvolićete mi kasnije, to će biti pred kraj mog izlaganja, gospođo Kovač, da pročitam, to inače nije moguće da se prepriča, kako je taj čitav proces tekao, pa sam ga zato definisala na nekoliko listova papira.

Moram da vam kažem da je Ministarstvo koje je predlagalo Strategiju za slobodnu medijsku scenu u Srbiji i prethodno na čijem čelu je bio gospodin Mihajlo Jovanović zaista odlično uradio taj posao, kao i da su svi izveštaji REM-a koji su stigli posle svake izborne kampanje, i 2022. i 2023. godine, o tome je više puta govorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak i nedavno gostujući na jednoj televiziji, koliko su puta više bili zastupljeni nego on, jer on im je glavni target, glavna meta – otkud on stalno na televiziji i zašto se on toliko pojavljuje.

Prvo nisu mogli da shvate ono što shvataju i ovi evropski zvaničnici. Predsednik Republike Srbije, koji ima takav legitimitet, koji izražava narodno nacionalno jedinstvo, naravno da svaki put kada treba nešto važno da saopšti, a on u 99% slučajeva, osim kada mora da se obrati zbog ovog haosa na ulicama Srbije i zbog ovog blokaderskog pokušaja rušenja Srbije, uvek iznosi stvari koje treba da služe i služe na ponos građanima Srbije ili da je Srbija uspostavila novu saradnju sa nekom zemljom ili da je otpriznata tzv. lažna država Kosovo, što je 28 saopštio ili da se povećavaju plate i penzije, da se grade novi putevi, da je otvorio preko 400 fabrika, da je omogućeno poljoprivrednicima da imaju veće subvencije, da mladi u Srbiji mogu po najpovoljnijim uslovima da dobiju stanove, pa čak i ti predstavnici medija da mogu iz budžeta lokalnih samouprava takođe ako podnesu valjane projekte da dobiju novac za to, a ko njih sve plaća i koji su to novci, što bi Marijan rekao, koji stižu sa raznih strana, e o tome ćemo i u toku ove rasprave. Neke podatke ima on, neke profesor i ja, uvažene kolege, pa ćemo da vidimo na koji način su dolazili svi ti novci i toliki milioni evra, odnosno sada su u pitanju i milijarde preko tih njihovih medija koji su zavisni od onih čiji je cilj da se uruši Srbija, da ona više ne bude ni jaka ekonomski, ni samostalna i da jednostavno ne vide više predsednika Vučića na čelu Srbije, a naravno ništa im ne smeta, čak to i pospešuju. Generatori toga su ove dve tajkunske televizije, kao i njihovi portali i sve drugo što imaju u svojim posedima da se on satanizuje, članovi njegove porodice, njegovi roditelji, njegova deca i nikada niko, opet ponavljam, od njih nije objavio nijedan demanti, ni vezana za njegovu porodicu za takve gnusne laži i izmišljotine.

Onda su taman pomislili, pošto su videli da posle, jer stalno koriste tragediju u Srbiji da bi kao pravi lešinari zadobili koji poen kod birača, ali veći deo naroda Srbije pokazao je da tako nešto prezire, pa čak i oni koji još uvek ne izlaze na birališta i naše je da ih motivišemo, da još više radimo, da se još više borimo, da prepoznaju našu politiku i da u jednom širokom frontu pokažemo to nacionalno jedinstvo i da na sledećim izborima i ti ljudi koji nisu iskoristili svoje biračko pravo, a pre svega mladi ljudi koji nisu u ovim blokaderskim harngama i hajkama. Dakle, oni su koristili svaki medij da napadaju sve te ljude.

Molim vas, pogledajte samo naslove od danas kod njih. Pogledajte od juče. Kako nazivaju ove ljude u „ćacilendu“, koji su simbol otpora onome što je borba za opstanak države, na koji način im se obraćaju i njihovi novinari, urednici tih medija.

I, ajde da kažemo, na stranu tajkunski mediji finansirani iz takvih tokova, ali šta ćemo sa Radio-televizijom Srbije? Da li je glavni zahtev tih studenata blokadera 14. aprila bio da se izabere, odnosno poništi tekući konkurs za članove Saveta REM-a ili će oni da upadnu u Radio-televiziju Srbije? Bili su tu skoro 20 dana. Zaposleni nisu imali mogućnost, iako se mi apsolutno ne slažem sa uređivačkom politikom, da budemo jasni, javnog servisa, jer, znate, sve te vesti i ta propaganda koja se provlači kroz informativne emisije na Radio-televiziji Srbije je jasno kome ide u prilog.

Imali smo juče onog čoveka koji je zaista potpuno neuračunljiv, ali urednik, Ivan Plavšić, jedan od urednika na Javnom servisu koji sve najgore želi, ne samo nama koji smo predstavnici naroda, nego svakom građaninu Srbije, odnosno deci tih ljudi, ja zaista, što bi rekli gospode Bože, ne mogu da izgovorim tako nešto.

Neverovatno je koja je to količina licemerja kada se napada najbolji student koji je simbol otpora Miloš Pavlović u „ćacilendu“ i koji je zaista na ponos i svojih roditelja i mesta odakle dolazi. I tome su se smejali, a šta ćeš ti ovde, a vraćaj se kući, a ko tebe šta pita, a on i svi njegovi drugovi i drugarice mesecima istrajavaju da pokažu šta je normalna Srbija, Srbija gde deca hoće da uče, da rade, da studiraju, da se zapošljavaju, da stvaraju porodice i da koriste sve one mogućnosti koje im je ova država dala za ostanak u svojoj zemlji, za napredovanje i možete vi da zamislite koliko je među tim mladim ljudima onih koje uopšte apsolutno ne zanima ko su kandidati i ko će biti članovi Saveta REM-a.

Koga to zanima? Znate, i da ste sproveli neku anketu tih dana, kada su ti blokaderi zabranili rad RTS-u, normalan rad, i da ste ih pitali – a šta je to REM, ja vam garantujem, ne znam koji po redu, ma ni stoti ne bi znao to da vam objasni, ali REM je problem. Vučiću daj nam REM. Vučiću uradi to. Vučiću ti si kriv zbog toga i toga. Ma nije on kriv. Kriv je onaj koji ih je zaveo i doveo u zabludu da kroz taj čitav narativ u kome su i ovi… Opet računam ovo su neki definisani političari, na gospodu iz opozicionih stranaka. Imali su neki program, došli, dobro to što sada nisu, profesore Atlagiću, položili zakletvu ovde, nego u hodniku, ajde, ali su narodni predstavnici. Moraju da imaju neku politiku. Oni se povode za tim šta im govore oni koji ih neće, koji su blokaderi na ulici, koji su devastirali univerzitete, fakultete, onemogućili, zloupotrebili najmanju decu u školama, da ne kažem u vrtićima, za svoje političke pohode i oni se povode za tim da će oni sutra da budu uz njih nešto, a treba da pogledaju… Nisam ja tu da im dajem političke savete.

Što se mene tiče, apsolutno ne treba ni da opstanu na političkoj sceni sa svojim programima koji nisu za korist građana Srbije, ali da li se, kao i što neće, neko d njih zapitao da li je to normalno da meni neko sa ulice diktira, a ja znam, imam svoju stranku, došao sam ovde, predstavnik sam građana, šta treba da radim i kako da se ponašam.

Čujem vas, uvaženi kolega, ali nije problem, meni to uopšte ne smeta.

Znate kako, ja govorim o tome da smo mi pokazali da je ogromna razlika između nas i njih, znate, i to je ono što stalno propagiram na svakom mestu. Svakoga dana kada dođem u Beograd, pošto ja dolazim iz svog rodnog mesta, kada idem ulicom do platoa Narodne skupštine i kada vidim neke građane koji drugačije misle, nikada, a nisam zaista imala nikakve neprijatnosti, to moram da kažem, zato što se trudim da ostanem dostojanstvena, kao i sve moje kolege ovde, ja vidim da mnogi ljudi, mnogi ljudi su tek kasnije shvatili u kakav su oni balon obmana ušli i zašto ih je i ko zatrovao da drugačije misle, pa svakome se obraćam sa uvažavanjem. To je pre svega moje vaspitanje i činjenica da mi nikoga ne mrzimo i ne želimo da širimo i sejemo mržnju. Ta mržnja koju ste posejali, mislim na sve vas blokadere, među decom, među građanima Srbije koji treba normalno da žive i na izborima da biraju svoje predstavnike, e to neka vama služi na čast.

Desilo se to da je ta čitava politička haranga dovela do toga da se prvobitni proces koji je počeo u novembru prošle godine za izbor članova Saveta REM-a obustavi činjenicom da je sedam kandidata koji su učestvovali u izbornom procesu, odnosno u procesu kandidovanja i sa kojima smo mi razgovarali, imali smo sednicu Odbora koji je na najvišem demokratskom nivou vodila gospođa Đurić, da su oni nama predstavljali svoje programe, imali smo prilike tu da čujemo i mišljenja drugih kolega iz opozicionih stranaka, odjednom su pod pritiskom ovih studenata blokadera odučili da se povuku. Zašto?

Čekajte, kako vam nije bilo onda važno da izaberete članove Saveta REM? Mi ćemo to sada da završimo. Hoćete izbore. Kažete da je to uslov. Uslov je REM, uslov je jedinstveni birački spisak. Niste hteli da učestvujete, ne govorim za sve, neki zaista jesu i zahvaljujem se tim kolegama u procesu javnog slušanja za jedinstveni birački spisak, kao i ovim kolegama koji su članovi Odbora, a koji su učestvovali, ali znate da onda pod izgovorom da su se oni povukli ne možemo dalje da nastavimo. Mogli smo po zakonu, ali nismo hteli da uradimo. Nismo to hteli da uradimo, kao što ste vi radili u vaše vreme, a ja moram na to da se podsetim. Svedok sam i tog vremena kada se to desilo.

Naime, 27. avgusta 2004. godine, a da pročitam tadašnji član 10. stav 1. Zakona o radiodifuziji, tako se zvao, a koji je usvojila DOS-ovska vlast, pisalo je da ovlašćeni predlagač u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu zakona dostavlja odboru predlog liste kandidata, a rok je bio 26. septembar 2004. godine. Skupština bira osam članova Saveta u roku od 60 dana od prijema liste kandidata, a rok je bio 25. novembar. Sad da malo skratim. Odbor za kulturu i informisanje je sa zakašnjenjem 5. novembra 2004. godine utvrdio i dostavio Narodnoj skupštini izveštaj o primljenim listama kandidata. Istog dana su na skupštinskom sajtu objavljene biografije svih kandidata sem AP Vojvodine. Po tadašnjem zakonu bila je obaveza da najmanje 20 dana pre odlučivanje u izbor Saveta budu objavljene sve važeće liste kandidat koje su podneli ovlašćeni predlagači sa osnovnim biografijama i podacima.

Dana 12. januara 2005. godine sazvano je Prvo vanredno zasedanje Skupštine na čijem dnevnom redu se nalazio izbor osam članova Saveta RRA. Prema tadašnjem zakonu, izbor devetog člana je bio sa teritorije Kosova i Metohije koji se obavljao naknadno na osnovu predloga osam izabranih članova. Tog dana 17. februara, pre samog glasanja, kao kada bi se to desilo – kada ćemo mi da glasamo, recimo, u sredu sledeće nedelje, neću da licitiram dokle će trajati rasprava, održana je hitna sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je predsednik Odbora Aleksandar Lazarević iz G17 plus obavestio Odbor da je razlog za hitno sazivanje sednice potreba da Odbor razmotri dopis koji je primljen 16. februara, znači dva dana ranije, a kojim je prof. dr Vukman Čović, kandidat za člana Saveta RRA kojeg je predložio Odbor, povlači kandidaturu iz svojih ličnih razloga, baš kao i ovih sedam kandidata.

Naravno, ovi to nisu povukli iz svojih ličnih razloga, već iz razloga što je stvorena takva atmosfera u društvu. Na ono što smo mi po zakonu počeli da radimo i uradili do krajnjeg ishoda, dakle, procesa glasanja, ne, ne treba, nego nama treba alibi i da se dalje stavlja Srbija u neku neizvesnu situacija, a da bismo mogli da trčimo do Evropskog parlamenta da „Piculiću“ i ostalima pišemo pisma da Srbija nema izabrani REM, nemamo medijske slobode. To je ta dopuna vremena, a kako je vreme prolazilo sve se to urušavalo.

Narod je polako shvatao šta oni rade na ulici i oni ljudi koji su ih ispočetka podržavali. Evo svedoka, kolege Petrašinovića, u Kragujevcu. To je bio veći broj ljudi u samom početku, a sad ih je ostalo toliko, da li 30, 40 ljudi, znam za svoj grad koji ima 200 hiljada stanovnika, dođe i tamo zviždi, ne znam šta radi od dosade, valjda, nemaju preča posla, to su oni lokalni zgubidani ispred prostorija SNS. Šta njih briga šta je REM i da li oni to uopšte znaju?

Onda je, taj Vukman Čović jednostavno da ga je izabrala Skupština mogao samo da podnese ostavku jer je on ostao dalje u procesu. Tako je po zakonu i tako smo i mi mogli, a opet ponavljam da opet ispružimo ruku i da pokažemo našu volju i našu snagu i mogućnost da ponovo zajedno sa ljudima iz Odbora ponovimo čitav proces.

Potom je zamenik predsednika Odbora, Aleksandar Vučić, obavestio Odbor da je Ljiljana Đurđevac takođe kandidat za člana Saveta RRA koga je predložio Odbor za kulturu i informisanje uputila dopis poslaničkoj grupi koja je predložila sa molbom da ne bude izabrana za člana Saveta jer je poslanik u Skupštine AP Vojvodina i odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Odbor je, dakle, jednoglasno tog dana, dakle dan pred samo glasanje zaključio da više na listi nisu i gospođa Đurđevac i gospodin Čović i jednostavno je došlo do glasanja. Tadašnji predsednik Skupštine je lepo obavestio da je primio od Odbora za kulturu i informisanje obaveštenje, ali je stavio listu na glasanje za tim imenima.

Znate, to što su se oni povukli, što smo mi uporno objašnjavali, pustite ove blokadere, ove studente na ulici oni ništa ni o čemu ne znaju. Znaju da urliču, da vređaju i da se ponašaju nepristojno i neprilagođeno pre svega onome kome se obraćaju, a mislim i na profesora, koji nema nikakve veze sa našom strankom, profesora Mašinskog fakulteta, koga su pre neki dan šutirali, psovali, šta mu nisu radili. Jednostavno, čovek je samo hteo mirno od nekog događaja da ide od tačke A do tačke B, svojoj kući. I, izvršen je izbor članova Saveta.

Znate, da mi je neko tada kao predstavniku opozicije, evo opet vi možete da posvedočite, rekao da sudbina koje tada opozicione političke stranke zavisi od članstva nekog u RRA ja bih zaista rekla – ovog trenutka prestajem da se bavim politikom i sve moje kolege. Zamislite vi taj politički genijalni mozak da vam politička sudbina zavisi od toga ko je član RRA.

(Narodni poslanik Stefan Janjić dobacuje.)

Janjiću, to što si započeo sa Marjanom najpre da ti kažem da ti nije dobro i pametno jer će on retorički uvek da te nadvisi, a ako meni dobacuješ meni ne smeta, ali malo nije ni džentlmenski. Hvala ti.

Što se tiče samog procesa, mi smo ga, dakle, nastavili kroz raspisivanje novog i jednostavno pokazali i razgovarali sad u tom drugom nastavku, zahvaljujući predsednici Narodne skupštine, sa ljudima iz OEBS-a i Kancelarije EU na koji način apsolutno da im izađemo u susret.

Čuli ste i predsednika Srbije pre nekoliko dana – izvolite, dajte im šta god da požele, dajte im sve živo pa nek se pojavljuju, neka idu na televiziju, ali tu politike nema.

Znate, šta je politika? Da neko pokaže sliku – Marjan je bio na farmi? jao, neverovatno. Pa, čovek ima farmu. Ne da ima farmu, nego on je jedan od najvećih proizvođača i hrane, a sada i struje.

Jel tako, Marjane, ja se u to baš najviše ne razumem.

Da, oni koriste i njegovu struju, dakle. Ili tako nađu neku glupost o nekom i kažu, pokažu. To kao deca, znate , u vrtiću. Ozbiljnija su deca, verujte mi, u mnogim ustanovama gde se znaju red i rad.

Znate, neverovatno je da neko hoće na duge staze na takav način da opstane u politici, ali dobro, to je njihovo i šta mi tu možemo da radimo.

Osim toga što su na ovakav način, a evo podsetiću i vas, radili kad je u pitanju, što je zakonski izbor Saveta članova RRA, dame i gospodo, vaši prethodnici i oni vaši pajtosi koji trenutno bojkotuju Narodnu skupštinu, koji su i tada bili narodni poslanici, nisu imali formiran skupštinski odbor, jel tako, Arsiću, koji je vršio nadzor izbornog procesa. Jednostavno, to ih nije interesovalo. Vi od nas sada apsolutno sve što tražite mi vama dajemo tu mogućnost.

Ko je vas sprečio da bilo kada iznesete svoje mišljenje, da dođete na sednicu Odbora, da date neku primedbu? Evo, prihvatili smo i amandmane, kada je u pitanju Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Dakle, sve ono što je suvislo i što je u funkciji poboljšanja demokratskih procesa. Znate, valjda tako treba i radi odgovorna vlast. Uvek vas pozivamo na dijalog. Ne to dobacivanje, targetiranje, ajte vi da mi argumentovano razgovaramo, ali uvek čujemo samo povike i samo uvrede i nerazumevanje onoga što je njihov osnovni posao, a to je da se kroz demokratske institucije, kroz najviše zakonodavno telo bore za ono za šta oni misle da će dobiti podršku birača.

Evo na kraju ovog mog uvodnog izlaganja ja ću da pročitam uvažene kolege i vi sa druge strane, vidite sa kojim vam se uvažavanjem obraćam, i vi koji niste članovi Odbora, vi ne morate ovo sve da znate, i vama koji jeste, a i zbog javnosti, kako je tekao proces izbora članova Saveta REM-a.

Prvi javni poziv za izbor članova Saveta REM-a smo objavili 27. novembra, kao što sam rekla, prošle godine. Tokom samog procesa izbora članova Saveta REM-a reagujući na primedbe određenih organizacija civilnog društva, Udruženja Birodi, građanske inicijative u okviru svega onoga što nam je dala EU, a nakon sastanka koji su imali sa predsednicom Skupštine, kako bi proces učinili još inkluzivnijim i transparentnijim, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje učinio je dodatne ustupke preko onoga što propisuje zakon i to – pod jedan, da se biografije svih predloženih kandidata za članove Saveta REM-a objave na internet prezentaciji Narodne skupštine, pod dva – da se svi javni razgovori sa predloženim kandidatima obave u formi javnog slušanja, kako bi svi predlagači kandidata i zainteresovana javnost imali priliku da učestvuju u javnom razgovoru, što nije striktno propisano zakonom i tu se vraćam na ono da je bila sednica javna i rekli su mi, govorim potpuno iskreno, i neki naši članovi i građani da su tek nakon te javne sednice razumeli šta taj REM radi i predstavljali se kandidati.

Bez obzira na ovo i pored toga što je sproveden kompletan postupak nominovanja kandidata, sačinjavanje finalne liste kandidata i organizacija koje ih predlažu, usaglašavanja kandidata koji će biti predloženi Narodnoj skupštini, nakon procesa koji je trajao puna dva meseca, 29. januara ove godine sedam kandidata od ukupno 18 odlučilo je da napusti proces.

U dogovoru sa Evropskom komisijom i na njihovu eksplicitnu molbu, iako Zakonom o elektronskim medijima uopšte nije predviđena mogućnost da obustave proces izbora članova Saveta REM-a, Narodna skupština je našla način da obustavi ovaj proces i raspiše novi.

Upravo oni ljudi iz Odbora za kulturu i informisanje, protiv kojih vi podnosite krivične prijave, ti ljudi su, i uz Sekretarijat Narodne skupštine, i naravno uz saglasnost predsednice, izašli u susret da se ponovo raspiše taj konkurs, što je predsednica uradila, odnosno Odbor dao tu saglasnost.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje je tako 8. maja ove godine objavio drugi javni poziv za izbor Saveta REM-a i sada ćemo konačno, sa konačnom verzijom doći do glasanja.

Ove godine 13. juna se ponovo 12 kandidata za članove Saveta REM-a, od 49, kao što sam rekla, predloženih i 72 predlagača, to je bio zaista veliki i vrlo detaljan, opsežan posao, kome smo odgovorno pristupili, je od 184 ukupno povlači i iz drugog postupka.

Kako bi se organizacija vratila u proces predlaganja članova Saveta REM-a u evropskoj kući je 25. i 27. juna 2025. godine predsednica Narodne skupštine zajedno sa tadašnjim ambasadorom, gospodinom Emanuelom Žiofreom i visokim predstavnikom OEBS-a za slobodu medija, gospodinom Jan Bratuom, održala sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija. Na ovom sastanku plan je bio da se prođu svi predloženi kandidati, organizacije koje su predložile kandidate i utvrde da li ispunjavaju uslove, ali se na izričit zahtev nevladinih organizacija od ovog odustalo. Već je odlučeno da Odbor za kulturu i informisanje na sednici razmatra isključivo podnete prigovore i da listu kandidata i organizacija izmeni ukoliko neke od prigovora usvoji.

Polazeći od ovog zahteva Odbor je održao sednicu koja je počela 1. i 2. jula ove godine, na kojima je razmotrio podnete prigovore i usaglasio sedam od devet grupacija ovlašćenih predlagača i predloženih kandidata. Kategorije koje su ostale neusaglašene su: udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovane najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine i udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog konkursa.

Služba Odbora je 7. jula 2025. godine, poslala preliminarni izveštaj za preostale dve grupacije svim nevladinim organizacijama civilnog društva, jer naravno, želeli smo da to bude inkluzivno i da bude javno dostupno i tako dalje, koji učestvuju u postupku. Udruženja Građanske inicijative je 18. jula dostavilo svoje komentare na preliminarni izveštaj, na koji je služba Odbora 21. jula ponovo odgovorila i detaljno obrazložila razloge pripreme takvog izveštaja.

Imajući sve argumente koji su izneti u vidu zaključeno je da su stavovi udruženja Građanska inicijativa i služba Odbora za kulturu i informisanje, izuzetno udaljeni po pitanju toga koje organizacije ispunjavaju uslov da bi se smatrali predlagačem.

Služba skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje 21. jula pisalo OEBS, da nam pomognu oko izrade mišljenja za dve sporne kategorije predlagača, jer nismo mogli da se usaglasimo sa ovim nevladinim sektorom, odnosno predstavnicima Građanske inicijative, pre svega. OEBS je odgovorio tek 22. avgusta, i hvala im na tome, i tek tada su započeli sa pripremom mišljenja.

Tridesetog septembra OEBS je dostavio mišljenje koje je prezentovano u evropskoj kući 1. oktobra. U mišljenju se povodom umetničkih udruženja navodi da u ovoj kategoriji treba da ostanu isključivo interpretatori, odnosno izvođači. U utorak 7. oktobra je održan zum sastanak na kojem su učestovali članovi Odbora za kulturu i informisanje, eksperti iz OEBS, dakle, sve vreme su bili uključeni, tada smo imali skupštinska zasedanja, i oni su nas naravno, obavestili da bi organizovali takav vid sastanka. Mi smo na to pristali i na koji će mišljenje OEBS-a, primeniti na listu organizacija.

S tim u vezi, utvrđeno je da najveći broj umetničkih udruženja poput Udruženja scenarista, Udruženja reditelja, Udruženja dokumentarista, ne ispunjavaju uslove, s obzirom na to da ne predstavljaju izvođače. Ovo je izazvalo veliko negodovanje organizacija civilnog društva, koje su tražile da se mišljenje primeni isključivo na udruženja na koja su oni imali primedbe. Vidite, oni imaju primedbe, nas apsolutno to nije interesovalo, svi imaju pravi i šta mi imamo pravo da se u to mešamo, nama su svi bili apsolutno jednaki tokom čitavog procesa i prvog i drugog.

Onda je Odbor 14. oktobra održao sednicu na kojoj su utvrđena lista organizacija koja se smatra ovlašćenim predlagačem, kao i lista predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove da budu kandidati.

Nakon toga je na Narodna skupština 22. oktobra elektronskom poštom primila dopis koji je u ime 58 organizacija civilnog društva uputilo Udruženje građanske inicijative sa primedbom u vezi sa utvrđivanjem konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM-a, ispred grupacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Narodna skupština je 27. oktobra 2025. godine, a naravno, vratiću se na to, u daljem toku rasprave, kako je isti aršin mogao da bude 2016. godine, a sada 2025. godine, se ne uvažava stav koordinacionog tela nacionalnih manjina, pošto su oni apsolutno uključeni u rad, ali za to sada nemam vremena. Verujem, da će te i vi predsednice da govorite o tome.

Odbor za kulturu i informisanje na sednici 3. novembra prihvatio je primedbe u pogledu glasanja, ponovno utvrđivanje konačnog predloga dva kandidata ispred nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer smo videli da se opet tu pravi problem, jer smo videli, uvaženi kolega, da želite sada ponovo da idete u obaranje ovog procesa izbora koji je bio apsolutno inkluzivan, potpuno otvoren za sve za čitavu javnost, naročito za narodne poslanike i sve učesnike, pa smo tu listu kandidata koji su predložili nacionalni saveti, bošnjačke i albanske nacionalne manjine uvrstili u ovaj predlog.

Na istoj sednici Odbor je doneo odluku da se u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima javni razgovor sa 18 kandidata za članove Saveta REM-a održi se u utorak, 4. novembra. Žao mi je nisam zbog rasprave u plenarnoj debati prethodnih zakona prisustvovala, bila je moja uvažena koleginica i hvala joj na tome, gospođa Tatjana Nikolić, ali sam i tamo čula da su bile neke primedbe koje u opšte nisu od strane pojedinih poslanika utemeljene sa Zakonom o izboru i sa čitavim procesom. Opet, za javnost, oni uvek traže neki izgovor.

Dolazimo do toga da ste i preko izbora članova Saveta REM-a vi iz blokaderske opozicije i svega toga i čitave ujdurme, zaista ne morate stalno da zvonite, jer ja odlično sve njih i čujem i šta dobacuju, a i uopšte mi to ne smeta.

Dakle, došli smo do toga da i pored toga niti je Srbija poklekla, niti se povinovala onome što vi tražite, a nije u skladu sa Ustavom i zakonom i ponuđeni su vam izbori i ponuđen vam je i referendum u trenutku kada ste vi od toga, kao što i sada bežite, koliko vas noge nose, da se izjasnite da li ste za ili protiv Aleksandra Vučića. Vi jednostavno kažete da on nema nikakav ugled, da njega narod neće, iako je dobio u istoriji parlamentarnog života najveću većinu, dva miliona i 400 hiljada birača.

Pa, vi kažete, niko sa Vučiće neće da razgovara, a on juče sa novim predstavnikom EU u Srbiji, ambasadorom sa kojim je juče razgovarao, gospodinom Bekeratom, izneo sve ono što vi spočitavate kao zaista neutemeljene stvari. Vi ste rekli, odnosno pisali tim vašim piculićima, da nema medijske slobode. Onda jednostavno je on upitao – a kako nema medijske slobode, kada se čuju ovakve pesme sa ovakvim stvarima i uvredama na moj račun, a kada to prenosi državna televizija u jednom delu i ovi tajkunski mediji. Pa, šta im još više treba? Da sa televizijskih ekrana počnu da pozivaju na linč, na pucnje, što su naravno i radili, a i brže bolje potrčali da to snime, jer su očigledno znali kakav se scenario sprema. Nije im dovoljan pucanj u Milana Bogdanovića nego žele još krvi i izazivanja građanskog rata.

Mi smo vam pokazali ovakvim našim, pre svega dostojanstvenim ponašanjem, strpljenjem i činjenicom da poštujemo i te birače koji su na tom izborima glasali za vas i da se na takav način ophodimo i u ovom čitavom procesu koji je trajao toliko dugo da imamo strpljenja, ali za razliku od vas, mi sve ovo radimo da pokažemo da nam je Srbija iznad svega, da niste pokorili, da nikada nećete da se borimo za narodno jedinstvo i da se borimo protiv takvih, evo gospođa aplaudira, valjda tome što je označila Srbe kao genocidan narod, da nismo genocidni narod, da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, da se borimo za dalji napredak i razvoj.

Ovaj proces je bio možda za neke mukotrpan, jer zato što nisu uspeli tokom tog procesa da definišu neku svoju nepostojeću politiku. Za nas je bilo apsolutno zadovoljstvo da pokažemo i tolerantnost i demokratiju i naše znanje pre svega u ovome da pomognemo i civilnom društvu i da pokažemo i našim partnerima iz OEBS-a iz EU, da je Srbija snažna, samostalna država i da će kao takva i ovo skupštinsko najviše zakonodavno telo jedino na takav način po Ustavu i zakonu da bira sve predstavnike kao i ovo nezavisno telo, odnosno REM.

Gospodo narodni poslanici, pred vama je lista od 18 kandidata iz devet kategorija. U danu za glasanje izvolite, po svojoj savesti, glasajte i učinite taj poslednji demokratski napor da vam REM omogući bolji izborni rezultat. Hvala vam na pažnji i živela Srbija!

Zahvaljujem.
Vidim u sistemu, ali pravo na repliku imate kada vas uvredi. Ovo je bila, onako, atmosfera.
Spomenula je sve, i Milenka, i mene.
Dobro, daću vam dva minuta, ali vas molim da ne vrištite, jer ne čujem ljude koji govore i da se ne ponašate kao deca.
Reč ima Stefan Janjić, dva minuta i završavamo.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, moram da vas obavestim da smo upravo sada prisustvovali uživo torturi.

Definicija torture po Konvenciji UN: "protiv torture moraju da budu ispunjena četiri uslova: pod jedan, postoji namerno nanošenje bola ili patnje, fizičke ili mentalne; dva, bol ili patnja su izuzetno teškog intenziteta; tri, postoji određeni cilj, to je kažnjavanje ili zastrašivanje i četiri, učinioci su državni službenici."

Ali, pazite sad ovo, postoji mogućnost da se ovde čak radi i o nečovečnom postupanju. Razlika između nečovečnog postupanja i torture je u tome što kod nečovečnog postupanja se nanosi ozbiljna patnja, ali bez specifične namere ili cilja. Hvala.

Radi građana Srbije, da naglasimo, ovlašćeni predlagač, član Odbora, ima neograničeno vreme.
A vi se i dalje ponašate kao u zabavištu.
Izvolite, reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Evo, vidite, na moja lepa obraćanja i na činjenicu da želim da ih privedem demokratskom dijalogu, ja dobijam neke ovakve opaske.

Znate, ono što ne postoji ali što je tradicija kod srpskog naroda i u svakoj porodici, ne postoji konvencija o lepom ponašanju i o činjenici da morate da uvažavate mesto gde se nalazite i mesto gde ste izabrani. Da imate to kod sebe i u ovom trenutku, kao i kolega koji se javio da na ovakav način pokuša svu moju argumentaciju koju građani Srbije odlično razumeju, je to osetio kao duševnu patnju i kao duševnu bol i kao psihički bol. A zamislite kakav će tek bol da ima u trenutku kada mu se saopšte izborni rezultati i kada bude shvatio da više nikada ovde neće moći, osim uz onu trajnu legitimaciju kao nekada narodni poslanik, nogom da kroči. Toliko o njemu.