Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Jovan Palalić

Jovan Palalić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvažena predsednice, uvaženi ministri…
Uvažena predsednice, uvaženi ministri…
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su zaista vrlo važni zakoni o kojima raspravlja Narodna skupština. U svom izlaganju ću se prvenstveno koncentrisati na Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i izmene Zakona o državnim službenicima.Bez obzira na prethodne pokušaje koji su se ticali jasnog i konkretnog upravljanja kadrovima u javnoj upravi, smatram da su predloženi zakoni o kojima danas raspravljamo prvi pravi konkretan, sistematičan i organizovan pristup upravljanju kadrovima u javnoj upravi.

Činjenica je da imamo i da su u prethodnom periodu utvrđene i osnovane Služba za upravljanje kadrovima i Visoki službenički savet. Oni su do ovog perioda dali svoj rezultat i sasvim sigurno Vlada Republike Srbije smatra da je sada potrebno preći na naredni korak koji se tiče jasnog i konkretnog načina upravljanja kadrovima u javnoj upravi.Lično nisam pristalica one izreke Stanjinove, da kadrovi rešavaju sve, ali sasvim sigurno suprotnost od toga, da su kadrovi nebitni u javnoj upravi, je nešto što je možda i obeležilo neko prethodno vreme, ali sada je prilika da se i Vlada Republike Srbije i svi mi zajedno posvetimo ovom važnom pitanju.

U prethodnim raspravama o ovim predlozima zakona moglo se čuti, s jedne strane, kritika stvarnosti u kojoj se nalazimo kada je u pitanju javna uprava, s druge strane i kritika predloženih zakona. Lično, nisam čuo nikakav konkretan predlog kako i na koji način sistematično obezbediti u narednom periodu stručno usavršavanje kadrova u javnoj upravi. Mislim da je ovaj korak zaista reformski i da je ovaj predlog Vlade Republike Srbije odličan korak u pravom smeru.

Sigurno, reforme u javnoj upravi, kada se pogledaju u prethodnom periodu, obuhvataju nekoliko segmenata. Jedan je utvrđivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira; drugi je racionalizacija u javnoj upravi; treći je uvođenje e uprave i ovaj četvrti korak koji se odnosi na stalnu i permanentnu obuku. U tom smislu predlozi Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i utvrđivanje ovakve jedne institucije, nije ništa novo. Ovde se govorilo o tome da mi preuzimamo ili da se ovo nameće Republici Srbije od strane EU i ne bih se sa tim složio, obzirom da ovakve i slične institucije imaju države koje su uspešno reformisale i dalje unapređuju svoju javnu upravu. Upravo je primer postojanja, recimo, u Francuskoj, za koju se smatra da je u istoriji i danas najbolje organizovana državna uprava, postojanje nacionalne škole za administraciju. Srbija treba u tom smislu da preuzima najbolje primere iz evropske i svetske prakse, kako bi državnu upravu, koja je srž države, koja je motor države i državne uprave, učinila najefikasnijom.Da, država u modernom vremenu preuzima sve više novih oblasti i sve više novih obaveza prema građanima i u tom smislu je potrebno da, ono što je i govorio nekada Slobodan Jovanović, formiramo takvu državnu upravu koja će, za razliku od zakonodavnog tela koje dela, biti uprava koja radi, koja brzo donosi odluke i koja energično rešava pitanja i izvodi zadatke.

U tom smislu verujem da će državna uprava i državni službenici, koje ćemo mi u narednom periodu uspeti da u Republici Srbiji stvorimo, biti zaista pravi primer kako da se u interesu građana organizuje države.

Lično mislim da pristup koji se ovde čuo i koji se često isticao da će ovo sasvim sigurno biti još jedan loš primer, da će ovo dalje doprineti politizaciji, partizaciji državne uprave. Ukazujem i zašto ne bismo razmišljali na suprotan način? Zašto ne bismo razmišljali da je ovo baš pravi korak kako bi u narednom periodu formirali državnu upravu i državnog službenika koji će biti i patriota i posvećen državi i njenim zakonima i koji će biti posvećen građanima i njihovim pravima i koji će zaista raditi u interesu države i njenih građana?Ono što je istinski doprinos ovih predloga zakona jeste da se na sistematičan način organizuju i povezuju sve institucije koje se bave kadrovskom politikom u nizu državnih organa, od upravljanja kadrovima koje imamo u državnim organima do rukovodilaca koji su zaduženi da procenjuju stanje, kada je u pitanju državna uprava i državni službenici, do Nacionalne akademije koja će voditi permanentno njenu obuku.

Ovde se govorilo zašto ne pođemo od stvarnosti i ovo učinimo kao poslednji korak? Stvarnost se stalno menja. Mi smo upravo ovim predlozima zakona u prilici da menjamo tu stvarnost, stvarajući efikasnu, modernu i konkretnu državnu upravu.Pozdravljam ove predloge zakona Vlade Republike Srbije. Mislim da su oni u potpunosti u pravcu da stvorimo efikasnu, konkretnu i dobru državnu upravu i sasvim sigurno treba sa optimizmom posmatrati, jer lako je kritikovati, lako je ovde govoriti na populistički način. Treba pozdraviti ono što su dobra rešenja i što će konkretno doprineti da Srbija bude moderna, demokratska, efikasna država, sa jakim i stabilnim institucijama. U svakom slučaju, pozdravljam i pozivam sve narodne poslanike da podrže ove predloge zakona.
Gospodine predsedavajući, gospođa ministar, Dame i gospodo narodni poslanici, ogroman je značaj za Srbiju usvajanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine za ukidanje viza za nosioce običnih pasoša.
Teško je oteti se utisku da je ovaj sporazum potvrda da uspešna spoljna politika jedne države dovodi do njenog ekonomskog razvoja, da je funkcija spoljne politike da dovede do ekonomskog razvoja jedne države, pogotovo kada su u pitanju male države kao što je Srbija, koje moraju da vode jednu ozbiljnu, uravnoteženu politici, kao što je nekada davno govorio jedan od najvećih ministara spoljni poslova Italije Emilio Viskonti Venosta, uvek nezavisni, nikad izolovani, i to je nešto što čemu treba da teže sve države, i takvu viševektorsku politiku, spoljnu politiku koju vodi Srbija možemo danas da vidimo na potvrdi ovog sporazuma koji predstavlja podizanje nivoa saradnje Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom.
Narodna Republika Kina je naš prijatelj. Strateško partnerstvo koje je uspostavljeno sa Narodnom Republikom Kinom, koje je svake godine nadograđivano novim sporazumima, koji se sada nakon uspešnog nivoa saradnje na politički nivo, polako pomera na ekonomski nivo, i poslednja poseta predsednika Narodne Republike Kine rezultirala je sa 22 potpisana sporazuma.
Ovde smo danas čuli od mnogih poslanika da li će ovaj sporazum uticati na bezbednost Republike Srbije i na koji način i da li je Srbija u funkciji Narodne Republike Kine, koji se tiče prostora EU. Prosto želim da kažem da Narodna Republika Kina vodi jednu spoljnu politiku tzv. vin-vin politiku, koja iz svakog odnosa sa bilo kojom drugom državom želi da uspostavi partnerski odnos i da će svaka država u tom partnerskom odnosu imati konkretan interes. Tako se sve vreme Narodna Republika Kina ponašala kada je u pitanju Republika Srbija, podrška u međunarodnim institucijama našem teritorijalnom integritetu, našim nacionalnim interesima, podrška Republici Srbiji u okviru projekta 16+1, saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope, i velika šansa za Republiku Srbiju kada su u pitanju infrastrukturni projekti i saradnja u oblasti telekomunikacija, saobraćaja i privredne saradnje.
Želim da kažem da će, i to je moj utisak prilikom posete delegacije Skupštine Srbije Narodnoj Republici Kini, da će ovaj sporazum koji budemo potpisali sasvim sigurno doprineti razvoju turizma, jer za razliku od nekih drugih zemalja koje su uspešnom promocijom turizma, nama su to rekli u Turističkoj nacionalnoj agenciji Kine, da samo u Češku godišnje dolazi preko 200 hiljada turista iz Kine, a u Srbiju negde oko 15 hiljada. Ovakav jedan sporazum će sigurno doprineti turitičkom razvoju Republike Srbije. Znači, mi treba da težimo da sa partnerskim prijateljskim zemljama, kao što je Narodna Republika Kina, razvijamo što tešnje, što svestranije odnose, i sasvim sigurno da će ovakav jedan sporazum tome doprineti.
Srbija mora da nastavi da vodi više ekonomsku spoljnu politiku, da vodi računa o svojim interesima, da na svakom mestu ostvaruje svoje državne, nacionalne, ekonomske interese i samo tako ćemo uspešno razvijati našu državu i sačuvati našu samostalnost. U tom smislu puna podrška sporazumu sa prijateljskom Narodnom Republikom Kinom. Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomiću, poštovana gospođo Janjić, dame i gospodo, zaista je izuzetno važna rasprava koju danas vodimo i ako se jednom u devet godina biraju sudije Ustavnog suda, onda je sasvim sigurno ovo istorijski saziv, jer će izabrati novi saziv Ustavnog suda. Nisam siguran, na osnovu rasprave koja je danas vođena, da smo svi svesni u kakvom trenutku učestvujemo i kakve odluke donosimo, jer u toku diskusije čulo se da treba da nas bude sramota što imamo ovakav Ustav, da srpski narod nije narod koji razume norme, da nam možda i ne treba Ustavni sud, da od rasprave o Ustavnom sudu pravimo cirkus, do toga da su svi kandidati partijski kadrovi i da će biti apsolutno u startu pristrasni u donošenju odluka.
Nikada ne bih, u vremenu kada pokušavamo kao država da gradimo institucije, da jačamo institucije, da gradimo državu koja još nije završena, tako govorio o kandidatima za sasvim sigurno najvažniju instituciju koja se tiče primene prava, a to je Ustavni sud, jer Ustavni sud je taj koji je jemac jedinstva pravnog poretka. Ustavni sud je taj koji treba da iz pravnog poretka ukloni sve one propise koji remete funkcionisanje ovog jedinstva.
Bez obzira što sam i sam imao različita mišljenja o pojedinim odlukama Ustavnog suda, ne bih kvalifikovao u startu jednu instituciju, samo na osnovu pojedinih odluka Ustavnog suda, kao lošu, kao nekompetentnu, kao neadekvatnu, jer na taj način urušavamo njen autoritet i na taj način činimo da bude podložna i uticaju izvršne vlasti i uticaju javnosti, što nije dopustivo za Ustavni sud u celini, jer nije slučajno donosilac Ustava predvideo da se sudije Ustavnog suda biraju na devet godina. Znači, Vlada, izvršna vlast, bira se na četiri godine, a sudije se biraju na devet godina. One treba i kada prođe jedna vlast da budu jemac ustavnosti.
Vi ste imali priliku 2007. godine da bude izabran jedan sastav Ustavnog suda koji je 2012. godine, recimo, doneo odluku o ustavnosti Statuta Vojvodine i utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koja je, politički gledano, suprotna od onoga što su tadašnji predlagači tog sastava Ustavnog suda videli. Ali, da li je to razlog da na osnovu toga kvalifikujemo na ovaj ili na onaj način Ustavni sud? Znači, želim da ukažem na značaj da se uzdržimo od jakih reči u kvalifikaciji onih koji će biti sutra sudije Ustavnog suda.
Ovde je rečeno više puta da se u pravosuđe uvukao strah, da su sudije uplašene. Pa, da, one su uplašene jer su sve bile razrešene, zato što ih je neko kvalifikovao da su partijski, neki pojedini opštinski i gradski odbori stranaka koje su tada bile na vlasti su ih kvalifikovale da su partijske i sve su ih razrešile. Zato imamo strah. Taj strah moramo da savladamo svi zajedno, tako što ćemo podržati pravosuđe, tako što ćemo podržati sudije, tako što ćemo se uzdržati da ih kvalifikujemo da pripadaju ovima i onima. Oni treba da sude po zakonu i mi želimo da verujemo da sudija koji je izabran u Ustavni sud na devet godina će da sudi po Ustavu i da će da primenjuje Ustav i zakone i želimo da verujemo da će sudije koje predloži Visoki savet sudstva, koje su izabrane na stalne funkcije, suditi po zakonu. Mi svi treba da težimo nezavisnom pravosuđu, a ne da podstičemo strah kvalifikacijama – bićeš smenjen kada mi dođemo. Mislim da to nije dobro. Mislim da to državi nije dobro. Mislim da nikome od nas ovde to nije u interesu, a najmanje je u interesu građana. Zato mi je drago što se rasprava vratila u one tokove koje zaslužuje.
Naša poslanička grupa će podržati sve kandidate koje je predložila Narodna skupština, da se dostavi predsedniku Republike na izjašnjavanje. Izjasnićemo se u danu za glasanje za kandidate koje je predložio predsednik Republike. Naravno, očekujemo da izaberemo, jer to nam je cilj, još jači, još nezavisniji, još samostalniji Ustavni sud. Birali smo 2007. godine jedan, želimo da ga unapredimo. To je bilo posle donošenja Ustava. Možemo se slagati ili ne slagati sa nekim njegovim odlukama i verujem da se svi ovde sigurno nismo složili sa nekim odlukama, ali te odluke ne treba komentarisati, ako se zalažemo za nezavisno sudstvo. Mislimo da je to suština. Pustimo sudove neka rade, lišimo ih partijskih pritisaka, lišimo ih političke rasprave, jer to nigde ne doprinosi.
Ovde je otvorena diskusija o nezavisnosti pravosuđa, kako ga obezbediti, na koji način birati sudije. Bilo je ovde pitanja da li mi svi ovde treba da dobijamo, kao Narodna skupština, sve informacije, ko se kandidovao, kada se kandidovao, kako je Visoki savet sudstva birao i koje je kriterijume imao. Kada se pogleda Ustav i kada se pogledaju nadležnosti Visokog saveta sudstva, jasno je da on jedini može da predloži kandidate. Ovde kao da se želi ponovo vratiti na onaj sistem kada je Skupština u punom kapacitetu birala sudije, umesto da idemo u suprotnom smeru, da obezbeđujemo nezavisno pravosuđe tako što ćemo ga lišiti političkog uticaja. Mislimo da je to najbolji način da predstavnici Visokog saveta sudstva u punoj meri preuzmu svoje nadležnosti jer su oni, po Ustavu, garant nezavisnosti pravosuđa.
Zaista, dve važne i značajne odluke i dve važne rasprave. Verujem da će svi narodni poslanici, uvažavajući potrebu da dobijemo samostalan, nezavisan i jak Ustavni sud, bez obzira šta politički mislili o njegovim odlukama, podržati najbolje kandidate u danu za glasanje i verujem da ćemo podržati kandidata za Visoki savet sudstva, jer nam treba jak i nezavisan organ koji će biti jemac nezavisnosti sudstva i da ćemo podržati sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da ih treba ohrabriti da steknu neophodno iskustvo kako bi na najbolji način sudile u pravosuđu i, naravno, očekujemo od novih predsednika sudova veću odgovornost i veću efikasnost u radu jer građani to žele. Žele kada dođu u sud, da znaju da su došli po pravdu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo da ovaj set zakona koji je danas pred nama govori o jednoj vrlo važnoj činjenici, bez obzira na broj podnetih amandmana. Verujem da je svima jasno da je ovo prelomni trenutak kada je država odlučila da pokaže da je jača od kriminala, od nasilja, od terorizma i od korupcije i u tom svetlu treba posmatrati ovu inicijativu, normativnu inicijativu i zakonsku inicijativu, koja od strane Vlade Republike Srbije dolazi u Narodnu skupštinu.
U prethodnim periodima gledali smo na različite načine kako se rvu država i kriminal, u smislu ko je jači i ko će više uticati na društvene, privredne i sve druge tokove. Očigledno je sazreo trenutak da kroz ozbiljna normativna i organizaciona rešenja država pokaže da je jača, država pokaže da je ta koja ima apsolutnu vlast na jednoj teritoriji. To nije bitno samo za bezbednost građana, to je bitno i za ukupan društveni ekonomski razvoj Srbije. U tom smislu, ovo je nešto što zavređuje pažnju i što treba podržati, pogotovo ove zakone koji se tiču uspostavljanja novih institucija za borbu protiv kriminala, korupcije i terorizma.
Mislim da je ovo prilika da konačno izgradimo ozbiljne institucije koje će se u narednom periodu boriti protiv kriminala i korupcije. To je prilika da konačno izgradimo državu, da obučene, profesionalne državne službenike, ljude posvećene državi konačno dobijemo kroz obuku i kroz uspešnu primenu ovih zakona.
Želim da kažem da su organizaciono i normativno postavljeni temelji za borbu protiv kriminala i korupcije u državi, pogotovo kada se pogleda zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, tj. definisani su državni organi i njihove nadležnosti, definisani su i skraćeni su rokovi postupanja, što je jako važno, i pooštrena je kaznena politika. To je ono što nam je u prethodnom periodu nedostajalo.
Čitavo moje izlaganje će se ticati institucija, i prvo ću se osvrnuti na neke stvari gde je izuzetno važna i bitna uloga Ministarstva pravde, gde je važna vaša podrška u narednom periodu.
Prvo, pitanje pravosuđa, pitanje nosilaca pravosudnih funkcija. Mislim da je ovo trenutak, i zato apelujem na vas, poštovana ministarko, da snažno i na sve moguće načine podržite samostalno i nezavisno pravosuđe. Ono mora biti jemac da će se ovaj zakon uspešno primeniti. Zašto to govorim? Zato što je naše pravosuđe prošlo kroz jedan užasno težak period, period ponižavanja, period u kome je živelo u strahu i period koji je, posle jedne katastrofalne reforme kroz koje je prošlo, a čiji se sada nosioci toga ograđuju, došlo u situaciju i svi mi zajedno došli u situaciju da ponovo gradimo nezavisno pravosuđe.
Znate, bio sam poslanik u tom periodu. Na neki čudan način kao da se vratio Robespjerov revolucionarni zakon o sumnjivima, kada govorimo o načinu kako su tada birane i razrešavane sudije. Dovoljno je bilo da neki lokalni funkcioner stranke na vlasti posumnja da je neko njihov od predstavnika nosilaca pravosudnih funkcija i da ne bude reizabran. Da, pravosuđe je u strahu od izvršne vlasti i ovo je prilika, zato što je prošlo i zato što je bilo isterano na ulicu, ovo je prilika da ga snažno podržite, konačno izgradimo snažno pravosuđe koje će moći da primeni ove zakone u uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije. To je verovatno i vaša sada najvažnija uloga i verujem da ćemo kroz institucionalna rešenja, ali i kroz praktičnu podršku u tome uspeti.
Druga stvar je obuka. Da, ovde se u obrazloženju zakona kaže da oni predstavljaju koncentraciju najboljih stručnih resursa koje država ima. U tom smislu, vidim da je stavljen akcenat na pitanje obuke kroz Pravosudnu akademiju. To je vrlo važno, ali morate ojačati Pravosudnu akademiju da bi mogla da iznese ovaj ozbiljan i složen posao, jer pored preciziranja pojedinih termina koje ovde imamo, veliki je broj pravnih standarda, veliki broj pravnih standarda gde nam treba ozbiljno obučeno pravosuđe koje će ga pravilno primeniti, da ne bi došlo do loše primene i da nam se, eventualno, ne bi ovi zakoni izvrgli u svoju suprotnost.
Verujem da imamo kvalitetne, uspešne i hrabre sudije, ali za primenu ovih zakona potrebno je da još više ojačate Pravosudnu akademiju, jer i kroz izveštaje koje smo dobijali nismo stekli utisak da su, pogotovo kada je u pitanju stalna obuka, uspešno i do kraja realizovani svi planovi. To treba da bude jedan od planova u perspektivi i verujem da će se to uraditi. Naravno, očekujemo da se što pre donese i program obuke.
Naravno, pitanje koordinacije, ne mali problem. Znate, postoji dobra volja, postoje stručni kadrovi u institucijama, govorim o tužilaštvu, o sudovima, u policiji, u centru za socijalni rad, ali ako ne postoji uspešna koordinacija u primeni i implementaciji ovih zakona, bojim se da njihovi efekti neće biti dobri. Zato je zadatak, i verujem da ćete ga uspešno rešiti, zadatak Ministarstva pravde da upravo ova tri segmenta, koja se tiču jačanja institucija i uspešne primene zakona, vi uspešno i realizujete.
Dobra su rešenja koja se tiču uvođenja novih institucija i novih instituta. Verujem da, pogotovo kada je u pitanju zakon koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, to uspešno rešava. Jedino, predlažem obavezno kada su u pitanju udarne grupe, jedan od članova udarnih grupa budu obavezno finansijski forenzičari. To se može implicitno pretpostaviti da će biti, ali verujem da možda to čak treba u nekom narednom periodu i precizirati.
Dakle, da zaključim. Jake institucije, nezavisno i samostalno pravosuđe, uspešna obuka jedini su pravi jemac da ovi zakoni budu uspešno implementirani i da konačno država pokaže da je jača od kriminala. Ovo je važan zadatak za Ministarstvo pravde i uveren sam da ćete ga vi uspešno i realizovati. Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvaženi predstavnici VSS, Državnog veća tužilaca, na početku, obzirom da se ovde vodila različita rasprava o stanju u pravosuđu, želim da podržim srpsko pravosuđe, želim da podržim sudije i tužioce, obzirom na sve šta su prošli u prethodnom periodu, nakon katastrofalne reforme pravosuđa. Oni koji danas podižu optužnice, sprovode istrage i sude su u jednom periodu odlukama Vlade iz 2008-2012. godine ostali na ulici, ukinuto je 150 opštinskih sudova, njihovo lično dostojanstvo je bilo ugroženo. Tim ljudima danas, posle svega šta su prošli, treba dati punu podršku.
Danas se mnogo govorilo o pravosuđu, o načinu izbora sudija i jeste pitanje, pitanje za sve nas, kako mi vidimo, kakav položaj pravosuđa mi vidimo u našem ustavnom sistemu? Svima su nam usta puna nezavisnog i samostalnog pravosuđa. Ja mislim da smo od trenutka kada je formiran Visoki savet pravosuđa, pa do Ustava koji je definisao formiranje VSS i Državnog veća tužilaca, prešli važan korak ka uspostavljanju tog željenog cilja da dobijemo nezavisno, samostalno pravosuđe. Ja verujem da će se, s obzirom na iskustvo koje imaju članovi VSS i Državnog veća tužilaca i želje da se unutar struke vrši izbor, doći u situaciju da se svi nosioci pravosudnih funkcija vrše od strane struke.
Naravno, tema danas jeste izbor, izbor prvi put na funkciju sudija i zamenika tužilaca i sigurno da postoji mnogo kriterijuma koji mogu da definišu šta je uticalo da se pojedini kandidati izaberu i da se drugi ne izaberu. Ja hoću da znam i hoću da verujem da je ceo proces, koji se odvijao u vaše dve važne institucije, bio takav da su se sagledali svi aspekti i čitava karijera svakog kandidata, da su dobri sudijski pomoćnici predloženi i da su oni koji su predloženi za zamenike tužioca najbolji, sagledavajući njihov rad u institucijama koje su dale najvišu ocenu i preporučile ih, nakon iskustva od nekoliko godina u pisanju presuda, pripremi presuda i u vođenju postupaka.
Ono što želim ovom prilikom da kažem jeste – šta treba očekivati, na čemu treba raditi u narednom periodu kada je u pitanju pravosuđe? Građani očekuju, sa pravom, da kada dođu u sudove dođu po pravdu, očekuju da kada se postupci pokrenu da budu završeni u što kraćem roku, jer i kada se pravda ostvari posle dugo vremena i kada se dobiju presude, ako protekne mnogo vremena, one ponekad izgube smisao. Zato je važno pitanje suđenja u razumnom roku i zato je važno pitanje edukacije sudija i tužilaca.
Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu vodili smo raspravu o izveštaju o VSS i baš na ovoj temi sam se i ja zadržao i želim ponovo da je pokrenem, jer i u tom izveštaju se vidi da je veliki broj presuda donetih na osnovu pokrenutih postupaka za zaštitu pravosuđa u razumnom roku i da je veliki broj presuda donetih da se mora vratiti naknada pojedinim građanima.
Mislim da je važno da se u narednom periodu posebno obrati pažnja na edukaciju sudija tužilaca i u tom smislu moje pitanje ide o ulozi Pravosudne akademije obzirom da kada se pogleda struktura izabranih sudija, pogotovo izabrani sudija samo jedan kandidat se vodi kao neko ko je polaznik Pravosudne akademije na taj način se bira, a kod zamenika tužilaca su to četiri. Znači, nizak stepen je onih koji su po tom osnovu birani. Hoću da pitam - koliko je bilo ukupno polaznika, početne obuke i kakvi su stvarni efekti počnete obuke u Pravosudnoj akademiji?
Takođe, obzirom na izbore za na više sudske instance, gde se od strane Pravosudne akademije i na osnovu i inicijative VSS obavlja stalna obuka, koliko je bilo polaznika stalne obuke i na osnovu toga koliko je bilo izabrano sudija u više sudske instance?
Ovo je važno pitanje, jer se stvorila tema ovde Pravosudne akademije i naravno i građani žele da znaju kakvi su njeni efekti, obzirom da ste vi sami rekli da je potpuno opredelenje VSS i Državnog veća tužilaca da se da prioritet kandidatima koji su prošli, bilo u sudovima, bilo u tužilaštvima, pomoćničke ili neke druge položaje.
Znači, to su važna pitanja i mislim da bez ozbiljne obuke, bez ozbiljne edukacije nećemo prevazići ovaj problem, a to je veliki broj nerešenih predmeta na koje građani, sa pravom reaguju.
Naravno, mnogi su uzroci zašto se ti predmeti pojavljuju, jedan od njih je i neuspela reforma pravosuđa, ali moramo jednostavno razumeti šta su potrebe građana i kako građani vide kako treba da izgleda pravosuđe Srbije.
Želim da dam naravno podršku vašim odlukama o predloženim kandidatima. Želim da verujem da su one rezultat kvalitetne analize svih aspekata koji utiču na ovakav izbor i u narednom periodu, obzirom da ste sada dobili značajne nadležnosti kada je u pitanju pravosudna uprava i budžetiranje u pravosuđu, da se ukupno stanje u pravosuđu popravi. Na vama je sada velika odgovornost i verujemo da će preuzimanjem te odgovornosti stanje biti dobro.
Samo takav način, jačanjem položaja VSS i Državnog veća tužilaca mi možemo u narednom periodu i podrškom koju budete dobijali, mi možemo u narednom periodu očekivati veći iskorak u pravcu jačanja nezavisnosti sudija i tužilaca. Naravno, da nam se nikada više ne desi ona katastrofa koju je pravosuđe doživelo neuspešnom, amaterskom, lošom reformom pravosuđa. Hvala vam.
Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je vrlo važno čuti, gospođo ministar, da ćete u glavni fokus u vašem radu u narednom periodu staviti na pitanje lokalne samouprave.
Neću ništa novo reći ako kažem da je stanje u lokalnoj samoupravi izuzetno teško i prosto, možemo praviti analizu i možda je prilika ovde u ovoj diskusiji, debati, da vidimo šta su uzroci tog stanja i da vidimo kako posle saniranja tih problema koji su nastali, kako u narednom periodu načiniti ključan iskorak i ključne promene u lokalnoj samoupravi.
Mnogo je zamagljeno toga bilo danas i juče u toku rasprave. Šta su pravi uzroci? Sticajem prilika, bio sam narodni poslanik u tom periodu i predsednik Odbora za lokalnu samoupravu, jako dobro znam kada je počeo period oduzimanja sredstava lokalnim samoupravama. To je period između 2008. i 2012. godine.
Ključan udar na lokalne samouprave bio je smanjenje transfernih sredstava 2009. godine, oduzimanje 40% jasnih, fiksnih sredstava koji su bile odličnim zakonom iz 2006. godine definisani, bez ikakvog obrazloženja u uslovima vrlo teške ekonomske situacije.
E, sada, posle oduzimanja sredstava, smanjenja transfernih sredstava, gde je bilo direktno kršenje zakona, lošom ekonomskom politikom došlo je do drastičnog pada nezaposlenosti sa 13% na 24% za nekoliko godina, i onda se političkim merama pokušavao taj problem rešiti 2011. godine. Šta su mogle lokalne samouprave, koje su dnevno gubile zaposlene, da dobiju povećanjem sa 40% na 80%, a u isto vreme ste im uzeli sredstva koja su dobijala na osnovu nenamenskih transfera? To je bila katastrofalna odluka koja ništa lokalnim samoupravama nije donelo. Donela je direktan gubitak.
S druge strane, donete su još neke odluke u tom periodu, govorim o odsustvu bilo kakvog strateškog prilaza lokalnim samoupravama, govorim o populizmu koji je tada vladao, o neznanju i odsustvu bilo kakvog razmišljanja kuda treba da ide lokalna samouprava.
Vi ste u to vreme imali jednu potpuno netransparentnu politiku državne pomoći i subvencionisanja investicija koje je radila SIEPA. Mi uopšte ne znamo koji su bili kriterijumi, kako su pojedine lokalne samouprave dobijale sredstva, a zašto drugi nisu. Najsiromašniji nisu, oni koji spadaju u kategoriju najsiromašnijih opština.
S druge strane, donet je zakon o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, u kojoj je, gle čuda, izuzet čitav deo koji se tiče javnih preduzeća, gde su najavljena kažnjavanja. I šta se dešavalo? Navodno su neke lokalne samouprave smanjivale broj zaposlenih u delu koji se tiče opštinske uprave, ali su zato masovnim zapošljavanjem punili javna preduzeća. I onda se donosi, kadrovski problem o kome ću nešto više reći, koji se pojavio. Ta vlast je donela izmene Zakona o lokalnim izborima, gde je utvrdila da mandat pripada odbornicima isključivo po redosledu na lokalnoj listi i na kraju smo dobili vrlo loš prilaz kadrovskoj politici u lokalnoj samoupravi.
E, sad pokušajte da zamisliti čitav ovaj niz mera, loših mera, loših političkih odluka koji je potpuno uništio pozitivne efekte zakona iz 2006. godine. To su uzroci stanja u koji su dovedene lokalne samouprave i to mora da se kaže. Tu je počelo urušavanje sistema lokalnih samouprava. E, sada je pitanje - šta u narednom periodu možemo da uradimo kad su svi pozitivni efekti zakona iz 2006. godine potpuno uklonjeni? Naravno, potrebna je ozbiljna reforma i potrebna je ozbiljna i zakonodavna reforma koja se tiče i političkog sistema u odnosu na položaj lokalnih samouprava, ali i načina funkcionisanja lokalnih samouprava.
Video sam, pojavile su se najave promene strukture nenamenskih transfera koji bi podsticale konkurenciju na nivou lokalnih samouprava kada je u pitanju ubiranje poreza ili privlačenje stranih investicija, čak je i jedan naziv bio da se odnosi na transferna sredstva za poreske napore, ili tako nešto se pojavilo.
Znači, potrebno je promeniti, pošto su potpuno uništeni nenamenski transferi, potrebno je promeniti njihovu strukturu. Možda je potrebno promeniti i iznose koji se dele, pogotovo kada je u pitanju opšti transfer koji je imao najveći iznos i koji su dobijale lokalne samouprave. Da ne govorim o onom nenamenskom transferu koji je subvencionisan, o nenamenskom transferu koji je bio katastrofalan, gde uopšte nismo znali po kom kriterijumu je dodeljivano.
S druge strane, ako hoćemo ozbiljan pristup strateškom planiranju planiranju lokalnim samouprava, mora se insistirati na programskom budžetu. Programski budžet mora da se definiše i koncentriše na ciljeve. To znači da ćemo naterati lokalne samouprave da planiraju kako će da izgleda njihova lokalna samouprava za nekoliko godina. To je pravi put u preuzimanje odgovornosti. Dosadašnji linearni način formiranja budžeta se pokazao kao nedovoljan, pogotovo u delu koji se tiče odgovornosti lokalnih lidera.
Mora se ponovo aktuelizovati ustavna odredba o obavezi da država vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. To podrazumeva promenu u pristupu dodeljivanju državne pomoći, subvencija, kada su u pitanju strani investitori, i fokusiranje tih subvencija mimo najvećih centara Beograda i Novog Sada, gde je najveći deo sredstava bio povučen, subvencija, ali su zato druge sredine, naravno, i drugim merama Vlade Republike Srbije, koje se tiču jačanja infrastrukture i podsticaja razvoja, moraju se jednostavno subvencije dodeljivati tim sredinama i podsticati investiranje u tim sredinama.
Naravno, važno političko pitanje jeste kadrovsko pitanje. Kadrovsko pitanje podrazumeva, mi sada, od 1. januara stupa na snagu Zakon o zapošljavanju u lokalnim samouprava, gde će lokalne samouprave imati obavezu donošenja godišnjeg kadrovskog plana, ali mi moramo da razmislimo i o promeni zakonodavstva i načina izbora pojedinih nosilaca vlasti na lokalnom nivou, jer će to biti jedini način da se preuzme odgovornost kada je u pitanju funkcionisanje lokalnih samouprava.
Srpska narodna partija se apsolutno snažno zalaže za decentralizaciju i jake lokalne samouprave. Ovo je trenutak da se krene u ozbiljnu reformu u lokalnim samoupravama. Vi morate u narednom periodu, i to vam predlažem, niz ovih zakona i političkih, ali i ekonomskih, da donesete ovde, jer došlo je vreme da se neko ozbiljno počne baviti lokalnim samoupravama, zato što su bile zapuštene, zato što se vodilo računa o svemu drugom osim o onom nivou vlasti koji je bio najbliži građanima, zato što su se donosile katastrofalne političke odluke u periodu između 2008. i 2012. godine. Sada je vreme posle saniranja tog stanja da se krene u reformski proces, koji će podrazumevati i politički i finansijski. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja želim da u ime poslanika SNP svima čestitam novi mandat u ovom sazivu.
Čast je biti narodni poslanik u Skupštini Srbije u čijim su se salama kroz istoriju Srbije donosile važne odluke, vodile velike rasprave u kojima se odlučivalo o sudbi nacije i države.
Svaka generacija je imala svoj izazov, svoje probleme i svoje odgovornosti. Tako i ovaj saziv Narodne skupštine i svi mi kao narodni poslanici u složenim i teškim okolnostima u kojima se Srbija nalazi imamo obavezu i odgovornost da na te izazove odgovorimo hrabro, jasno i konkretno.
Ovaj saziv Narodne skupštine trebalo bi da ima nekoliko zadataka na koje bi morao da da odgovor. Prvi najvažniji, da bismo mogli uspešno da radimo, jeste da se dobro organizujemo. Dobra organizacija je najvažniji zadatak na početku ovog saziva.
Drugi, jeste da očuvamo dostignuti stepen demokratije, a i da ga unapredimo i omogućimo ono što smo stekli sve ove godine, a to je sloboda izražavanja u ovom parlamentu, iznošenja svojih političkih stavova.
Treći, ništa manje važan, jeste da Narodna skupština bude mesto poruke i javnosti i domaćoj i međunarodnoj o snazi Srbije i njenoj slobodi i nezavisnosti. Četvrta, da svi opravdamo poverenje koje smo dobili od građana Republike Srbije.
Kada je u pitanju organizacija, mislim da je najvažniji izazov na koji mora kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, da da odgovor, a čuli smo ovih dana mnogo toga u diskusiji o tome kako učiniti parlament efikasnim, a u isto vreme omogućiti slobodu diskusije. Ta ravnoteža između efikasnosti i slobode iznošenja stavova i polemike je nešto što moramo zajednički da radimo prvenstveno prvo kroz promenu Poslovnika. Drugo, kroz kvalitetno predsedavanje i, treće, kroz uvažavanje inicijativa narodnih poslanika u ovom visokom domu.
Bile su ovde polemike oko toga kako se nekada više diskutovalo, kako se debatovalo, to je tačno, ali vremena u odnosu na neke periode sa početka prošlog veka su se promenila, društva se brže menjaju i prirodno je da izvršna vlast preuzima mnogo veći deo odgovornosti, ima mnogo veću inicijativu prema Narodnoj skupštini u smislu zakona nego što je to nekad bilo. Važno je napraviti tu ravnotežu da se zakoni kvalitetno diskutuju i rasprave, ali da se u isto vreme ne blokira inicijativa Vlade.
Ovde je neko rekao da je suština u kvalitetu. Tačno je, ali u ovom dinamičnom vremenu suština je i u kvalitetu i kvantitetu. Moramo doneti mnogo zakona, ali u isto vreme imati i kvalitetnu raspravu. Prema tome, zakoni ne smeju da ostaju u velikom broju u proceduri. Zakoni koje predlažu narodni poslanici, to očekujemo od predsednice Narodne skupštine, kandidata, koju smo podržali našim potpisima, da se nađu u skupštinskoj proceduri, ali i da raspravljamo o važnim nacionalnim temama koje su bitne za Srbiju i za sve nas: od tema kao što su i Republika Srpska, Kosovo, odnosi u međunarodnoj politici itd.
Ono što jeste predstavljalo problem u prethodnom periodu, što se često prevaljivalo kao odgovornost na Narodnu skupštinu jeste primena zakona. Problem nije u Narodnoj skupštini. Problem je u administraciji. Mi moramo ozbiljno da se bavimo kako da podignemo nivo administracije koja će te zakone da sprovodi, a ne da narodni poslanici budu krivi pred javnosti i građanima što donose zakone koji se ne sprovode. To je drugi važan segment reformi koji mora da se uradi u ovoj državi – podići kvalitet administracije radi izvršavanja zakona.
Naravno, mnogo se toga ovih dana govorilo o stabilnosti, o ugledu parlamenta, o dostojanstvu parlamenta. Mislim da u ovom trenutku, kada svi građani Srbije, svi Srbi u regionu i svetu sa pažnjom prate i očekuju poruku kakav smo sastav parlamenta dobili, da li iz ovog parlamenta izvire snaga Srbije, da li izvire nešto na šta mogu da se oslone, da dobiju sigurnost. Mislim da nije prilično da se na početku ovog saziva govori da je parlament rijaliti, da je životinjska farma, da je ne znam šta. Time snižavamo kvalitet i ugled svih nas ovde u Narodnoj skupštini. Moramo naći ravnotežu između polemike, ali i dostojanstva svih nas. U isto vreme, moramo naći ravnotežu između razmene političke debate i ostvarivanja jedinstva oko najvažnijih nacionalnih pitanja.
Upravo sada svi smo svedoci, u čitavom okruženju našem na delu su pokušaji da se stvaraju Vlade koje neće biti samostalne i slobodne u svojoj politici. Srbija mora da ima i parlament i Vladu koja će voditi samostalnu i slobodnu politiku. To je najvažniji izazov ove generacije političara, da se vratimo onim vrednostima koje smo nekada, od kada je Srbija nastala, imali, da vodimo nezavisnu srpsku politiku, realnu, mudru, uvažavajući sve nacionalne interese i uvažavajući okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Zato je potrebno da ove debate ispoljavaju razlike između nas, da dostignu onaj nivo kojima će se moći poslati poruka da Srbija čvrsto stoji iza svojih nacionalnih i državnih interesa i da niko neće moći da pravi vlast u Srbiji mimo odluke njenih građana, niti da sprovodi politiku Srbije mimo onoga što su građani odlučili.
Prema tome, utisak mi je da je najveći izazov svih nas ovde kako ponovo osvojiti nezavisnu i slobodnu politiku, kako Srbija ponovo da bude slobodna u definisanju svojih nacionalnih interesa. Neka nacionalni parlament bude prvo mesto gde bismo to počeli. To nije laka politika i nekada veliki srpski državnik Jovan Ristić, u teškim odlukama pred kojima se nalazio, rekao je isto pred Narodnom skupštinom sledeće: „Mi moramo znati šta želimo, a onda krenuti dalje, ne čekajući nešto konačno. Ko god želi emancipaciju mora biti spreman na žrtve. Ima li drugog puta za nas narodne poslanike, ima li drugog puta za buduću Vladu Republike Srbije?“
Očekujemo da će nova predsednice Narodne skupštine i buduća Vlada Republika Srbije sprovesti ovu politiku. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, koleginice Vučković, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas od više kolega u diskusiji čuli da je ovo posebna rasprava. Mogu da se složim s tim da je ovo zaista jedinstvena i posebna rasprava, jer se ovako samo u Srbiji raspravlja o EU, posmatrajući sve evropske parlamente u ovom trenutku u EU. Nigde se ovako, bez kritike, bez razmatranja, dubinskog razmatranja odnosa tih pojedinih država sa EU, ne razgovara kao danas u Skupštini Republike Srbije.
U ostalim evropskim zemljama gde nezadovoljstvo briselskom birokratijom, Evropskom unijom, postaje sve veće i gde problemi baš zbog tih evropskih integracija se osećaju i kod samih građana, uzrokuje ozbiljne i oštre debate u parlamentima. Ovakva jednoličnost u podršci nečemu što je tako daleko, više nigde ne postoji u samoj EU.
Želim da kažem o nekoliko problema koji nas čekaju i koji će sasvim sigurno u ovom procesu evropskih integracija suočiti Srbiju, bar kada je u pitanju ostvarivanje njenih glavnih nacionalnih i ekonomskih interesa.
Kao što sam rekao, posebnost ove rasprave je u tome što se u odsustvu kritike razgovara o EU, ogleda se upravo i u toj činjenici da će Srbija u procesu evropskih integracija se suočiti sa nekoliko stvari koje mogu da utiču na njenu bezbednost, na njenu spoljnu politiku i na njenu ekonomiju.
Znate, kad slušate današnju raspravu, imate utisak da je juče srušen Berlinski zid i da se rađa EU koja je moćna, ujedinjena, ekonomski jaka, stvara se jedan unipolaran poredak, NATO je neprikosnoveni vladar sveta, kao da u ovom trenutku ne prisustvujemo promenama, ozbiljnim promenama koje čitav taj poredak ruše, a koji nalažu Srbiji da vodi jednu politiku koja bi joj omogućila da ostvari svoje ekonomske interese i na jednoj i na drugoj strani.
Srbija ima dobre i razvijene odnose sa mnogo zemalja, u ovom trenutku na onoj strani sveta gde se uveliko razvija i jača i gde je dinamika ekonomskih procesa u ovom trenutku najvažnija – na prostoru Istoka. Sa nizom zemalja ima ugovor o slobodnoj trgovini, sa nizom zemalja ima odlične prijateljske odnose. Postavlja se pitanje da li će ta pozicija koja Srbiji omogućava da ostvari svoje interese, prvenstveno ekonomske, biti ugrožena u procesu evropskih integracija? Hoće, jer će Srbija biti suočena da se u potpunosti posveti i prizna zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Da li će se Srbija u tom procesu ponašati tako da može da vodi ravnopravnu i uravnoteženu politiku? Ubeđen sam da neće. To mi govori izjava našeg ministra spoljnih poslova koji je u odnosu na donošenje zaključaka kojima se definiše ta zajednička politika od strane visoke predstavnice Ketrin Ešton, rekao sledeće: „Gotovo uvek smo saglasni sa zaključcima i mnogo puta smo se automatski pridruživali tim zaključcima“.
Prema tome, Srbija će biti prinuđena, ako želi da vodi tu politiku, da uvodi sankcije i da podržava sankcije recimo Belorusiji, sa kojom ima izvanredne ekonomske odnose, da podržava sankcije Iranu, koji nije podržao nezavisnost Kosova, da se priključuje različitim jednostranim pogledima na građanski rat u Siriji i sasvim sigurno da se u velikoj meri konfrontira sa onima koji su je podržavali ili je podržavaju.
S druge strane, Srbija će morati da se saglasi sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU, a to verujte, nije mali problem. Srbija će morati da učestvuje u različitim, sa stanovišta njenih interesa, potpuno besmislenim misijama, kao što je u ovom slučaju recimo „Misija na Maliju“. Kakav interes Srbija ima da učestvuje u misiji EU u državi Mali? Mi smo sada tamo svedoci ogromnih žrtava kojima su izloženi i pripadnici drugih misija, ozbiljan građanski rat, ubijaju se novinari, niko nam ovde nije rekao kakav interes Srbija za tim ima.
Srbija je dobila poziv da učestvuje kao deo, pošto je prihvatila i potpisala sporazum o zajedničkoj bezbednosnoj politici sa EU, da bude deo takozvane „Višegradske borbene grupe“ u kojoj su pojedine zemlje EU, da deo svojih vojnih snaga stavi na raspolaganje, recimo EU, i učestvuje u nekakvim misijama koje će, možda biti, suprotne njenim interesima, kao što je ta „Višegradska borbena grupa“ ima opis delovanja na prostoru Istočne Evrope ili Kavkaza. Da li će Srbija sutra da učestvuje na prostorima gde će se sukobljavati sa državom koja jedina u ovom trenutku istinski podržava i u njenom političkom i ekonomskom smislu, a to je Ruska Federacija?
Prema tome, prostor Srbije da vodi samostalnu politiku, da štiti svoje nacionalne interese, da sarađuje sa svima sa kojima može da ostvari svoje ekonomske, državne, nacionalne, političke, bilo koje druge interese, biće sužen, jer će morati da podržava sve ono što dolazi, što je definisano kao spoljna politika EU. Saglašavanje sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom znači saglašavanje sa svim misijama EU, a to znači saglašavanje i sa misijom Euleksa na prostoru KiM, koji podržava razbijanje Republike Srbije na prostoru njene južne pokrajine, da li ćemo se saglasiti sa tim prihvatanjem evropskih integracija, članstva u EU, prihvatićemo i tu činjenicu.
Da li ćemo mi imati snagu da kažemo ili da biramo gde ćemo da učestvujemo i gde nećemo? Bojim se, u odnosu na dosadašnji način ponašanja državnog rukovodstva, kad su u pitanju evropske integracije, prihvatanja svega što je došlo ili naloženo od strane Brisela, mi ćemo ići tamo gde god upru prst. Meni to deluje kao apsolutno realna politika koja će se voditi od strane Republike Srbije, a to znači da ćemo rušiti mnoge sporazume, mnoga prijateljstva, saglašavati se sa raznim sankcijama koje su u interesu zemalja EU, ili SAD, kao njihovim najbližim saveznikom.
Prema tome, mi se zalažemo da Srbija vodi samostalnu politiku, da vodi računa o svojim državnim interesima, da sarađuje sa svima sa kojima može da ostvari te interese, pogotovo sa onim koji podržavaju njen teritorijalni integritet i da nikako ne može da stoji, slobodu skupo plaćenu, skupo izvojevanu, ograniči ili uništi u savezu sa ulaskom u jednu međunarodnu državnu organizaciju koja se nebrojeno puta pokazala kao neko ko joj nije prijatelj i ko joj ne misli dobro i ko ruši njen teritorijalni integritet. Hvala.
Želim da istaknem da će poslanička grupa DSS podržati ovaj amandman, obzirom da je, kao što je i uvaženi kolega Balint Pastor  rekao, i ugovor zaključen 2006. godine i u okviru sredstava koja su tada izdvojena i u okviru projekta NIP koji je tada bio i pokrenut.
Vlada Vojislava Koštunice, tada je bio gospodin Dinkić ministar finansija, je obezbedila prva sredstva i u svakom slučaju tada smo i prepoznali značaj da se ovako jedan važan objekat od važnog kulturnog značaja za Srbiju izgradi i rekonstruiše i u tom smislu mislimo da je ovo prirodna stvar da ovakav jedan amandman podržimo. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, gospodine Pastor, evo posle godinu dana predstavnici AP Vojvodine, na čelu sa predsednikom Skupštine, dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije da traže poštovanje Ustava koje se odnosi na pitanje finansiranja AP Vojvodine.
Za DSS pitanje sredstava koja su definisana Ustavom, a koja treba da pripadnu AP Vojvodini nijednog trenutka nisu bili sporni. I kada je Ustav donet, prva Vlada koja je ispoštovala te odredbe bila je Vlada na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica.
Pitanje poštovanja Ustava je naš prioritet i o tome smo više puta ovde govorili. Međutim, ima nekoliko pitanja o kojima treba razgovarati u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazimo.
To je sada pitanje i za vas i za Vladu. Godinu dana je prošlo od kada ste isto pitanje uputili i prethodnom ministru i Vladi i slušali smo u Narodnoj skupštini da će se formirati radna grupa i da će se doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Godinu dana je prošlo. Ko je odgovoran što u Narodnoj skupštini nemamo taj zakon? Voleo bih da dobijem odgovor ovog puta.
Drugo pitanje je takođe važno i upućujem ga i vama, gospodine Pastor. Važno je pozivati se na Ustav, ali u potpunosti, a ne samo kada nama odgovara.
Gospodine Pastor, Ustavni sud Republike Srbije je 60% odredaba Statuta proglasio neustavnim. Vaša reakcija i reakcija vlasti u Vojvodini nije bila da se Statut upodobi Ustavu, nego da se menja Ustav.
Postavljamo pitanje da li se pozivamo na Ustav u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo kada nama odgovara, a kada nam to ne odgovara, tražimo promenu tog Ustava? Prosto da budemo pošteni pred javnosti i pred Narodnom skupštinom i pred građanima.
Nije sporno da Narodna skupština i da Vlada Republike Srbije moram 7% u poslednji dinar da ispoštuje i da se prebaci AP Vojvodini, ali, gospodine Pastor, svaka druga odredba Ustava Republike Srbije na području AP Vojvodine mora da se ispoštuje, a ne da se poziva na promenu tog Ustava da bi se Ustav Republike Srbije upodobio vašem neustavnom Statutu.
Mislim da ste uvek dobrodošli u Narodnu skupštinu, da ćete od naše poslaničke grupe uvek imati podršku kada su u pitanju jasne nadležnosti prava koja Republika ima prema AP, ali vas molim da, kada je u pitanju Ustav, kada je u pitanju AP Vojvodina, budete do kraja pošteni i tražite da se u potpunosti sve odredbe Ustava poštuju. Hvala.
Gospodine Pastor, iskreno želim da verujem u vaše dobre namere. Međutim, podstaknut protekom vremena i činjenicama koje su taj protek vremena donele, moram da izrazim sumnju u to.
U julu prošle godine 2012. godine, Ustavni sud je oglasio 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti neustavnim. Ako se sećate dobro, u Narodnoj skupštini, kada ste vi boravili i kada smo takođe raspravljali o izmenama Zakona o budžetskom sistemu i o Zakonu o budžetu, takođe smo razgovarali o potrebi da Vlada Republike Srbije, Narodna skupština i organi AP Vojvodine, što pre sednu i donesu novi zakon o utvrđivanju nadležnosti, koji je u skladu sa Ustavom.
Koliko je vremena prošlo, uvaženi gospodine Pastor? Godinu i po dana, traju nekakva usaglašavanja, potrebe da se sastanemo, analize, a neustavno stanje traje. Bojim se da i u narednih šest meseci ćemo biti svedoci iste takve situacije.
Kada sam rekao o reakcijama na Statut, uz svo uvažavanje, mi smo demokratsko društvo i svako ima prvo da iznese svoje mišljenje, ali malo čudi da je prva reakcija – moramo menjati Ustav. Prva reakcija na činjenicu da je neko uhvaćen u činjenju neustavnih stvari kada su u pitanju važni akti kao što je statut.
Mislim da je trebalo pre skoro četiri godine uvažiti ono što je i naša poslanička grupa rekla, u krajnjoj liniji mi smo inicirali ceo postupak i pokazali smo da smo bili u pravu, da su se prihvatili naši predlozi, naše sugestije u pogledu neustavnosti mi sigurno ne bismo došli u ovakvu situaciju.
Molim vas da što pre sa pozicije u kojoj se vi nalazite, hitno ovaj postupak inicirate, da se u narednih šest meseci posao okonča, a budite ubeđeni da će DSS kontinuirano i stalno i u Narodnoj skupštini Srbije i AP Vojvodine, podsećati vas da činite neustavnu stvar. Hvala.
Želim da repliciram s obzirom da je pomenuta DSS u kontekstu toga da ovaj problem kada je u pitanju obezbeđivanje 7% sredstava od strane Republike AP Vojvodini traje od 2007. godine. Kako to da se DS tek sad setila tog problema, iako je bila na vlasti svo to vreme, iako je svo vreme usvajala budžete u Narodnoj skupštini kojima je AP Vojvodini zakidala ta sredstva? Kad su došli u opoziciju, onda prozivaju nas, prozivaju novu vladajuću većinu. Verovatno kada bi se ponovo vratili na vlast ovde, nastavilo bi se isto.
Molim vas da budemo krajnje dosledni i konsekventni. Četiri godine niste ispunjavali tu odredbu. Demokratska stranka Srbije i SVM su u Narodnoj skupštini govorili da kršite Zakon o budžetu. Mi i dalje to govorimo, vi ste došli u opoziciju i nama se pridružujete.
Prema tome, u isto vreme donosili ste neustavan Statut, neustavan Zakon o utvrđivanju nadležnosti. Svo vreme mi smo bili dosledni po tom pitanju i podnosili amandmane i raspravljali ovde u Narodnoj skupštini. Sada, AP Vojvodina, gde još imate vlast, podnosi amandmane ovde i traži to isto.
Ja vas molim, ne prozivajte DSS, bar kada je u pitanju poštovanje Ustava i bar kada je u pitanju odnos prema AP Vojvodini, saglasno nadležnostima koje pišu u Ustavu Republike Srbije.
Samo podsećam, prosto, ima ovde poslanika koji su već godinama u Narodnoj skupštini. Upravo su predstavnici SVM, evo gospodina Pastora, svo vreme od 2008. godine ovde u Narodnoj skupštini, naravno i DSS, govorili da se ne poštuje Ustav Republike Srbije kada je u pitanju finansiranje AP Vojvodine, znači koalicioni partneri i na pokrajinskom nivou i na republičkom nivou tada. Naravno, ne direktno učešće u vlasti, ali podržavali su republičku Vladu.
Demokratska stranka Srbije je to isto govorila. Prema tome, želim da osvežim jednu situaciju koja je trajala ovde veoma veliki period. Čak je pitanje bilo poslednjeg trenutka – da li će se usvajati budžeti. Mislim da predstavnici SVM za neke budžete nisu glasali.
Prosto, to je nešto što traje od 2007. godine. Ne vidim zašto sada ukazujete da ne govorim istinu. Stalne su rasprave o tome bile i to je nešto što želim ovde da podsetim. Demokratska stranka Srbije od 2008. godine je ukazivala na taj problem zajedno sa drugim strankama. Podsećam vas na to gospodine Veselinoviću.