Gospodine Đeliću, ko treba onda da pokrije ovaj haos i dugove koji su ostali iza vaše vlasti, silne milione, koje su ostavili vašem ministru, koji su postavili ministri iz DS, kriminal o kojem se svaki dan priča? Koje to institucije treba da pokriju? Vrlo vam je tanak argument.
Država se nenormalno zadužila za vaše vreme. Svaki dan prenose se informacije i isplivavaju afere i dokazuju se na sudovima. Vi sada nama govorite o tome na koji način će se pokriti jedna situacija u kojoj kažemo iz DSS da organi državne vlasti sve istraže, ali insistiramo da ove silne milione, koji su ostali i oštetili građane Srbije iza prethodne Vlade, takođe treba da se istraže, pa da onda vidimo koja će to institucija da pokriva te probleme.
Velike ste probleme ostavili nakon vaše vlasti. Zadužili ste državu, svi ministri. Veliki broj ministara vaših nalazi se sada pod različitim istragama. Vi sada spočitavate DSS što insistira da se uvede red?
Vaša reakcija na naš amandman je zašto se uvodi red i zašto se uvode pravila. Na tome smo insistirali i to tražimo, a vi dokažite i objasnite kako ćete i na koji način i kako i na koji način država da se izbori sada sa ovim haosom koji ste ostavili. Koja institucija treba to da garantuje?

Znate šta, vaš predsednik stranke se izvinio za loš rad vaše Vlade ili vaših ministara. Rekao je da je to bilo loše i da ministri koji su bili u toj vladi nema potrebe da više sede ovde u Narodnoj skupštini. Prema tome, ocenu rada vaše prethodne Vlade dao je vaš predsednik stranke. To je vrlo konkretno rečeno na koji način ste radili i šta ste ostavili građanima Srbije.
Što se tiče institucija, apsolutno se slažemo da sve treba da se istraži. Naravno, i u "Kolubari". Nemamo nikakav problem sa tim, ali da vidimo kakva je šteta ostala Srbiji 2012. godine, posle vaše vlasti, a šta ste zatekli 2008. godine, kada smo mi odlazili sa vlasti. To je tema za građane. Svaki kriminal treba da se kazni i nemamo nikakav problem s tim. Ali, kad su građani živeli bolje, za vreme Vlade Vojislava Koštunice ili za vreme vaše Vlade i Vlade u kojoj ste vi bili, gospodine Đeliću? To je tema o kojoj treba da pričamo i sa kojim se problemom mi danas borimo.

Gospodine predsedniče, član 27. Molim vas, vodite ovu sednicu. Ovo zaista nema smisla. Pojedinci se javljaju po povredi Poslovnika već pola sata, da izlažu o temi koja nije na dnevnom redu, ili misle da je na dnevnom redu.
Znate šta, može DSS, naš poslanički klub, da se svi sada poslanici jave po Poslovniku, da ukažu na neku tačku iz Poslovnika i da pričamo u pojedinostima.
Na šta ovo liči? Molim vas, vodite ovu sednicu kako Poslovnik propisuje i ne dozvolite zloupotrebu Poslovnika, inače će svi to da rade. Svi će tražiti prostor da iskažu svoje mišljenje o svakoj replici koja se ovde bude javila.
Ovo smo trpeli pola sata, ove zloupotrebe, a neko je imao potrebe da dokazuje, posle nekog događaja od juče, ali više to nećemo da trpimo. Molim vas, vodite sednicu. Insistiram na tome da Poslovnik bude poštovan. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, kolege narodni poslanici, gospodine Pastor, dobro došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, Narodnu skupštinu koja je 2006. godine jednoglasno utvrdila Predlog Ustava Republike Srbije, koji je na referendumu potvrđen od većine građana Republike Srbije, takođe 2006. godine.
Nažalost, u jednom određenom delu moram da se složim sa pojedinim kolegama da se ovaj Ustav nije poštovao. Nije se poštovao u dobroj meri i od strane ovog parlamenta, ali moram da konstatujem da se u dobroj meri nije poštovao baš kada je u pitanju položaj Vojvodine u skladu sa ovim Ustavom. Nije se poštovao kada je u Narodnoj skupštini Republike Srbije utvrđen Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, što je u krajnjoj liniji konstatovao i Ustavni sud. Nije se poštovao kada je u pitanju Statut AP Vojvodine kao niži pravni akt od Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, što verujem da će Ustavni sud, pošto veliki broj odredaba zakona utvrđen kao neustavan, takođe utvrditi kao neustavan.
Danas ste nama rekli u izlaganju, predstavljajući ovaj predlog zakona, da on može da se razmatra sa više aspekata, da je on i finansijsko pitanje, ali ste istakli da je on prvenstveno ustavno pitanje. Mi se slažemo. Demokratska stranka Srbije nema problem sa poštovanjem Ustava, pogotovo nema problem sa tom odredbom Ustava koja se odnosi na 7% sredstava koji pripadaju AP Vojvodini. Da vas podsetim, a o tome su govorili i poslanici vaše partije u Narodnoj skupštini, jedini period kada je ta odredba Ustava poštovana bio je period kada je bila Vlada Vojislava Koštunice i kada je utvrđen budžet Republike Srbije neposredno nakon donošenja Ustava Republike Srbije.
Međutim, ono što je sporno za nas, i mi želimo o tome danas da razgovaramo, jeste činjenica da predstavnici pokrajinske administracije, a vi ste jedan od najviših funkcionera pokrajinske administracije, žele da se Ustav poštuje pomalo, tj. da se poštuje kako odgovaraju pojedine odredbe Ustava koje se odnose AP Vojvodinu. Kao što vam je poznato, Ustavni sud Republike Srbije u julu mesecu, na osnovu predloga DSS, je oglasio 22 nadležnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koji je utvrđen ovde u Narodnoj skupštini, gde smo mi žestoko kritikovali, ulažući veliki broj amandmana u Narodnoj skupštini, neustavnim.
Reakcija koja je stigla od predstavnika AP Vojvodine, koji sada traže poštovanje Ustava u Narodnoj skupštini, a i mi ga tražimo takođe, kao i naša poslanička grupa, jeste bila krajnje neprimerena. Kretala se od toga što je izjavio sam gospodin Bojan Pajtić da je to bruka, da nas ta odluka bruka pred međunarodnom zajednicom, da se Ustavni sud kompromitovao, do toga da je odluka Ustavnog suda anticivilizacijski nasrtaj izolacionista. To je bila kvalifikacija, gospodine Pastor, nakon te odluke, do toga da se pokretalo pitanje promene Ustava, ne poštovanja Ustava, nego promene Ustava. Vi ste se, u krajnjoj liniji, zalagali da se donese ustavni zakon koji bi definisao položaj Vojvodine, jer je ova odluke, kako ste rekli, i u samoj Evropskoj komisiji stvorila napetosti između Beograda i Novog Sada.
Ono što karakteriše prethodni period od jula meseca do danas, jeste pokušaj da se ne sprovede ova odluka. Sami ste rekli da Vojvodina neće moći da odustane od 22 nadležnosti koje su osporene zakonom. Takođe ste rekli da će eventualna odluka Ustavnog suda o oglašavanju Statuta neustavnim proizvesti određene negativne posledice i probleme u Vojvodini. Voleo bih da mi to objasnite, obzirom da se danas snažno zalažete za poštovanje Ustava. Koliko sam primetio na zajedničkom sastanku sa premijerom Mađarske, konstatovano je da je Ustav svetinja u EU i da treba da se poštuje. Mi iz DSS vas apsolutno tu podržavamo, ali tražimo da se poštuje u potpunosti i da se te nadležnosti, koje je Ustavni sud oglasio neustavnim, prestanu finansirati i da prestanu postojati.
Sada je popularno reći – mi više ne finansiramo, ali da li postoji tzv. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, gospodine Pastor? Da li je Ustavni sud oglasio da je ona neustavna? Da li postoji sekretarijat koji se bavi naukom, iako po toj odluci nauka nije u nadležnosti AP Vojvodine? Da li je Vlada Republike Srbije preuzela Nacionalni park "Fruška Gora", jer to ne može biti nadležnost AP Vojvodine?
Jako je važno da mi, kada u Narodnoj skupštini plediramo i borimo se za poštovanje Ustava, insistiramo na tome da ne može Ustav da se poštuje i primenjuje na parče kako nekome odgovara. Vi ste mislili kada ste 2009. godine doneli zakone da će to sve lepo da legne. Svi su u Narodnoj skupštini to prihvatili. Zakon o utvrđivanju nadležnosti je oglašavan kao akt decentralizacija, kao najbolji način da se ispoštuje Ustav, a onda je donet Statut. Međutim, ono što jeste bilo zanimljivo, jeste da je Statut faktički prvi taj koji je bio promovisan, a na osnovu njega je kasnije donet zakon, što je, priznaćete, pravnici u Narodnoj skupštini to znaju, poprilično obrnuto. Statut je niži pravni akt od zakona i nakon odluke Ustavnog suda taj Statut mora biti promenjen. Pitam vas, kao nekog ko predstavlja Skupštinu AP Vojvodine, da li ćete to da uradite? Jer, veliki broj odredaba u Statutu je prepisan iz zakona, a te odredbe su oglašene neustavnim.
Nije nam jasno šta je značila poseta i zaključak na sastanku sa Štefanom Fileom i Jelkom Kacinom, da će Evropska komisija zajedno sa pokrajinskom administracijom pratiti posledice u Vojvodini odluka Ustavnog suda. Mi smo suverena i samostalna država, imamo svoj pravni sistem i ovde se borimo da poštujemo taj pravni sistem. Ne mislite da može bilo koja međunarodna institucija da nameće najvišem sudu u Srbiji kako će da razmišlja i odlučuje o aktima koje donosi Narodna skupština. Ispada da su se Evropska komisija i pokrajinska administracija urotile protiv Vlade Republike Srbije i protiv države. Tako ispada iz zaključka koji ste tamo zajedno usvojili.
To su neprihvatljive stvari, jer mi želimo da imamo jasan pravni sistem, jasan ustavni poredak, da se on poštuje, da se poštuje i u ovom slučaju, da se sve i dinar od tih 7% koje obezbeđuje Ustav isplati AP Vojvodini, jer DSS je to radila kada je bila na vlasti i sada to insistiram. Ne može, gospodine Pastor, da se o tome pregovara. Ne može se pregovarati kako će se izaći iz problema koji je nastao odlukom Ustavnog suda.
Postoji nadležnost Vlade Republike Srbije da sprovodi odluke Ustavnog suda. Nema šta da Vlada Republike Srbije pregovara sa nižim organima vlasti o sprovođenju Ustava. Ne može. Ne može, gospodine Pastor, da se pregovara šta je 7% između pokrajinske administracije i Vlade. Postoji Odbor za ustavna pitanja u Narodnoj skupštini koji treba da utvrdi šta je budžet nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu u septembru mesecu. O tome ne može da se pregovara. Ne može se pregovorima tumačiti Ustav. To je apsolutno neprihvatljivo, ako poštujemo institucije, a vi ste došli da ispoštujete jednu instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije.
Danas je, koliko sam razumeo, sporno pitanje šta je 7% budžeta kako je definisano u Ustavu. Odbor za ustavna pitanja taj odgovor mora da da. Ne pregovori, ne koordinaciona tela, kako ste formirali u Vojvodini, nego institucije Republike Srbije. Insistiram na tome da bi se ovi problemi otklonili. Naravno, pozivam Vladu Republike Srbije da vrši vlast. Nema pregovaranja kako će se sprovesti problem koji je nastao ovom odlukom Ustavnog suda.
Pozivam Vladu Republike Srbije, DSS na tome insistira od jula meseca, da uputi u Narodnu skupštinu zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koji bi otklonio sve ove probleme koji su nastali da bi nestale tenzije između Vlade Republike Srbije i pokrajinske administracije. To niko ne želi. Srbiji je potrebna stabilnost, potrebno je poštovanje institucija da bi se razvijala. Mi te stvari očekujemo. Neka Vlada vrši vlast. A zašto pregovara? Ko ne sprovodi Ustav, znaju se sankcije. Nego se ide tamo, tu su delegacije iz Vlade Republike Srbije koje odlaze u Novi Sad, zbog čega? Čega se boje? Šta će reći Štefan File i Kacin? Zaista nemamo razumevanja za to. Moramo da poštujemo institucije Republike Srbije i to je naš zahtev.
Kada je u pitanju to šta i na šta su se trošila sredstva, mi smo imali ovde mnogo pitanja, a pretpostavljam da ste pratili raspravu koja je bila o rebalansu budžeta i, recimo, Fond za kapitalna ulaganja koji ste vi danas pomenuli, da podnosi izveštaj, to je dobro. Ali, vi kao predsednik Skupštine, znate da je njegova obaveza jednom godišnje. On ga je podneo jednom u tri godine na 1.600 strana. Priznaćete, gospodine Pastor, da to nije korektno ni prema poslanicima u AP Vojvodini koji danas o tome raspravljaju, a ne o nama koji treba da vidimo tih tri sedmine budžeta gde idu, jer su to namenska sredstva iz budžeta, koja se opredeljuju iz budžeta Republike Srbije, a po Ustavu Republike Srbije.
Nama je jako stalo da znamo koje su to bile kapitalne investicije koje su urađene u prethodnom periodu kada su ta sredstva opredeljivana iz budžeta Republike Srbije. Koja je to kapitalna investicija u Vojvodini, gospodine Pastor, van Novog Sada i kliničkog centra koji se uvek ističe kao kapitalna investicija, i sa tim se slažem, koja je to kapitalna investicija još urađena?
Vi ste danas pomenuli realne probleme koji postoje kod građana. Ja sam građanin iz Vojvodine, poslanik sam Narodne skupštine Republike Srbije sa teritorije AP Vojvodine, iz Bačke Palanke, a ima ovde mnogo poslanika i svi imaju probleme i svi se sa tim slažu ko je za to odgovoran. Ko je za to odgovoran? Iste partije 12 godina vrše vlast u Vojvodini i ko je za to odgovoran? To je suštinsko pitanje – zašto su građani Vojvodine u takvom položaju u kakvom jesu. Nemojte nam samo reći da je to zbog Beograda. Toga smo se naslušali. Taj ko vrši vlast, koji je dobio 7% budžeta, koji je dobio tri sedmine sredstava za kapitalna ulaganja, taj je odgovoran. Tako bi bar trebalo normalno tumačiti, osim ako nećemo politički da se opet raspravljamo i otvaramo političku krizu koju niko ne želi.
Svi želimo da građani Srbije žive dobro. Ja kao građanin sa teritorije AP Vojvodine želim da moji građani u svakoj opštini žive dobro. To se valjda svi slažemo, ali moramo uvesti neki red. Moramo uvesti neki red i to je jako važno.
Prema tome, ovo pitanje o kome će moje kolege u daljoj raspravi govoriti, uložili smo jedan amandman, pokušavajući da rešimo šta su to prihodi i rashodi u Vojvodini i pokušali smo. Međutim, želim da vas upozorim, ovde ima nekoliko kolega pravnika, na način na koji ste vi formulisali ovaj predlog zakona. Pročitaću neka pravnici to shvate, a verujem da će razumeti koliko je to pogrešno urađeno, kaže se, taj član 5. stav 4 – Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuje relativno kao proces budžeta i rashoda budžeta Republike Srbije, njihov iznos odnosno visina utvrdiće se primenjujući kao osnovicu rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda. To je sadašnji tekst Zakona. Ono što vi sledeće dodajete, vi izuzetno u slučaju budžeta AP Vojvodine, tumačeći pravo, vi izuzimate Vojvodinu iz ovoga - Njegov iznos odnosno visina utvrđivaće se primenjujući kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Znate šta, to je šest puta manje nego što je dao zakon, ako ovo jezički tumačimo.
Izuzetno od svega ovoga na Vojvodinu će se primeniti samo osnovica koja se utvrđuje na osnovu prihoda i primanja od prodaje finansijske imovine. Prosto, moralo se pogledati jer ovo ko želi da tumači, može da tumači da se ovim umanjuju sredstva za AP Vojvodinu. Prema tome, gospodine Pastor, svaki napor za poštovanje Ustava DSS će poštovati. Insistiramo da se poštuje i u ovom slučaju. Od budžeta Republike Srbije 7% AP Vojvodine mora da da. Ako je sporno šta je to budžet, a spor je nastao nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu, molim Odbor za ustavna pitanja da tu stvar raspravi umesto koordinacionih tela, razgovora u četiri oka i sve drugo što su ovde predlagali, što očigledno nije dovelo do rešenja nego je stvorilo samo dodatne tenzije i dodatne probleme. Hvala.

Očigledno polemišemo o tome šta je efekat ovih bilateralnih razgovora, gospodine Pastor? Vi ste razgovarali sa ministrom Dinkićem i šta je rezultat? Spor, zato što ste razgovarali van institucija koje treba da utvrde šta je budžet Republike Srbije.
Znači, to je suštinska stvar. Ako postoji Narodna skupština koja je donela Ustav, ona treba da utvrdi to, a ne razgovor između dva predstavnika Vlade Republike Srbije i pokrajinske administracije. Ne može se o tome razgovarati na takav način, mora se kroz institucije koje su nadležne da utvrde, da daju tumačenje stvari koje su sporne, da li je to Odbor za ustavna pitanja, da li je to Ustavni sud, to je suštinska stvar.
Što se tiče kapitalnih ulaganja, sami ste rekli da u velikom broju gradova u Vojvodini, nema vode, nema struje, nema puteva i gde su onda ti novci o kojima ste govorili?
Vi ste konstatovali da je Vojvodina u katastrofalnom stanju i da kapitalna ulaganja nisu banatska magistrala, tunel kroz Frušku Goru. Gde su onda ti putevi, voda, struja, o čemu ste govorili da ne postoji u pojedinim gradovima i selima u Vojvodini, gde su ta sredstva otišla? Možemo na taj način da razgovaramo.
Treća stvar, slažem se sa vama, ali ima jedno pitanje za koje bih voleo lično da mi odgovorite, četiri prethodne godine, prethodna VRS krši Ustav po pitanju 7% sredstava koja se odvajaju, da li je to tačno, vaši poslanici su u Narodnoj skupštini to govorili.
Zašto pokrajinska administracija nije pokrenula istu ovu inicijativu prethodne četiri godine, izmene zakona, amandmane, sve ostalo, zašto, nego tek sada?
Ko je bio odgovoran prethodne četiri godine? Vaši koalicioni partneri, gospodine Pastor, i tada se nije ovakva gužva digla kao sada, a to je ono pitanje, kako da se nepoštovanje i izjave koje su date na osnovu odluke Ustavnog suda gurnu u drugi plan i kažu, ne, mi nismo ti koji kršimo Ustav, krši ustav Vlada Republike Srbije ili Narodna skupština. To je bila ta stvar, potpuno bismo bili uvereni, da ste to pokrenuli ranije.

Gospodin Stojšić je izneo jednu neistinu. Demokratska stranka Srbije je podržala Ustav Republike Srbije i naše programsko opredeljenje jeste da je Vojvodina AP u okviru Republike Srbije. Smatramo da su rešenja koja su podržana od strane građana 2006. godine koja se tiču nadležnosti i finansiranje AP Vojvodine ona mera autonomije koja je dovoljna. Ali, za razliku od vas koji ste četiri godine glasali u Narodnoj skupštini za sve budžete koji su uskraćivali AP Vojvodini pravo na 7% DSS i kada je bila na vlasti podržala je budžet koji je predložila Vlada Vojislava Koštunice i glasala protiv svih budžeta kojima se ta prava uskraćuju Vojvodini, a za koji ste vi glasali.
Prema tome, vi koji vladate 12 godina u Vojvodini, nama da spočitavate o tome kako da se poštuje Ustav i da li DSS poštuje Ustav i pogotovo pitanje autonomije Vojvodine. I te kako ga poštujemo i insistiramo i ovom prilikom da se taj Ustav ispoštuje. Ali, gospodo vi objasnite zašto ste četiri godine podržavali Vladu na budžetima kojima se to pravo uskraćivalo građanima Vojvodine.
To je suštinsko pitanje, ako hoćemo da pričamo otvoreno, a verujem da je ovo mesto gde možemo o tome da govorimo. Ruku na srce, pored nas koji smo glasali iz opozicije protiv, jedino je SVM tada glasao i insistirao da se ta stvar raspravi. Vi ste to glasali i vi objasnite koji vladate 12 godina šta je razlog tome.

Replika, prozvao je DSS.
Tačno je da smo mi ustavobranitelji i tačno je da insistiramo da se Ustav poštuje, pa i u ovom slučaju koji se odnosi na obavezu da se iz budžeta Republike Srbije obezbedi AP Vojvodini 7%. To nikad nije bilo sporno kada je u pitanju DSS. Međutim, ovde se sada razvila priča o tome da je Ustav svetinja od onih koji su Ustav kontinuirano kršili prethodnih godina.
Znači, kada mi nismo na vlasti, onda su svi krivi što se ne obezbeđuje 7%, a dok smo mi bili na vlasti, nismo tih 7% obezbeđivali?
Gospodo, budite dosledni u stavu da se treba poštovati Ustav. Da ne ponavljam sada priču oko odluke Ustavnog suda i kakve su kvalifikacije bile na to što je Ustavni sud primenjivao Ustav na osnovu inicijative DSS.
Prema tome, rekli ste to vrlo pežorativno, ali mi smo ponosni na to što u svakoj prilici, pa i u ovoj, insistiramo na poštovanju Ustava Republike Srbije, kao što smo insistirali kada je u pitanju bio zakon i neustavni Statut AP Vojvodine.

Replika.
Znate, kada se jasno ispolje razlike povodom ovako krupnog pitanja kao što je odnos prema nezavisnosti KiM, onda ne čudi činjenica da kolega Borko Stefanović definiše stanovište i protivljenje DSS kao usko stanovište. Znate, ako je naše usko stanovište što nismo hteli da prihvatimo Euleks, koji je po Ahtisarijevom planu došao na Kosovo da pravi nezavisnu državu, onda je to naše usko stanovište. Ako nismo hteli da prihvatimo vaše predloge da onako široko postavimo pitanje Međunarodnom sudu pravde, pa da dobijemo odgovor gde je vaš predsednik stranke rekao da je to udarac u leđa, umesto da smo tužili neku državu zbog priznavanja nezavisnosti Kosova, prihvatamo da je to usko stanovište. Ako smo smatrali da UN treba da reše pitanje na Skupštini koja je bila zakazana u septembru 2010. godine o nezavisnosti Kosova, umesto toga vi, pod pritiskom EU, povlačite predlog, pa dajete EU da vodi pregovore koja je bila ključni inspirator nezavisnosti Kosova, prihvatamo da je naše stanovište usko.
To vaše široko stanovište, gospodo, dovelo nas je dotle da danas sve u Srbiji boli glava od vaših dogovora, pregovora i načina viđenja kako treba voditi pregovore o KiM. Tako danas ova Vlada Srbije, a mi smo ukazivali na to, je došla pred svršen čin da ste uradili ceo posao oko nezavisnosti Kosova. To je vaše široko stanovište, a što mi prihvatamo sve ono što se smatra da je usko, a u stvari je borba protiv nezavisnosti Kosova. Hvala.

Gospodin Stefanović je govorio o pitanjima koja nisu rešena navodno za vreme dok je DSS vodila Vladu i o rezultatima. O svim pitanjima koje ste pomenuli mi smo, mi smo ih pokrenuli i razgovarali u toku procesa pregovora od 2005. godine do 2007. godine kada je odlukom zapadnih zemalja ti pregovori prekinuti.
Sva pitanja smo hteli da stavimo na dnevni red, ali u okviru osnovnog zahteva tadašnje Vlade Republike Srbije da se pitanje Kosova i Metohije rešava na taj način da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Kada su Kosovo i Metohija nezakonito i protivustavno proglasili nezavisnost, od tada ne možemo na isti način pričati kao što ste vi krenuli da pričate, da su to statusno neutralna pitanja, da nas ne zanimaju pitanja statusa. I te kako nas zanimaju, to je prvo pitanje.
Prvo pitanje koje smo mi hteli i koje smo otvorili. Kosovo i Metohija, a sami dobro znate šta su bila osnovna polazišta tih pregovora 2005. godine i 2007. godine između ostalog i pitanje "Telekoma", sve se to pokretalo, ali samo u okviru Republike Srbije. Vi ste izbegli posle 2008. godine pitanje statusa jer vam je tako nametnula EU.
O svemu možemo da pričamo. Sva pitanja dotičemo, životna pitanja, ali pitanje statusa niste smeli da pokrenete jer ste stavili kao osnovnu maksimu, vaše političko ubeđenje da EU nema alternativu jer ste se plašili pritiska EU da zato što pokrećete pitanje statusa i zato što u okviru rasprave o statusu otvarate i druga pitanja, životna pitanja koja su takođe važna, njih ste izbegli. Tu politiku mi nismo želeli da prihvatimo, niti želimo da je ikad prihvatimo. Prvo pitanje statusa a naravno i sva druga životna pitanja koja su u okviru toga.

Vi ste uradili vrlo konkretnu stvar. Odgovor na to pitanje, vi ste dali dobro, vi ste nezavisna država i mi sa vama razgovaramo o životnim problemima. To je bio vaš odgovor. Gde smo stigli?
Gospodine, izjave koje su bile nakon sporazuma koje ste vi vodili sa Editom Tahiri i vaše izjave, mediji su tako ovde preneli, jesu – postignut je sporazum o integrisanom upravljanju granicom.
Gospodin ministar odbrane i potpredsednik Vlade je ovde rekao da imamo veliki problem i da ne može da spava, jer je nasledio problem kako da se implementira integrisano upravljanje granicom. A vi ste to parafirali u Briselu. To su izjave koje su u medijima date. U tom smislu je amandman DSS podnet, da se sva ta pitanja rasprave. To je stanje u koje ste nas vi doveli. Vaš odgovor na izjavu predstavnika separatista sa Kosova da smo mi nezavisna država je bio – mi ćemo to da prećutimo, hajde da pričamo o životu na Kosovu, pa ćemo praviti duple aršine u odnosu na Srbe na Kosovu, kada su u pitanju pasoši i registarske tablice. Uterivaćemo ih u nezavisno kosovo, samo zato da bi dobili kandidaturu za evropske integracije, datum početka pregovora, da svetli evropski put koji ste vi zacrtali kao interes Srbije da ne bi bio ugrožen.
To je rezultat vaše politike. Sada sve u Srbiji zaista boli glava, kada se sagleda kakav je vaš odgovor bio posle 2008. godine, kada smo mi rekli, nikada nećemo prihvatiti da Kosovo bude nezavisno, a način na koji ćemo da rešavamo te probleme, rešićemo ih u okviru Međunarodne zajednice, u okviru međunarodnog prava, a to što su oni koji su sutra posle toga podržali da nastavite pregovore na osnovu navodno rešenog statusnog pitanja, ti isti su 2007. godine prekinuli pregovore i podstakli separatiste da proglase nezavisnost 2008. godine.

Gospođo potpredsednice, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo govorili u četvrtak o problemu koji postoji u vezi člana 10. i naravno i kao poslanički klub podneli smo amandman, i očekivali smo da će i predstavnik predlagača, gospođa Tabaković, i Odbor za finansije, uvažiti argumente koje smo izneli, a to je da funkcioneri Narodne banke nemaju pravo žalbe Ustavnom sudu, i da je takvo rešenje protivustavno. Umesto toga, rasprava se svela na sasvim opravdane argumente, da se ne može nikome, pa ni funkcionerima Narodne banke uskratiti pravo na ustavnu žalbu. Ali, ustavna žalba i žalba Ustavnom sudu uopšte nisu dve iste stvari, i ako se svi složimo sa tim da pravo na ustavnu žalbu ne može da se uskrati nikome, što je nesporno, otvara se pitanje zašto se dozvolilo kao jedinim funkcionerima u Srbiji, koje bira Narodna skupština, sem sudija i tužilaca, pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu, guverneru, viceguverneru i ostalim funkcionerima.
Mi smo u četvrtak slušali diskusiju i argumente koji su izneti ovde u Narodnoj skupštini, da je Evropska komisija uputila kritike u svom izveštaju, kad se pročita izveštaj to se vidi, da je faktički zaostala sudska kontrola i sudska zaštita u slučaju razrešenih funkcionera Narodne banke. U ovom dokumentu koji je došao u sredu ili četvrtak u Narodnu skupštinu, u Odbor za evropske integracije, ukazuje na potrebu da se preko nekog suda reši pitanje sudske zaštite. Mi smo kao poslanička grupa pažljivo analizirali situaciju koja je nastala kada su došle u Narodnu skupštinu izmene i dopune ovog zakona i smatrali smo, takođe važnim da se reši pitanje sudske zaštite, ne samo funkcionera Narodne banke, nego i svih onih lica kojima ta mogućnost eksplicitno u zakonima kojima se rešava o njihovim nadležnostima, pravima i obavezama nije dato. Smatramo, i to je ono o čemu smo govorili uvaženoj gospođi Tabaković, da je Narodna banka na takav jedan zahtev Evropske komisije mogla da da samo jedan jedini odgovor, da u našem pravnom sistemu i Ustavu Republike Srbije postoji sudska zaštita za razrešene funkcionere, a da nema nikakve potrebe i ne vidim zašto traže to od nas da to posebno piše. Ja ću sada u ovom trenutku da pročitam radi javnosti, i naravno ovde je i predsednica Odbora za finansije i gospođa Tabaković, koja je to sudska zaštita.
Član 198. Ustava Republike Srbije, stav 2. kaže – zakonitost konačnih, pojedinačnih akata, a to jeste akt o razrešenju, kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu, podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. To je upravo ovaj slučaj. Ustav Republike Srbije jemči pravo na sudsku zaštitu, a ne pravo za žalbu Ustavnom sudu i razrešenom funkcioneru Narodne banke pred Upravnim sudom.
Zakon o upravnim sporovima, koji razrađuje ovu normu, u članu 3. stav 2. kaže – u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata, kojima se rešava o pravu, obavezi i na zakonom zasnovanom interesu u pogledu kojih, u određenom slučaju zakonom nije predviđena sudska zaštita. To je upravo ovaj slučaj. Prema tome, sudska zaštita se pruža funkcionerima u našem pravnom sistemu i to Zakonom o upravnim sporovima i normom Ustava Republike Srbije.
Mi smatramo da ste ovim rešenjem, koji ste sada ugradili kroz amandman Odbora za finansije prekršili Ustav Republike Srbije, jer dajete pravo razrešenim funkcionerima koji nema ni jedan drugi funkcioner koji je biran u Narodnoj skupštini, počev od regulatornih tela, nezavisnih institucija, ministara i svih drugih koji bi imali takođe puno pravo da traže izmene zakona kojima se rešava ili utvrđuje njihovo pravo i da traže u izmeni zakona da se njima ustanovi pravo na žalbu Ustavnom sudu.
Zaista nam nije jasno zašto se poteglo za ovim pitanjem? Mi smo u našoj raspravi rekli da to što traži Evropska komisija ne treba da bude ispunjena tako što će se kršiti Ustav ili naš pravni sistem. Mi smo mogli, u ovom konkretnom slučaju da im odgovorimo da naš pravni sistem to obezbeđuje i da nema potrebe da nas terate da to piše, jer bi onda morali za svako lice i svakog o kome se rešava konačnim i pojedinačnim aktom, da napišem u tom zakonu da imaju pravo da podnesu tužbu Ustavom sudu. Zašto onda Zakon o upravnim sporovima? Ignorantia iuris nocet, ne poznavanje prava ne izvinjava. Znači, ako neko ne zna da ima to pravo, izvinite molim vas, on trpi posledice zbog toga.
Uvek kada se dođe u situaciju da se šire prava na uštrb Ustava, mi ćemo kao poslanička grupa reagovati. Ne možemo da prihvatimo da se u ovom konkretnom slučaju daje pravo samo zato što se smatra ili je neko smatrao, time ojačava nezavisnost ili samostalnost Narodne banke, a na osnovu toga što je to tražila Evropska komisija. U krajnjoj liniji, i sam izveštaj Evropske komisije ne govori koji je to sud, pa je vrlo zanimljivo čuti zašto baš žalba Ustavnom sudu, a ne pokretanje postupka pred Upravnim sudom, koji svaki funkcioner ima pravo na osnovu Ustava i zakona u Upravnom sudu da sprovede.
Bojim se da stvaramo jedan opasan presedan, da će Narodna skupština doći u situaciju da se bavi žalbama pred Ustavnim sudom, da Ustavni sud, koji je, takođe, pretrpan predmetima, neće moći u rokovima da odgovori na te zahteve i onda ćemo imati razne situacije, da jedne funkcionere razrešava Skupština, sud o njima ne odlučuje, mi druge biramo i kršimo zakon tako što će veliki broj funkcionera, što razrešenih, što pod tužbama, egzistirati u našem sistemu.
Još jednom, izabrali ste loše rešenje. Naš pravni sistem jemči pravo na postupak pred Upravnim sudom i to je bilo sasvim dovoljno i nije bilo potrebe da išta o tome piše u zakonu. Zato smo podneli naš amandman, da se član 10. briše.
Molim vas da još jednom razmotrite ovo rešenje, jer ne znam ko vas je savetovao da je jedini izlaz žalba Ustavnom sudu. Hvala.

Upravo ovo što ste vi rekli – šta je konačan pojedinačan akt? To je akt o razrešenju. To je pojedinačan akt. Nema veze što ga je donela Narodna skupština, to je pojedinačan akt. Ako nije obezbeđena drugačija sudska zaštita, ima pravo da pokrene upravni spor ukoliko smatra da je prekršen zakon.
Konačan pojedinačan akt je akt o razrešenju. Ne znam kako su vas pravnici savetovali, ali priroda pravnih akata govori upravo da taki akti podležu postupku pred Ustavnim sudom. Hvala.

Verujem da ste tražili najbolje pravno rešenje da se reši problem sudske zaštite funkcionera. Međutim, moram da se nadovežem na diskusije koje su se čule – kakve su sve još moguće posledice i problemi koji nastaju ako se ovo rešenje usvoji.
Ovde se razgovaralo o proceduri. Vidite, da bi se, ako ovo rešenje ostane, uopšte moglo, ako je to moguće, postupati pred Ustavnim sudom, vi morate hitno da uđete u izmene Zakona o Ustavnom sudu. Hitno. Zakon o Ustavnom sudu reguliše postupak pred Ustavnim sudom. On ne pominje ni u jednoj svojoj odredbi, i kod postupanja, i kod načina donošenja odluka, situaciju koja se odnosi na žalbu razrešenih funkcionera NBS. Znači, nemoguće je da se na osnovu normi koje je Zakon o Ustavnom sudu definisao, podneta žalba razmatra, jer je ni Ustav, ni Zakon o Ustavnom sudu ne predviđaju. Praktična posledica svega toga će biti to da će i Ustavni sud da odbaci tu žalbu, jer ne može po njoj da postupa.
Činjenica je da je Upravni sud nečiju žalbu odbacio, sasvim sigurno ga ne oslobađa obaveze da postupa po Zakonu i po Ustavu situacijama kada bilo kom funkcioneru, a to Ustav govori i Zakon o Upravnom sudu, nije omogućena sudska zaštita, a o njegovom prvu, obavezi i odgovornosti je odlučeno konačnim pojedinačnim aktom.
Mislim da bi bilo bolje da, umesto da se ušlo u jedno rešenje koje ste smatrali da je bolje,koje mi smatramo da nije utemeljeno na Ustavu, koje će proizvesti obavezu izmena Zakona o Ustavnom sudu, izmena još niza drugih zakona, da bi se napravila konsultacija, između ostalog, i Ustavnog i Upravnog suda, da vidimo kako taj sud radi i šta on smatra, ko je nadležan za uprave sporove koji se tiču pojedinačnih akata.
Prema tome, mislim da će biti ista posledica to što Ustavni sud neće moći da postupa. U krajnjoj liniji, i ovo rešenje koje ste smatrali kao najbolje, kao najbolju zaštitu, biće tako da će ga i sam Ustavni sud odbaciti, jer u zakonima koji regulišu njegov rad, ovo apsolutno ne postoji.
Kako može Ustavni sud da odlučuje o proceduri, a on se toga tiče, ili da ocenjuje ustavnost i zakonitost akata, i odlučuje o tome da li je prekršena procedura nečijeg razrešenja, da odlučuje o tome da li je Skupština na taj način prekršila zakon?
Molim vas da još jednom razmislite. Kažem, imajući u vidu želju da ste hteli da rešite taj problem, ali mislim da je izabrano pogrešno rešenje.

Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, čuli smo ovih dana, a sastoji se u tome da je to potrebno radi usklađivanja sa propisima EU.
Moj uvaženi kolega Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, izneo je glavne primedbe koje DSS ima na ovaj predlog zakona i mi ćemo o tim primedbama diskutovati u ponedeljak, kada bude rasprava o amandmanima.
Fokusirao bih se na jednu temu i jedan problem koji smo mi uočili i smatramo da je vrlo važno da ga danas istaknemo i raspravimo, a koji se sasvim sigurno tiče odnosa i institucija u Srbiji i NBRS i razloga donošenja ovog zakona prema tome šta je to što očekuje EU da čine institucije Republike Srbije. Ne mislimo da je potrebno bilo da se iz tog razloga menja Zakon o NBRS, niti da nam EU govori kako mi na osnovu našeg unutrašnjeg prava da uspostavljamo samostalnost i nezavisnost NBRS. Mislimo da je to u suverenom pravu institucija Republike Srbije i Narodne Skupštine i da to treba biti učinjeno saglasno ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije.
Međutim, mislimo da je rešenje koje je definisano članom 10. ovog predloga zakona protivno Ustavu Republike Srbije i protivno propisima nadasve Zakona o Ustavnom sudu Republike Srbije, a tiče se mogućnosti zaštite pred sudovima razrešenih funkcionera NBRS.
Podsetio bih vas da je pravo na podnošenje žalbe Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije definisano isključivo za nosioce pravosudnih funkcija, za sudije i za tužioce. Ovo što smo mi danas dobili kao predlog zakona jeste, gospođo Tabaković, to moram da kažem, prepisana odredba iz čl. 148 i 161. Ustava Republike Srbije. Mislimo da se ovim rešenjem izlazi izvan Ustava Republike Srbije i da se ne može jednim zakonom utvrđivati pravo da funkcionere, makar to bili funkcioneri Narodne banke Republike Srbije, pravo koje nije definisano Ustavom.
Vi ste u vašoj diskusiji rekli da ste imali dileme koje rešenje da nađete. Mislim da ste našli najnesrećnije rešenje, verovatno rukovođeni željom da nađete način kako da se definiše samostalnost i nezavisnost NBRS.
Danas je više puta pomenuto u diskusiji da se pojavio dokument koji je poslao šef Kancelarije EU ovde u Beogradu, Vensan Dezer, došao je na Odbor za evropske integracije, gde govori, između ostalog, i o promeni člana 28. zakona i o potrebi da se definiše zaštita pred sudom razrešenih funkcionera. U izveštaju Evropske komisije oni vas tu kritikuju da ste uskratili pravo na sudsku zaštitu, ali ono što je ovde zanimljivo i to želim da ukažem krajnje dobronamerno i želim da ta praksa ne bude na taj način definisana, kao što je bila i u prethodnom periodu, ali bilo bi bitno da se sada prekine, na koji način mi prilazimo onome što nam oni preporučuju. U jednom delu koji se odnosi na taj član kaže se da pitanje sudske zaštite guvernera jeste definisano u ugovoru koji se tiče EU i statuta njihovih banaka, ali kako oni kažu – pitanje funkcionera u Narodnoj banci nije definisano tim aktima, ali oni savetuju i preporučuju da bi možda moglo i to da se ugradi. Zašto to radimo?
Čak i ako mislite da treba da se pozivate na odredbe pojedinih propisa EU, zaista ne vidim razlog zašto bi šef Kancelarije EU ovde davao savet šta bi još trebalo pored toga, a što ni oni nisu promenili, da mi uradimo, i mi to ugrađujemo u naše propise.
Ta vrsta propisa prema njihovim preporukama, ovde su preporuke u pitanju, nije dobra. Jedini odgovor na ovo pitanje jeste da mi imamo naš pravni sistem, da mi imamo Ustav Republike Srbije, da mi imamo zakone i da ćemo mi pitanje samostalnosti i nezavisnosti NBRS definisati onako kako naši propisi to uređuju.
Kada su donete izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci početkom avgusta, oni su vam prigovorili da u zakonu nije definisana sudska zaštita funkcionera Narodne banke, a ja želim ovde da kažem da to uopšte nije bilo potrebno iz dva razloga. Ustav Republike Srbije dopušta mogućnost ustavne žalbe. To je jedna stvar. Druga stvar, u konsultacijama sa više kolega, pravnika i ozbiljnih ljudi koji se bave ovom strukom, oni smatraju da je moguće zaštititi pravo funkcionera koji je biran, u krajnjoj liniji, ovde pred Narodnom skupštinom u upravnom sporu. Ako to pravo imaju svi funkcioneri, da pokrenu upravni spor ukoliko su nezadovoljni odlukom Narodne skupštine, ako imaju pravo na ustavnu žalbu, to je stvar koja je notorna, ona ne treba da piše. Ne vidim zašto ste ulazili i komplikovali čitav ovaj posao, ako ste mogli jednostavno da predstavnicima Evropske komisije date jasan odgovor, da ustavni pravni poredak Republike Srbije jemči i obezbeđuje svim funkcionerima ovde, izabranim u Narodnoj skupštini, zaštitu pred Upravnim sudom u upravnom sporu i mogućnost izazivanja ustavne žalbe i to je dovoljan odgovor. Nema potrebe da mi njihove preporuke, njihove zahteve, ili u krajnjoj liniji kako oni kažu ovde, baš preporučuje se da se ide dalje nego što njihovi propisi to predviđaju, da mi razrađujemo ovo pitanje mimo Ustava i ovde izazivamo nepotrebnu diskusiju.
Želim da ukažem na još jednu stvar. Ovo može stvoriti ozbiljan presedan, ja vas na to upozoravam, zato što je Narodna skupština Republike Srbije birala jedan broj vrlo važnih nezavisnih i regulatornih tela, DRI, Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost polova, koji sutra, pozivajući se na potrebu zaštite svoje nezavisnosti i samostalnosti mogu da traže izmene i dopune zakona koji uređuju njihovu oblast, da bi stekli pravo da se žalbom obrate Ustavnom sudu.
Da idemo dalje, ako bi neko bio istrajan da ovaj presedan koristi, onda bi sutra i Vlada Republike Srbije mogla da traži izmene Zakona o Vladi i da kaže – iako je Skupština političkom odlukom, najviše telo, razrešila ministra, imam pravo da pokrenem postupak pred Ustavnim sudom žalbom.
Ne možemo dopustiti da se nalozi, preporuke, sugestije Evropske komisije usvajaju na taj način da kršimo naš pravni poredak. Mi smo suverena i nezavisna zemlja, imamo svoj pravni poredak i možemo u ovom trenutku, ako je to bitno za evropske integracije, da činimo samo ono što je u skladu sa našim pravnim poretkom.
Prema tome, mi smo uložili amandman na član 10. i tražimo da se taj član briše. Nismo tražili njegovu izmenu jer smatramo da naš pravni poredak i ti funkcioneri koji bi došli pod udar eventualno odluke Narodne skupštine dobro znaju koja prava mogu da koriste. Ta prava ne treba pisati jer su napisana u drugim pravnim propisima.
Molim vas da ozbiljno uvažite ovu našu sugestiju, da usvojite naš amandman i da u komunikaciji sa onima koji daju ovakve preporuke, ovako oštre preporuke, koje su apsolutno neprihvatljive, mislimo da je krajnje vreme da se na taj način počne razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije. Demokratska stranka Srbije inače smatra da Srbija uopšte ne treba da ulazi u ovu vrstu evropskih integracija, pa samim tim je ovo jedan od dokaza na koji način oni žele da vrše pritisak da mi nešto, na šta nismo obavezni, usvajamo tako što ćemo da kršimo naš pravni poredak i ustavni i pravni sistem.
To ne možemo da dopustimo i u tom smislu DSS, kada god uoči da se pravni poredak krši usvajanjem zakona koji su došli na preporuku sugestije ili ne znam šta sve od EU, blagovremeno će da reaguje. Hvala.

Kratko ću.
Gospođo Tabaković, ukazujem na još jedan mogući problem. Ovim zakonom se definiše rok za izbor funkcionera Narodne banke. Želim da ukažem na jednu praksu Ustavnog suda. Gde se može pojaviti problem u praksi? Praksa Ustavnog suda je da se po dve-tri godine rešavaju, pošto oni nemaju rokove. O žalbama sudija se rešavalo dve godine. Recimo, na inicijativu DSS o Statutu Vojvodine se još nije rešilo tri godine. Možete doći u situaciju, ako ovo ostane, da se razrešeni funkcioner žali da morate u roku od 90 dana da izaberete drugog, pa ćemo onda imati, kao što je bilo 2003. godine, 20-30 funkcionera, kao što smo tada imali 300 poslanika. Obratite pažnju na taj problem koji se može pojaviti ukoliko se ostavi mogućnost da se izjavi žalba Ustavom sudu.