Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Katarina Rakić

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Zaista sam oduševljena kako neki u svemu vide Srpsku naprednu stranku i svuda vide Srpsku naprednu stranku. Ja apsolutno to ne vidim kao problem, ali kao problem vidim nešto što mi ovde pokušavamo da objasnimo već nedelju dana, a neki i dalje to ne razumeju. Nemam problem da oni to ne razumeju, ali imam problem da to ponavljaju više puta građanima Srbije, a da to nije tako.
Upravo zbog toga što je izrečeno, ponovo ću objasniti šta je suština ovog zakona. Suština ovog zakona jeste da na jedan izuzetno precizan i jasan način uvede red. Pre svega, da pozove građane da u svojim zgradama imaju slogu. Ako imaju slogu, onda oni sami između sebe izaberu upravnika zgrade. Ukoliko ne mogu da se dogovore da to bude jedan od njih, onda angažuju profesionalnog upravnika sa liste. Znači, ne izmišljaju nekog ko im dolazi sa strane. Ne, čoveka sa licencom, čoveka koga će svi dogovorno plaćati, ali, prosto, žele da to neko radi profesionalno, ili, ne mogu da se dogovore pa to bude čovek koji će to profesionalno raditi.
Prinudna uprava se uvodi samo u trenutku kada se stanari zgrade ne mogu dogovoriti ni da to bude jedan od njih, ni da to bude neko koga će oni sami profesionalnog angažovati, pa im lokalna samouprava dodeljuje, opet sa te iste liste koju svi možemo da vidimo. Zaista ne vidim šta je tu problem? Ta prinudna uprava, takođe, ovim zakonom nije predviđena koliko će trajati. Znači, ona može trajati jedan dan, jedan sat, pola sata, može ostati dva meseca, dve godine, prosto, dok se građani stanari ne dogovore.
Vraćamo se opet na ono što sam na početku rekla – jeste da je prvenstven cilj ovog zakona da dovede slogu u naše zgrade, slogu između stanara, a ne da uvede haos. Ne znam gde ste vi to videli i gde ste vi to pročitali da sada na ovakav način to interpretirate? Hvala.
Zahvaljujem.
Drago mi je što napredujemo, jedan deo zakona smo sad razumeli, a jedan deo i dalje ne razumemo.
Što se tiče same prinudne uprave koja će se uvesti u zgrade ukoliko nema sloge stanara i ukoliko nema dogovora među stanarima, da to bude neko ko je profesionalno zaposlen, svakako neće doći neko. Znači, još jednom ponavljam, ovaj zakon jasno i detaljno precizira svaki pojam. To što vi tako razmišljate, to je vaš problem. Ja ću vam sad pojasniti, ali ponavljam, drago mi je da ste bar onaj prvi deo razumeli, da ste ga sad ponovili i drago mi je da bar za toliko napredujemo.
Što se tiče nekoga ko će doći kao prinudni upravnik koga će neko dovesti, ne, neće biti ni neko, niti će ga neko dovesti, nego će doći licencirani upravnik profesionalni sa liste koju će voditi Privredna komora Srbije, a taj neko ko će ga izabrati sa te liste biće lokalna samouprava. Sve to lepo piše i ja ću ponoviti koliko to bude trebalo, a ako treba i nacrtaću ovde za neke koji na takav način to razumeju.
Takođe, neće taj čovek raditi ništa osim onoga što je po licenci za njega i dozvoljeno da radi. Koliko će on biti upravnik, odnosno prinudni upravnik u toj zgradi, to će odlučiti sami stanari, odnosno to će odlučiti sloga tih stanara. Znači, ovaj zakon upravo to i tera, da se dogovore. S druge strane, i ne moraju. Ukoliko im se dopadne kako taj radi, koga im je dodelila opštinska uprava, odnosno jedinica lokalne samouprave, može on ostati da u toj zgradi bude za duže vreme upravnik.
Tako da, ja se sada nadam da ste razumeli i ovaj drugi deo.
Zahvaljujem.
Sad sam prosto fascinirana ponovnim i ponovnim napadima na žene. Zaista, dokle više…?
Evo, po amandmanu će biti, ali moram da kažem da ima nas koje zaista ne bežimo i nećemo pobeći i svakako ćemo uzvratiti, pa možete naći neke druge argumente da se borite sa nama, bar kada napišete „briše se“. Dajte onda obrazloženje, pa kako biste voleli da piše to što želite da se briše, osim da napadate žene. Kažem, dosta je više bilo zaista. Ima nas kojih se ne plašimo ni malo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Zahvaljujem.
Ovim putem želim da se zahvalim ministarstvu što je prihvatilo ovaj moj amandman, a to je upravo iz razloga o kojem sam govorila u načelnoj raspravi, jeste da se u našoj zemlji ne stvara monopol da samo javna preduzeća mogu da obavljaju jednu vrstu poslova nego da se tako nešto može proširiti i dalje. Tako da svakako želim da se zahvalim na prihvatanju ovakvog jednog amandmana.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Nisam se javljala do sada, mada sam imala zaista dosta razloga, ali smatram da je sad već onako poprilično i meni i mojim kolegama mrsko da slušamo predavanje od nekih koji čak nisu mogli da napišu obrazloženje na to „briše se“. U redu, ja ako smatram da je nešto loše, da nije valjalo i hoću da se to briše, onda bar znam šta hoću da piše, da bar dam predlog, obrazloženje kako želim, ili je to ovog puta – e, pa sad neću ni kako ja hoću, hoću da ne bude nikako. Ali ono što ja ne želim i što sigurno ne želi niko od mojih kolega kojih zaista ima dosta za razliku od tih praznih redova kojima ste sada vi okruženi jeste da se Srbija vrati u ono vreme kada ste vi odlučivali kako će to biti i kako će to izgledati.
Upropastiti jednu kompaniju kao što je JAT, zaista je to trebao da uradi čarobnjak. Sada nam vi držite pridike po svim amandmanima na način što želite da se briše nešto što smo mi uradili za dve godine, a vi upropastili nešto što se godinama stvaralo. Zaista, loši su vam amandmani, loše vam je obrazloženje. Mrsko nam je da slušamo vaše pridike i zaista nećemo, odbićemo vaše amandmane, a dobre zakone ćemo prihvatiti.
Hvala.
Ovim amandmanom konkretno predlaže se brisanje za finansiranje izgradnje, dogradnje, adaptacije, rekonstrukcije aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture, obezbeđuju se razna sredstva. Što znači, oni traže da se briše napredak u bilo kojoj vrsti i infrastrukture i aerodroma. To je upravo ono što mi ne želimo. Mi želimo da se i aerodrom i sve drugo u Srbiji razvija. Zato smatram da je ono što je ovde loše, predlog da se ovako nešto zaista briše.
Zahvaljujem.
Ja se i dalje nisam javljala, mada i dalje imam problem da slušam ovakvu vrstu rasprave. Evo 10.000 minuta kako god da je to izračunato, na koji god način, svakako je manje od 10, 12 godina kada smo imali čak tri zakona koji su pokušali ovu oblast da regulišu, pa nisu to uspeli.
Sada zaista ne znam zašto da slušamo ovakve primedbe? Ovakve primedbe smo slušali i na Zakon o planiranju i izgradnji, problem koji je rešavan godinama unazad, a gledajte šta smo uspeli da uradimo za samo godinu, dve od primene ovog zakona.
Sada slušamo opet iste kritike od onih koji su ovakav problem, tačnije ovaj problem pokušavali da reše 10, 12 godina. Pa, svaka vam čast što uopšte imate hrabrosti da stavite jednu ovakvu primedbu. Hajde da krenemo, ja sam uvek za to, da radimo pa da ispravimo u hodu nešto što ne valja, ali vi sada nama dajete primedbe na nešto što niste mogli da uradite 12 godina. I to kakvu primedbu, primedbu što kažete briše se i ne napišete ništa dalje.
Mi to tako nećemo i nećemo prihvatiti da se ovako nešto briše, nego hoćemo da radimo, pa svih tih 10.000 minuta, puta godina koliko god treba, ali uradićemo nešto, a ne deset godina da brišemo i da ne uradimo ništa. Hvala.
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoj današnji govor početi sa jednim, mogu slobodno da kažem, izuzetno, izuzetno hrabrim zakonom, a to je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
Mogu slobodno da kažem da je ovo jedan izuzetno hrabar korak, pre svega ove Vlade na čelu Aleksandrom Vučićem, da se konačno suprotstavi i da konačno uvede red u nešto što se skoro dve decenije urušavalo. Urušavalo se iz razloga što u ovoj oblasti nije postojalo reda iako je postojalo čak tri zakona koja su istovremeno negde pokušala da pravno urede ovu oblast, a to su Zakon o stanovanju iz 1992. godine, zatim Zakon o održavanju zgrada iz 1995. godine i Zakon o socijalnom stanovanju iz 2011. godine. Znači, čak tri popisa su postojala. Međutim, nijedan od njih nije bio dovoljno jasan, dovoljno precizan, a baš u prilog tome možete da pogledate našta liče današnje zgrade i u prilog tome možete da znate da su građani lutali od šaltera do šaltera i tražili moguće rešenje za svoje probleme u oblasti stanovanja.
Donošenjem današnjih zakona, odnosno zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, ova tri zakona koja sam navela, prestaće sa važenjem. A ono što sam čula od mojih kolega koji su danas rekli da je ovaj zakon možda prenormiran, ja se zaista ne slažem sa time, jer je upravo to nešto što treba i da se uradi. Da se napravi jedan jasan i precizan pravni propis koji će jasno i precizno definisati svaki korak, sve ono što bi građani trebali da znaju, da se ne dođe nikad u situaciju da ne znaju kome da se obrate i ko je odgovoran za stanje u kakvim se nalaze naše zgrade.
Na samom početku, u prvim odredbama, u prvim članovima, postoje čak 44 pojmova koje definiše ovaj zakon. Tako da svakako niko neće doći u priliku da dođe u sumnju da ne zna da li je njegov objekat stambena zgrada, zgrada, kuća ili bilo na kako drugačiji način definisano.
Drugi termin koji sam ja danas čula koji mi se nije dopao, jeste priuštivost. Tačnije, da li mi možemo ovaj zakon da priuštimo. Ja mislim da uopšte nije pitanje da li mi možemo, smatram da mi ovakav zakon moramo da priuštimo. Ono što ne smemo da priuštimo jeste da ostanemo u stanju u kakvom se danas nalazimo, jer ovaj zakon, tačnije ova tri zakona koja su do sada bila na snazi, pokazali su, odnosno pokazali su da se ova oblast decenijama urušavala.
Ja ću još jednom proći kroz ovaj zakon iako su moje koleginice pre mene dosta o tome govorile. Reći ću šta je to novo što ovaj zakon predviđa. Pre svega u Srbiji ne postoji evidencija stambenih zgrada i stambenih jedinica. Znači, niko do sada se nije bavio time a smatram da se upravo na ovakav način mora uvesti red. To je prvi korak.
Znači, sve lokalne samouprave biće po ovom zakonu u obavezi da jasno i precizno definišu koliko zgrada se nalazi, odnosno koliko stambenih zajednica u svakoj zgradi. Takođe neke od važnih činjenica koje donosi ovaj Predlog zakona jeste da se ovim zakonom zaista ne stvaraju nikakvi dodatni troškovi, a stanari su svakako dodatno obezbeđeni.
Znači, stanari neće plaćati ništa više od onoga što su do sada plaćali, samo će moći na jedan transparentniji način da vide šta konkretno plaćaju i kakvu uslugu dobijaju za ono što plaćaju.
Takođe, ovim zakonom se uvodi red u zgradama u kojima nema sloge stanara. Znači, ovaj zakon više ne ostavlja mogućnost da li građani, odnosno stanari hoće ili neće da plaćaju održavanje. Ovaj zakon uvodi to da će svi morati da plaćaju troškove održavanja zgrada.
Takođe, kao što smo već čuli, uvode se upravnici, odnosno profesionalni upravnici. U zavisnosti od toga kako se stanari međusobno dogovore u svojoj zgradi. Upravnik može biti upravo neko od njih i voditi održavanje zgrade, međutim mogu se odlučiti i za profesionalnog upravnika. Tako nešto će koštati stanare između 200 do 300 po stanu, a svakako ono što će on raditi će doprineti mnogo više od toga šta će oni u stvari plaćati.
Što se tiče samih profesionalnih upravnika zgrada, oni će morati da imaju licencu, a evidenciju o njima vodiće PKS i svakako će stanari moći da izaberu nekog od njih sa liste iz PKS.
Takođe, zakonom je dalje predviđena i situacija kada stanari ne mogu da se dogovore ni o tome da ni jedan od upravnika bude neko od njih, a ne mogu da se dogovore ni o tome da angažuju profesionalnog upravnika. U tom slučaju jedinica lokalne samouprave upravo sada će imati evidenciju koji su stanovi u zgradi i kada predaju listu i vide da nemaju upravnika, jedinica lokalne samouprave će im dodeliti tzv. prinudnog upravnika. Ta osoba će biti sa iste liste koju će voditi PKS.
Takođe, sama ta situacija, odnosno samo stanje te prinudne uprave takođe će zavisiti od sloge stanara. Ona može trajati i jedan dan, može trajati dva dana, a to može biti i stalno ako im se možda i dopadne taj prinudni upravnik koji im je dodeljen.
Ovaj zakon se takođe bavi zaštitom zaštićenih stanara, a pored toga, bavi se i zaštitom vlasnika tih stanova u kojima se nalaze zaštićeni stanari. Naime, sa jedne strane niko od tih stanara koji se skoro 70 godina nalaze u tim stanovima, neće ostati na ulici. Lokalna samouprava ovim zakonom se obavezuje da u narednih 10 godina obezbedi ovim ljudima adekvatan smeštaj, odnosno smeštaj u vlasništvu, uz mogućnost da oni te stanove kasnije otkupe, a sa druge strane, vlasnici stanova u kojima ovi zaštićeni stanari žive konačno će moći da uđu u svoje stanove. Ovim zakonom je takođe predviđena briga o svim ugroženim grupama.
Sada bih mogla jako dugo da navodim šta je sve dobro što donosi ovaj zakon, međutim sama činjenica je po ovom zakonu obavljena javna rasprava i da je ministarstvo zatražilo mišljenje od 27 različitih institucija i da su svi pohvalili i vratili pozitivno mišljenje, više govori o tome nego što bih ja sama rekla. Čak su mnogi od njih pohvalili rešenja koja je ovaj predlog zakona predvideo.
Jednu stvar bih želela da pomenem kao izuzetno netipičnu, a to je ponašanje gospodina Šabića, koji je prvo dao pozitivno mišljenje na Predlog zakona, a kasnije se izjasnio sa nekim primedbama.
Lično, zaista ne očekujem od Poverenika za zaštitu od informacija od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti naknadnu pamet, da tako kažem, ali pretpostavljam da on prosto nije jedini poverenik koji se na takav način ponaša u Srbiji. Pretpostavljam da je jednostavno on glasnogovornik jedne političke stranke.
Dalje bih govorila o Zakonu o komunalnim delatnostima. Šta su komunalne delatnosti? Komunalne delatnosti su one delatnosti koje omogućuju da u stanovima imamo vodu, da imamo grejanje, da na ulicama imamo dobar javni prevoz, da nam ulice budu čiste, da parkovi budu uređeni. Sve ove delatnosti su veoma, veoma važne za život i normalno funkcionisanje ljudi, tako da svakako možemo da kažemo da su komunalne delatnosti delatnosti od opšteg interesa za građane Srbije.
Komunalne delatnosti, pored krovnog zakona, Zakona o komunalnim delatnostima, se kao propis provlači kroz dosta zakona. Kroz dosta je sama oblast regulisana. Neki od tih zakona su Zakon o javnim preduzećima, o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu, energetici, o upravljanju otpadnim vodama, sahranjivanju, grobljima i mnogim drugim. Međutim, ono što je veoma važno da se naglasi jeste da je ova oblast i ustavno regulisana kategorija, te Ustav Republike Srbije kaže da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi uslove za normalno funkcionisanje komunalnih delatnosti, a sve u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima.
Analizom zakona koji je do sada bio na snazi, analizom Zakona o komunalnim delatnostima, zaista su utvrđene mnoge nelogičnosti i mnoge nepravilnosti. Neke od njih su da građani, koji su u stvari korisnici tih komunalnih usluga, apsolutno nemaju nikakav uticaj na ono što u stvari plaćaju. Takođe, privatan sektor, koji obavlja neke od komunalnih delatnosti, nije bio ni u kom smislu zaštićen. Samim tim, dosta ljudi, dosta privatnih firmi koje obavljaju komunalne poslove, nisu hteli da ulažu dodatna sredstva u posao, jer zbog neizvesnosti od toga šta će im se desiti kasnije, možda sama vrsta, odnosno kvalitet komunalne odluke bio lošiji. Naravno da niko neće od privatnika rizikovati u tom lošem poslovnom okruženju.
Takođe, zakon koji je još uvek na snazi nije obezbedio nikakvu konkurentnost i ono što je takođe jako bitno jeste da postojeći zakon nije bio usklađen sa dosta sektorskih zakona koje sam na početku navela.
Ono što ovaj zakon donosi je upravo sve ovo što sam pročitala, samo suprotno. Znači, treba da obezbedi, odnosno da ispravi sve ove nelogičnosti, a to je pre svega jasnija i transparentnija procedura kojom se poverava komunalna delatnost, tako da više privatnici neće imati strepnju na to što rade, zatim da se obezbede bolja prava i uslovi svih onih koji koriste te komunalne usluge i da, naravno, ovu oblast usaglasimo sa ostalim sektorskim zakonima.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima koji se danas nalazi pred nama, pre svega, želimo da obezbedimo povoljnu poslovnu klimu i to za sva preduzeća, nebitno da li oni dolaze iz javnog sektora ili oni dolaze iz privatnog sektora.
Takođe, što se tiče samih građana, odnosno korisnika, građani moraju da plaćaju komunalne usluge i plaćaju, ali pre svega mislim da bi zaista bilo fer da za svoj novac mogu da izaberu da li će platiti skuplju uslugu i kvalitetniju ili će možda uzeti neku povoljniju uslugu, a ne da im se nameće usluga koja, po onome što plaćaju, apsolutno kvalitetom ne odgovara.
Upravo ovim zakonom uvodi se nešto što je novina, što do sada nije postojalo, a to je da građani, odnosno korisnici komunalnih usluga konačno mogu da utiču na kvalitet, odnosno samu efikasnost komunalnih usluga i to na način što jedinica lokalne samouprave, po ovom zakonu, mora bar jednom godišnje da objavi izjašnjavanje građana o određenoj komunalnoj usluzi.
Jedinica lokalne samouprave će svojom odlukom odrediti da li će se građani izjašnjavati elektronskim ili bilo kojim drugim putem, ali svakako mora biti jednom godišnje i ukoliko većina korisnika ne bude zadovoljna, jedinica lokalne samouprave dužna je da izvrši postupak pre ispitivanja tog preduzeća koje vrši uslugu.
Ovaj zakonski predlog je otišao po mišljenje na 27 adresa i svi su se izjasnili pozitivno, međutim, ono što bih volela da citiram jeste mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja je, zajedno sa Ministarstvom, radila na izradi ovog teksta zakona, a oni kažu: ovo je najbolji primer zajedničkih napora usmerenih na izradu najkvalitetnijih propisa kojima će se na tržištu obezbediti efikasnija konkurencija koja treba da doprinese ekonomskom napretku i dobiti društva, a naročito krajnjeg potrošača. Na ovo zaista nemam ništa da dodam, osim toga da su oni ovde zaista sve rekli, da je upravo cilj ovog zakona da građani budu zadovoljni kvalitetnijom pruženom komunalnom uslugom.
Što se tiče ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu, ja ću govoriti o Zakonu o transportu opasne robe i želim da kažem da mi je izuzetno drago što će Dveri podržati ovaj zakon, obzirom na to da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, tako da mislim da je to i za njih jedan velik i značajan korak.
Naime, usvajanjem ovog zakona, naše zakonodavstvo će se uskladiti sa propisima i sa svim promenama koje su nastale prilikom usvajanja mnogih sporazuma koji su potvrđeni, a tiču se oblasti transporta robe u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju.
Neke od novina koje donosi ovaj zakon jeste da je predviđeno rešenje za određeni broj drumskih prevoznika koji koriste vozila koja su dobila ADR sertifikat na osnovu Zakona o transportnu opasnost tereta, ali ne ispunjavaju sve zahteve propisane ADR sporazumom.
Predlog ovog zakona navodi i to da će na osnovu njega moći da se donesu mnogobrojna podzakonska akta. Takođe, jedna od veoma bitnih stavki koju donosi ovaj Predlog zakona jeste da se ukida do sada obavezno osiguranje koje je bilo propisano Zakonom o transportu opasnog tereta.
Naime, obavezno osiguranje je bio jedan namet koji niko u okruženju, odnosno niko u EU nije imao. Naši vozači su morali da plaćaju polisu osiguranja, a da su često morali u samoj šteti, odnosno u riziku od štete da učestvuju čak i do 80%, što je zaista jako puno, tako da su naši vozači sa veoma velikim odobravanjem prihvatili ovako nešto, jer konačno, uvođenjem ovakvih novina, odnosno prihvatanjem, usvajanjem ovog zakona, oni će biti konkurentniji na međunarodnom tržištu.
Takođe jedna od novina jeste da se ovim zakonom ukida Uprava za transport opasnog tereta i da će nadležnost biti preneta na sektor koji će se nalaziti u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i građevine.
Što se tiče Zakona o upravljanju aerodromima, zaista bih želela da istaknem velike rezultate koje je ova Vlada postigla u oblasti avio-saobraćaja. Kao što već dobro znate, Er Srbija je za samo par godina postala lider u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ono što bih želela da istaknem i ono što je jedan od velikih uspeha jeste direktan let Beograd-Njujork koji je krenuo ove godine u junu mesecu. Posle 24 godine imamo priliku da iz Srbije letimo, da je Srbija otvorena za sve pravce u svetu.
Što se tiče samog Aerodroma „Nikola Tesla“, do kraja godine preko ovog aerodroma će preći preko pet miliona putnika, a na osnovu same redovnosti od skoro 90% on je svrstan među najboljim aerodroma u regionu.
U novembru ove godine zabeležena je 331.224 putnika, što je za 11% više od broja putnika koji su u istom mesecu prošle godine prešli preko ovog aerodroma, što samo govori u prilog tome da vazdušni saobraćaj iz godine u godinu beleži sve bolje i bolje rezultate.
Kad bi se samo setili, recimo, do četiri godine unazad na šta je ličio, kako je izgledalo to kada, recimo, dođete iz inostranstva u Srbiju i sletite na aerodrom „Nikola Tesla“. Ja sam lično imala utisak kao da dolazim u nekakav grad duhova. Zaista je bio apsolutno prazan, nije bilo putnika, nije bilo radnika. Zaista, jedna pre svega tužna slika. A danas? Danas se planira da do letnje sezone budu završeni radovi na još jednom terminalu, gde će putnicima biti na raspolaganju čak 33 nova čekin šaltera. Takođe se planira novi hol za registraciju putnika, kao i novi sistem za prijem prtljaga.
Ono što je po meni jako bitna novina i jako sam srećna zbog toga, planirano je i postavljanje pet uređaja za samostalnu registraciju na let. Pored toga, predviđena je i platforma površine 21.000 kvadratnih metara koja služi za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona, a rešenje je predviđeno tako da u isto vreme može da primi dva uskotrupna aviona, a na tu platformu može se izvršiti prijem i najvećeg aviona Erbas A 360.
Iz svega što sam navela, može se zaključiti da se u budućnosti planira još intenzivniji razvoj aerodromske strukture, tako da je upravo zbog toga potrebno da se ovaj aerodrom i komerecijalizuje. Ovim zakonom se upravo tako nešto i postiže. Ovim zakonom se upravljanje aerodromima proglašava za delatnost od opšteg interesa, čime se stvara zakonska mogućnost da se na njega primenjuje Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama na aerodromima u Republici Srbiji.
Na ovaj način građani Srbije imaće još bolje aerodrome u Republici Srbiji i to u skladu sa najvišim svetskim standardima, a svakako će biti ovo veoma dobar i veliku uspeh i za samu privredu i za građane cele Srbije. Hvala.
Hvala potpredsedniče.
Poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo dosta toga čuli najmanje o temi dnevnog reda. Znači, danas se na dnevnom redu ne nalazi ni leks specijalis, ni nešto što je slično autentičnom tumačenju nekog određenog člana zakona.
Danas se na dnevnom redu nalazi jedan međunarodni sporazum i to sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.
Sam predmet ovog zajma definisan je u prvom članu zakona koji je danas pred nama, a to je finansiranje izgradnje deonice autoputa Ljig - Boljkovci, Boljkovci – Takovo, Takovo – Preljina. Kao što smo više puta danas u raspravi čuli, iznos ovog kredita iznosi 300 miliona evra od strane Azerbejdžana i osam miliona evra od strane iznosa koji bi Vlada Republika Srbija trebalo da izdvoji iz svog budžeta.
Što se samog teksta sporazuma tiče, on je prvenstveno bio potpisan 2. februara 2012. godine i stupio je na snagu 3. maja 2012. godine, od tog roka krenuo je da teče rok njegove raspoloživosti koji je zaključen 4. maja ove godine. Izmene ovog sporazuma koje su danas na dnevnom redu upravo treba da dovedu do toga da onaj iznos kredita koji nije iskorišćen do tog trenutak, do 4. maja ove godine, a to je blizu 60 miliona evra koje su ostale neiskorišćene, odnosno 20% kredita, potrebno je da se napravi praktično jedan aneks koji će produžiti rok trajanja ovog kredita.
Ono što je jako bitno da se kaže, jeste da ovim što danas činimo ovim izmenama prvenstvenog teksta sporazuma za Vladu Republike Srbije neće se stvoriti apsolutno nikakv trošak. Ukoliko je došlo do greške prilikom izvođenja radova, ova Vlada je utvrdila da će te greške snositi oni koji su i radili na samim deonicama.
Što se tiče same deonice koja je predmet ovog sporazuma, sama njena dužina iznosi 40,3 kilometara, na njoj se nalazi 66 mostova i 3.624 metara koja se nalaze ispod tunela. Preciznije, deonica Ljig – Boljkovci jeste dužine 10,72 kilometara, na njoj se nalaze 22 mosta i jedan tunel od 200 metara. Druga deonica Boljkovci – Takovo je dužine 12 kilometara i na njoj se nalazi 12 mostova. Poslednja deonica je deonica Takovo – Preljine, dužine 17 kilometara, na njoj se nalazi 28 mostova i tri tunela koja su ukupne dužine od 1612 metara.
Ono što je bitno da se naglasi, jeste kada gledamo u proseku koliko nas je ova deonica koštala, dolazimo do cifre od 7,62 miliona evra po kilometru. Što se tiče same realizacije projekta, znači onoga što je na terenu urađeno, urađeno je ukupno 97%, što znači da je do završetka od 100% ukupnog projekta ostalo jako malo, tako da je svakako predviđeno da se sama deonica otvori, kako je najavljeno, 31. oktobra ove godine.
Kao što sam već navela, ukupna vrednost kredita iznosi negde oko 308 miliona, 300 miliona od strane Azerbejdžana i osam miliona koje je Vlada Republike izdvojila iz budžeta Republike Srbije. Naravno da je sporazumom predviđeno da 40% od ukupne vrednosti zajma budu iskorišćeni za dobavljače, odnosno za robu i za one koji budu radili u Srbiji.
Ono što ja mogu da kažem, jeste da prema analizi onoga što je do sada urađeno, 101 firma iz Republike Srbije je radila kao podizvođač i prema analizi nije urađeno 49%, nego 70% od ukupnog kredita potrošiće se na stvari, odnosno na dobavljače koji predstavljaju domaće proizvode koji se rade u Srbiji, što znači da je ovaj kredit apsolutno ispoštovan od strane Azerbejdžana.
Ono što sam htela da dam kao odgovor mojoj koleginici iz DSS-a, koja je rekla da je „Azvirt“, koji je angažovao podizvođače, angažovao firme koje su apsolutno nove i koje ne postoje, koje su se preko noći osnovale da bi tako radile. Evo, ja ću pomenuti samo neke od njih. To je „Energoprojekt“, „Planum“, „Rako Mitrović“. Meni su ovo jako poznate firme. Složićete se da jako dugi niz godina rade, ne samo u Srbiji nego i širom sveta. Problem u tome jeste što su oni možda navikli da u Srbiji ne odrade posao po kvalitetu kakav su naučili da rade u svetu. Recimo, firma „Planum“ jeste da je imala obavezu da sada popravi grešku koja je uočena, jeste da ima mašine, ali ona je te mašine koristila u Rusiji, zato što je to zemlja koja poštuje standarde i ima standarde. Ranije se u Srbiji prvo nije radilo, a posle toga standardi se nisu poštovali. Ova Vlada, zajedno sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, uvela je standarde koji će morati za sada i ubuduće da se poštuju. Tako da, ukoliko se to nekome ne sviđa, zaista nemojte kriviti resorno ministarstvo.
Dalje, imali smo od poslanice iz LDP zamerku a ništa nije urađeno. Pa, gospodo, ja mogu konkretno za Užice da kažem da je pre neki dan otvorena fabrika, odnosno počela sa izgradnjom Fabrika vode. Znači, vi niste uradili, ne sad, nego prethodnih 30 godina, apsolutno ništa, ne za Srbiju, nego posebno za svoj grad iz koga dolazite. Niste uradili ništa i vi ste poslednji koji trebate nama da držite lekcije da ništa nije urađeno.
Ono što ja žalim da naglasim jeste da novac koji se uloži u putnu infrastrukturu praktično se trostruko vrati, što kroz turizam, što kroz transport, tako i kroz privredu. Premijer je u svom ekspozeu naveo da ulaganje u infrastrukturu nije trošak, već investicija za budućnost. Upravo iz ovoga što je premijer rekao ja mogu da zaključim da je ova Vlada, zajedno na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, apsolutno puno uložila u budućnost građana Srbije. Kao prvi primer navešću da je samo u prethodne dve godine izgrađeno 84 kilometra autoputa. Toliko, znači 84 kilometra, nije urađeno za 30 zadnjih godina ukupno. Evo, po samo ovom podatku mogu slobodno da kažem da mi u dosta toga kaskamo za zemljama u EU, ali prema analizi u izgradnji autoputeva Srbija se u ovom trenutku nalazi iznad evropskog proseka.
To, naravno, nije sve. U planu ove Vlade i Ministarstva resornog za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu planirano je da se do sredine 2018. godine uradi još 106 kilometara autoputa. Znači, sve o čemu sada govorim su autoputevi. Ovih 106 kilometara bi bili urađeni, odnosno planirani su da se urade na Koridoru 10 i na takav način bila bi kompletirana deonica ka Makedoniji i ka Bugarskoj. Ukoliko se ovakvi planovi ostvare, a verujem da će se prema dinamici koja se radi sada i prema svim planovima koji su do sada ostvareni, ovo će svakako biti dostignuće koje je bez presedana u novijoj istoriji.
Međutim, pored ovoga što sam navela, a to je samo izgradnja autoputeva, u prethodnom periodu, a naravno i u budućnosti, radiće se i na rehabilitaciji puteva. Ono što se godinama unazad nije radilo, to je održavanje puteva i rehabilitacija. Rehabilitacija puteva posebno je važna zbog bezbednosti u saobraćaju. Takođe, 20 godina se akumuliralo nešto loše, a nije se obnavljala putna infrastruktura. Međutim, mi smo u prethodnom mandatu verifikovali sporazume kojim smo obezbedili sredstva, i to u iznosu od 390 miliona evra, za rehabilitaciju puteva. Samo ove godine do leta urađeno je 158 kilometara puta, planirano je u drugoj fazi da se uradi još 67 kilometara puta i to u ovoj godini. U narednih tri godine iz ovih sredstava koje sam navela potrebno je, odnosno planirano je da se uradi još 1100 kilometara puta i to puteva koji su navedeni po prioritetima. Navodim još jednom, ovo je rehabilitacija puteva. Pored onoga što sam u početku rekla, 84 kilometara autoputa urađeno je za samo dve godine i u planu je da se do naredne godine, odnosno do sredine 2018. godine uradi i još 106 kilometara autoputa.
Jedan od mojih prethodnih kolega pokazao je jedan brojčanih. Ja moram da naglasim da taj brojčanih nije pokrenula Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, taj brojčanik nije pomenula Srpska napredna stranka.
Zaduživala se Srbija i pre toga, nije problem bio novac, radilo se, ali nisu radili da bi građanima Srbije bilo bolje, radili su tako da bi uglavnom njihovim liderima bilo bolje. Oni su ranije zidali najskuplje mostove na svetu, njihov doprinos za budućnost jesu vile, odnosno kako god ih nazovem, nalaze se na pašnjaku, jesu Heterlend i slično.
Ova Vlada tako nešto svakako nije uradila, a pored svih puteva koje sam navela, navešću da je Vlada zajedno sa Ministarstvom infrastrukture i saobraćaja, pored puteva, dosta uradila i za železnicu. Železnica je u prethodnih 30 godina zaista dovedena do jednog stanja na kome je jedva funkcionisala. Imali ste situaciju da je godinama unazad od godišnjeg potrebnog budžeta, da bi železnica bila u jednom normalnom stanju, bez ikakvog ulaganja, ulagano svega 0,8%. Imali smo ovde priču da ministarka Mihajlović ima problem sa Rusima. Ono šta ja mogu da kažem je da je upravo ona ta koja je otvorila kredit za železnicu, i to upravo iz Rusije, ruski kredit.
Takođe, ono što moram posebno da naglasim jeste ono što je urađeno u avio-saobraćaju, naša nacionalna avio-kompanija koju je osnovala ova Vlada za kratak period postala je lider u regionu, a samim tim i naš aerodrom je podigla na jedan svetski nivo.
Da ne pominjem sam napredak na Duing biznis listi. Mi smo bili među poslednjima, na 91. mestu. Za veoma kratak period Srbija je napredovala čak 32 mesta i sad se nalazimo na 59. mestu. Međutim, ukoliko nastavimo ovako da radimo, očekuje se napredak za još 20-ak mesta.
Sve ovo što sam navela uradila je ova Vlada za samo četiri godine, a došla je, mogu slobodno da kažem, ne u praznu kuću, nego u kuću koja je bila debelo zadužena i u debelim minusima.
Ono što bih mogla da kažem kao predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom jeste da narod Azerbejdžana jeste zaista naš prijateljski narod i oni su to znali zaista mnogo puta i da pokažu. Naravno, želela bih da istaknem ono što su kolege pre mene istakle, a to je da Azerbejdžan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a ono u šta sam se i ja uverila jeste da je upravo iz Bakua poleteo prvi avion sa pomoći Srbiji kada su Srbiju zadesile katastrofalne poplave 2014. godine. Azerbejdžan je prvi poslao pomoć, i to jednu od u tom trenutku u vrednosti od 400.000 evra, tako da svakako njih možemo smatrati kao prijateljski narod.
Iz svega ovoga što sam navela, jako je bitno da danas usvojimo ovaj sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu, pre svega kako bi ovaj posao na kome radimo priveli kraju. Hvala.
Naravno da sam čula odlično čitavu diskusiju, zato sam imala potrebu i da reagujem.
Ono što ja želim da kažem je da će savete i kritike SNS i čitava poslanička grupa SNS svakako slušati i poštovati samo od onih koji su vredniji, pametniji i napredniji od nas. Ja ne mogu da slušam kritike od onih koji nikada nisu radili ni metar puta, da sada kritikuju nas koji smo za samo četiri godine uradili više nego što su svi oni za 30 godina, mada ja više i ne znam gde je pre bila i kako bi to više mogla da navedem, oni za 30 godina ukupno nisu uradili koliko je ova Vlada uradila za samo dve godine. A navela sam fabriku vode iz razloga što je zaista kritika od nekog ko nije za svoje mesto mogao da uradi nešto 30 godina unazad našao da kritikuje nekoga ko radi toliko kratko a toliko mnogo. Još jednom da ponovim, nemojte nas da savetujete.
Hvala.
Evo, danas smo čuli mnogo toga ovde. Čuli smo da je ministarka napala tunel, da je ministarka napala hrast, da zbog svega toga nije smela da dođe ovde u parlament i da brani ovaj zakon. Zatim, čuli smo da ovaj projekat nije u stvari realizovala ova Vlada, nego da ga je realizovala neka prethodna Vlada, a da sada mi samo pričamo i da se samo hvalimo. Zatim, čuli smo da je ova Vlada zaustavila izgradnju Južnog toka. Mnogo toga smo čuli, a mnogo toga nije istina. Ja iskreno želim da verujem da mnoge moje kolege iz opozicije u stvari govore sve to samo da bi nešto govorili jer imaju potrebu, imaju obavezu da nešto kažu, jer ako nešto tako nije istina, onda je vrlo ozbiljno ako se radi o nečemu drugom. Naravno da ovo nije komercijalni sporazum, naravno da ovo nije leks specijalis, naravno da nije ovo autentično tumačenje, ali sada se ovde već radi i o elementarnom nepoznavanju onoga što bi trebalo da ima neko ko je narodni poslanik.
Danas se pred nama našao sporazum o zajmu, finansijski sporazum, tako da je zaista sasvim logično da ga brani ministar finansija. Danas na dnevnom redu nije bio rad Ministarstva za građevinu, infrastrukturu i saobraćaj. Izveštaj o radu ministarstva možete dobiti na sednicama nadležnog odbora, i to na svaka tri meseca. Ovaj izveštaj dobijate kvartalno. U njemu ništa nije ni tajno, ni skriveno. Ministarka dolazi u parlament svaki put kada treba da brani zakon iz njene oblasti. Danas je na dnevnom redu bio sporazum o zajmu, finansijski sporazum. Tako da, tu su mnoge moje kolege namerno ili slučajno pogrešile.
Još jednom ću podvući, što se samog zakona tiče, da je jako bitno da ga izglasamo u što kraćem roku, kako bi se posao završio do kraja, kako bi se 20% od preostalog novca povuklo i radovi na putu Ljig-Preljina doveli kraju. Naravno da je novac koji se uloži u infrastrukturu nešto što se umnogome vraća građanima, pre svega kroz turizam, kroz saobraćaj, a pre svega kroz poljoprivredu.
Ponoviću još jednom ono što sam na početku rekla, ova Vlada je za samo tri godine uradila 84 kilometara autoputa, nešto što prethodni nisu uspeli da urade za 30 godina zajedno. U planu je izgradnja još 106 kilometara autoputa. Pored toga, ponoviću samo da je mnogo toga rađeno na železnici, na nacionalnoj kompaniji, da smo postigli veliki napredak na Duing biznis listi, tako da zaista svi komentari od onih koji su danas komentarisali da ova Vlada ne radi dobro su loši i svakako nisu na mestu.
Moje kolege zaista pozivam da glasaju za ovaj zakon, a svakako kao što ona poslovica kaže – uvek će postojati neko na putu ko će bacati kamenje. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zadatak naše Komisije je bio da uporedimo podatke iz 250 uverenja o izboru narodnih poslanika sa odgovarajućim podacima u Izveštaju Republičke narodne komisije o licima kojima su dodeljeni mandati za narodne poslanike.
Saglasno tome, Komisija je većinom glasova, sa dva glasa za i jednim glasom protiv, utvrdila da su sa Izveštajem Republičke izborne komisije saglasna svih 250 uverenja o izboru za narodne poslanike. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, ja reklamiram Poslovnik član 107, jer smatram da je prekršeno dostojanstvo, jer ulaskom jedne osobe, ne mogu da je nazovem ni gospodin, ni kolega, ulaskom Dragana Šutanovca u parlament…
Dozvolite mi da obrazložim.