Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Povreda Poslovnika, član 108.

Gospodine, o redu na sednici Narodne skupštine, stara se predsednik Narodne skupštine, pa bih vas molila da uvedete malo reda, a ja sada hoću da govorim…

Da li mogu?

Teško je da neko ko je devastirao ovu zemlju do 2012. godine može da priča o zdravstvu. Naime, do 2012. godine o zdravstvu mogu da govore pacijenti, prva ja koja sam bila na operaciji, od žutih buba preko infekcija i ostalog, bilo - ne ponovilo se.

Od 2012. do 2018. godine u zdravstvo je uloženo preko osam milijardi dinara i bravo za to. Renovira se 150 zdravstvenih ustanova, kreči se, menjaju se vodovodne i kanalizacione cevi, jer je sve dotrajalo. Neću da pričam kakvi su toaleti. Bilo - ne ponovilo se.

Sada, šta smo to mi uradili, ja ću vama taksativno pročitati. Od 2014. do 2018. godine brojne liste čekanja su smanjene, neke potpuno i ukinute. U Kragujevcu nema više liste čekanja za zračenje, a u Nišu će uskoro biti ukinute.

Tokom 2017. godine u sklopu IZI sistema uspostavljen je elektronski recept, koji će doprineti mnogim manjim gužvama u domovima zdravlja. Zatim, posle višegodišnje pauze, ove godine omogućeno je uvođenje grupa inovativnih lekova na listu lekova. Bravo.

Zatim, nabavljeno ukupno 85 sanitetskih vozila za potrebe zdravstvenih ustanova širom Srbije. Na gama nožu, zlatnom standardu, neurohirurgiji, u prvih godinu dana obavljeno oko 800 intervencija. Epiduralna anestezija besplatna i anestezija besplatna i mnogo toga pričaću po svojim amandmanima.

Tako radi Vlada Republike Srbije, sa vama ministre. Tako radi Ministarstvo zdravlja. I još nešto. Bili smo 2012. godine poslednji na lestvici zdravstvenoj, bili smo 36, a danas za samo četiri godine smo 24. Za još četiri godine ćemo, sigurna sam, biti 12. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, čuli smo komentar malopre iz opozicije da lekari, znači diplomci koji završavaju medicinski fakultet, nema šta da traže u Srbiji jer za njih nema posla. To naprosto nije tačno. Upravo je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić podelio ugovore o zaposlenju, nekoliko od stotinu diplomaca, znači trenutno ljudi nisu bili tu, biće svi zaposleni, ne samo to, nego je njegov predlog da na svakih šest meseci 50 studenata, odnosno 50 najboljih diplomaca, da im se obezbedi specijalizacija i doktorske studije, što je po meni nešto najbolje što se dešava, najbolje ulaganje u zdravstvo.

I ne samo to, rekla sam malopre, napomenuću još jednom da je u zdravstvo od 2014. do 2018. godine uloženo preko osam milijardi dinara, do 2020. godine će biti obnovljeno preko 150 ustanova. Tada nećemo biti na 20, nego verovatno na 12. mestu evropske zdravstvene lestvice. Ono što treba još naglasiti je, kada se govori o terapijskom korišćenju matičnih ćelija, da se polažu velike nade u lečenje teških bolesti poput leukemije, raka, potom teških oblika bolesti degeneracije središnjeg nervnog sistema, npr. Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti, srčanih oboljenja i dijabetesa.

Darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca. Svakom licu kod koga je postavljena indikacija za presađivanje ljudskih ćelija i tkiva, u skladu sa medicinskim kriterijuma i kada je to medicinski opravdano, obezbeđeni su, treba naglasiti, jednaki uslovi za upis na republičku listu čekanja za presađivanje ljudskih ćelija i tkiva, kao i jednaki uslovi za dobijanje ljudskih ćelija i tkiva bez diskriminacije. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, lečenje matičnim ćelijama pokazao se kao jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti. Čak 90% i onih izlečenih od malignih i hemaonkoloških bolesti ističe prof. dr Nada Basara, jedan od najvećih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija.

Donošenjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.

Treba naglasiti da se transplantacija matičnih ćelija, hematopoeze obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to pre svega u Institutu za majku i dete Beograd, dr Vukan Čupić, zatim na VMA ustanovi, Vojno medicinska akademija, Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, dok se transplantacija tkiva obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to dve u državnoj svojini – Klinika za oftamologiju i Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, i tri u privatnoj svojini - Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Optikus“.

Novi zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina ovih zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka što je vrlo dobro. Hvala vam na pažnji i zakon je human, i mislim da oko ovog nema dileme.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci dana je treći dan kako raspravljamo o zakonima iz oblasti zdravstva i to dva vrlo važna zakona, vrlo humana zakona. O tome ne bi trebalo da bude polemike ali dobro, ovo je visoki dom pa valjda tako to treba.

Ono što je mene juče malo iziritiralo je da je juče na račun SNS, Vlade i vas gospodine ministre izrečeno dosta paušalnih procena i neistina. Ja ću zarad istine, zarad gledalaca taksativno nabrojati šta je to Vlada, Ministarstvo zdravlja, SNS u krajnjem slučaju, u pravom slučaju, sa našim predsednikom gospodinom Vučićem, napravila na samo jednoj opštini, na jednoj jedinici lokalne samouprave od 17 beogradskih opština.

Pre svega, treba reći da za razliku od dosovske vlasti do 2012. godine, koja je potpuno devastirala naše zdravstvo, setimo se samo brojnih afera vezani za dosovsku vlast, a tiču se zdravstva, prljavih bolnica, nemanja lekova i ostalog, dolaskom 2012. godine SNS na vlast racionalnom upotrebom sredstava, teškim merama fiskalne politike i suficita u budžetu mi smo 2012. godine počeli da oporavljamo zdravstvo. Evo šta je na mojoj opštini, na opštini Voždovac sve izgrađeno samo za pet godina.

Pre svega, Dom zdravlja u Jajincima koji je sada u funkciji za 50.000 građana iz podavalskih naselja. Takođe, posle 40 godina renoviran je Dom zdravlja u Ulici vojvode Stepe Stepanovića. Zatim, nova ambulanta izgrađena je u naselju Stepa Stepanović. Renovirana je ambulanta u Kumodražu posle 60 godina. Izgrađena je nova ambulanta u Kumodražu 1, renovirana nova ambulanta u Kumodražu 2.

Molim vas, dva doma zdravlja i šest ambulantskih jedinica samo na jednoj opštini. Hvala. Tako se radi. Kada su ljudi odgovorni, kada su vredni, onda imaju i rezultate rada. Tako radi SNS. Za vas nije vezana ni jedna afera. To se zove odgovorna vlast i vama svaka čast na tome.

Ono što je važno, treba istaći, tiče se ovog zakona je da cilj ovog zakona o ljudskim ćelijama i organima je postizanje kvaliteta i sigurnosti pre svega i vi kao ministar i vaše ministarstvo se vrlo odlučno, vrlo humano postavilo u pisanju ovog zakona jer je predložilo nadzor, što je neophodno.

Zatim, da bi se ovaj zakon primenio mora da postoji velika svest kod ljudi, visoka svest i empatija što ovom narodu zaista nije strano. Od 2010. godine u Srbiji ima dosta donora i ja sam vrlo srećna što postoje donori jer svaki dan imamo na žalost gubitke života i ako nema dobrih ljudi, mi ovaj zakon nećemo nikada ostvariti. Kako smo krenuli, ovo će biti jedna od zemalja najhumanijih zemalja u kojoj se najviše primenjuju ove operacije.

Šta je cilj mog zakona? Cilj je da mi, s obzirom da imamo suficit u budžetu, moga amandmana, napravimo što više specijalizovanih ustanova, a to ćemo uraditi jer imamo već suficit u budžetu, pravimo infrastrukturu, pravimo škole, pravimo i moderne nove bolnice koje će biti po svim standardima za presađivanje ćelija, tkiva i ljudskih organa.

Mi smo zemlja pristupnica EU i zaista moramo da sve direktive EU primenimo u našem zakonodavstvu, to i radimo. Ja sam srećna što je ovaj zakon na redu, ovo je jedan od najhumanijih zakona i sa zadovoljstvom ću glasati o predlozima svih ovih vaših zakona. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, zahvaljujući Vladi Republike Srbije srpsko zdravstvo je sa 36. mesta ili zadnje na evropskoj lestvici, prema podacima, dospelo na 24. mesto. Ako nastavimo ovako dobro da radimo, za pet – šest godina ćemo biti na 12. mestu. Tako se radi. To je odgovorna politika SNS i vas, gospodine ministre.

Jedno od najvećih poduhvata je rekonstrukcija četiri najveća klinička centra u Republici Srbiji, to su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, i ne samo to. Uloženo je dosta para, preko 700 miliona dinara, za nabavku savremene opreme, tako da su u rad puštena četiri linearna akceleratora, znači, u nabavku je Vlada uložila 700 miliona dinara, aparati su raspoređeni u četiri velika grada, dva su u Nišu, jedan u Kragujevcu, jedan u Beogradu, a Svetska banka je takođe uložila dosta para, Srbija će najzad ispunjavati sve kriterijume jer smo uvezli još šest akceleratora.

Zatim, brojne liste čekanja su smanjene, a neke su potpuno ukinute. U Kragujevcu više ne postoji lista čekanja. Tokom 2017. godine u sklopu IZIS sistema uspostavljen je elektronski recept koji će doprineti mnogo manjim gužvama u domovima zdravlja. Tako radi SNS, na čelu sa vama, ministre, i samo tako nastavite.

Još bih dodala da je Srbija obnovila zahtev za članstvo u organizaciji Eurotransplant, vrlo je bitno da ovo kažem, jer je od velikog značaja za sve pacijente koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju organa. Hvala.
Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, gospodo iz pravosuđa, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama.

Naime, droga, alkoholizam, pa i kocka su tri poroka koja izjedaju srpsko društvo. Na žalost, nemamo dovoljno istraživanja, ono što je validno i dobro od istraživanja je Institut „Batut“, koji je svojom statistikom došao do cifre da u Srbiji ima trenutno zavisnika, mislim na opijate, 50.000 registrovanih zavisnika, što nije mali broj, ali kada pogledate EU, nije dobro poređenje, ali smo zaista zemlja koja nema veliki procenat droge.

Nekada sam radila na opštini Voždovac, pa sam se i sama bavila istraživanjem i držala tribine sa predstavnicima MUP i došli smo do nekog podatka da u Srbiji ima malo više zavisnika od 50.000. Ovo je registrovanih. Mislim da sigurno ima preko 100.000 ljudi koji su bar probali jednom ili više puta drogu.

U Srbiji je karakteristika da uglavnom juškarci konzumiraju mnogo više opijata nego žene i taj procenat ide oko 90%, a žene su uglavnom tabletomani i to je negde oko 10% žena koje konzumiraju drogu.

Ono što je vrlo validno i treba istaći da od najranijeg detinjstva, znači maltene od vrtića, razno raznim vežbicama, pa onda kroz čitavo školovanje, pa kroz osnovnu i srednju školu moramo deci objašnjavati i imati stalne edukacije i imati sastanke sa roditeljima, jer roditelji su najvažnija karika u lancu, a onda zatim škole, osnovne i srednje.

Ono što mene brine nije samo taj veliki postotak, rekla bih, tih 50.000 ljudi, već način na koji se uzimaju ti opijati. Masa dece koja uzima heroin nema novac da kupi čist heroin, pa se onda dešava da više dece, govorim o deci mada tu ima i starije populacije,uzimaju jednu iglu. Tako da imamo pojave bolesti, imamo AIDS, imamo dosta zaraznih bolesti, između ostalih hepatitis C. To je ono o čemu medicinari i sve struke treba da povedu računa kad se tiče edukacije naše dece.

Inače, Srbija se nalazi na vetrometini, tako bih nekako rekla, na istoku i zapadu, zapadu i istoku, pa se nalazi na glavnoj ruti, ili tranzitu velike količine droga. Srećom, dobili smo ministra koji to veoma uspešno i dobro radi tako da imamo na godišnjem nivou izuzetno velike zaplene te droge.

U Srbiji se najviše koristi kanabis, zatim sintetičke droge, znači tablete, onda idu heroin, koji je izuzetno skup, dolazi do 22.000 evra po kilogramu, i na kraju kokain koji je od 40.000 do 50.000 evra.

Ne treba biti dovoljno pametan pa izračunati da se za taj novac može kupiti jedan dvosoban stan i ovim putem apel svim mladim ljudima da nikad u životu ne probaju drogu, jer ljudi smatraju da postoje lake i teške droge. Ne postoje lake i teške droge, postoje droge, kreće se od laganih droga, pa se završava na heroinu i kokainu.

Ono što bih naglasila je da Srbija uspešno vodi rat protiv narkotika. Najveći procenat para prolazi kroz ovu zemlju. Nešto prođe, nešto ne prođe, zato treba umrežiti, a to ste vi upravo uradili, različite institucije, od Ministarstva unutrašnjih poslova, preko različitih ministarstava. Moramo biti svi umreženi i pratiti, naročito carina. Carina je ta kod koje se polažu ispiti, koja pronalazi enormno velike količine droge. Srbija ima sreće da ima još uvek nekorumpirane, desi se tu ponekad nešto što ne valja, ali uglavnom je to jedna stabilna i dobra zemlja.

Inače, trgovina oružjem i drogom je najunosniji biznis u svetu. Kod nas, Bogu hvalanije, prosto zato što dobro radimo svoj posao.

Ono što treba istaći da u Srbiji je primećen veliki procenat ili povećana učestalost upotrebe sintetičkih droga. U 2015. godini zapljeno je 1,3 tone biljnog kanabisa, heroina 26 kilograma, 6 kilograma pilula i ostalog. Treba istaći još da je za ovaj zakon 2016. na 2017. skoro mesec dana vođena javna rasprava i uglavnom je bilo dobronamernih sugestija. Jedna od učestalih, znači onih koje su se ponavljale je bilo da se legalizuje kanabis.

Ja sam diplomirani sociolog, nisam kompetentna da govorim o tome, znam da nije legalizovan kanabis, smola kanabisa za lečenje, jer struka upravo kaže da kanabis ne leči, da može samo da probleme koji se tiču, neka vrsta slična metadonu, može da uspori bol, ali nikako da leči. I sigurna sam da možda neće biti iako postoji velika peticija da se to uradi. To prepuštam kompetentnijim ljudima nego što sam ja.

A ono što treba istaći je još da je cilj ovog zakona prikupljanje podataka. Vrlo je važno je kad imate i monitoring. Znači, vrlo je važno kad imate statistiku kolika je potražnja, šta se dešava u ovoj državi, gde ta droga završava. Vi dobro radite svoj posao, sve pohvale za vaš rad, trud i za vašu čitavu kliku ili za sve vaše predstavnike.

Treba reći još da prvo ozbiljnije istraživanje je urađeno 2014. godine na egzemplaru od 5.385 ljudi i da se po prvi put droga proba u osnovnoj školi, a da je neka populacija koja je učestalija u uzimanju opijata od 18 do 64 godine.

Ono što ja znam je da je, nažalost, jedno dete od 9 godina, ne ja nego kaže Institut „Batut“, probalo drogu i to je nedopustivo. Tu bih se ja zapitala šta je sa institucijama, šta je sa roditeljima, šta je ako dete ide u vrtić, školu? Znači, svi moramo biti uključeni u to. Interakcija je put do dobrog načina sprečavanja droge u Srbiji, a ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

U Srbiji godišnje umre, u 2015. godini je umrla 41 osoba, hvala Bogu to je mnogo manje, 2,5 puta, nego u 2000. godini, odnosno 2009. godini. Znači da polako se ljudi osvešćuju, jer to je jedna od najvećih pošasti 21 veka. I ne samo to, to što neko upropasti sebe ne valja, ali upropašćava čitavu porodicu, upropašćava i društvo.

Šta još reći? Možda samo da treba da postoji više tribina, mnogo, mnogo edukacija, a ja ću sa zadovoljstvom u Danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona.
Hvala.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije se obrazuje radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala.

Jedno od svetih mesta ili memorijalni spomenik je i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, koje se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i Groblje za preminule, koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja kapele sa kosturnicom nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1.448 ratnika.

U sklopu Srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harneker u Solunu tokom Drugog svetskog rata. Srpsko vojničko groblje u Solunu na Zejtinliku svakog dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana za godinu dana. Na Zejtinliku je sahranjeno više od sedam i po hiljada srpskih junaka. Po priči Đorđa Mihajlovića, legendarnog čuvara, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi radnik nije umro od gladi.

Čika Đole, koga svi od milošte tako zovu, čika Đoleta sam lično upoznala na Zejtinliku, je patriota nad patriotama. Ovaj nesvakidašnji čovek, čuvar srpskih grobova naših predaka, zbog koga mi danas živimo u miru, ovaj raritetni čovek služi za ponos građana.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala.

Naime, treba naglasiti da je Republika Srbija uvek vodila odbrambene ratove, a da je u tim ratovima, na žalost, poginulo u Prvom svetskom ratu, balkanskim ratovima, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-tih i ničim izazvanim bombardovanjem više od tri miliona ljudi, većinom Srba.

Iz ovih ratova ostaje veliki broj ratnih i mirnodopskih invalida koji su osnovali razna udruženja sa ciljem da štite i pomažu ove ljude, olakšavajući im život. Na primer, obezbeđivanjem olakšanog i besplatnog parkiranja, rezervisanim parking mestima ispred svojih javnih ustanova i zgrada u kojima stanuju teški invalidi, izgradnjom rampi za invalide u kolima na što više mesta, uklanjanjem arhitektonskih barijera koje omogućavaju njihovo kretanje, omogućavanjem da pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kulturne i sportske i zabavne sadržaje itd. Jedno od ovih udruženja, najvećih udruženja je Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije o kojima sam juče govorila.

Danas ću govoriti o Udruženju invalida i veterana ratova Novi Sad „Miloš Obilić“. To je jedno od najvećih udruženja u Novom Sadu i u čitavoj Vojvodini, kao i mnoga druga. Između ostalog, moram da pomenem Udruženje za zaštitu prava boraca u Nišu, Savez udruženja veterana i ratnih invalida iz otadžbinskih ratova Republike Srbije u Kosjeriću, Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Novi Sad, Udruženje veterana, ratnih invalida ratova od 90-tih Zlatiborskog okruga Užice i mnoga druga. Zašto? Dobro je što postoji evidencija, jer mi na ovaj način možemo da pomognemo ovim ljudima. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. da bih objasnila važnost ovog zakona, jer ko ne zna za svoju istoriju i ne poštuje prošlost, grobove, neće imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine izgubila 1.243.425 ljudi, uglavnom Srba, 28% sveukupne populacije i to muškaraca od 18 do 55 godina. Što kaže naš čuveni istoričar, gospodin, Vasa Kazamirović, nije bilo dovoljno platna, nije bilo dovoljno crnih barjaka da se obeleži svaka kuća u kojoj je neko poginuo ili bio ubijen. Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija je bez Kosova i Metohije i Makedonije u ratu izgubila čak 43% stanovništva, naglašava sociolog dr Slobodan Vuković. Odmazda neprijatelja, odnosno pljačkanje i maltretiranje Srba počev od prebijanja preko krađe, paljenja imovine, iznurivanja od gladi i zatvaranja u koncentracione logore, čak i maloletne dece činjeno je samo u Srbiji, nije činjeno samo u Srbiji nego svuda gde su živeli Srbi, gde su bili naseljeni.

U opustošenoj Srbiji su se posle 1918. godine mogle formirati čitave divizije od teških invalida, a stotine hiljadama nišana je ostalo siročad, bez hranitelja. U Drugom svetskom ratu je ubijeno i poginulo 1.700.000 ljudi, ranjeno preko 425.000 ljudi. Milion i sedamsto hiljada ljudi, uglavnom Srba. E, zato se javila potreba da se napravi udruženje i to ratnim i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. To je jedna organizacija koja se bavi zaštitom ratnim i mirnodopskih vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine omogućavajući im, da im se život dodatno olakša, da se materijalno, socijalni položaj poboljša i ukupan status unapredi. Sve ovo može se ostvariti organizovanim omogućavanjem i odobravanjem posebnih olakšica i pogodnosti prilikom rešavanja njihovih stambenih potreba, zapošljavanja, korišćenja zdravstvenih usluga, javnog prevoza, upisa u školu dece i obezbeđivanje stipendije i smeštaja u domove za vreme školovanja, plaćanja komunalnih i drugih usluga. Na ovaj način Republika Srbija pokazuje brigu o svojim ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi zakon je Predlog Zakona o ratnim memorijalima, a iz poštovanja prema grobovima. Naime, moja familija je stradala u svim ratovima i želim da na ovaj način izrazi pijetet prema njima.

U Prvom svetskom ratu mobilisano je 70 miliona vojnika, poginulo je 10 miliona, 20 miliona ljudi je ranjeno, podaci koje je Agencija „Frans pres“ prikupila o tome, do tada najvećem ratu u istoriji. Ni manje zemlje, ni više stradanja. Pored vojnih i civilni gubici Srbije bili su izuzetno visoki.

Prema proceni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na mirovnoj konferenciji u Versaju ratna šteta Srbije iznosila je tačno polovinu ukupne nacionalne imovine, dok je u ratu stradalo 28% procenata stanovnika. Prema tim podacima, Srbija je izgubila 62% muškog stanovništva od 18 do 55 godina, od čega je 53% poginulo, a 9% je bilo trajnih invalida.

Tokom 20. veka pretrpeli smo katastrofalne demografske gubitke, uglavnom zbog tuđih ciljeva. Političke elite su nerazumno žrtvovale ljudske resurse i nacionalne identitete. Na mirovnoj konferenciji posle Velikog rata iznet je podatak da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% celokupnog stanovništva. Istorija je učiteljica života. Ukoliko ne poštujemo svoje pretke, svoje grobove, nećemo imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine imala toliko žrtava da doslovno, nije mogla da obeleži sve njihove grobove. Nažalost, desilo se, ne ponovilo se, mi smo nekako kuća na sred puta, uvek nekako vodimo ratove, ali odbrambene. Ovo je vojnički dobar narod. Iz pijeteta prema ovom narodu morala sam da kažem par rečenica.

Vratila bih se sada na zakon o memorijalima. Pre svega treba da donese tri glavne karakteristike i odlike, a to je da se izdiferencira, da se zna čija je ingerencija, da se zna šta radi lokalna samouprava, šta radi Ministarstvo, šta rade ostale zadužbine i ko i na koji način i kako finansira memorijale, pod jedan. Pod dva, da se vodi evidencija o svim ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Pod tri, da se izvrši kodifikacija sada važećih propisa iz materije zaštite ratnih memorijala.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama o finansijskoj podršci porodici sa decom. U svim ratovima do sada izgubili smo, odnosno u Prvom, Drugom svetskom ratu, kao i ratovi 90-ih, oko dva miliona stanovnika. Velika tragedija. Mi smo stara populacija i nalazimo se na četvrtom mestu u Evropi po broju starih stanovnika. Dece nema i zato je, neko kaže, populaciona politika. Naravno, populaciona politika, jer je po prvi put, dolaskom SNS 2012. godine, ova Vlada, vođena predsednikom Republike gospodinom Aleksandrom Vučićem, rešila da poboljša natalitet. Kako? Tako što će stimulisati populaciju, rađanje. Kako? Dečijim dodacima, majkama koje će rađati, prvo, drugo, treće i četvrto dete, i to je odlična mera. Nisam čula da je ikada jedna vlada stimulisala rađanje.

Neko reče da bi trebalo bi za peto, šesto, sedmo dete. Trebalo bi, ali sada, u ovom momentu, u odnosu na to koliko ima para u budžetu je sasvim dovoljan stimulans.

Ono što treba naglasiti je da je u okviru finansijske podrške porodici sa decom od velikoj značaja roditeljski dodatak i zaista u ovom zakonu, trebalo bi da se svi složimo, jer je bila javna rasprava, na sajtu Ministarstva bio je kompletan zakon izložen na e-portalu, svako ko je želeo, ko je dobronameran, ko želi bilo kakvu informaciju, da se dopuni ovaj zakon, je mogao to da uradi. Takođe, napravljen je nacrt ovog zakona. Mnoga ministarstva, osim vašeg, učestvovala su u njemu: Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, zatim NALED, kao nevladina organizacija, UNICEF. Ako su oni rekli da je zakon dobar, ja nemam šta da dodam.

Ono što mene fascinira je da će roditeljski dodatak u Srbiji od 1. jula 2018. godine biti povećan, i to za prvo dete jednokratna novčana pomoć biće 100 hiljada, za drugo dete iznosiće 240 hiljada, za treće dete 1.440.000 i za četvrto dete 2.160.000 dinara. Ovako radi odgovorna Vlada. Briga o deci i o populaciji je ono što je cilj SNS. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da bih pojasnila kako se realizacijom Statua lokalne samouprave utiče na bolje finansiranje socijalnih institucija.

Naime, 2014. godine, kad je SNS došla na čelo Grada Beograda zatekli smo dug od 1,2 milijarde evra, pre svega, na ime isplate zaostalih naknada, zarada za vreme trudničkog odsustva dug je bio 390 miliona dinara. Taj dug je 2014. godine pokriven.

Takođe, izmirena su i dugovanja jednokratna novčana davanja zaposlenim i nezaposlenim porodiljama iz 2013. godine, dug je iznosio šest miliona 375 hiljada dinara. Takođe, po isplati dugovanja vršena je i redovna mesečna isplata zaposlenim i nezaposlenim porodiljama.

Na ime subvencija za plaćanje komunalnih usluga, zatečen je dug u 2013. godini četiri milijarde 25 miliona dinara, koje je SNS sa svojim koalicionim partnerima naravno pokrila.

Ukupno smo na ime zaostalih dugovanja za socijalno ugrožene porodilje, korisnike jednokratnih pomoći i trudnice, subvencije za komunalne usluge i ostala dugovanja, pokrili dug od pet milijardi i 320 miliona dinara. Ovaj dug je u potpunosti izmiren bez zaduživanja u narednom periodu.

Lokalna samouprava radi na uspostavljanju nedostajućih socijalnih usluga koje su propisani Zakonom o socijalnoj zaštiti, a čime će se omogućiti adekvatan human tretman korisnika, koji imaju potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.

Jedna od odluka lokalne samouprave je donošenje odluka o pravima građana u oblasti socijalne zaštite. Na osnovu ove odluke, lokalna samouprava obezbeđuje sredstva za finansiranje rada u socijalnim ustanovama.

Institucije u obavljanju svoje redovne delatnosti, a tiču se socijalne zaštitne funkcije građana, sredstva obezbeđuju iz budžeta lokalne samouprave. Na primer, rešavanje nerealnih, nerešenih stambenih pitanja socijalno ugrožene populacije, takođe davanje udžbenika deci, školski pribor, a i sahrane NN licima. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da bih pojasnila kako se proaktivnošću jedinica lokalne samouprave utiče na bolje finansiranje socijalnih institucija.

Naime, dolaskom SNS na vlast, po prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija, pre svega, Poreska uprava, MUP, Katastar nepokretnosti itd, a u skladu sa najboljim pozitivnim primerima svetske prakse.

Uvođenjem ovog sistema sprečiće se zloupotreba i omogućiće se pravednija raspodela, tako što će socijalnu pomoć dobiti oni korisnici kojima je ta pomoć zaista i potrebna.

Zahvaljujući SNS i njenom predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, po prvi put sve porodilje dobijaju jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara bez obzira na broj dece. Ovu vrstu pomoći danas prima 14.000 novih majki, za razliku od 2013. godine kada je taj broj bio četiri puta manji, samo 3.500 majki.

Takođe, u protekle tri godine Grad Beograd je stambeno zbrinuo 209 porodica interno raseljenih lica, dok će u okviru regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje izbeglica još 925 izbegličkih porodica biti stambeno zbrinuto. To znači da će preko 1.200 porodica dobiti krov nad glavom, čime se rešava višedecenijski problem i nepravda koja je počinjena ovim ljudima.

Usluge ličnih pratilaca danas besplatno koristi preko 350 dece, od 2016. godine, takođe zahvaljujući SNS i njenim koalicionim partnerima, dok je ta misija do 2016. godine bila nemoguća. Tri dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju su renovirana, proširena, izgrađen je objekat, može da služi 50 korisnika.
Još samo jedna rečenica, na Zvezdari se otvara objekat, jedan od najznačajnijih, prihvatilište za decu posle 20 godina. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ja sam podnela amandman na član 1. kako bih ukazala kako se saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom utiče najbolje na finansiranje socijalnih institucija.

Naime, pre svega sa ponosom mogu da kažem da je dolaskom SNS na čelo grada 2014. godine počela jedna vrlo socijalno odgovorna politika, jer se na vreme isplaćuju sve obaveze.

Nažalost, moram reći da smo zatekli dug od milijardu i 200 miliona evra. Toliko je u 2013. godini bio zadužen grad. Na današnji dan nula dugova.

Ono što je najtragičnije, 2013. godine je ostao dug 130 miliona dinara socijalno ugroženoj populaciji. Jednokratna novčana pomoć najugroženijoj populaciji u Srbiji nije bila isplaćivana. Mi smo to 2015. godine potpuno regulisali.

Kako budem pričala o amandmanima, ja ću svaki put da pričam i o dugovima koje smo mi do 2017. godine isplatili. Ono što je najvažnije, lokalna samouprava finansira materijalne troškove centara za socijalni rad. Takođe, finansira jednokratna novčana davanja za građane koji se nađu u stanju socijalne potrebe, finansira se razvoj socijalnih usluga zarad boljeg funkcionisanja, a ono što je možda najvažnije, finansira i odgovarajuća pojedina radna mesta lokalna samouprava ukoliko se pokaže potreba za tim.

Na primer, za vreme i sada još uvek traje migracija, odnosno migranti su bili u našoj zemlji, njih milion, pa se u nekom centru za socijalni rad pokazala potreba za pravnicima. Takvu vrstu, zarad boljeg funkcionisanja i brzine, finansira lokalna samouprava i ne samo to, lokalna samouprava finansira i materijalne troškove socijalne zaštite. To su kancelarijski materijal, gorivo, tehnička opremljenost i ostalo i na taj način pokazuje odgovornost prema svim građanima svog grada, odnosno Republike. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao u načelu tri predloga zakona koji se odnose na prava nacionalnih manjina, i to – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Za Republiku Srbiju je pitanje manjinskih prava i sloboda od velikog značaja. Srbija je multietnička država, te svako unapređenje pravnog okvira kojima se ta prava i slobode garantuju predstavlja jasnu poruku opredeljenosti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da gradimo društvo u kome se ljudska prava i slobode garantuju i obezbeđuju. Takođe, ovo je bitno iz razloga što smo kandidati za članstvo u EU, a u pregovorima za pristupanje EU upravo poglavlja koja se tiču ljudskih prava i sloboda, prava nacionalnih manjina i svega onoga što potpada pod Poglavlje 23 i odlučujuće važnosti za proces evrointegracija.
Srbija je svojim Ustavom garantovala posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Mi smo ratifikovali gotovo sve međunarodne akte u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina.
Pored Ustava Republike Srbije, najvažniji zakoni u ovoj oblasti su upravo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nacionalni saveti se bliže i preciznije definišu kao organizacije kojima se poveravaju određena javna ovlašćenja o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.
Predmet regulisanja su i pitanja od značaja za rad i funkcionisanje nacionalnih saveta, kao što je pitanje korišćenja imovine nacionalnog saveta, pitanja vezana za finansiranja. Bliže se regulišu pitanja koja se odnose na upis i brisanje nacionalnih saveta iz registra.
Kako bi se obezbedila depolitizacija nacionalnih saveta uređuje se pitanje nespojivosti funkcija predsednika i članova izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članstvom u rukovodećim organima političkih stranka. Takođe je važno što se članovima i drugim licima, koji obavljaju poslove za nacionalni savet, omogućava radno-pravni status, odnosno mogućnost da zasnuju radni odnos u nacionalnom savetu.
Predlogom zakona su veoma precizno propisana ovlašćenja nacionalnog saveta, kako opšte prirode, tako i u pojedinim oblastima. Na primer, nacionalni savet može da podnosi pritužbu Zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
U oblasti obrazovanja predviđaju se rešenja koja se odnose na učešće nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.
U oblastima koje se odnose na javno obaveštavanje i rad medija predviđa se da nacionalni savet može da osniva ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opšte korisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine.
Kada je reč o izborima za nacionalne savete uređuje se pitanje posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina, tako što se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, glavni ciljevi zakona su postizanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, proširenja mogućnosti finansiranja društva i udruženja nacionalnih manjina i obaveze zaštite kulturnog, istorijskog nasleđa nacionalnih manjina…