Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. da bih objasnila kako se primenom ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, svaka prirodna katastrofa je na videlo iznela neke slabe tačke kod stanovništva u Srbiji i u srpskoj ekonomiji, koji, imajući u vidu klimatske promene, zaslužuju posebnu pažnju i zahtevaju da se preduzmu mere za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Poboljšanje, jačanje i širenje sistema za odbranu od poplava, predviđanje poplava i preventivne aktivnosti, kao i fizičko planiranje kako bi se izbeglo da se kuće i postrojenja za proizvodnju gradiva u oblastima koje su sklone poplavama predstavljaju neke od aktivnosti koje je nužno preduzeti u skoroj budućnosti.

Vlada je osnovala krizni štab za poplave u okviru Sektora za vanredne situacije u okviru MUP zajedno sa kriznim centrima koji postoje u svakoj od pogođenih opština, odnosno gradova. Ti krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava te 2014. godine, nažalost, kad nas je zadesila katastrofalna poplava - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, pa sve do Ministarstva spoljnih poslova, znači 16.

Potrebe za sanaciju se odnose na finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se pogođenom stanovništvu pomoglo da ponovo ostvaruju prihode koje su ostvarivali pre poplava, da se ponovo uspostavi pružanje i pristup poslovnim uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja, vodosnabdevanja, čistoće, itd.

Potrebe za obnovom predstavljaju finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se popravila i ponovo izgradila uništena materijalna dobra i infrastrukture prema standardima koji su propisani za gradnju koja je otporna na prirodne katastrofe.

Očekuje se da će se ove potrebe za sanacijom i obnovom finansirati kombinacijom državnih sredstava i sredstava iz privatnih izvora. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Gledajući u budućnost, Srbija bi prirodnu katastrofu trebala da posmatra kao mogućnost i šansu da ispravi nedostatke koji postoje već dugi niz godina, a program sanacije i obnove bi trebalo posmatrati kao sastavni deo plana za ekonomski razvoj.

U tom smislu, problemi kao što su identifikacija i smanjenje rizika bi trebalo da budu deo razvojnog plana, budući da oni negativno utiču na najosetljivije grupe – siromašne, Rome, lica sa niskim primanjima, lica sa invaliditetom, žene.

Ono što je ključno za smanjivanje rizika jeste popravka, rekonstrukcija, proširenje, unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava, kao i poboljšanju oblasti odlaganja otpada u rudarstvu i ostalim proizvodnim aktivnostima. Uz to, unapređivanje sistema za predviđanje poplava je još jedan preduslov za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, čemu se može pristupiti na regionalnom nivou kroz saradnju sa susednim zemljama i stvaranjem ekonomije obima.

Kada se desi velika katastrofa, kao što su bile poplave 2012, 2014, 2016, delom i 2017. godine, prva mera je saniranje, oštećenja na nasipima i drenažnim sistemima usled poplava. Kao što je i bio slučaj sa prethodnim velikim poplavama, zabeleženi su svi događaji i evidentirane su žrtve i štete. Što se ovo događa? Upravo zbog toga što apsolutno ništa nije ulagano u vodoprivredu od 2008. do 2013. godine, bilo ne ponovilo se.

Treba reći da ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive. Znači, preventiva, edukacija u prvi plan i, prema svim podacima kojima raspolažu UN, svaki dinar koji se uloži u vodoprivredu se osam puta ovaploti. Treba sprečiti, a ne lečiti i sigurna sam da će u danu za glasanje svi podržati naše amandmane. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici.

Ja sam podnela amandman na član 2. da bih objasnila kako se zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, poplava je ugroženo 18% teritorije Srbije u dolini velikih reka gde se nalaze skoro svi veliki gradovi i naselja u Srbiji kao Beograd, Novi Sad, Šabac, Pančevo, Smederevo, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Svilajnac, Zaječar, Negotin.

Procesi erozije kao bitan činilac bujičnih poplava, prisutni su na 75% teritorije Srbije a registrovano je 11 hiljada i 500 bujičnih vodotokova. U preliminarnoj proceni rizika od poplava 2012. godine, znači pre katastrofalnih poplava 2014. godine na osnovu podataka o istorijskim poplavama u poslednjih 50 godina identifikovano je 99 značajnih poplavnih područja na kojima poplave mogu ugroziti stanovništvo, privredne aktivnosti i životnu sredinu.

Treba znati da su mogući mnogo gori scenariji i teže posledice od ovih iz maja 2014. godine. Posebno se ukazuje na problem visokih brana i akumulacije od kojih se neke nalaze iznad Vranja, zatim Leskovca, Užica, Valjeva i drugih naselja.

Ovi objekti, pored ostalog služe za odbranu od poplava, ali je neophodno da se posebno kontrolišu i održavaju što nažalost nije slučaj pogotovo u periodu od 2008. do 2013. godine.

U Srbiji se poslednjih godina zbog nedostatka sredstava brani akumulacija neodržavaju prema standardima i propisima, a veća oštećenja na njima mogu da dovedu do katastrofa velikih razmera. Investicije u sanaciju i obnovu bi trebalo posmatrati kao deo napora usmerenih na smanjenje rizika, a ne samo kao na iznenadne i neočekivane troškove.

Infrastruktura različitog tipa i proizvoljne aktivnosti bi trebalo da budu manje osetljive posle završetka sanacije i obnove.

Usmeravanje pomoći na one ljude koji su bili najviše pogođeni poplavama bi takođe doprinelo o smanjenju postojećih razlika u razvoju i dovelo bi do smanjenja broja marginalizovanih ljudi koji žive ispod granica siromaštva. Mislim na populaciju, žene. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, u periodu od 2008. do 2013. godine značajno su smanjena sredstva za ulaganje u vodoprivredu. Setimo se samo pljačkaških privatizacija, kad je devastirano 599 preduzeća. Između ostalog, desilo se to i sa vodoprivrednim preduzećima. Znači, ta vodoprivredna preduzeća više nisu postojala, nije postojao nadzor, nije bilo u funkciji i zato smo doživeli tragediju, između ostalih, prvo 2012, pa 2014. godine. Umesto da smo uložili 11 milijardi dinara u sanaciju vodoprivrede, vodoprivrednih objekata, mi smo doživeli enormno veliku katastrofu, gde je bila šteta milijardu i 700 miliona evra ili 4% BDP-a čitave zemlje. Tako nešto se nikada ne sme ponoviti.

„Srbijavode“ su evidentirale 238 lokacija koje treba sanirati. To je mnogo, ali je mnogo manje u odnosu na ovo što smo preživeli.

Mi se ne možemo zaštititi od katastrofa, ali ih možemo ublažiti. Zato je rad na prevenciji pre svega neophodan, takođe i na edukaciji, a zatim je tu veliki stepen i ljudskosti, odnosno empatije.

Ja bih navela samo par primera velikih nepogoda koje su zaista uzele i živote i nama ispraznile budžet. Nemerljivo je govoriti o životima i budžetu, ali je neophodno sanirati. Setimo se samo Velike Morave i Jagodine pre par godina – 300 hektara poljoprivrednog zemljišta pod poplavom, 360 domaćinstava i hiljadu i po hektara neupotrebljivih; na teritoriji Užica, na području Lužničke doline, usled plavljenja reke Lužnice, poplavljeno 520 hektara; u Gornjem Milanovcu oštećen Koridor 11, itd.

Ja dolazim sa opštine Voždovac, koja do 2013. godine nije imala generalni urbanistički plan, možete misliti. Onda se gradilo ko je gde želeo i kako je želeo. Kad smo doneli taj generalni urbanistički plan i označili rizična područja, prestala je i divlja gradnja i sada znamo gde, šta i kako gradimo. Ali, ne samo to. Kad su ljudi odgovorni, kao što je to Srpska napredna stranka, onda se nađe u budžetu novca pa se izgradi u Jajincima Jelezovački kolektor, koji će služiti kao glavni odvodnik kanalizacije za podavalska sela, odnosno za 35 hiljada stanovnika koji su do tada imali septičke jame. Takođe, izgrađen je Kumodraški kišni kolektor i time je rešen dugogodišnji problem sa odvođenjem kišnih voda za 20 hiljada stanovnika. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ali pre toga samo par rečenica o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Naime, kada je na čelo MUP došao gospodin Nebojša Stefanović situacija se drastično promenila na bolje. Šta to znači? To znači da je 2018. godine 3% umanjen kriminal u odnosu na prvih šest meseci u 2017. godini, što znači da je bilo krivičnih dela 1.300 manje nego u 2017. godini. Takođe, period 2008-2012. smanjena su teška krivična dela ili ubistva za 34%. Znači, 2018. godine 34%, što je fantastičan rezultat. To je otprilike 1/3 manje ubistava nego u periodu od 2008-2012. godina.

Takođe, MUP zaista brine o svojim zaposlenima na više načina. Pre svega o njihovom standardu. Prvo povećane su plate i biće povećane. Zatim, grade se stanovi i to po izuzetno povoljnim cenama koje su mnogo manje od tržišnih cena, 500e je kvadrat za sve službe bezbednosti. Znači, MUP, Vojska, kao i BIA i njihove penzionisane kolege. To je nešto što je zaista za divljenje, s obzirom da znamo da su stanovi kod gospodina Đilasa bili 1.250 evra plus PDV, plus uniforme, plus odeća, bravo za MUP.

Takođe, možda ne bi bilo loše da svi poslanici u ovom visokom Domu kad budemo govorili o budžetu se slože sa tim da se izglasa malo veća cifra za MUP. Toliko o njima za sada.

Sad konkretno zakon. Setimo se samo tužne 2014. godine kad su bile enormno velike poplave, kad je urađena procena, trajala je pet nedelja. Ta procena je bila poražavajuća. Poginulo je 33 ljudi, odnosno udavilo se ili nestalo, a šteta materijalna 1,7 milijardi evra. U tim poplavama najviše je stradala proizvodnja, zatim socijalne usluge, kao i rudarstvo i energetika.

Sreća u nesreći je što nije došlo do teže havarije, s obzirom da su se pojavile i podzemne vode pa nije došlo do teške ekološke katastrofe. Treba naglasiti da su u toj poplavi stradali kategorisani putevi i najveću štetu pretrpeo Korido 10 kod Dimitrovgrada, kada je samo jedna deonica koštala otprilike deset miliona evra, mostova kod kategorisanih puteva je nestalo, srušeno 30, a oštećeno 50, kod nekategorisanih puteva 200 mostova.

Obrenovac je najteže prošao u tim poplavama, evakuisano je 24.000 ljudi, mnogo ljudi je ostalo bez svojih domova, ukupno obuhvaćeno poplavama 38 opština, evakuisano 32.000 ljudi. Indirektno i direktno u poplavama je bilo oštećeno mnogo ljudi, otprilike milion i šesto hiljada što je od 22% kompletne populacije.

Takođe, oštećene su škole, oštećeni su domovi zdravlja, mnogi su iseljeni, prestalo je da se radi po školama, završena je ta školska godina, a 51.800 mesta je bilo zatvoreno. Desilo se, ne ponovilo se.

Mi imamo u Srbiji 140 kolektivnih centara, odnosno pomoći Crvenog krsta. To nije bilo dovoljno, tako da je masa kulturnih i sportskih centara otvorilo vrata ljudima koji su doživeli ovu tragediju u svakom pogledu. Sama sam prisustvovala tome i tada je pokazan veliki stepen empatije čime se ja ponosim, mislim na kompletnu Srbiju. Mislim da to čoveka čini čovekom i da u svim situacijama ponekad nemamo dovoljno svesti da mi kao građani moramo maksimalno da pomognemo, svi koji su sposobni u svim situacijama. Nadam se da se tako nešto neće ponoviti.

Ono šta ovaj zakon konkretno donosi, je pre svega plan smanjenja rizika za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Što je dobro. Rade se novi planovi sa ciljem planiranja i preuzimanja preventivnih mera. To je najvažnije. Zatim, zona neposrednog rizika, ne sme se graditi tamo gde postoje rizici. Treba da se napravi takođe i registar rizika da bi se znalo koja su mesta baš rizična, znači, direktno pored reka, zatim u blizini rudnika, elektrana i tako dalje i eksterni plan zaštite od velikog udesa, a to je novina u zakonu na osnovu Seveso direktive EU, da se pored mesta koja su kontaminirana ili se pretpostavlja da nešto može da se desi, se tako nešto ne radi, odnosno da se ne gradi.

Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve ove predloge zakona.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. stav 2. Sramota je da neko… Pre svega, samo ste govorili, a niste govorili o amandmanima. Da li vi čitate ili ne čitate, neću da ulazim u to, ali jednom zauvek treba da se priča o amandmanima, a o tome da vi nama spočitavate kako mi lažemo, evo, sada ću ja vama reći.

Otpustili ste 2008. godine 400 hiljada ljudi, vi, a ne mi. Mi smo zaposlili 180.000 ljudi.
Pardon, gospodine predsedavajući.
(Gordana Čomić: To reci gospodinu Milićeviću.)
Dvadesetsedam procenata je bilo nezaposlenih 2008. godine, 2018. godine 11%.
(Gordana Čomić: Odgovori, Milićeviću, kako je to bilo.)
Gospoda od preko puta, socijalni problem. Nastalo je 400.000 ljudi koji nisu imali šta da jedu.
Mi nikoga nismo otpustili. Naprotiv, dobar socijalni program, svako je dobio otpremninu. Otvorili smo preko 200 kompanija. Tako radi odgovorna vlast.
Mi uzimamo kredite, ali po 2% kamate, a vi ste uzimali kredite od 8% do 12%. Mi vraćamo vaše kredite.
Ja neću da upotrebim tu ružnu reč – lažete, ali ću da kažem da vi ne govorite istinu. Vaš Most na Adi košta… najskuplji most na svetu. Mi završavamo autoputeve. Evo, Koridor 10 gotov 2018. godine. Niste uložili 60 godina dinar u puteve, u vazdušni saobraćaj. U šta ste ulagali pare? U vaše džepove. Sramotno je da pričate tako sa nama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, s obzirom da dolazim sa opštine Voždovac ja ću da kažem šta je za ovaj kratak period od šest godina urađeno na opštini Voždovac između ostalog, pošto mi treba jedno tri, četiri, pet sat da nabrojim. Pre svega, asfaltirano je 80 kilometara nekategorisanih puteva od Kumodraža do Ripnja, uređeni su trotoari, rekonstruisane glavne ulice u podavalskim selima, Belom Potoku, Pinosavi i Kumodraž selu. U toku je rekonstrukcija magistralnog puta Ripanj – Barajevo u dužini od 14 kilometara. Završen put. U Ripnju je izgrađeno 70 kilometara vodovodne mreže. Otvorena crpna stanica Draženovac, čime je omogućeno vodosnabdevanje čitavog naselja jer do tada nisu imali pijaću vodu. Samo 10% je imalo pijaću vodu nažalost.

Izgrađena je kanalizaciona mreža Mala utrina, koja je povezala oko 300 domaćinstava u naselju Jajinci, a koju su građani čekali decenijama. U Jajincima je izgrađen i Elezovački kolektor koji će služiti kao glavni odvodnik kanalizacije, nisu imali ljudi ni kanalizaciju, za podavalska sela, odnosno za 35 hiljada ljudi koji su imali septičke jame. Izgrađen kumodraški kišni kolektor i time rešen problem za odvođenje kišnih voda za 20 hiljada stanovnika.

Takođe, otvorena prva Ikea u Srbiji, naravno, doveo je naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, dolazak švedske kompanije doneo je Beogradu i Voždovcu infrastrukturu od vrednosti od 10 miliona evra. Urađeno je više od dva kilometra saobraćajnica, tri kružna toka, skoro dva kilometra nove javne rasvete, potpuno novo korito reke, postrojenje za preradu otpadnih voda, više od pet hiljada metara vodovodne i kanalizacione mreže, 60 hiljada kvadratnih metara zelenih površina. Omogućeno je zaposlenje za 400 ljudi, a čitav podavalski deo grada će imati bolju infrastrukturu.

Takođe, opština Voždovac je pokrenula i inicijativu da se uz auto-put Beograd-Niš, i buduće obilaznice kod Bubanj potoka, formira velika poslovno industrijska zona na 40 hektara. Poslovni kompleks je logičan nastavak ekonomske zone. Hvala lepo.
Hvala predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, u skladu sa Ustavom u Republici Srbiji svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Da bi smo bili kurentni i konkurentni na tržištu, neophodno je da naše građevinske proizvode standardizujemo, jer ćemo imati više šanse za to. Sigurna sam da ćemo prihvatanjem ovog zakona zaista biti konkurenti i konkurenti i eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.

Osnovni zahtevi koje objekat treba da zadovolji tokom ekonomski prihvatljivog veka u upotrebi su mehanička otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, higijena, zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ušteda energije i zadržavanje toplote i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Da bi tržište funkcionisalo nesmetano, potrebno je obezbediti dostupnost tehničkih propisa kako bi privredni subjekti, a posebno mala i srednja preduzeća o kojima sam i juče govorila, raspolagala pouzdanim i tačnim informacijama o odredbama i propisima koji su na snazi u Republici Srbiji. Potpunu odgovornost za stavljanje proizvoda na tržište snosi samo isključivo proizvođač građevinskog proizvoda, što je dobro.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture i kvaliteta građevinskih proizvoda predstavlja, pre svega, podršku ekonomskom razvoju uopšte. Pokazatelj je stepena zaštite potrošača, preduslov je za pristup međunarodnim tržištima. Glavni je pokazatelj stavljanja bezbednih građevinskih proizvoda, itd.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine i predstavlja bitan faktor održivog razvoja i građevinarstvo je povezano sa drugim delatnostima, sa mašinstvom, elektrotehnikom, saobraćajem, itd.

Danas u Srbiji postoji 28 aktivnih gradilišta. Samo u Beogradu 10 hiljada aktivnih gradilišta. Uglavnom se sve gradi od domaćih materijala, a standardizacija građevinskih proizvoda se vrši da bi se domaći građevinski proizvodi mogli plasirati na evropsko tržište. U danu za glasanje prihvatićemo naravno sve vaše zakone. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, za finansiranje infrastrukturnih projekata treba maksimalno iskoristiti bespovratna sredstva iz Evropske unije. Danas, još jednom naglašavam, ima 28.000 aktivnih gradilišta u Srbiji, nikada u istoriji nije bilo toliko gradilišta nego 2012. godine, kada je na čelo države došla SNS. Izgradnja puteva, modernizacija železnice i vazdušnog saobraćaja samo predstavljaju deo plana za razvoj infrastrukture Republike Srbije.

Posle 60 godina na većini brzina je podignuta sa 10 i 30 kilometara na 120 kilometara na sat. Završena je železnička stranica Prokop posle 40 godina. Rekonstruisana je deonica između Beograda i Resnika, kao i Resnika i Valjeva. U izgradnji je deonica od Stare Pazove do Novog Sada. U izgradnji je i pruga Beograd-Stara Pazova i Sićevo-Dimitrovgrad. Uvezli smo, da bi unapredili i usavršili i osavremenili železnicu, 48 savremenih vozova. Radi se brza pruga između Beograda i Budimpešte. Srbija je danas faktor stabilnosti u regionu i idealno mesto za ulaganja stranih investitora i glavno čvorište za ovaj deo Evrope.

Vazdušni saobraćaj je postigao najveći stepen harmonizacije sa propisima EU. Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je i to, dovesti što više turista i poslovnih ljudi da posete našu zemlju i na taj način se puni budžet Republike Srbije.

Treba govoriti o Aerodromu „Nikola Tesla“. To je prvi korak sa našom zemljom, što se vazdušnog saobraćaja tiče, Aerodrom „Nikola Tesla“ je danas renoviran, podmlađena letačka operativa, a najvažnije je to što imamo avione koji su novi. „Er Srbija“ leti na ukupno 100 destinacija. Nagrađena je sa najvećom ocenom, sa sedam zvezdica, što se bezbednosti tiče. Pozitivni efekti se očekuju i do završetka postupka koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“, vredne 1,5 milijardi evra. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, o tome kakve mi građevinare imamo, najbolje govori njihova uposlenost u čitavom svetu. Još kada budemo izglasali ovaj zakon za koji dan o građevinskim proizvodima, što znači da ćemo standardizovati te proizvode i takve moći da plasiramo, po čitavoj Evropi.

Izgradnja infrastrukture direktno utiče i podstiče privredni rast, završetak Koridora 10 oba kraka, izgradnja novih puteva, modernizacija železnice i unapređenje vazdušnog saobraćaja podstiče razvoj Republike Srbije.

Do kraja 2018. godine završiće se Koridor 10 posle 60 godina, napokon. To je u stanju samo jedino da uradi SNS i ja sam vrlo zahvalna na tome svim ljudima koji čine ovu Vladu i svim ljudima koji su u SNS. Dakle, posle 60 godina, to treba da se upiše negde zlatnim slovima.

Takođe, gradi se Koridor 11 na pravcu ka Crnoj Gori, izgradili smo autoput LJig-Preljina, Ub-Lajkovac, gradimo autoput Surčin-Obrenovac obilaznicu. Počeće izgradnja autoputa Preljina-Požega, a vrlo brzo i autoput Požega-Boljare, do same granice sa Crnom Gorom.

Radovi od Ostružničkog mosta do petlje Bubanj Potok, takođe je krenula izgradnja.

Da bi strani investitor došao u našu zemlju, mora da postoji dobra putna mreža, mora da postoji dobra infrastruktura. Kako će inače da se plasiraju svi proizvodi, ako nemamo putnu mrežu, a radi se na tome da prema broju stanovnika putna mreža za najkasnije pet do deset godina bude najrazvijenija u Evropi, a možda i u čitavom svetu. Zato će se izgraditi autoput Pojate-Preljina ili Moravski koridor i na taj način će se spojiti Koridor 10 i Koridor 11.

Takođe, gradićemo autoput Niš-Merdare, Beograd-Pančevo-Vršac do same rumunske granice. Kada smo već kod Beograd-Pančeva, već je napravljen autoput, fali to do Vršca i onda ćemo imati kompletan autoput do Rumunije. Eto nama regionalnog razvoja i sa te strane.

Gradićemo Fruškogorski koridor koji će da poveže Novi Sad, Irig i Rumu i na taj način dati doprinos kompletnom regionalnom povezivanju.

Treba naglasiti da na tom potezu ima najmanje 30.000 sitnih i srednjih preduzeća. Od 2012. do 2018. godine, urađena je revitalizacija više od 300km puteva.

Srbija će, još jednom moram da ponovim, za 10 godina biti, što se infrastrukture tiče, najbolja u Evropi, ako ne i u svetu.

Tako radi odgovorna vlast.
Hvala predsedavajući.

Član 107. stav 2. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza. Ovde sam čula sve i svašta, ovde se vređa naša ministarska, kompletno Ministarstvo, a o lažima neću da govorim. U stvari, tek ću da govorim.

Kako ih nije sramota? Pa devastirali su ovu zemlju, zatvorili 590 preduzeća, ogoleli, pa tako ogoljene vratili Republici Srbiji. Ne samo to, 2008. godine otpustili su 400 hiljada ljudi i sada ovde nama spočitavaju o divljoj gradnji. Sramota.

Dva miliona i 41 objekat, pa kada smo to sve stigli od 2012. do 2018. godine? Molim vas, pa dete bi se čudilo. To ste vi uradili, za vreme vaše vladavine, toliki objekti, tolika nelegalna gradnja i sramota je da to spočitavate nama. Mislim da je to prosto neumesno i da ako se ovo ponovi, ja ću reagovati drugačije. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o dva zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, a drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske, u oblasti infrastrukturnih projekata.

Pre nego što krenem sa svojim izlaganjem, moram da se osvrnem, jer čitav dan nam ovde govore o tome da bi trebalo da govorimo istinu, a istina je samo jedna, da se nikada u životu u Srbiji nije više gradilo, nego u periodu od 2012. godine do 2018. godine, kada je došla SNS na čelo, sa tadašnjim premijerom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a danas predsednikom. Zašto?

Zato što naš predsednik pravi sistem. Ovo je bila potpuno devastirana zemlja. Pričaću o saobraćaju, pa ću reći kako je nekada, kako je sada. Spočitavaše nam ovde o Beogradu na vodi. Ne postoji ništa lepše nego danas taj Beograd na vodi. Pogledajte samo svetske gradove, Temzu, London je na Temzi i parlament je u samoj Temzi, Pariz, Sena. Najekskluzivniji kvartovi se nalaze upravo na vodi, a mi imamo dve reke. Prisetimo se samo kako je to izgledalo do 2012. godine? To je bilo groblje brodova i niko normalan nije smeo da prođe tuda. Znate zašto? Zato što je to bilo stecište zmija, besnih kerova i niko normalan, onaj ko je tu prolazio biciklima je nosio komade mesa da se odbrani od pasa.

Danas bi trebalo da svako ode i pogleda, jer to je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Svaka čast na tome.

Sada se vraćam na vazdušni saobraćaj, da napravim paralelu kako je to bilo nekada za vreme stare Jugoslavije, kada je bio moćan „JAT“, pa se Jugoslavija raspala, a mi smo zadržali naziv do 2012. godine „JAT“. Dakle, nepostojeća misija, avioni koji ne rade, stara letačka operativa, ni dinar nije bio uložen u letelice.

Znači, potpuno devastiran vazdušni saobraćaj. Danas od 2012. godine, uloženo je mnogo para, imamo nove avione, imamo podmlađenu letačku operativu, potpuno smo renovirali Aerodrom, proširujemo pistu, potpuno druga priča.

LJudi moraju da shvate, prvi utisak kada se uđe u našu zemlju, preko aerodroma i upravo taj aerodrom, to je slika o gradu u kome će biti i zato će se i vraćati. Kada govorimo o funkciji razvoja, govorimo pre svega o kompletnom sistemu i to moramo da ulažemo u obrazovanje, u proizvodnju, u apsolutno sve.

Na sreću, po preporuci Vlade Republike Srbije, tiče se Aerodroma u Nišu, bila je preporuka da se više ne plaća stranim kompanijama, jer gubimo silan novac. Od kako je prestalo to da se radi, mi smo 300 puta povećali promet robe na tom aerodromu. Osamdeset puta smo povećali promet, fantastično, tako se inkasira novac u budžet Republike Srbije. Preleta preko Republike Srbije 80% više. Tako radi odgovorna vlast Republike Srbije. Ono što je najbolje, 2017. godine smo inkasirali 550 miliona čistih para, indirektno, 2,2 milijarde i tako radi odgovorna Vlada. Tako se inače radi.

Zato su neprimerene kritike sa ove strane, ako i hoćemo da kritikujemo, mi smo za to da čujemo dobru i dobronamernu kritiku i da poboljšamo. Govorilo se ovde o Koridoru 10. Koridor 10 do 2012. godine, a od 2012. godine, evo završavamo, 2018. godine biće napokon posle 60 godina gotov Koridor 10. Radi se Koridor 11, radiće se autoput prema Sarajevu, radiće se autoput prema Tirani. Zašto? Tržišna privreda, ako nemamo autoputeve, niko živi neće da ulaže u Republiku Srbiju ili šta god u Republici Srbiji. Svaka čast, tako treba da se radi.

Sigurna sam da ćemo mi za par godina biti, jedna, a već smo sada, od najrazvijenijih zemalja u jugoistočnoj Evropi, faktor stabilnosti, ali uz dodatak, uz izgrađivanja i dalje autoputeva, mi ćemo biti top destinacija za ulaganja.

Šta još treba reći? Treba reći da smo mi jedna od najbezbednijih agencija vazdušnih, da smo ocenjeni sa sedam zvezdica, što znači da je bezbednost top, da letimo na sto destinacija, da imamo direktne letove, za NJujork, za Peking, da smo u pregovorima da napravimo još 20 sporazuma, i uz postojeće, ja mislim da će to biti top.

Mislim da, kada se bude završila ova koncesija, bićemo bolji za 1,5 milijardu evra.

Samo još dve rečenice, što se drugog predloga zakona tiče, sa Mađarskom mi nikada u životu nismo imali tako dobre bilateralne odnose, kao od 2012. godine pa nadalje sa Vladom Mađarske i sigurna sam da ćemo u narednom periodu sve projekte koje smo zamislili, ostvariti.

Mi smo preliminarni sporazum već potpisali u februaru mesecu ove godine, a sada ćemo ga ratifikovati za koji dan i poenta je da se edukuju ljudi, koji treba da izvode te projekte, a obe strane su napravile, i Upravni odbor koji će kontrolisati primenu tih projekata, i ono što ne mogu da preskočim, da je već počela izgradnja brze pruge od Novog Sada ka Budimpešti, napravljeni su projekti i o tome smo govorili pre godinu dana, sa obe strane. Ti projekti su dati, dali smo mi projekat i Mađari, objedinjeni su projekti, dati su investitoru i izvođaču radova, a to će biti kineske kompanije i ja sam sigurna da ćemo mi za koju godinu da se vozimo brzim prugama. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, Poglavlje 27 koje se tiče zaštite životne sredine, uključuje u pregovore Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo rudarstva, građevinarstva i Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i mnoga druga, takođe uključuje i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i mnoge druge institucije. To je vrlo važno, jer samo u toj interakciji, možemo zaista doći do dobrih rešenja.

Obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa životne sredine u urbanim uslovima danas predstavlja veliki problem. Nekada su ekološki problemi bili vezani za nedostatak odgovarajuće infrastrukture, nezadovoljavajući nivo higijene, prenaseljenost. Danas su problemi vezani za ekologiju mnogobrojniji i složeniji. Zato je bilo neophodno i usvajanje i primenjivanje održivog razvoja.

Globalna ekološka ravnoteža je sve aktuelnija što nameće potrebu primene odgovarajućih instrumenata koji deluju u okviru tržišta. Poglavlje 27 je jedno od najskupljih, najkompleksnijih i najkomplikovanijih poglavlja u procesu pregovora. Finansiranje zaštite životne sredine predstavlja jednu od prioritetnih pitanja Vlade Republike Srbije, u zaštitu životne sredine će se iz pretpristupnih fondova, kao i iz domaćih sredstava uložiti, biće uloženo 160 miliona evra u periodu do 2020. godine.

Ono što treba naglasiti je da danas Srbija uvodi nove tehnologije u zaštiti od požara. Reč je o tehnologiji koja omogućava ranu protivpožarnu detekciju na osnovu dima, nažalost imali smo negativno iskustvo i ovo je dobar primer prakse.

Evropska komisija je donirala blizu dva miliona evra za nabavku uređaja za kvalitet vode i softvera za kvalitet vazduha. Izveštaj o napretku Srbije u procesu otvaranja Poglavlja 27 pokazuje da Srbija napreduje u ovoj oblasti. Međutim, potrebna su nam veća izdvajanja za zaštitu životne sredine u Srbiji da se zaštita životne sredine prepoznaje kao oblast za veća ulaganja i veće investicije, jer je zelena ekonomija budućnost. Hvala vam.