Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije se obrazuje radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala.

Jedno od svetih mesta ili memorijalni spomenik je i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, koje se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i Groblje za preminule, koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja kapele sa kosturnicom nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1.448 ratnika.

U sklopu Srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harneker u Solunu tokom Drugog svetskog rata. Srpsko vojničko groblje u Solunu na Zejtinliku svakog dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana za godinu dana. Na Zejtinliku je sahranjeno više od sedam i po hiljada srpskih junaka. Po priči Đorđa Mihajlovića, legendarnog čuvara, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi radnik nije umro od gladi.

Čika Đole, koga svi od milošte tako zovu, čika Đoleta sam lično upoznala na Zejtinliku, je patriota nad patriotama. Ovaj nesvakidašnji čovek, čuvar srpskih grobova naših predaka, zbog koga mi danas živimo u miru, ovaj raritetni čovek služi za ponos građana.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala.

Naime, treba naglasiti da je Republika Srbija uvek vodila odbrambene ratove, a da je u tim ratovima, na žalost, poginulo u Prvom svetskom ratu, balkanskim ratovima, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-tih i ničim izazvanim bombardovanjem više od tri miliona ljudi, većinom Srba.

Iz ovih ratova ostaje veliki broj ratnih i mirnodopskih invalida koji su osnovali razna udruženja sa ciljem da štite i pomažu ove ljude, olakšavajući im život. Na primer, obezbeđivanjem olakšanog i besplatnog parkiranja, rezervisanim parking mestima ispred svojih javnih ustanova i zgrada u kojima stanuju teški invalidi, izgradnjom rampi za invalide u kolima na što više mesta, uklanjanjem arhitektonskih barijera koje omogućavaju njihovo kretanje, omogućavanjem da pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kulturne i sportske i zabavne sadržaje itd. Jedno od ovih udruženja, najvećih udruženja je Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije o kojima sam juče govorila.

Danas ću govoriti o Udruženju invalida i veterana ratova Novi Sad „Miloš Obilić“. To je jedno od najvećih udruženja u Novom Sadu i u čitavoj Vojvodini, kao i mnoga druga. Između ostalog, moram da pomenem Udruženje za zaštitu prava boraca u Nišu, Savez udruženja veterana i ratnih invalida iz otadžbinskih ratova Republike Srbije u Kosjeriću, Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Novi Sad, Udruženje veterana, ratnih invalida ratova od 90-tih Zlatiborskog okruga Užice i mnoga druga. Zašto? Dobro je što postoji evidencija, jer mi na ovaj način možemo da pomognemo ovim ljudima. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. da bih objasnila važnost ovog zakona, jer ko ne zna za svoju istoriju i ne poštuje prošlost, grobove, neće imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine izgubila 1.243.425 ljudi, uglavnom Srba, 28% sveukupne populacije i to muškaraca od 18 do 55 godina. Što kaže naš čuveni istoričar, gospodin, Vasa Kazamirović, nije bilo dovoljno platna, nije bilo dovoljno crnih barjaka da se obeleži svaka kuća u kojoj je neko poginuo ili bio ubijen. Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija je bez Kosova i Metohije i Makedonije u ratu izgubila čak 43% stanovništva, naglašava sociolog dr Slobodan Vuković. Odmazda neprijatelja, odnosno pljačkanje i maltretiranje Srba počev od prebijanja preko krađe, paljenja imovine, iznurivanja od gladi i zatvaranja u koncentracione logore, čak i maloletne dece činjeno je samo u Srbiji, nije činjeno samo u Srbiji nego svuda gde su živeli Srbi, gde su bili naseljeni.

U opustošenoj Srbiji su se posle 1918. godine mogle formirati čitave divizije od teških invalida, a stotine hiljadama nišana je ostalo siročad, bez hranitelja. U Drugom svetskom ratu je ubijeno i poginulo 1.700.000 ljudi, ranjeno preko 425.000 ljudi. Milion i sedamsto hiljada ljudi, uglavnom Srba. E, zato se javila potreba da se napravi udruženje i to ratnim i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. To je jedna organizacija koja se bavi zaštitom ratnim i mirnodopskih vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine omogućavajući im, da im se život dodatno olakša, da se materijalno, socijalni položaj poboljša i ukupan status unapredi. Sve ovo može se ostvariti organizovanim omogućavanjem i odobravanjem posebnih olakšica i pogodnosti prilikom rešavanja njihovih stambenih potreba, zapošljavanja, korišćenja zdravstvenih usluga, javnog prevoza, upisa u školu dece i obezbeđivanje stipendije i smeštaja u domove za vreme školovanja, plaćanja komunalnih i drugih usluga. Na ovaj način Republika Srbija pokazuje brigu o svojim ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi zakon je Predlog Zakona o ratnim memorijalima, a iz poštovanja prema grobovima. Naime, moja familija je stradala u svim ratovima i želim da na ovaj način izrazi pijetet prema njima.

U Prvom svetskom ratu mobilisano je 70 miliona vojnika, poginulo je 10 miliona, 20 miliona ljudi je ranjeno, podaci koje je Agencija „Frans pres“ prikupila o tome, do tada najvećem ratu u istoriji. Ni manje zemlje, ni više stradanja. Pored vojnih i civilni gubici Srbije bili su izuzetno visoki.

Prema proceni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na mirovnoj konferenciji u Versaju ratna šteta Srbije iznosila je tačno polovinu ukupne nacionalne imovine, dok je u ratu stradalo 28% procenata stanovnika. Prema tim podacima, Srbija je izgubila 62% muškog stanovništva od 18 do 55 godina, od čega je 53% poginulo, a 9% je bilo trajnih invalida.

Tokom 20. veka pretrpeli smo katastrofalne demografske gubitke, uglavnom zbog tuđih ciljeva. Političke elite su nerazumno žrtvovale ljudske resurse i nacionalne identitete. Na mirovnoj konferenciji posle Velikog rata iznet je podatak da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% celokupnog stanovništva. Istorija je učiteljica života. Ukoliko ne poštujemo svoje pretke, svoje grobove, nećemo imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine imala toliko žrtava da doslovno, nije mogla da obeleži sve njihove grobove. Nažalost, desilo se, ne ponovilo se, mi smo nekako kuća na sred puta, uvek nekako vodimo ratove, ali odbrambene. Ovo je vojnički dobar narod. Iz pijeteta prema ovom narodu morala sam da kažem par rečenica.

Vratila bih se sada na zakon o memorijalima. Pre svega treba da donese tri glavne karakteristike i odlike, a to je da se izdiferencira, da se zna čija je ingerencija, da se zna šta radi lokalna samouprava, šta radi Ministarstvo, šta rade ostale zadužbine i ko i na koji način i kako finansira memorijale, pod jedan. Pod dva, da se vodi evidencija o svim ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Pod tri, da se izvrši kodifikacija sada važećih propisa iz materije zaštite ratnih memorijala.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama o finansijskoj podršci porodici sa decom. U svim ratovima do sada izgubili smo, odnosno u Prvom, Drugom svetskom ratu, kao i ratovi 90-ih, oko dva miliona stanovnika. Velika tragedija. Mi smo stara populacija i nalazimo se na četvrtom mestu u Evropi po broju starih stanovnika. Dece nema i zato je, neko kaže, populaciona politika. Naravno, populaciona politika, jer je po prvi put, dolaskom SNS 2012. godine, ova Vlada, vođena predsednikom Republike gospodinom Aleksandrom Vučićem, rešila da poboljša natalitet. Kako? Tako što će stimulisati populaciju, rađanje. Kako? Dečijim dodacima, majkama koje će rađati, prvo, drugo, treće i četvrto dete, i to je odlična mera. Nisam čula da je ikada jedna vlada stimulisala rađanje.

Neko reče da bi trebalo bi za peto, šesto, sedmo dete. Trebalo bi, ali sada, u ovom momentu, u odnosu na to koliko ima para u budžetu je sasvim dovoljan stimulans.

Ono što treba naglasiti je da je u okviru finansijske podrške porodici sa decom od velikoj značaja roditeljski dodatak i zaista u ovom zakonu, trebalo bi da se svi složimo, jer je bila javna rasprava, na sajtu Ministarstva bio je kompletan zakon izložen na e-portalu, svako ko je želeo, ko je dobronameran, ko želi bilo kakvu informaciju, da se dopuni ovaj zakon, je mogao to da uradi. Takođe, napravljen je nacrt ovog zakona. Mnoga ministarstva, osim vašeg, učestvovala su u njemu: Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, zatim NALED, kao nevladina organizacija, UNICEF. Ako su oni rekli da je zakon dobar, ja nemam šta da dodam.

Ono što mene fascinira je da će roditeljski dodatak u Srbiji od 1. jula 2018. godine biti povećan, i to za prvo dete jednokratna novčana pomoć biće 100 hiljada, za drugo dete iznosiće 240 hiljada, za treće dete 1.440.000 i za četvrto dete 2.160.000 dinara. Ovako radi odgovorna Vlada. Briga o deci i o populaciji je ono što je cilj SNS. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da bih pojasnila kako se realizacijom Statua lokalne samouprave utiče na bolje finansiranje socijalnih institucija.

Naime, 2014. godine, kad je SNS došla na čelo Grada Beograda zatekli smo dug od 1,2 milijarde evra, pre svega, na ime isplate zaostalih naknada, zarada za vreme trudničkog odsustva dug je bio 390 miliona dinara. Taj dug je 2014. godine pokriven.

Takođe, izmirena su i dugovanja jednokratna novčana davanja zaposlenim i nezaposlenim porodiljama iz 2013. godine, dug je iznosio šest miliona 375 hiljada dinara. Takođe, po isplati dugovanja vršena je i redovna mesečna isplata zaposlenim i nezaposlenim porodiljama.

Na ime subvencija za plaćanje komunalnih usluga, zatečen je dug u 2013. godini četiri milijarde 25 miliona dinara, koje je SNS sa svojim koalicionim partnerima naravno pokrila.

Ukupno smo na ime zaostalih dugovanja za socijalno ugrožene porodilje, korisnike jednokratnih pomoći i trudnice, subvencije za komunalne usluge i ostala dugovanja, pokrili dug od pet milijardi i 320 miliona dinara. Ovaj dug je u potpunosti izmiren bez zaduživanja u narednom periodu.

Lokalna samouprava radi na uspostavljanju nedostajućih socijalnih usluga koje su propisani Zakonom o socijalnoj zaštiti, a čime će se omogućiti adekvatan human tretman korisnika, koji imaju potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.

Jedna od odluka lokalne samouprave je donošenje odluka o pravima građana u oblasti socijalne zaštite. Na osnovu ove odluke, lokalna samouprava obezbeđuje sredstva za finansiranje rada u socijalnim ustanovama.

Institucije u obavljanju svoje redovne delatnosti, a tiču se socijalne zaštitne funkcije građana, sredstva obezbeđuju iz budžeta lokalne samouprave. Na primer, rešavanje nerealnih, nerešenih stambenih pitanja socijalno ugrožene populacije, takođe davanje udžbenika deci, školski pribor, a i sahrane NN licima. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da bih pojasnila kako se proaktivnošću jedinica lokalne samouprave utiče na bolje finansiranje socijalnih institucija.

Naime, dolaskom SNS na vlast, po prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija, pre svega, Poreska uprava, MUP, Katastar nepokretnosti itd, a u skladu sa najboljim pozitivnim primerima svetske prakse.

Uvođenjem ovog sistema sprečiće se zloupotreba i omogućiće se pravednija raspodela, tako što će socijalnu pomoć dobiti oni korisnici kojima je ta pomoć zaista i potrebna.

Zahvaljujući SNS i njenom predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, po prvi put sve porodilje dobijaju jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara bez obzira na broj dece. Ovu vrstu pomoći danas prima 14.000 novih majki, za razliku od 2013. godine kada je taj broj bio četiri puta manji, samo 3.500 majki.

Takođe, u protekle tri godine Grad Beograd je stambeno zbrinuo 209 porodica interno raseljenih lica, dok će u okviru regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje izbeglica još 925 izbegličkih porodica biti stambeno zbrinuto. To znači da će preko 1.200 porodica dobiti krov nad glavom, čime se rešava višedecenijski problem i nepravda koja je počinjena ovim ljudima.

Usluge ličnih pratilaca danas besplatno koristi preko 350 dece, od 2016. godine, takođe zahvaljujući SNS i njenim koalicionim partnerima, dok je ta misija do 2016. godine bila nemoguća. Tri dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju su renovirana, proširena, izgrađen je objekat, može da služi 50 korisnika.
Još samo jedna rečenica, na Zvezdari se otvara objekat, jedan od najznačajnijih, prihvatilište za decu posle 20 godina. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ja sam podnela amandman na član 1. kako bih ukazala kako se saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom utiče najbolje na finansiranje socijalnih institucija.

Naime, pre svega sa ponosom mogu da kažem da je dolaskom SNS na čelo grada 2014. godine počela jedna vrlo socijalno odgovorna politika, jer se na vreme isplaćuju sve obaveze.

Nažalost, moram reći da smo zatekli dug od milijardu i 200 miliona evra. Toliko je u 2013. godini bio zadužen grad. Na današnji dan nula dugova.

Ono što je najtragičnije, 2013. godine je ostao dug 130 miliona dinara socijalno ugroženoj populaciji. Jednokratna novčana pomoć najugroženijoj populaciji u Srbiji nije bila isplaćivana. Mi smo to 2015. godine potpuno regulisali.

Kako budem pričala o amandmanima, ja ću svaki put da pričam i o dugovima koje smo mi do 2017. godine isplatili. Ono što je najvažnije, lokalna samouprava finansira materijalne troškove centara za socijalni rad. Takođe, finansira jednokratna novčana davanja za građane koji se nađu u stanju socijalne potrebe, finansira se razvoj socijalnih usluga zarad boljeg funkcionisanja, a ono što je možda najvažnije, finansira i odgovarajuća pojedina radna mesta lokalna samouprava ukoliko se pokaže potreba za tim.

Na primer, za vreme i sada još uvek traje migracija, odnosno migranti su bili u našoj zemlji, njih milion, pa se u nekom centru za socijalni rad pokazala potreba za pravnicima. Takvu vrstu, zarad boljeg funkcionisanja i brzine, finansira lokalna samouprava i ne samo to, lokalna samouprava finansira i materijalne troškove socijalne zaštite. To su kancelarijski materijal, gorivo, tehnička opremljenost i ostalo i na taj način pokazuje odgovornost prema svim građanima svog grada, odnosno Republike. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao u načelu tri predloga zakona koji se odnose na prava nacionalnih manjina, i to – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Za Republiku Srbiju je pitanje manjinskih prava i sloboda od velikog značaja. Srbija je multietnička država, te svako unapređenje pravnog okvira kojima se ta prava i slobode garantuju predstavlja jasnu poruku opredeljenosti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da gradimo društvo u kome se ljudska prava i slobode garantuju i obezbeđuju. Takođe, ovo je bitno iz razloga što smo kandidati za članstvo u EU, a u pregovorima za pristupanje EU upravo poglavlja koja se tiču ljudskih prava i sloboda, prava nacionalnih manjina i svega onoga što potpada pod Poglavlje 23 i odlučujuće važnosti za proces evrointegracija.
Srbija je svojim Ustavom garantovala posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Mi smo ratifikovali gotovo sve međunarodne akte u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina.
Pored Ustava Republike Srbije, najvažniji zakoni u ovoj oblasti su upravo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nacionalni saveti se bliže i preciznije definišu kao organizacije kojima se poveravaju određena javna ovlašćenja o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.
Predmet regulisanja su i pitanja od značaja za rad i funkcionisanje nacionalnih saveta, kao što je pitanje korišćenja imovine nacionalnog saveta, pitanja vezana za finansiranja. Bliže se regulišu pitanja koja se odnose na upis i brisanje nacionalnih saveta iz registra.
Kako bi se obezbedila depolitizacija nacionalnih saveta uređuje se pitanje nespojivosti funkcija predsednika i članova izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članstvom u rukovodećim organima političkih stranka. Takođe je važno što se članovima i drugim licima, koji obavljaju poslove za nacionalni savet, omogućava radno-pravni status, odnosno mogućnost da zasnuju radni odnos u nacionalnom savetu.
Predlogom zakona su veoma precizno propisana ovlašćenja nacionalnog saveta, kako opšte prirode, tako i u pojedinim oblastima. Na primer, nacionalni savet može da podnosi pritužbu Zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
U oblasti obrazovanja predviđaju se rešenja koja se odnose na učešće nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.
U oblastima koje se odnose na javno obaveštavanje i rad medija predviđa se da nacionalni savet može da osniva ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opšte korisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine.
Kada je reč o izborima za nacionalne savete uređuje se pitanje posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina, tako što se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, glavni ciljevi zakona su postizanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, proširenja mogućnosti finansiranja društva i udruženja nacionalnih manjina i obaveze zaštite kulturnog, istorijskog nasleđa nacionalnih manjina…
Hvala, predsednice.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, 2012. godine dolaskom SNS na vlast počinje veliko zalaganje Vlade Republike Srbije za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, konsolidaciju budžeta, smanjenje nezaposlenosti, makroekonomskih pokazatelja i fleksibilnog tržišta rada i očekuju se novi napori za privlačenje investitora.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je upravo digitalizacija i unapređenje korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, a na prvom mestu u privredi i državnoj upravi. Unapređenju korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija doprinosi, takođe, usvajanje zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i Zakon o elektronskoj upravi.

Pogledajte samo projekat „Bebo, dobrodošla na svet“. Od aprila 2016. godine, roditelji imaju novu mogućnost…

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Molim vas, čućete, nisam vas ometala, budite parlamentarni.

Imaju novu mogućnost za dobijanje potrebne dokumentacije za novorođenče. Novi sistem omogućava određivanja ličnog imena deteta, prijave prebivališta i zdravstvenog osiguranja i određivanje državljanstva u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno. Procedura je jednostavna i ne zahteva odlazak kod matičara. Ceo postupak je besplatan. Roditelji će biti obavešteni o završetku postupka. Dokumentacija, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i kartica zdravstvenog osiguranja biće im dostavljeni na kućnu adresu.

Zamislite samo koliko je to važno za populaciju koja nema novca da plati svu tu dokumentaciju, za romsku populaciju i svu ostalu populaciju koja je siromašna. Treba imati pijeteta, poštovanja prema tim ljudima.

Ovo je odličan zakon. Ja se bavim socijalnim pitanjima i potpuno sam uklopila ovo što pričam, vrlo svesno pričam i znam šta pričam, jer je jedan od ciljeva SNS i Vlade Republike Srbije upravo briga o ljudima. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, Srbija je dugo bila na sivoj listi jer nije prijavljivala kriminal u javnim preduzećima. Prodat je NIS, retko ko zna gde je 450 miliona evra od prodaje. Takođe, i gde je novac od „Mobtela“.

Zamislite samo koliko bi ustanova socijalne zaštite moglo biti izgrađeno, koliko stanova za socijalno ugroženu populaciju. Svi se sećamo afere „Heterlend“, projekat žutog preduzeća.

Pretpostavljam da ste svi čuli za kompaniju „Gardi“, na čiji račun je uplaćivan novac i to za adaptaciju dvorca „Heterlend“. Ukradeno je više od milion evra i uskraćen dom deci ometenoj u razvoju ili pak mislite da će građani Srbije poverovati u to da je metalna tabla koštala milion evra. Može se naslutiti o kakvim se moralnim čistuncima radi, principijelnosti pogotovo.

Vlada Republike Srbije radi na uspostavljanju nedostajućih socijalnih usluga koje su propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti, a čime će omogućiti adekvatan humaniji tretman korisnika koji imaju potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.

Briga o socijalno ugroženoj populaciji pokazana je kroz ovaj zakon otvaranjem tekućeg računa, a banke su dužne da to učine svim građanima koji imaju boravak u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu finansijsku sposobnost. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, tokom ovih šest godina zahvaljujući vama Narodna banka je postigla i očuvala finansijsku stabilnost i ne samo to, nego je doprinela stvaranju stabilnog poslovnog okruženja.

Inflaciju smo sa dvocifrenog nivoa doveli na nivo uporediv sa evropskim nivoom. U periodu od godinu dana međugodišnju inflaciju smo spustili od 12,9% na 2,2%, što je izvanredan rezultat. Ja sam već govorila o tome i rekla sam da je to istorijski, ne samo ja, nego i moje uvažene kolege.

Srbija se pet godina u kontinuitetu nalazi u grupi zemalja koja na stabilan način ostvaruju nisku i predvidivu inflaciju. Očuvanjem ambijenta niske inflacije olakšali smo donošenje odluka privrednika vezanih za planiranje poslovanja i ulaganja, kao i odlučivanje naših građana o potrošnji i štednji.

Činjenica je da se danas u Srbiji ne priča o inflaciji. Narodna banka Srbije u prethodnih šest godina uspostavila je i očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, u ambijentu značajnih turbulencija zamenom na međunarodnim tržištima.

Ukoliko se posmatra period od 2012. do 2018. godine, dinar je prema evru ostao gotovo nepromenjen. Baš zbog toga, zbog svih tih rezultata, suficita u budžetu, Republika Srbija je u mogućnosti da na kvalitetan način brine o institucijama socijalne zaštite. Ako želimo da budemo odgovorni i razvijeno evropsko društvo, moramo da pokažemo odgovornost prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Građani koji su iz socijalno ugroženih grupa, omogućeno im je, ukoliko to žele, zahvaljujući vašem setu zakona, da otvore tekući račun, a banke su dužne da to učine svim građanima koji imaju boravak u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu finansijsku sposobnost.

Ovo je odgovorna socijalna politika koju vodi SNS, na čelu sa njenim predsednikom gospodinom Aleksandrom Vučićem. Hvala.
Hvala predsednice.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas imamo set zakona iz NBS, međutim, zarad javnosti i istine, moram da kažem istinu. To je, da 31.12. dug Republike Srbije nije iznosio kao što kaže, mila nam opozicija, 14 milijardi evra, nego skoro duplo. Ja ću vam sada taksativno nabrojati zašto i kako.

Pre svega, na kursnim razlikama ostvarili su minus od tri milijarde. Kamate za kredit koje mi plaćamo, koje smo platili, jer su uzimali kredit po 7% i 8%, četiri milijarde evra. Firme u restrukturiranju tri milijarde evra. Mi smo to ukinuli. Zatim presude neplaćene vojnim penzionerima 200 miliona evra. To je Republika Srbija iz budžeta platila 2017. godine. Zatim, garancije za kredite javnim preduzećima 400 miliona evra, nema više toga.

Danas dug iznosi 24 milijarde, a njihov dug je 2012. godine iznosio 27 milijardi i to je istina. To 14 milijardi, to je samo zvaničan dug u tom momentu, što se budžeta tiče. Dok dođu međunarodne institucije, one ne kažu samo da vidimo taj dug, nego sav dug koji Republika Srbija ima. To je sav dug, 27 milijardi evra, a danas dug iznosi 24 milijarde evra.

Godine 2015. je dug bio 77% BDP, a danas 59,6% BDP, što reče moj uvaženi kolega gospodin Arsić i gospodin Kovačević, to je istorijski rezultat. Bravo za Vladu Republike Srbije, bravo za vas gospođo. O vašoj kompetenciji i znanju ne bih govorila, jer bi mi trebalo mnogo, mnogo vremena, uostalom građani Srbije su to prepoznali i nagradili. Moram da pričam malo i tome.

Ali, ono što bih ja rekla, mi smo danas na Duing biznis listi sa 97. mesta došli na 43. mesto. Što znači da dajemo građevinske dozvole, izdajemo za 30 dana, a nekad je trebalo dve godine.

Zatim, izgrađeno je 90 fabrika, zaposlili smo preko 180 hiljada ljudi. Oni 2008. godine otpustili 400 hiljada ljudi, nezaposlenost 27%, a mi, nijedan građanin Republike Srbije nije bio otpušten. Naprotiv, dobar socijalan program, prekvalifikacija i napokon prirodni odliv, odnosno penzionisanje.

Ono što bih još istakla je da investicije na godišnjem nivou iznose 2,6 milijardi. U pregovorima smo, to sam čula od naše premijerke, još sa 30 fabrika, ako se reši Bor, onda smo mi zemlja za primer.

Treba reći, da se ne zaboravi, da smo vratili sve dugove, deo duga njihovog, sve kamate, a pri tome, mi uzimamo takođe kredite sa po jedan i dva procenta, pa je od kapitalnih investicija: otvoren „Beograd na vodi“, najveće gradilište u Evropi, Koridor 10 se završava, radi se Koridor 11, gradimo brze pruge, gradićemo metro. Napokon, posle 70 godina priče u prazno, gradiće se i metro. Gradimo stanove za vojsku, policiju, BIA-u, vrednost posla – milijardu evra, biće izgrađeno preko 10.000 stanova. Revitalizovana „Er Srbija“, „Železara“ Smederevo, šta reći.

A o vašim rezultatima, pa valjda bi mi trebalo sat vremena, nemam više vremena, gospođo Tabaković, sati, ne sat vremena, želim vam ličnu i profesionalnu sreću. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 3. kojim dodajem tačku 15.

Kako investicije u stanogradnju obezbeđuju sveukupni razvoj Republike Srbije i smanjuje socijalne razlike? Pre svega, treba reći da za 10 godina u Republici Srbiji treba napraviti 20 hiljada stanova, što iznosi dva miliona kvadrata, a vrednost tog posla, tog predivnog projekta, koji nikada niko do nas, do pojave ove Vlade nije uradio, je 250 miliona evra.

Da razjasnimo radi gledalaca naših, nije bilo nikakve polemike između ministarke i ministra. Oboje su rekli da će za tri godine biti urađeno 5.203. stana, napokon, a da će u prvoj fazi biti izgrađeno 1.578 stanova u šest gradova. Dobro je što govorimo o šest gradova. Vrednost ovog posla, ili ove prve faze iznosiće oko 65 miliona evra, ali je dobro što govorimo o šest gradova, jer je to decentralizacija. Znači, ne samo u tih šest gradova, nego od ankete i od ljudi koji žive u različitim delovima Republike Srbije gradiće se tamo gde postoji, vojska, policija, gde je veliki broj pripadnika snaga bezbednosti.

Na ovaj način, aktiviranjem građevinske industrije, mašinske, elektro, kao i delatnosti koje idu uz ovu gradnju, naravno da jača Republika Srbija, da se na taj način obezbeđuje razvoj, a dobijanjem stana, posla, se smanjuju socijalne razlike. Ovo čini osnov politike SNS i njenih koalicionih partnera. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. kojim dodajem stav 4. kojim želim da pojasnim kako realizovanje projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na smanjenje socijalnih razlika.

Naime, teške mere fiskalne politike dovele su do oporavka privrede, ozdravljenja ekonomije, i eto nama punjenja budžeta. Iz tog suficita budžeta mi smo upravo subvencionirali izgradnju stanova za službe bezbednosti, pre svega povećali smo plate, a sada ide obezbeđivanje decenijskog nerešavanja stambenih stanova za pripadnike bezbednosti. Ovo je neophodno. Zašto? Zato što ti ljudi rade izuzetno težak i odgovoran posao, a nemaju sigurnost kada se vrate kući. Zamislite ljude koji su bili 2014. godine, spašavali naše živote u poplavama, i onda se vrate kući, a tamo stanuje privatno, plaća stan 250 do 300 evra, to je nedopustivo. E, zato mi ovo radimo. To je socijalno odgovorna politika.

Spočitavaše nam malopre, drage nam kolege iz opozicije, zašto mi ne gradimo stanove od 380 evra. Pa, ja bih njima postavila pitanje – a, zašto vi niste gradili stanove od 380 evra, nego komercijalne stanove, stanove po tržišnoj vrednosti koji su bili od 980 do 1350 evra? Mi gradimo duplo jeftinije, čak i dva i po puta jeftinije stanove, a pri tome odličnog kvaliteta za pripadnike bezbednosti. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Hvala na pažnji.