Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsednice.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima iz ministarstva, ovo je moj poslednji amandman i odnosi se na Zakon o Centralnom registru i obaveznom socijalnom osiguranju što samo govori o važnosti Centralnog registra.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima za cilj između ostalih ciljeva koje sam navodila prethodnih dana stvaranje pravnog osnova za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji radi efikasnijeg i bržeg ostvarivanja prava građana čime se doprinosi razvoju elektronske uprave.

Pokretačku snagu fiskalne i budžetske politike čine mere rasterećivanja privrede kroz podsticajne mere, a to su pre svega rast i zapošljavanje. Povećan je životni standard građana, ukinut je Zakon o privremenom isplaćivanju penzija, a penzija nikada nisu bile veće od 2014. godine nego ove 2018. godine i to penzioneri znaju. Takođe, inflacija je 2,2%, a čak 60% penzionera 2014. godine nije imalo smanjenje penzija. Srbija je na 65 mestu po konkurentnosti što je izuzetno važan pokazatelj. I, upravo je ovo način na koji radi Vlada Republike Srbije. Tako smo od 140 zemalja po mišljenju Svetskog ekonomskog foruma danas bolji od Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Makedonije i BiH.

Tako radi odgovorna vlast na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a dovoljno je samo reći da je danas BDP plus 4,5%, a bio je te 2012. godine minus 3,5%. Aktivna politika zapošljavanja kroz različite projekte, to je vrlo važno istaći, dovodi do bržeg zapošljavanja i smanjenja siromaštva, a jedan od projekata je i pre svega ostali podsticaji za zapošljavanje. Šta to znači? U okviru programske aktivnosti … (Isključen mikrofon.)
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, podnela sam amandman na član 2. da bih pojasnila kako Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja odnosno njegove odredbe podstiču sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.

Naime, Vlada Republike Srbije kroz različite projekte doprinosi smanjenju siromaštva, smanjenju socijalnih slučajeva. Na primer, programi i mere aktivne politike zapošljavanja i sredstava lokalnih samouprava ili opština. Kroz ovu programsku aktivnost realizuju se programi i mere aktivne politike zapošljavanja za koje jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbeđuju više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja u skladu sa zakonom i kriterijumima iz nacionalnog akcionog plana zapošljavanja.

Naime, takođe jedinice lokalne samouprave mogu u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja utvrditi i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta AP ili budžeta jedinice lokalne samouprave.

Naime, dolazim iz opštine Voždovac i od kada smo došli na vlast 2010. godine opština Voždovac održava stalno sajam zapošljavanja. Ove godine je bio održan na opštini Voždovac i to u novembru mesecu gde su 42 poslodavca ponudila 600 radnih mesta. Šestotina radnih mesta od niskokvalifikovanih do visokoobrazovnih ljudi. To je samo dobar primer prakse. Ovako radi jedna odgovorna vlast i ne samo opština Voždovac nego uopšte čitava Republika Srbija. Šta je još važno? Da je tog istog dana bio održan forum sa temom zapošljavanje socijalno isključenih kategorija osetljive populacije.

Takođe u okviru programa podsticaj za zapošljavanje programske aktivnosti se sprovode prema članu 45. …
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, Vlada Republike Srbije kroz različite projekte doprinosi smanjenju siromaštva, smanjenju broja socijalnih slučajeva.

Naime, kroz programske aktivnosti, na primer, naknada za slučaj nezaposlenosti, obezbeđuje se ostvarivanje prava nezaposlenih lica po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti i to, pre svega, pravo na novčanu nadoknadu, pravo na zdravstveno osiguranje i pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima za cilj, pre svega, obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zatim smanjenje troškova administracije i, na kraju, efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Ekonomski napredak je osnov za finansiranje institucija socijalne zaštite. Socijalna pravda predstavlja jedno od osnovnih načela sadržanih u Ustavu Republike Srbije. Socijalna politika, ako je dobro koncipirana daje doprinos privrednom rastu, služi kao ekonomski stabilizator i štiti ljude od siromaštva, smanjuje broj socijalnih slučajeva.

Cilj Vlade Republike Srbije je prosperitet za sve građane, a to se postiže dobro vođenom socijalnom politikom. Socijalni aspekt je uz razvojni glavna karakteristika budžeta.

Set finansijskih zakona koji idu uz budžet treba da doprinesu postavljanju zdravih osnova za povećavanje standarda građana i smanjenje siromaštva.

S obzirom da smo zemlja pristupnica EU i da implementiramo u svoje zakonodavstvo direktive EU, Srbija je među prvim zemljama usvojila i program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike kao strateški dokument. Srbija je respektabilna zemlja u svetu i zato danas mi, otvorili smo preko 200 kompanija i zaposlili preko 300 hiljada ljudi. Tako smanjujemo broj siromašnih u Republici Srbiji. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, da bih pojasnila kako ovaj zakon podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.

Naime, treba reći par stvari što se tiče Centralnog registra, pre svega da je to elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji je zasnovan na IT tehnologijam. Pokazala se potreba da se donese zakon o povezivanju ovog registra, Centralnog registra, sa ostalim registrima. Pre svega, misli se na državne organe, a zatim tu spada i Poreska uprava, ali ne samo to, treba se povezati i sa centrima institutima socijalne zaštite, što je jako bitno.

Prva rečenica u budžetu, kada smo govorili, glasi da je budžet stabilan i da ima komponentu socijalnu. Šta to znači? To samo znači da ova Vlada vodi računa o svojim građanima, za razliku od 2008. godine kada je tadašnja vlast otpustila 400.000 ljudi, i ne samo to, 400.000 ljudi i njihovih porodica, tako da je u jednom momentu bilo milion ljudi bez sredstava za život. Sramota jedna. Tada je nezaposlenost iznosila 26%, a danas iznosi 11,5%. Zašto? Zato što imamo stabilan budžet, zato što tri godine za redom imamo suficit u budžetu, zato što je BDP te 2012. godine iznosio minus 3,5%, a danas iznosi plus 4,5%. E, na tome treba da radimo, da svake godine imamo suficit u budžetu. Zašto? Pa, zbog građana Republike Srbije, pre svega.

Sramota je ovo danas što čujemo. Umesto da smo složni, da se složimo oko jedne stvari, a to je problem na našem Kosovu i našoj Metohiji. Ovi ljudi se ponašaju kao da su pali sa Marsa. Sramota je to. Tamo se dešava humanitarna katastrofa, treba o tome da pričamo, treba da skupimo pomoć za te ljude, da im pomognemo, a ne da razgovaramo o stvarima nesuvislim. Sram ih bilo, govore da treba da padne Vlada. Pa, neka se ugledaju na te Albance, svi složni, samo oni pričaju gluposti. Sramota je to.

Da se vratim ja na svoj amandman. Pre svega, ekonomski napredak se ogleda u socijalnom statusu. Šta to znači? Setimo se samo kada smo došli na grad 2013. godine šta smo zatekli. Totalnu katastrofu. Nisu bili isplaćeni dečji dodaci porodiljama, a da ne pričamo o centrima za socijalni rad, bili su obezglavljeni. Masa para nije bila uplaćena na te račune. Zamislite kad vi zarađujete na Centru za socijalni rad. Znači, nije bilo para za socijalno ugroženu populaciju, sramota jedna. Dugovali su enormno veliku količinu para vojnim osiguranicima, nisu im bile isplaćene penzije.

Sve smo mi to od kako smo došli na vlast poplaćali, i vojne penzije, koje su bile završile da nije bilo ove vlasti SNS, tadašnjeg premijera i današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića. Bili bismo u Strazburu, kao što smo i završili, zbog penzija. Platili smo penzije, vratili dugove porodiljama, vratili silne dugove centrima za socijalni rad. Tako radi odgovorna vlast SNS i njenih koalicionih partnera. Tako se inače radi.

Za finansiranje institucija socijalne zaštite, naravno da postoje dva nivoa, to su pre svega republički i gradski centri za socijalni rad, pripadaju gradskom nivou i finansiraju se iz gradskog budžeta. Centri za socijalni rad, pod njihovu ingerenciju spadaju pre svega domovi za stare, domovi za decu, centri za porodični smeštaj, centri za socijalni rad, prihvatilišta za decu i omladinu.

Kada budem o sledećem amandmanu pričala, pričaću o tom prihvatilištu, šta se sve dešavalo od 2000. do 2008. godine. Niko nije mogao da uđe u prihvatilište od smrada. Tamo je kapacitet 104 ljudi, bilo je po 300 ljudi. Dolaskom SNS na vlast, odrađeno je prihvatilište kako treba. To je jedna pristojna ustanova, još uvek malo kapaciteta, ali smo i na tome poradili, tako da će u narednim godinama biti izgrađen, doradiće se i drugi kapacitet za zbrinjavanje svih korisnika prihvatilišta.

Socijalni slučajevi imaju preko Centra za socijalni rad pre svega zdravstvenu zaštitu, zatim preko Republičkog fonda zdravstvene zaštite, i ne samo to, imaju nacionalnu kuhinju koja se dotira iz donacija, a pre svega iz republičkog budžeta i njihova isplata zavisi pre svega od toga koliko članova porodice ima korisnik socijalne pomoći. Hvala bogu da smo došli na vlast, jer verovatno bi masa ljudi nestala sa lica Zemlje, jer prosto ljudi nisu imali šta da jedu. Sećate se samo perioda kada smo nalazili doktore nauka po kontejnerima. To je zasluga ovih ovde prekoputa. Bilo, ne ponovilo se.

Inače, moram da spomenem još jedan državni institut, a to je Crveni krst, koji donira nacionalne kuhinje, kojih je sve manje, na sreću, jer treba zaposliti ovaj narod Republike Srbije, a o tome šta smo mi radili govore podaci iz 2018. godine, jer su direktne strane investicije samo u prvih šest meseci milijardu i 800 miliona evra. Tako se radi. Smanjili smo nezaposlenost na 11,5%, smanjićemo, nastavljamo sa ovim trendom, tako da se nadam da će u narednih pet godina, sigurna sam, broj nezaposlenih biti ispod 5%.

O svojim amandmanima ću nastaviti dalje. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. da bih objasnila kako se primenom ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, svaka prirodna katastrofa je na videlo iznela neke slabe tačke kod stanovništva u Srbiji i u srpskoj ekonomiji, koji, imajući u vidu klimatske promene, zaslužuju posebnu pažnju i zahtevaju da se preduzmu mere za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Poboljšanje, jačanje i širenje sistema za odbranu od poplava, predviđanje poplava i preventivne aktivnosti, kao i fizičko planiranje kako bi se izbeglo da se kuće i postrojenja za proizvodnju gradiva u oblastima koje su sklone poplavama predstavljaju neke od aktivnosti koje je nužno preduzeti u skoroj budućnosti.

Vlada je osnovala krizni štab za poplave u okviru Sektora za vanredne situacije u okviru MUP zajedno sa kriznim centrima koji postoje u svakoj od pogođenih opština, odnosno gradova. Ti krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava te 2014. godine, nažalost, kad nas je zadesila katastrofalna poplava - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, pa sve do Ministarstva spoljnih poslova, znači 16.

Potrebe za sanaciju se odnose na finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se pogođenom stanovništvu pomoglo da ponovo ostvaruju prihode koje su ostvarivali pre poplava, da se ponovo uspostavi pružanje i pristup poslovnim uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja, vodosnabdevanja, čistoće, itd.

Potrebe za obnovom predstavljaju finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se popravila i ponovo izgradila uništena materijalna dobra i infrastrukture prema standardima koji su propisani za gradnju koja je otporna na prirodne katastrofe.

Očekuje se da će se ove potrebe za sanacijom i obnovom finansirati kombinacijom državnih sredstava i sredstava iz privatnih izvora. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Gledajući u budućnost, Srbija bi prirodnu katastrofu trebala da posmatra kao mogućnost i šansu da ispravi nedostatke koji postoje već dugi niz godina, a program sanacije i obnove bi trebalo posmatrati kao sastavni deo plana za ekonomski razvoj.

U tom smislu, problemi kao što su identifikacija i smanjenje rizika bi trebalo da budu deo razvojnog plana, budući da oni negativno utiču na najosetljivije grupe – siromašne, Rome, lica sa niskim primanjima, lica sa invaliditetom, žene.

Ono što je ključno za smanjivanje rizika jeste popravka, rekonstrukcija, proširenje, unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava, kao i poboljšanju oblasti odlaganja otpada u rudarstvu i ostalim proizvodnim aktivnostima. Uz to, unapređivanje sistema za predviđanje poplava je još jedan preduslov za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, čemu se može pristupiti na regionalnom nivou kroz saradnju sa susednim zemljama i stvaranjem ekonomije obima.

Kada se desi velika katastrofa, kao što su bile poplave 2012, 2014, 2016, delom i 2017. godine, prva mera je saniranje, oštećenja na nasipima i drenažnim sistemima usled poplava. Kao što je i bio slučaj sa prethodnim velikim poplavama, zabeleženi su svi događaji i evidentirane su žrtve i štete. Što se ovo događa? Upravo zbog toga što apsolutno ništa nije ulagano u vodoprivredu od 2008. do 2013. godine, bilo ne ponovilo se.

Treba reći da ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive. Znači, preventiva, edukacija u prvi plan i, prema svim podacima kojima raspolažu UN, svaki dinar koji se uloži u vodoprivredu se osam puta ovaploti. Treba sprečiti, a ne lečiti i sigurna sam da će u danu za glasanje svi podržati naše amandmane. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici.

Ja sam podnela amandman na član 2. da bih objasnila kako se zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, poplava je ugroženo 18% teritorije Srbije u dolini velikih reka gde se nalaze skoro svi veliki gradovi i naselja u Srbiji kao Beograd, Novi Sad, Šabac, Pančevo, Smederevo, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Svilajnac, Zaječar, Negotin.

Procesi erozije kao bitan činilac bujičnih poplava, prisutni su na 75% teritorije Srbije a registrovano je 11 hiljada i 500 bujičnih vodotokova. U preliminarnoj proceni rizika od poplava 2012. godine, znači pre katastrofalnih poplava 2014. godine na osnovu podataka o istorijskim poplavama u poslednjih 50 godina identifikovano je 99 značajnih poplavnih područja na kojima poplave mogu ugroziti stanovništvo, privredne aktivnosti i životnu sredinu.

Treba znati da su mogući mnogo gori scenariji i teže posledice od ovih iz maja 2014. godine. Posebno se ukazuje na problem visokih brana i akumulacije od kojih se neke nalaze iznad Vranja, zatim Leskovca, Užica, Valjeva i drugih naselja.

Ovi objekti, pored ostalog služe za odbranu od poplava, ali je neophodno da se posebno kontrolišu i održavaju što nažalost nije slučaj pogotovo u periodu od 2008. do 2013. godine.

U Srbiji se poslednjih godina zbog nedostatka sredstava brani akumulacija neodržavaju prema standardima i propisima, a veća oštećenja na njima mogu da dovedu do katastrofa velikih razmera. Investicije u sanaciju i obnovu bi trebalo posmatrati kao deo napora usmerenih na smanjenje rizika, a ne samo kao na iznenadne i neočekivane troškove.

Infrastruktura različitog tipa i proizvoljne aktivnosti bi trebalo da budu manje osetljive posle završetka sanacije i obnove.

Usmeravanje pomoći na one ljude koji su bili najviše pogođeni poplavama bi takođe doprinelo o smanjenju postojećih razlika u razvoju i dovelo bi do smanjenja broja marginalizovanih ljudi koji žive ispod granica siromaštva. Mislim na populaciju, žene. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, u periodu od 2008. do 2013. godine značajno su smanjena sredstva za ulaganje u vodoprivredu. Setimo se samo pljačkaških privatizacija, kad je devastirano 599 preduzeća. Između ostalog, desilo se to i sa vodoprivrednim preduzećima. Znači, ta vodoprivredna preduzeća više nisu postojala, nije postojao nadzor, nije bilo u funkciji i zato smo doživeli tragediju, između ostalih, prvo 2012, pa 2014. godine. Umesto da smo uložili 11 milijardi dinara u sanaciju vodoprivrede, vodoprivrednih objekata, mi smo doživeli enormno veliku katastrofu, gde je bila šteta milijardu i 700 miliona evra ili 4% BDP-a čitave zemlje. Tako nešto se nikada ne sme ponoviti.

„Srbijavode“ su evidentirale 238 lokacija koje treba sanirati. To je mnogo, ali je mnogo manje u odnosu na ovo što smo preživeli.

Mi se ne možemo zaštititi od katastrofa, ali ih možemo ublažiti. Zato je rad na prevenciji pre svega neophodan, takođe i na edukaciji, a zatim je tu veliki stepen i ljudskosti, odnosno empatije.

Ja bih navela samo par primera velikih nepogoda koje su zaista uzele i živote i nama ispraznile budžet. Nemerljivo je govoriti o životima i budžetu, ali je neophodno sanirati. Setimo se samo Velike Morave i Jagodine pre par godina – 300 hektara poljoprivrednog zemljišta pod poplavom, 360 domaćinstava i hiljadu i po hektara neupotrebljivih; na teritoriji Užica, na području Lužničke doline, usled plavljenja reke Lužnice, poplavljeno 520 hektara; u Gornjem Milanovcu oštećen Koridor 11, itd.

Ja dolazim sa opštine Voždovac, koja do 2013. godine nije imala generalni urbanistički plan, možete misliti. Onda se gradilo ko je gde želeo i kako je želeo. Kad smo doneli taj generalni urbanistički plan i označili rizična područja, prestala je i divlja gradnja i sada znamo gde, šta i kako gradimo. Ali, ne samo to. Kad su ljudi odgovorni, kao što je to Srpska napredna stranka, onda se nađe u budžetu novca pa se izgradi u Jajincima Jelezovački kolektor, koji će služiti kao glavni odvodnik kanalizacije za podavalska sela, odnosno za 35 hiljada stanovnika koji su do tada imali septičke jame. Takođe, izgrađen je Kumodraški kišni kolektor i time je rešen dugogodišnji problem sa odvođenjem kišnih voda za 20 hiljada stanovnika. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ali pre toga samo par rečenica o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Naime, kada je na čelo MUP došao gospodin Nebojša Stefanović situacija se drastično promenila na bolje. Šta to znači? To znači da je 2018. godine 3% umanjen kriminal u odnosu na prvih šest meseci u 2017. godini, što znači da je bilo krivičnih dela 1.300 manje nego u 2017. godini. Takođe, period 2008-2012. smanjena su teška krivična dela ili ubistva za 34%. Znači, 2018. godine 34%, što je fantastičan rezultat. To je otprilike 1/3 manje ubistava nego u periodu od 2008-2012. godina.

Takođe, MUP zaista brine o svojim zaposlenima na više načina. Pre svega o njihovom standardu. Prvo povećane su plate i biće povećane. Zatim, grade se stanovi i to po izuzetno povoljnim cenama koje su mnogo manje od tržišnih cena, 500e je kvadrat za sve službe bezbednosti. Znači, MUP, Vojska, kao i BIA i njihove penzionisane kolege. To je nešto što je zaista za divljenje, s obzirom da znamo da su stanovi kod gospodina Đilasa bili 1.250 evra plus PDV, plus uniforme, plus odeća, bravo za MUP.

Takođe, možda ne bi bilo loše da svi poslanici u ovom visokom Domu kad budemo govorili o budžetu se slože sa tim da se izglasa malo veća cifra za MUP. Toliko o njima za sada.

Sad konkretno zakon. Setimo se samo tužne 2014. godine kad su bile enormno velike poplave, kad je urađena procena, trajala je pet nedelja. Ta procena je bila poražavajuća. Poginulo je 33 ljudi, odnosno udavilo se ili nestalo, a šteta materijalna 1,7 milijardi evra. U tim poplavama najviše je stradala proizvodnja, zatim socijalne usluge, kao i rudarstvo i energetika.

Sreća u nesreći je što nije došlo do teže havarije, s obzirom da su se pojavile i podzemne vode pa nije došlo do teške ekološke katastrofe. Treba naglasiti da su u toj poplavi stradali kategorisani putevi i najveću štetu pretrpeo Korido 10 kod Dimitrovgrada, kada je samo jedna deonica koštala otprilike deset miliona evra, mostova kod kategorisanih puteva je nestalo, srušeno 30, a oštećeno 50, kod nekategorisanih puteva 200 mostova.

Obrenovac je najteže prošao u tim poplavama, evakuisano je 24.000 ljudi, mnogo ljudi je ostalo bez svojih domova, ukupno obuhvaćeno poplavama 38 opština, evakuisano 32.000 ljudi. Indirektno i direktno u poplavama je bilo oštećeno mnogo ljudi, otprilike milion i šesto hiljada što je od 22% kompletne populacije.

Takođe, oštećene su škole, oštećeni su domovi zdravlja, mnogi su iseljeni, prestalo je da se radi po školama, završena je ta školska godina, a 51.800 mesta je bilo zatvoreno. Desilo se, ne ponovilo se.

Mi imamo u Srbiji 140 kolektivnih centara, odnosno pomoći Crvenog krsta. To nije bilo dovoljno, tako da je masa kulturnih i sportskih centara otvorilo vrata ljudima koji su doživeli ovu tragediju u svakom pogledu. Sama sam prisustvovala tome i tada je pokazan veliki stepen empatije čime se ja ponosim, mislim na kompletnu Srbiju. Mislim da to čoveka čini čovekom i da u svim situacijama ponekad nemamo dovoljno svesti da mi kao građani moramo maksimalno da pomognemo, svi koji su sposobni u svim situacijama. Nadam se da se tako nešto neće ponoviti.

Ono šta ovaj zakon konkretno donosi, je pre svega plan smanjenja rizika za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Što je dobro. Rade se novi planovi sa ciljem planiranja i preuzimanja preventivnih mera. To je najvažnije. Zatim, zona neposrednog rizika, ne sme se graditi tamo gde postoje rizici. Treba da se napravi takođe i registar rizika da bi se znalo koja su mesta baš rizična, znači, direktno pored reka, zatim u blizini rudnika, elektrana i tako dalje i eksterni plan zaštite od velikog udesa, a to je novina u zakonu na osnovu Seveso direktive EU, da se pored mesta koja su kontaminirana ili se pretpostavlja da nešto može da se desi, se tako nešto ne radi, odnosno da se ne gradi.

Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve ove predloge zakona.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. stav 2. Sramota je da neko… Pre svega, samo ste govorili, a niste govorili o amandmanima. Da li vi čitate ili ne čitate, neću da ulazim u to, ali jednom zauvek treba da se priča o amandmanima, a o tome da vi nama spočitavate kako mi lažemo, evo, sada ću ja vama reći.

Otpustili ste 2008. godine 400 hiljada ljudi, vi, a ne mi. Mi smo zaposlili 180.000 ljudi.
Pardon, gospodine predsedavajući.
(Gordana Čomić: To reci gospodinu Milićeviću.)
Dvadesetsedam procenata je bilo nezaposlenih 2008. godine, 2018. godine 11%.
(Gordana Čomić: Odgovori, Milićeviću, kako je to bilo.)
Gospoda od preko puta, socijalni problem. Nastalo je 400.000 ljudi koji nisu imali šta da jedu.
Mi nikoga nismo otpustili. Naprotiv, dobar socijalni program, svako je dobio otpremninu. Otvorili smo preko 200 kompanija. Tako radi odgovorna vlast.
Mi uzimamo kredite, ali po 2% kamate, a vi ste uzimali kredite od 8% do 12%. Mi vraćamo vaše kredite.
Ja neću da upotrebim tu ružnu reč – lažete, ali ću da kažem da vi ne govorite istinu. Vaš Most na Adi košta… najskuplji most na svetu. Mi završavamo autoputeve. Evo, Koridor 10 gotov 2018. godine. Niste uložili 60 godina dinar u puteve, u vazdušni saobraćaj. U šta ste ulagali pare? U vaše džepove. Sramotno je da pričate tako sa nama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, s obzirom da dolazim sa opštine Voždovac ja ću da kažem šta je za ovaj kratak period od šest godina urađeno na opštini Voždovac između ostalog, pošto mi treba jedno tri, četiri, pet sat da nabrojim. Pre svega, asfaltirano je 80 kilometara nekategorisanih puteva od Kumodraža do Ripnja, uređeni su trotoari, rekonstruisane glavne ulice u podavalskim selima, Belom Potoku, Pinosavi i Kumodraž selu. U toku je rekonstrukcija magistralnog puta Ripanj – Barajevo u dužini od 14 kilometara. Završen put. U Ripnju je izgrađeno 70 kilometara vodovodne mreže. Otvorena crpna stanica Draženovac, čime je omogućeno vodosnabdevanje čitavog naselja jer do tada nisu imali pijaću vodu. Samo 10% je imalo pijaću vodu nažalost.

Izgrađena je kanalizaciona mreža Mala utrina, koja je povezala oko 300 domaćinstava u naselju Jajinci, a koju su građani čekali decenijama. U Jajincima je izgrađen i Elezovački kolektor koji će služiti kao glavni odvodnik kanalizacije, nisu imali ljudi ni kanalizaciju, za podavalska sela, odnosno za 35 hiljada ljudi koji su imali septičke jame. Izgrađen kumodraški kišni kolektor i time rešen problem za odvođenje kišnih voda za 20 hiljada stanovnika.

Takođe, otvorena prva Ikea u Srbiji, naravno, doveo je naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, dolazak švedske kompanije doneo je Beogradu i Voždovcu infrastrukturu od vrednosti od 10 miliona evra. Urađeno je više od dva kilometra saobraćajnica, tri kružna toka, skoro dva kilometra nove javne rasvete, potpuno novo korito reke, postrojenje za preradu otpadnih voda, više od pet hiljada metara vodovodne i kanalizacione mreže, 60 hiljada kvadratnih metara zelenih površina. Omogućeno je zaposlenje za 400 ljudi, a čitav podavalski deo grada će imati bolju infrastrukturu.

Takođe, opština Voždovac je pokrenula i inicijativu da se uz auto-put Beograd-Niš, i buduće obilaznice kod Bubanj potoka, formira velika poslovno industrijska zona na 40 hektara. Poslovni kompleks je logičan nastavak ekonomske zone. Hvala lepo.
Hvala predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, u skladu sa Ustavom u Republici Srbiji svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Da bi smo bili kurentni i konkurentni na tržištu, neophodno je da naše građevinske proizvode standardizujemo, jer ćemo imati više šanse za to. Sigurna sam da ćemo prihvatanjem ovog zakona zaista biti konkurenti i konkurenti i eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.

Osnovni zahtevi koje objekat treba da zadovolji tokom ekonomski prihvatljivog veka u upotrebi su mehanička otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, higijena, zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ušteda energije i zadržavanje toplote i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Da bi tržište funkcionisalo nesmetano, potrebno je obezbediti dostupnost tehničkih propisa kako bi privredni subjekti, a posebno mala i srednja preduzeća o kojima sam i juče govorila, raspolagala pouzdanim i tačnim informacijama o odredbama i propisima koji su na snazi u Republici Srbiji. Potpunu odgovornost za stavljanje proizvoda na tržište snosi samo isključivo proizvođač građevinskog proizvoda, što je dobro.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture i kvaliteta građevinskih proizvoda predstavlja, pre svega, podršku ekonomskom razvoju uopšte. Pokazatelj je stepena zaštite potrošača, preduslov je za pristup međunarodnim tržištima. Glavni je pokazatelj stavljanja bezbednih građevinskih proizvoda, itd.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine i predstavlja bitan faktor održivog razvoja i građevinarstvo je povezano sa drugim delatnostima, sa mašinstvom, elektrotehnikom, saobraćajem, itd.

Danas u Srbiji postoji 28 aktivnih gradilišta. Samo u Beogradu 10 hiljada aktivnih gradilišta. Uglavnom se sve gradi od domaćih materijala, a standardizacija građevinskih proizvoda se vrši da bi se domaći građevinski proizvodi mogli plasirati na evropsko tržište. U danu za glasanje prihvatićemo naravno sve vaše zakone. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, za finansiranje infrastrukturnih projekata treba maksimalno iskoristiti bespovratna sredstva iz Evropske unije. Danas, još jednom naglašavam, ima 28.000 aktivnih gradilišta u Srbiji, nikada u istoriji nije bilo toliko gradilišta nego 2012. godine, kada je na čelo države došla SNS. Izgradnja puteva, modernizacija železnice i vazdušnog saobraćaja samo predstavljaju deo plana za razvoj infrastrukture Republike Srbije.

Posle 60 godina na većini brzina je podignuta sa 10 i 30 kilometara na 120 kilometara na sat. Završena je železnička stranica Prokop posle 40 godina. Rekonstruisana je deonica između Beograda i Resnika, kao i Resnika i Valjeva. U izgradnji je deonica od Stare Pazove do Novog Sada. U izgradnji je i pruga Beograd-Stara Pazova i Sićevo-Dimitrovgrad. Uvezli smo, da bi unapredili i usavršili i osavremenili železnicu, 48 savremenih vozova. Radi se brza pruga između Beograda i Budimpešte. Srbija je danas faktor stabilnosti u regionu i idealno mesto za ulaganja stranih investitora i glavno čvorište za ovaj deo Evrope.

Vazdušni saobraćaj je postigao najveći stepen harmonizacije sa propisima EU. Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je i to, dovesti što više turista i poslovnih ljudi da posete našu zemlju i na taj način se puni budžet Republike Srbije.

Treba govoriti o Aerodromu „Nikola Tesla“. To je prvi korak sa našom zemljom, što se vazdušnog saobraćaja tiče, Aerodrom „Nikola Tesla“ je danas renoviran, podmlađena letačka operativa, a najvažnije je to što imamo avione koji su novi. „Er Srbija“ leti na ukupno 100 destinacija. Nagrađena je sa najvećom ocenom, sa sedam zvezdica, što se bezbednosti tiče. Pozitivni efekti se očekuju i do završetka postupka koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“, vredne 1,5 milijardi evra. Hvala na pažnji.