LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 171
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 24 dana i 10 sati

Poštovana gospođo Malušić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kultura je teška definicija, kultura je širok pojam, a ja bih rekla da je kultura skup materijalnih i duhovnih tvorevina jednog naroda.

Kultura je bila od 2000. godine do 2012. godine, dok SNS nije došla na vlast, potpuno urušena. Šta mislite, kako se zove, to je nekultura, ali je to slab izraz za vandalizam koje je doživelo ovo prelepo zdanje, po meni jedno od najlepših građevina ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji, a možda i na čitavom Balkanu, uz gradsku većnicu, uz Akademiju nauka, kako to nazvati? Nekultura? Taman posla, to je vandalizam, pa sram ih bilo.

Tada je pokradena čitava kolekcija neprocenjive vrednosti umetničkih dela. Kako to nazvati? Nekulturom?

Ali, ja bih danas da pričam o kulturi i o tome šta smo mi kada smo došli na vlast 2012. godine pa do sada, do 2020. godine dobro uradili za ovu kulturu. Kultura je način življenja. Treba biti dobar čovek, treba biti u duhovnosti, treba ostaviti nešto budućim generacija, a ne uzeti. Još uvek nismo renovirali ovaj podrum dole, jer ne može se ni prići od paljevina koju je uradila. Eto, za sebe kažu da su elita. Ne bih rekla da je tako, ali dobro, neka im bude.

Kada smo došli na vlast, dođu nam gosti i kažu, pođem od sebe, gde god odem hoću da vidim njihov nacionalni muzej, pokažite nam nacionalni muzej. Naš nacionalni muzej ne radi od 2003. godine, zatvoreno, ne radi. Zahvaljujući predsedniku, zahvaljujući Vladi i vama gospodine ministre, mi smo Nacionalni ili Narodni muzej u Beogradu napokon otvorili. Posle 15. godine, 2018. godine na Vidovdan.

Takođe, ne radi Muzej savremene umetnosti, deset godina nije radio, od 2007. godine, opet smo ga mi renovirali. Uvek se nađu te pare. Nema para. Ma ima para kada postoji rad, red i disciplina. Uvek se nađe novac da se renovira kulturna baština. Otvorili smo 2017. godine i Muzej savremene umetnosti, i ne samo to, nego smo posle 10 godina doneli tri nova zakona, jer se mi bavimo kulturom, bavimo se kulturom svaki dan. Mi živimo kulturu.

Doneli smo Zakon o javnom informisanju i medijima, doneli smo Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima. Pored toga, uveden je i Registar medija, čime je vlasnička struktura medija postala vidljiva. Prvi put je zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i uvedeno je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Takođe, putem konkursa „Gradovi u fokusu“ Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je 2016. godine, došlo je do decentralizacije. Sećate se, nekako je sve bilo fokusirano na Beograd. Tada se desila, a i sada se dešava decentralizacija, to je ono što naš predsednik non-stop priča i napokon imamo i demetropolizaciju. Tako da se ulaže u čitavu Republiku Srbiju, u sve gradove se ulaže, revitaliziraju se pozorišta, biće gotovo za manje od godinu dana pozorište u Subotici koje nije radilo onoliko godina.

U 2018. godini za Filmski centar Srbije opredeljeno je rekordnih milijardu i pet miliona dinara. Završeni su građevinski radovi i opremanje zgrade RTV-a koji smo pustili pre mesec, dva dana u rad. Sećate se, posle bombardovanja bila je jedna ruina, sada to više nije, opet zahvaljujući Vladi i našem predsedniku, Ministarstvu kulture, ali ne samo to. Ministarstvo kulture i informisanja sprovelo je i niz akcija, inicirano je donošenje više propisa u cilju zaštite i očuvanja jezika i pisma. Tako se radi. Ja se u stvari ponosim što živim u ovoj zemlji koja je izložena raznoraznim napadima. Doživela je kao što je malo koja zemlja u svetu, a opet ima toliko kulturnog i duhovnog i toliko toga možemo da ostavimo svojoj deci, da mi služi na čast da govorim danas o kulturi.

Kultura Srbije bogatija je i za jedan digitalni alat koji prikuplja podatke iz informacionih sistema koji su u upotrebi u arhivima, muzejima i bibliotekama. Naime, radi se o pretraživaču kulturnog nasleđa Srbije i danas je više od 2,5 miliona podataka dostupno na pretraživaču.

Posle sedam godina 2019. godine okončana je rekonstrukcija pozorišta u Vranju „Bora Stanković“. U novembru 2018. godine otvoren je Kulturni centar Srbije u Pekingu. To mi je jako drago, tako se razvija diplomatija. Obnovljen je i crkveni muzej u Sentandreji. Projekat završetka crkvenog muzeja u Sentandreji predstavlja najvažniji projekat u regionu u 2019. godini. U Muzeju savremene umetnosti u septembru 2019. godine otvorena je izložba „Čistač“, prva velika evropska retrospektiva Marine Abramovič. Imamo gde da je otvorimo.

Još nešto, svi su govorili o tome, a ne mogu da ne kažem i to, potpisan je Sporazum, jer je to najvažnije, između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Petarburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji potpisan je 19. oktobra u okviru posete predsednika Vlade Ruske Federacije Medvedeva Srbiji, a povodom obeležavanja 75 godina od oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Ovaj sporazum se nalazi u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Srbija je uspela da za nepune dve godine pregovora sa Ruskom Federacijom dođe do teksta sporazuma koji je u interesu obeju strana. Miroslavljevo jevanđelje koje se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu predstavlja najstariji srpski ćirilički rukopis i utvrđen je za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine. Sadrži blizu 300 minijatura romaničkog stila, bogato ukrašenih zlatom. Njegova univerzalna vrednost za svetsku baštinu čovečanstva prepoznata je 2005. godine, kada je uvršten u Uneskov registar „Memorija sveta“, zbog svoje jedinstvene lepote i stila koji spaja istok i zapad itd.

Moram samo još par rečenica o duhovnom nasleđu, a tiče se Kosova i Metohije, naše južne pokrajine, koja je bila i biće. Manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, manastir Gračanica, hram Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog u Leposaviću, manastir Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u Stočanici, manastir Svetog Kozme i Damjana u Vračevu, Banjska, duhovni i turistički centar Rajska banja, Hram Preobraženja Gospodnjeg u Prilužju.

Albanski ekstremisti su uništili i teško oštetili preko 100 pravoslavnih crkava i manastira. Kako to nazvati? Vandalizmom, nečovečnošću, nekulturom, neka im je na čast.

Ja ću u danu za glasanje, naravno, glasati za sve predložene zakone o kulturi. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, ali zaista ne mogu a da se ne osvrnem na komentar, odnosno tvit Vesne Pešić, žene koja je diplomirani sociolog, moja koleginica, iako je starija od mene 20-30 godina, ne znam, koji je toliko neprimeren da to boli.

Naime, gospođa je izjavila - ma kakav bojkot, misleći na SZS, Vučiću cev u glavu. Pazite, to je skaredno. Mislila sam da je žena intelektualac, ali, pošto je obrazovanje deo kulture, a kultura je način života, mislila sam da je ta žena i kulturna. Uz svo uvažavanje nje i njene diplome i njenih silnih funkcija koje je ovde imala, ja sam zaprepašćena. Da li je moguće da jedna, pri tom žena, izrekne takvu glupost, takvu skarednost, da poziva na linč predsednika, i to predsednika Vučića, koji je ovu zemlju izveo iz dubioze, koji je doveo da Republika Srbija bude faktor stabilnosti u regionu, koji je izgradio 350 km puteva, koji gradi škole, bolnice, koji renovira šta god renovira, sve živo po Srbiji renovira, sramota.

Ja toj gospođi želim, pošto čujem da je rođendan, srećan rođendan i da dugo živi. Reč ima moć. Mi smo to što govorimo, između ostalog. Ja se stidim ove njene izjave. Ja sam sociolog. Mi ovde svašta doživljavamo jedni od drugih, borimo se, ovo je politička borba, ovo je naša arena, ali da nekom poželim smrt, pa to je skaredno.

Takođe, tvit Tatić Slavka - samo mrtvi Vučići su dobri Vučići, gospodo, da li je ovo moguće u 21. veku, da vi sem predsednika prozivate čitavu njegovu porodicu?

Ja bih zamolila pravosudne organe da se lepo pozabave malo ovim čovekom, jer, znate, u Srbiji postoje ljudi koji su normalni, ali postoje ljudi koji možda imaju neki problem psihološki. Može ovo da bude zaista poziv na linč. Da mi ovo sredimo na vreme.

Ovo je sramota. Ja molim sve poslanike, između ostalog, ova gospođa Pešić, ne bih je nazvala gospođom, ne bih zaista, jer Vesna Pešić je bila i poslanica u ovom parlamentu, a bila je i u diplomatiji. Žena je bila u Meksiku, naš predstavnik, odnosno ambasador. Zar takve ljude da šaljemo? Zar se takvim ljudima uopšte treba... Hajde, neću više da pričam o tome, sramota me je i da pričam o ovome. Neka sedne ispred ogledala pa neka vidi šta je rekla, pa ćemo videti šta će se dalje dešavati.

Što se ovog zakona tiče, naravno da je zakon dobar, ne da je dobar nego je odličan, vi odlično radite svoj posao, a neko reče malo pre od uvaženih kolega da niko nije završio ovo dualno obrazovanje. To nije tačno. Mi smo imali pilot projekat 2013-2014. godine, 400 đaka je pohađalo taj projekat, završilo je 320, koliko se ja sećam. Od tih 320, 210 se zaposlilo. Pa, bravo, tako se radi! Znači, deca su dobila posao.

A da znamo šta je dualno obrazovanje, da ljudi znaju, pa, to je učenje kroz rad i to je odlično. Ne mogu svi da budu doktori nauka, ne mogu svi da budu umetnici, pravnici, neko mora da bude dobar majstor. Ljudi, nama danas nedostaju majstori. Mi gradimo Beograd na vodi i uvozimo radnu snagu. Zašto? Pa, nismo svi iste inteligencije. Neko mora da bude tesar, neko mora da bude zavarivač, neko će biti pekar. I to je divno. Takvi ljudi otvaraju privatni biznis i takvi ljudi imaju mnogo više para nego što imaju doktori nauka, profesori i ostali. I to nikad nije bilo merilo. Merilo je rad, disciplina. Ako ste posvećeni, vi ćete imati dosta para.

Meni se ovo jako dopada. Dobro je što je Vlada napravila komisiju, da uvek ima uvid u to šta se radi. Inače, ovo je sistem interakcije. Tu su uključeni, pre svega, učenici, ali i škole, Privredna komora, kao najvažniji ste vi, ministar, odnosno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i to mora da funkcioniše non-stop pod kontrolom. Meni je drago da postoji ta kontrola i da ste svi, sve validne instance unutra i sigurna sam da će dualno obrazovanje za koju godinu doneti izvanredne rezultate.

Prvi i najvažniji razlog ogleda se u definisanju jasne razlike između praktične nastave, to moram da kažem zarad gledališta, da bi prosto ljudi znali o čemu se radi, i profesionalne prakse, što je dobro.

Drugi razlog zašto treba da usvojimo ovaj zakon je donošenje izmena i dopuna, tu je prepoznata i potreba za uključivanjem državnih organa, to sam već rekla. Bez državnih organa nema nama prosperiteta, odnosno, prosto interakcija.

Treći razlog je obezbeđivanje mogućnosti upisa učenika po dualnom modelu i u predroku, i to je dobro, jer deca mogu da se izjasne čak i u osnovnoj školi da žele da se upišu u dualno obrazovanje, odnosno da pohađaju to.

Dobro je i to što je napravljena anketa, odnosno GIZ ili međunarodna agencija Nemačke je odradila na egzemplaru od 208 učenika, anketu i deca su bila oduševljena. Kažu da su stekla samopouzdanje ovim načinom učenja.

Takođe, kažu da je mnogo bolje raditi, odnosno kraće učiti, a mnogo bolje raditi, jer na praksi pokazuju rezultate. Znači, ne postoji ono, dođeš u firmu, pa te neko tek naknadno obučava, nego čovek je u tome, krene da radi i ima odlične rezultate.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz septembra školske 2019/2020. godine ukupno 72 srednje stručne škole realizuju jedan ili više dualnih obrazovnih profila od ukupno 35 dualnih obrazovnih profila za ovu godinu. To je dobro. Oko 2.600 učenika upisalo je prvi razred po dualnom modelu obrazovanja, 7.000 učenika u 104 škole i 37 dualnih obrazovnih profila. Meni je ovo sasvim, ne da je dobro, nego je odlično, jer postoji hiper produkcija zanimanja.

Nažalost, tu su istoričari, sociolozi, pa čak i psiholozi, arheolozi. Kad završite fakultet vi kažete – aha, završio sam fakultet, e sad neka mi država obezbedi posao. Pa, nije baš tako. Kad upisuješ fakultet gledaj šta ćeš da upišeš, jer od nečega moraš da živiš, a ta država ti da sve da ga završiš. Sad, da li će ti obezbediti posao, zavisi od tvojih sposobnosti.

Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za sve ove zakone. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac-Lojane.

Izuzetno je dobro i važno da potpisujemo ove sporazume iz prostog razloga što jačamo bilateralne odnose, znači jača naša spoljna politika. Treba da znamo da je ratova dosta bilo, čitavog života Srbi vode odbrambene ratove. Ko rat želi, rat mu u kući bio. Nikada više da rata u Srbiji ne bude. Zato potpisujemo ove sporazume, stvaramo prijatelje, a kada imamo prijatelje onda radimo i posao.

Setimo se samo stranih investicija za ovu godinu, 220 milijardi dinara, projekcija za sledeću godinu 260 do 300. Zašto? Zato što smo faktor stabilnosti u regionu, zato što je država ojačala, bili smo na rubu propasti 2012. godine. Danas je druga priča, pa zato treba da pričamo o ovim sporazumima. Dobro je što smo potpisali ovaj sporazum pre samo desetak dana, jer se radi o brzini, a kada se radi o brzini radi se i o novcu, imamo brži protok robe novca kapitala. Tako se radi, tako radi odgovorna vlast.

Što se tiče „malog Šengena“, naravno da ćemo ga svi podržati. Svako normalan zna da je to boljitak za tri zemlje, pre svega za Republiku Srbiju, a zatim i za Severnu Makedoniju, ali i za Albaniju. Zašto? Upravo govorim o protoku robe novca kapitala, ali i prepoznavanja kvalifikacija. Ljudi treba da znaju da ćemo razmenjivati radnu snagu, vrlo bitno.

Slušam ovde sve i svašta o tome kako „mali Šengen“ ne valja, kako je to protiv ovog, protiv onog. Ljudi, tržišna privreda vlada u svetu, ako se mi ne pomirimo i ako ne krenemo da radimo zajedno, šta, šta će biti od nas jednog dana? Ništa.

Dobro je što je već na neki način zaživeo ovaj „mali Šengen“, iako nije potpisan, nadam se da će vrlo brzo biti i potpisan. Inicijativa „malog Šengena“ već je dala i određene rezultate u privredi, na koje se dugo čekalo, pre svega prelaz Preševo-Tabanovci radi 24 sata. Evo, čujem da će se sada i između Severne Makedonije i Albanije otvoriti takođe prelaz koji će raditi 24 sata dnevno. Srbija-Severna Makedonija-Albanija po prvi put će tretirati državljane druge zemlje kao domaće, što je dobro. Ovo je 21. vek. U Albaniju će se ići samo sa ličnom kartom, a ono što je najvažnije dolaze i turisti. Pa, kako ćemo mi onda? Dođe u Beograd, treba mu viza. Niko neće iz Kine da dođe ili bilo koje daleke zemlje pa da budu u Beogradu 100 dana, nego hoće da obiđe čitav region. Ako tako radi Evropa, zašto to ne bi radila i Republika Srbija?

Imamo predsednika koji je vizionar i sigurna sam da će ovo da zaživi, iako zaista imamo mnogo neprijatelja sa strane i neke državne institucije koje to ne žele. Ne žele zato što žele, kao što reče moj uvaženi kolega - bure baruta na Balkanu. Bilo, ne ponovilo se. Imali smo ratove. U Prvom svetskom ratu smo izgubili 1.200.000,00 ljudi, u Drugom preko milion. Devedesetih godina i ne zna se koliko je bilo žrtava. Bilo i ne ponovilo se. Stvaramo prijatelje i, što reče moj uvaženi kolega, gospodin Martinović, povećaćemo robnu razmenu. Mi sad sa Albanijom imamo oko 184 miliona, a imaćemo 500 miliona. Za 500 miliona možemo da napravimo put od Čačka do Požege. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge zakona i ovaj sporazum. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -