LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 157
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 15 dana i 10 sati

Poštovana gospođo Malušić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 11 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, od 474 predstavnika Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo odbacilo je više od polovine. Radi Agencija za borbu protiv korupcije, radi, radi dobro.

Slušajte, građani su od 2018. godine Agenciji uputili ukupno 577 predstavki, od 508 predstavki koje su u nadležnosti Agencije, okončana su 474 postupka.

U 2018. godini u okviru nadležnosti pokrenuto je 105 prethodnih provera i ukupno 305 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji zbog ne podnošenja obaveštenja o učešću u postupku javnih nabavki dva, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o stupanju na funkciju 143, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja po prestanku funkcije 110, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o bitnim promenama u imovini i prihodima za vreme trajanja funkcije 36, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o bitnim promenama u imovini i prihodima u odgovarajućem roku nakon njenog prestanka jedan, zbog kumulativne povrede odredbi Zakona o Agenciji koje se odnose na neblagovremeno podnošenje izveštaja o postupanju na funkciju i po nestanku funkcije jedan.

Na republičkom nivou pokrenuto je 186 postupaka, na lokalnom nivou 116 postupaka. Na republičkom nivou pokrenuto je ukupno 186 postupaka, između ostalog jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužilaca, dva protiv državnih sekretara.

Postupci su pokrenuti protiv osam pomoćnika i v.d. pomoćnika ministara, 34 predsednika i člana upravnih i nadzornih odbora i saveta, 19 direktora v.d. i zamenika direktora republičkih prividnih subjekata i ustanova, kao i protiv jednog rektora univerziteta.

Znači, Agencija za borbu protiv korupcije radi dobro svoj posao, a ja ću u nastavku čitati dalje. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

Hvala.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Vi po zakonu imate pravo na četiri zamenika. Međutim, evo, opredelili ste se za tri. Njihove biografije su zaista impresivne, vrsni pravnici, a vidim da ćete, kada postanu vaši zamenici, imati edukacije, tako da će biti senzibilisani za određene oblasti i to je jako dobro.

Vratila bih se na istoriografiju kako je i kada nastala ova nezavisna državna institucija. Godine 2007. prvi Zaštitnik građana, Saša Janković, čuveni Saša Janković, čuveni po lošim stvarima koje je radio. To bi trebalo da bude zaista nezavistan državni organ, a bio je zavistan u njegovo vreme. Setimo se samo šta je radio. U prvom mandatu je bio relativno normalan čovek, a u drugom je pokazao svoje pravo lice.

Šta je on to radio? Pre svega, pravio je projekte i naplaćivao. Drugo, kupovao je automobile. Kupio je sebi automobil, kupio ženi automobil. Nije radio svoj posao. Do 12 sati bude tamo gde mu je mesto, a to je u Deligradskoj br. 16, a od 12 Ada Ciganlija, pa lepo čovek tamo čitavo radno vreme, posle radnog vremena politička opcija. Prvo mu je bila „Ne davimo Beograd“, pa su onda bile ove patke, pa je onda osnovao „udruženje slobodnih građana“, pa je onda hteo i da se kandiduje za predsednika. Čovek pun ambicija, neverovatno. Umesto da radi svoj posao, on je odrađivao, lobirao za sebe i sa svoju partiju, jednu, drugu, pa treću.

Na sreću, više nije sa nama. Nije krivično odgovarao, valjda će to neko nekada da se pozabavi i njim.

Ovo sam morala da kažem, zato što je narušen ugled Zaštitnika građana, a vi ste tu da to popravite.

Imali ste dobar izveštaj. Ja ću da razmotrim neke delove vašeg izveštaja, vrlo kratko, ne zato što to nije na dnevnom redu, nego da dam svoj osvrt na to. Ja vas molim da budete dijametralno suprotni od ovog gospodina koga sam spomenula, koji verovatno ima i masu krivičnih prijava. O njemu ćemo još na drugim mestima. A, vi, zaista, radite časno i pošteno. Evo, već dve godine ste u mandatu, nisam čula ništa ružno o vama i sigurna sam da ćete tako i nastaviti.

Rekla sam da je državni nezavistan organ ili Zaštitnik građana osnovan 2007. godine i zaista je bilo tu vrlo malo zaposlenih ljudi, 2009. godine već 57 ljudi, u početku 38. Evo, mi smo kao Narodna skupština 2015. godine, davanjem svoje saglasnosti na novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta omogućili da stručna služba i dalje obavlja svoje poslove zakonito i blagovremeno. I treba. Zašto? U prošloj godini ste primili samo građana 1.900, pri tom 9.000 prijava. Znači da je zaista obiman posao i svake godine sve više i više. Ima dosta ljudi koji su nezadovoljni i treba im pomoći. Sigurna sam da ćete tako raditi i dalje.

Zarad onih koji ne znaju, zaustavljali su nas ljudi da pitamo, jer, kažem, narušena je bila i čast i taj nezavisni državni organ, zahvaljujući ovom čoveku, gospodinu Saši Jankoviću, nalazite se u Deligradskoj 16 i svako ko ima problem, a tiče se vas, može doći kod vas i da taj problem, nadam se, rešite.

Podeljeni ste na različite oblasti. Između ostalog, tu je zaštita i unapređenje prava deteta, zaštita i unapređenje rodne ravnopravnosti, zaštita i unapređenje socijalnih i kulturnih prava, zaštita i unapređenje prava osoba sa invaliditetom i starih lica, čitam da bi ljudi znali kome da se obrate i za šta da se obrate, zaštita i unapređenje prava na zdravu životnu sredinu, zaštita i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, zaštita i unapređenje prava lica lišenih slobode, zaštita i unapređenje građanskih političkih prava, od 2015. godine tu su i migranti, i zaista, za sada, nemam nekih zamerki na vaš rad.

Ono što bih ja istakla je da je u vršenju kontrolne funkcije važno da se oslanjamo na nezavisne državne organe, da pratimo njihove nalaze i preporuke kojima nam ukazuju na oblasti u kojima bi trebalo reagovati, kroz zakonske izmene ili kroz pojačanu kontrolu primene zakona.

Republika Srbija ima dobro uređen normativni okvir za zaštitu ljudskih prava. Ustav Republike Srbije celo svoje drugo poglavlje je posvetio ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kroz 64 svoja člana.

Usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i brojni drugi zakoni kojima se obezbeđuje sprovođenje ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava i sloboda.

Kad smo kod migranata, tokom 2018. godine rekli ste da je smanjen priliv migranata, i to je istina, u Srbiju i uz istovremeno produžavanje perioda njihovog zadržavanja. Migranti se tokom boravka u Srbiji ne lišavaju slobode, već im se omogućava smeštaj u namenskim ustanovama otvorenog tipa. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ukupan broj registrovanih migranata u periodu januar-decembar 2018. godine bio je 8.031, od čega je 593 bilo žena.

Ja bih rekla da je Srbija pokazala veliki stepen empatije od te 2015, 2016. godine prema tim ljudima koji su morali da pobegnu iz sopstvene države.

Srbija je učinila puno napora da ispuni sve standarde u pogledu zaštite migranata. Od početka migracione krize, Vlada Republike Srbije izabrala je proaktivan pristup kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i pomoć onima u nevolji. Činili su se ogromni napori da migrantima tokom boravka u Srbiji bude pružena adekvatna pomoć, omogućen odgovarajući prihvat, privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, pomoć u hrani i lekovima, kao i sve informacije o proceduri azila.

Narodna skupština je bila aktivno uključena u sve mere koje su se preduzimale na nivou Vlade. Upravo ti zajednički napori su omogućili da se ovim problemom uspešno nosimo, vodeći računa da se svim učesnicima u ovoj globalnoj krizi obezbedi u punoj meri poštovanje njihovih ljudskih prava.

Narodna skupština i njena radna tela su imala niz aktivnosti, uključujući i sednice odbora u onim lokalnim sredinama koje su najviše bile izložene problemima izazvanim migrantskom krizom, obišli smo nekoliko prihvatnih centara, bili smo u stalnom kontaktu sa Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Još mnogo toga može da se kaže, ali iza mene ima i dalje govornika, pa ću se ovde zadržati, a vama želim svaku sreću i povratite ugled ove nezavisne državne institucije. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali pre nego što krenem da govorim o zakonu, ja zaista ne mogu, a da se ne osvrnem na nešto što me zaprepastilo, a to je najnoviji incident čoveka, nečoveka, Boška Obradovića, 7. decembra u subotu, kada je gospodin zastavom, odnosno onim kopljem od zastave želeo da razbije prozor na vratima Narodne skupštine Republike Srbije.

Dokle, dokle, dokle? Stani čoveče, nečoveče, meni uopšte nije jasno šta se u glavi tog čoveka dešava. Znam da nema problem, znam da je izgubio stranku, ali isto tako znam da ovde poziva na linč predsednika Republike Srbije, i to vešanjem. Skaradnim imenom naziva njegovu ćerku, nas sve ovde proziva. Maltretirao je našu gospođu Maju Gojković, predsednicu Narodne skupštine, maltretirao novinarke PINK-a, ulazi s testerama u RTS1, sa fantomkama, kao da gledam film Hičkokov, najstrašniji. Ne znam šta me je snašlo. Dokle? Da li je normalan.

Imamo ovde psihijatre, imamo institucije koje mogu da mu pomognu. Bilo bi lepo da ga privedu, da malo porazgovaraju sa čovekom, da mu pomognu, zaista, ubiće ga taj rušilački nagon. Ako, ne, neka republički javni tužilac već jednom odreaguje, MUP, jer ovaj čovek postaje jako opasan po okolinu. Sramota, šta se dešava i to je ta diktatura pod kojom oni žive, pod kojom oni ne mogu da dolaze ovde. Ja ne znam šta treba da im se uradi da jednom shvate da nemaju program, da ako hoće da imaju bar 5% da dođu da kažu, da izlože svoj program, a ne da ruše, da ubijaju, da siluju, da bacaju. Šta je sledeće, da me baca s terase? Stvarno ne znam. Sramota jedna.

Što se ovog zakona tiče, preporuke radne grupe za saradnju sa OEBS-om, a i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, rezultirale su, upravo donošenjem zakona o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Šta je poenta ovog zakona? Poenta je da svi koji učestvuju kao funkcioneri, koji su na javnim funkcijama ne mogu da koriste javne resurse, ne mogu da koriste u političke svrhe, ne mogu da sebe i svoje stranke lobiraju, ne mogu da na osnovu resursa troše te javne resurse, pa makar to bila pokretna, nepokretna imovina, na bilo koji način da zloupotrebe javne resurse. Ja se slažem s tim, da jednom zauvek znamo ko šta radi, i nema trošenja javnih resursa, i ako se to i desi, kazne će biti od 100 do 150 hiljada dinara. To će napokon uneti nekakav red u ovo.

Što se tiče toga kako radimo mi, ne mislim na SNS, nego mislim na Vladu, na predsednika, mi smo podneli masu prijava. Sada ću vam tačno iščitati šta sve. Na republičkom nivou na primer, pokrenuto je 186 postupaka, na lokalnom nivou 116 postupaka, na republičkom nivou pokrenuto je ukupno 186 postupaka, između ostalog jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužilaca, dva protiv državnih sekretara. Postupci su pokrenuti protiv osam pomoćnika i vd pomoćnika ministara, 34 predsednika i člana upravnih i nadzornih odbora i saveta, 19 direktora itd, itd.

Znači, nije istina da se mi ne borimo protiv korupcije i moja malenkost će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -