LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 135
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba odbiti, ali pre nego što krenem u obrazloženje amandmana, bilo je reči o tome gde je ministar. Ministar je izašao na minut i vratio se i bilo je reči o tome da li ima šta da kaže. Da, ima mnogo toga pametnog da kaže, jer je doktor nauka i ne samo on, nego u Vladi imamo dosta doktora nauka. Ovde sede vrlo obrazovani ljudi, tako da treba slušati jednu i drugu stranu. Uvažavam svačije mišljenje, a sada ćete čuti moje.

Poenta čitave priče je u stvari da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, znači, to je mogućnost. Studenti mogu da biraju hoće li klasično studiranje i imaju mogućnost za dualno obrazovanje, odnosno dualni model studiranja. Šta to znači? Dobar dogovor između poslodavca i visokoškolske ustanove. U tome je poenta. Ako imamo dobar primer prakse Nemačke sa najboljom ekonomijom u Evropi, dobar primer prakse Švajcarske, Francuske, pa mi od njih ne prepisujemo nego samo primenjujemo modele koji nama odgovaraju.

Mi danas u Srbiji imamo hiperprodukciju zanimanja. To nije dobro. Setimo se samo 2012. godine imali smo 27% nezaposlenosti. Zahvaljujući reformi obrazovanja, mi danas imamo, upravo tim dualnim obrazovanjem, imamo enormno manji procenat dece koja su na birou. Zaposlili smo 27, sad je 11 nezaposlenih, 16% ljudi, više od 250 hiljada ljudi. Znači, da ovo što mi radimo je dobro. Ovo je dobar primer prakse. Ako je Nemačka uspela, zašto ne bi i Srbija. Imali smo BDP 2012. godine minus tri i po, sad imamo plus tri i po samo u zadnjih šest meseci plus četiri. Tako se radi.

Ja sam da se ovaj amandman odbije, a sigurna sam da će rezultati vrlo brzo pokazati da smo bili u pravu. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Hvala.

Upravo sam potencirala hiperprodukciju zanimanja. Ja sam diplomirani sociolog. Kad sam diplomirala, nisam mogla da se zaposlim, bila je stara Jugoslavija, bila je hiperprodukcija arheologa, istoričara, psihologa, znači, ne treba da idemo na to, zato postoji sad ovaj novi model.

Mi danas govorimo o jednom vrlo konstruktivnom zakonu gde deca mogu da biraju. Lepo je biti obrazovan, reći će moja uvažena koleginica, jer obrazovanje je zaista deo kulture, kultura je način života. Lepo je govoriti za ovom govornicom. Treba da se čuje nešto od nas, ne možemo biti kao da smo sišli sa planine, ali je poenta da sami sebe izdržavamo, da radimo.

Ja sam imala prekvalifikaciju jer nisam mogla da se zaposlim, a ne samo ja, hiljade ljudi iz moje generacije, i vi to svi dobro znate. Znači, poenta je da ovaj zakon zaživi, da studenti mogu da biraju. Mnogo je važno da neko studira i ima praksu. Verujte mi da je mnogo bitno. Ne gubite vreme, ne gubite novac. Kad uđete da radite kod poslodavca, vi ste polusvršen proizvod.

Nama trebaju za edukacije silne pare sada. Neko je rekao – bio je loš sistem. Pa, bio je loš sistem, zato ga i prepravljamo, popravljamo, zato vršimo reformu školstva, prvo dualno obrazovanje u srednjim školama koje je donelo izuzetne rezultate i veliki procenat zaposlenosti, a sada na fakultetima. Ponovo ponavljam, duelni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, odabir, e to je poenta. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Lepo je biti obrazovan, lepo je biti kulturan jer postoje veće šanse za bolji život.

Pre nego što krenemo u obrazloženje zakona, ja ne mogu a da ne spomenem naše najveće umove. Srbija je mala zemlja, ima 7.022.000 stanovnika i enormno veliki broj genijalnih umova, pre svega i moj najomiljeniji, Nikola Tesla.

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radio-tehnike, o njemu valjda čitav svet zna, trebalo bi da zna i raduje me što ćemo napokon da napravimo i otvorimo veliki muzej gde ćemo moći sve njegove eksponate, sve ono što je on uradio da vidi čitav svet.

Mihajlo Pupin, jedan od, takođe, najvećih umova, naučni pronalazač profesionalni na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbija u SAD, dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i tako dalje.

Josif Pančić, tvorac ogledne Botaničke bašte, osnivač Geološkog zavoda, kao i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Mihajlo Petrović Alas, srpski matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, njegovi najznačajniji pronalasci su računar, jedan od prvih analognih, hidrogenerator i mnogi drugi.

Jovan Cvijić. Mogla bih ja ovako, a moram, iz zahvalnosti prema tim divnim ljudima, Srbija treba da se promoviše u svetu - evo ga način, obrazovanje ovih divnih ljudi. Nas nazivaju svakako, to je totalno nebitno. Mi imamo genijalne umove. Ja sam ponosna što živim u ovoj divnoj Srbiji. Jovan Cvijić se bavio podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, biologijom.

Milutin Milanković, čuveni klimatolog, o njemu zaista zna čitav svet, poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene.

Ruđer Bošković, Dragoslav Srejović, Mihajlo Petrović Alas, Nikola Tepić, o njemu moram par rečenica. Mladi genije, pošto je ime kao Nikola Tesla, vunderkind, više šampiona svetske olimpijade mladih naučnika iz Beograda, 40 medalja iz raznoraznih krajeva sveta, a njegov revolucionarni pronalazak - polako rastvarajući đubrivo iz kapsularne ureje, i to pre 18. godine, suvi genije. Nikola Cvejin, patentirao pet svojih izuma. Nikola je izumeo robota za zaprašivanje useva na daljinsku kontrolu, što znači da spašava živote ljudi. Samo se setimo koliko je teško raditi takve stvari i otrovno.

Dalje, Stefan Velja, meni vrlo impresivno, koji je izumeo patent koji spašava živote. Izumeo je patent koji hvata i razbija trombove, itd, itd.

Ja imam ovde na stotine ovih ljudi, ali mi vreme ne dozvoljava da se bavim njima, mada sam morala da spomenem da se ponosimo što imamo ovakve umove.

Što se predloga zakona tiče, najznačajnije izmene i dopune zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu, Zakona o patentima. Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, informacije i tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije. Zakonom o inovacionim delatnostima i Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti propisano je ko ima pravo i na koji način da štiti pronalazak koji je nastao u naučno-istraživačkom radu na fakultetima i na univerzitetima.

Zakon o patentima odnosi se samo na pronalaske koji nastaje u privrednim subjektima koji nisu na direktan način finansirani od strane države. Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima. Ovaj Predlog zakona o patentima na efikasniji način uređuje međusobne odnose poslodavaca i zaposlenog u slučajevima kada pronalazak nastane u radnom odnosu. Predloženim izmenama i dopunama ovaj zakon se dodatno usklađuje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Predmet pronalazaka koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak primene proizvoda i primena postupka.

Mnogo toga je rečeno, ne bih da se ponavljam. Imam zadovoljstvo da vam kažem da, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci, našem predsedniku, Vladi i vama, gospodine ministre, je mnogo toga urađeno što se obrazovanja tiče. Samo tako nastavite. Ponosna sam što sam deo ove stranke i ponosim se vašim i radom našeg predsednika. U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47