LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 125
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 18 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ne trebaju nama spoljni neprijatelji kada imamo unutrašnje neprijatelje, reče jedan pa ostade živ, valjda se zove Sergej Trifunović - u Srebrenici je bilo genocida. Sram da ga bude, u Srebrenici nije bilo genocida.

Mi smo odbrambeni narod, celog života vodimo odbrambenu politiku. U Srebrenici je bilo zločina sa obe strane, stradali su i Muslimani i Srbi, ali ja ljude delim na dobre i loše, a ne po pripadnosti. Znači, jednom zauvek hajde, te majke boli do koske, da lečimo rane. Kako ga nije sramota, pa zna li on šta znači genocid, istrebljenje? Pa, kakvo istrebljenje kada imamo zajedničkog predsednika opština, tamo ljudi rade, žive, privređuju. Mirimo ljude. Kraj više o tome. Zločina je bilo, genocida nikad. Kraj.

Mi danas govorimo o Predlogu zakona o trgovini, hajde malo da vidimo kako se to trgovali, a pre svega, s obzirom da je ovo krovni zakon, on se usklađuje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku. Da vidimo kako su to trgovali od 2000. do 2012. godine.

Bivši ministar odbrane, koji je pretopio sve tenkove i prodao čamce, pa kada je bila ona katastrofalna poplava, sećate se kako je bilo, nismo imali čamce za spašavanje, pazario je čovek stan od milion evra, bez dana radnog staža, svaka mu čast. Tako ne treba, evo ko sluša, ako sluša i gleda neko od dece, deco ovako ne treba.

Živković, pazario vinograde, subvencije dobio 525.000 evra, pazario vinograde, pare nije vratio. Postoji još nešto, o tome niko ne priča, penthaus na Vračaru, evo ja ću da pričam.

Dalje, Đelić, inkasirao 11 miliona evra, nestao bez traga, sada se tu pojavio, preko „Meridijan banke“. Tadić, inkasirao vilu od 300 miliona evra. Pokrali ovu zemlju, sram da ih bude. Godine 2008. je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa, nije to 400.000, milion ljudi sa porodicama. Nezaposlenost 27%, danas, evo sada reče ministar, 12,1%. Tako se radi.

Mogu da pričam danas sa ponosom o trgovini, nema pljačke, nema korupcije i ako ima, bila su pre neki dan gospoda iz Agencije za borbu protiv korupcije, imaju dokaze svih koji imaju putera na glavi, koji su krali, biće procesuirani. Tako radi odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o trgovini, jer je prosečan lični dohodak 460 evra, a bio je 330, to je velika količina para. Minimalac je bio 16.000 dinara, pa šta da kupite za 16.000 dinara? Danas je 27.200, do Nove godine će biti mnogo više.

Tako radi odgovorna Vlada. Zahvaljujem na pažnji.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Danas sa ponosom i punim srcem mogu da govorim o trgovini, a bilo bi me sramota da bilo šta pričam 2012. godine. Zašto? Zato što je danas prosečna plata 460 evra i, ljudi, potrošačka korpa je mnogo veća, pa ljudi mogu sebi da priušte, možda ne mnogo, ne svetske brendove, ali mogu da priušte elementarne uslove za život, a te 2012. godine apsolutno ništa. Sa 330 evra ništa, sa 16.000 dinara minimalca apsolutno ništa. Danas je minimalac skoro duplo veći, 27.200 dinara, sigurna sam, za par meseci mnogo više.

Kada govorimo o elektronskoj trgovini, jako je bitno naglasiti da je za Republiku Srbiju od izuzetnog značaja. To je veliki potencijal ne samo za Srbiju, nego uvedemo li to, mi ulazimo u taj voz koji ide prema Evropi, bićemo razvijena zemlja. Ukoliko ne, mi smo na zapećku.

Bogu hvala, mi smo ušli u to i mi danas imamo BDP, što znači ekonomski razvoj, plus 4,5. Te 2012. godine minus 3,1. Nema razvoja, nema ničega. Zašto vam ovo govorim? Zato što je vrlo važno, jer digitalizacijom Srbija će biti moćna, biće savremena, biće razvijena. To je vrlo bitno za digitalizaciju kompletnog društva.

Baš zato Ministarstvo turizma, telekomunikacije, pre svega, trgovine, ali i USAID su napravili zajednički projekat koji se bavi jačanjem malih i srednjih preduzeća, ali i vraćanjem poverenja potrošača. Otprilike oko 60 i nešto procenata je uradilo elektronsku trgovinu, i to uglavnom mladih ljudi. Njih je otprilike možda čak 1,8 miliona, što je dobro. Starija populacija nekako nema poverenja u ovo i baš na osnovu ovih edukacija, ovim projektima će doći do značajnog pomaka, jer je vrlo bitno, pre svega, zbog platnog prometa. Mi smo ostvarili u 2017. godini platni promet u vrednosti od 317 miliona dolara. Ove godine se predviđa 9% više, što će otprilike biti 350 miliona. Jako dobro za Republiku Srbiju.

Šta je novina u ovome? Novine su dva instituta. Pre svega, institut prikrivene kupovine ili misteri šoper kojim se daju ovlašćenja inspektoru da ukoliko bilo šta posumnja, može da prikupi dokaze i da procesuira.

Šta je još novina? Pojmovi elektronske prodavnice. Šta to znači? To znači da će od proizvođača direktno stići kupcu, skraćujemo postupak, mnogo manje para ide na posrednika, odnosno na trgovine.

Danas u trgovini otprilike radi oko 19% od ukupnog broja zaposlenog, a udeo trgovine u BDP kreće se negde oko 10%.

Šta je još vrlo validno za ovaj zakon? On povlači i promenu nekih drugih zakona – Zakon o inspekcijskom nadzoru i Zakon o opštem upravnom postupku.

Nadam se da će Republika Srbija, čiji je prioritet upravo digitalizacija… Mi upravo u parlamentu imamo e-upravu, sve je transparentno, sve je vidljivo, imamo sada elektronske trgovine. Zahvaljujući e-upravi, reče uvaženi kolega Orlić, nekada smo bili na Duing biznis listi 179, dobijamo dokumentaciju, odnosno dokumenta sva važnija za otvaranje firmi, za četiri do pet dana. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Sigurna sam da će Srbija nastaviti u korak sa digitalizacijom. Ja ću, kao i sve moje kolege, podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o dva zakona. Prvi zakon je o vraćanju stare devizne štednje, a drugi zakon je Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

20/3 BD/MT

Srbija je danas jedna od najrespektabilnijih zemalja u regionu. Zašto? Zato što je od 2012. godine, kada je bila potpuno devastirana, sa dugom od 26 milijardi evra i minus 3,1%, to nam je bila ekonomska razvijenost, došla danas na mnogo manji dug, jer vraćamo njihove besomučne kamate od 7, 8 i 12% i glavnicu do ekonomskog razvoja, plus 4,5.

Vi ste gospodine današnji ministre, bivši gradonačelniče, jedan od najboljih, ako ne i najbolji ikad gradonačelnik. Znate zašto? Zato što ste vratili 500 miliona evra duga grada koji je bio zadužen 1,2 milijarde evra. Gospodine Đilas nas je zadužio za 1,2 milijarde, a vi ste vratili dug od 500 miliona. Došli smo do Strazbura. Penzije, preko 200 miliona evra, vojne, vi ste vratili, Vlada Republike Srbije, naravno, tadašnji premijer, pa onda gospodin Vučić, predsednik ove države. Neisplaćeni dodaci deci, vi ste vratili. Vraćali smo trudnicama bolovanja, 388 miliona dinara, vi ste vratili.

Sigurna sam da ćete biti najbolji ministar finansija, samo nastavite tako, 500 miliona evra dok ste vi bili, sigurno je vraćano i dalje. Ja sam ponosna što razgovaram danas sa vama. Samo tako nastavite. Naravno, pošto imamo respekt u svetu da ćemo vratiti staru deviznu štednju po presudi gospođe Emine Ališić, tužena je „Ljubljanska banka“, i ne samo ta banka, mnoge ostale koje su bile na teritoriji Republike Srbije. Vratićemo svuda gde su bile naše filijale.

Republika Srbija reaguje veoma brzo, tako da je već odvojeno 130 miliona evra i ovaj zakon je došao kao boljitak za naše štediše, sve štediše će biti obeštećene. Jedini je problem što nisu svi, trenutno je 9.324 prijave, od toga nemaju svi validnu dokumentaciju, negde oko 5.300 ljudi ima validnu dokumentaciju, koja će se srediti. Zato smo mi produžili rok i taj rok će biti produžen za još šest meseci, tako da će sve štediše moći da skupe validnu dokumentaciju da bi dobile svoju deviznu štednju staru.

Naime, šta još reći o tome, da, rokovi su skraćeni. Bilo je predviđeno da će štedišama biti isplaćeno u 10 rata. Sada će to biti odrađeno za osam rata, do 2024. godine će biti otplaćeni dugovi. Međutim, to je skraćeno i biće otplaćen dug do 2023. godine. Šta to znači? Samo jedna izuzetna odgovorna vlast, mi smo servis građana svi, od lokalne samouprave, grada, pa preko države, i mi ćemo svoja obećanja ispuniti. Zato mi imamo rejting kakav imamo u Srbiji.

Par rečenica još o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći. Reče neko da to nije dobro. Kako nije dobro? Treba da bude potpuno transparentan poreski sistem u Srbiji i ne samo to, nego kompletan poreski sistem u čitavom svetu. Mora se znati ko gde šta radi, da li plaća porez ili ne, a ne da se desi da gospodin Šolak, koji je nekada prodavao kasete, zgrne silne pare u Srbiji, a plati porez koji je desetinama, stotinama puta manji, nego realan porez koji bi plaćao u Srbiji, na Malti. Tako nešto se nikada neće ponoviti. Kad je bila tu Agencija za borbu protiv korupcije, svi smo pričali o tome, pa sam sigurna da će svi za koje postoje dokazi biti procesuirani.

Ono što je vrlo bitno je da su zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju u ovoj Konvenciji pristupile kao najrazvijenije zemlje sveta i SNS će glasati za oba zakona. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47