Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja se pridružujem mojim kolegama. Posle Đilasove prljave kampanje usledila je direktna pretnja deci našeg predsednika gospodina Vučića. Posle višenedeljne kampanje najgore mržnje, posle NIN-a u kome na 92 strane samo jedino pljuju gospodina Vučića predsednika Republike, desio se najstrašniji, najužasniji, najmonstruozniji napad na decu predsednika Vučića. Pristalice Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, njihove rušilačke i mrziteljske kampanje koju već godinama vode protiv predsednika Republike Srbije i njegove porodice, još jednom su napale decu Aleksandra Vučića i to na monstruozan način.

Naime, na tvit, na zvaničnom nalogu predsednika Srbije u kojem je Vučić juče poručio koliko je važno bilo privući kineske investicije u Srbiju, jer mi radimo, mi smo odgovorni ljudi, odgovorio je korisnik pod pseudonimom „aleksandrizam“ i uputio gnusne pretnje Vučićevoj deci.

Ja vas molim da se ovaj čovek nađe i da se procesuira. Mi, žene, ispred SNS imamo nultu toleranciju prema nasilju. Ovo je prevršilo svaku meru. Hvala na pažnji i javiću se po amandmanu.
Hvala.

Danas je na dnevnom redu izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na Odboru za kulturu i informisanje od tri predložena kandidata, ispred SNS kandidat je bio Milan Marinović, od 11 prisutnih članova, 10 članova je glasalo za gospodina Milana Marinovića.

Želim da istaknem da ovaj gospodin, sa izuzetnim kvalifikacijama, izuzetnim referencama, nije član SNS, niti je ikada bio u politici, što je od izuzetnog značaja, jer je prethodni gospodin koji je bio do kraja 2018. godine, gospodin Šabić, potpuno devastirao ovaj nezavisni državni organ.

Gospodin Milan Marinović, o njemu se izjašnjavaju njegove kolege, što je izuzetno pozitivno i kažu da je to gospodin, pre svega, izuzetno kvalifikovan za svoju profesiju, zatim da ne trpi pritiske, da je odgovoran, da je moralan, sve su to reference koje ga kandiduju za ovo mesto. On treba da vrati ugled ovom samostalnom državnom organu. Ja sam sigurna da će ovaj gospodin to i uraditi.

Moram samo da naglasim, moram da kažem par nekih detalja iz njegove karijere. Vrlo brzo od sudije za prekršaje grada Beograda je gospodin postao predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Zatim, bio je predsednik glavnog Odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova, član Programskog saveta Pravosudne akademije, zamenik člana u Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine. Takođe, i predsednik Radne grupe za analizu položaja i davanje preporuka za izmenu normativnog okvira u svrhu poboljšanja položaja sudija prekršajnih sudova u Republici Srbiji.

Kad god zaseda Komisija o rezultatima rada svih sudija, gospodin Milan Marinović uvek izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju. To je njegova kvalifikacija. Mogla bih tako još mnogo toga, jer ima izuzetno dobre reference, ali bih se vratila na nešto što je jako puno devastiralo nezavisni državni organ, a to je ličnost i delo gospodina Šabića, na sreću, sada već gospodina koji je otišao u penziju.

Taj gospodin je bio višepartijska ličnost i, ne samo to, non-stop je radio protiv predsednice Vlade, predsednika Republike Srbije gospodina Vučića, protiv svih zakona koji su doneseni u ovoj Skupštini. Prosto, čovek je delovao politički. Zatim, gospodin Šabić je politička ličnost koja se oglašavala povodom svih zakona što je potpuni nonsens i nedozvoljeno. Gospodin Šabić je potrošio preko 207 hiljada 430 dinara za pojavljivanje. Verovatno je smatrao da je mnogo važno to što on ima da kaže, a uglavnom su bile neke političke konotacije. Zatim, upošljavao je ljude, dok je bio Poverenik, onako kako se to njemu dopadalo. Potrošio je 33 miliona dinara državnog novca, a među sklopljenim ugovorima je bio i onaj sa suprugom dobavljača para Vuku Jeremiću. Kršio je zakon, to svi znamo, jer morao je da postoji konkurs za prijem u radni odnos. On je rekao da to nije tačno, što znači samo da ne poštuje zakon i da je bio loš pravnik.

Sada nešto što možda niste znali, a to je da je krajem avgusta 2012. godine nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“ upozorila na konflikt interesa i enormne zarade koju su ombudsman Saša Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić prisvojili kroz učešće u projektu izrade Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača. Ta nevladina organizacija izrazila je zaprepašćenje stepenom konflikta interesa i zloupotreba u projektu izrade Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je poveren Povereniku za informacije od javnog značaja, a finansiran iz fondova Velike Britanije i Kraljevine Holandije u iznosu od 100 hiljada evra.

U pismu je konstatovano da su mesečne zarade Šabića i Jankovića, kao državnih činovnika, kroz ove moralne i zakonski neprihvatljive aktivnosti, i do 17 puta veće od prosečne plate u Srbiji. Setimo se, 2012. godine prosečna plata u Srbiji bila je 330 evra, što znači da su ova dvojica gospode imala tada platu, za sve vreme trajanja projekta, preko 5.000 evra. Sramota jedna! Bilo, ne ponovilo se.

Sigurna sam da će gospodin Marinović vratiti dostojanstvo ovoj profesiji. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar, sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, za pripadnike snaga bezbednosti.

Naime, imajući u vidu značaj i odgovornost, pripadnika snaga bezbednosti koji ovaj posao obavljaju, takođe i značaj za bezbednost Republike Srbije, jer su ovo ljudi koji su odgovorno direktno za bezbednost Republike Srbije, čuvaju naše granice, čuvaju našu nezavisnost, jer čuvaju naš integritet.

Ja danas imam posebno zadovoljstvo da govorim o ovom zakonu, jer će oni, napokon posle 50 godina, moći da reše svoje stambeno pitanje. Znači, imaće elementarne uslove za život. Zamislite jednog bezbednjaka, iz pripadnika služba bezbednosti, koji čuva naše granice, koji čuva naš san, koji čuva naš mir, ako stanuje privatno negde, pa o čemu će taj čovek da razmišlja, da li će da plati kiriju, gde će porodicu ili će imati po prvi put mogućnost da reši svoje stambeno pitanje, od životnog značaja.

Na sreću i moju radost, mi danas govorimo o ovom zakonu i samo želim da izrazim zahvalnost Vladi i našem predsedniku koju na ovaj način izražava poštovanje prema ovim ljudima.

U prvoj fazi rekli smo da ćemo izgraditi 8.022 stana. Već je počela izgradnja u Nišu, 792 je projekcija za kraj sledeće godine, znači 792 stana će biti završenih u prvoj fazi, 8.022 odvojeno u budžetu Republike Srbije 325 miliona evra, tako radi odgovorna vlast u Republici Srbiji sa našim predsednikom.

Znate šta mene čudi? Danas pričamo o nečemu što čitava Republika Srbija treba da se ponosi, mi danas rešavamo problem pripadnika bezbednosti, znači MUP, ali tu su i vojska, tu je i Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, izvršitelji krivičnih sankcija i dopuna izmena ovog zakona je što su tu sada i borci, kao i porodice palih boraca, ali i mirnodopski i ratni vojni invalidi. Bravo! Tako se radi.

Mi ćemo rešiti višedecenijski problem. I, ne samo to, nego ovim zakonom kreće da radi kompletna industrija, a mi ćemo imati razne građevinske industrije, mašinstvo, uposlićemo mala srednja preduzeća, zaposlenost će dostići neku granicu koja će biti, maltene, prosek Evrope. Godine 2012. nezaposlenost je 27%, a danas je 11,9, sa ovim još manje. Bravo! Tako se radi.

Imamo veliki izbor stanova od 32 kvadrata, a to su garsonjere, pa do 92 kvadrata četvorosobni stanovi i ko će moći da dobije ovaj stan? Svako ko nije rešio svoje životno pitanje i ko ima kompletnu dokumentaciju. Neće moći da dobiju stan oni pripadnici bezbednosnih snaga koji su otuđili već stan, da li su dali deci, prodali do trenutka dok mi donosimo ovaj zakon.

Pokrenuće se značajno rast BDP u oblasti građevinarstva, ali ne samo to, porast prihoda od poreza na imovinu, što je izuzetno važno, a ovaj zakon pokreće Republiku Srbiju da će biti uplate poreza.

Ono što bih ja naglasila je da se možda ljudi nisu dobro razumeli zašto je cena kvadrata u Beogradu 500 evra, što je izuzetno povoljno, kamo sreće da svuda u svetu postoji takva cena i po čitavoj Republici Srbiji, pa zato što je vlasnik zemljišta Republika Srbija, zato što je lokalna samouprava dužna da napravi infrastrukturu, zato je 500 evra pristojna cena.

Zatim, u drugim gradovima na jugu Srbije, odnosno sve što se tiče ostalih gradova sem Beograda, Niša i Novog Sada biće još niža cena, biće 420 evra sa PDB, naravno.

Bravo za Vladu Republike Srbije, za vaše ministarstvo, tome šta ste vi uradili, mislim od 300 kilometara puteva. Putevi nisu rađeni 50 godina. Najmodernijih u projekciji još 600 kilometara puteva. Brze pruge, pruge, mostovi, tuneli. Evo završili smo krak, Koridor 10, Južni krak, završavamo Istočni krak do kraja godine. Pravimo Koridor 11, znači Moravski koridor. Pravićemo do svih punktova, do svih gradova širom Republike Srbije. Imaćemo najveću putnu mrežu prema boju stanovnika.

Mnogo toga se može reći, mnogo govornika ima. Ja se vama zahvaljujem, samo nastavite tako. SNS će glasati sa zadovoljstvom za Predlog ovog zakona. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, s obzirom da znam koliko se borite za ljudska prava, za dostojanstvo žena, za brigu o deci, ne mogu da ne reagujem na vređanje upućeno gospođi Biljani Popović Ivković jer žene iz SNS imaju nultu toleranciju prema nasilju.

Sramota je da po ko zna koji put Boško Obradović, Dragan Đilas i Veselinovićev pulen, Nebojša Aleksić flargantno krše dostojanstvo žena, krše zakon. Pitam se – kada će ti ljudi da budu procesuirani? Sramota je da vređaju porodicu. Sramota je da vređaju decu. Sramota je da vređaju žene. Dosta. Dosta.

Pozivam sve žene iz opozicije u Srbiji da oštro osude i dignu glas protiv mizoginije, odnosno širenja ovakve vrste mržnje isključivo protiv žena. Njihovo ćutanje je znači odobravanje reči Sergeja Trifunovića, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Željka Veselinovića i njima sličnim.

Srpska napredna stranka se zalaže za jake i uspešne žene jer samo one mogu da stvore jaku Srbiju, a oni koji vređaju i pozivaju na nasilje nikada više neće vladati Srbijom i zaslužuju sankcije i prezir od svih pristojnih građana Republike Srbije.

Što se zakona tiče o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju obuhvaćene su veoma bitne teme. Ponovo se govori o načelu srazmere, kao i osnovnom načelu koje prati izvršni postupak, a velike novine predstoje i uvođenjem e-aukcije i elektronske oglasne table.

Javnost je vrlo zainteresovana za današnju sednicu, za ovaj zakon, tako da sam sigurna da masa ljudi gleda ovu našu sednicu.

Jedan od bitnih razloga zašto se krenulo u izmene i dopune ovog zakona jeste neujednačena sudska praksa koja je dovela do neujednačenog postupanja izvršitelja. Mnogi se pitaju da li će javni izvršitelji biti ukinuti ili neće biti ukinuti jer se pokazalo da zahvaljujući radu izvršitelja komunalna preduzeća su poboljšala poslovanje zato što je stepen dobrovoljne naplate daleko veći nego što je to bilo ranije.

Danas građani u 90% slučajeva plaćaju svoje obaveze. Ono što Ministarstvo pravde razmatra je limit, odnosno iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti. Na taj način će za mala potraživanja građani biti sačuvani na neki način od bojazni da se proda stan u kome žive. To je onaj socijalni momenat koji se meni jako dopao.

Zakon je bitan, jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, koliko su zaštićeni poverioci i dužnici i od zakona zavisi pozicija Srbije na Duing biznis listi. Setimo se samo gde smo bili, na 184 mestu, a danas 2019. godine na 11 mestu.

Najveća novina ovog zakona je da je onemogućena prodaja nepokretnosti u kojoj dužnik stanuje u slučaju komunalnog duga do 5.000 evra.

Druga značajna promena je cenzus do koga može biti opterećena plata za prinudno izvršenje, odnosno umesto sadašnje dve trećine plata će moći da bude opterećena do polovine.

Takođe, kada je reč o penziji, penzija će biti opterećena umesto polovine jednom trećinom, dok će minimalac moći da bude opterećen do jedne četvrtine.

Uvođenje elektronske aukcije za prodaju nepokretnosti je revolucionarno rešenje u zakonu. Na taj način će se odstraniti sve negativne pojave koje se odnose na taj deo izvršnog postupka.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju omogućiće se transparentnost, a svako će moći da učestvuje do samog završetka prodaje. Sve dok se lice ne uknjiži u katastar neće se znati ko je kupac.

Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju omogućava umnožavanje troškova u postupku izvršenja. Predlog zakona će omogućiti i mnogo manje troškove u tzv. budžetskim troškovima u kojima izvršni dužnik Republika Srbija, AP Vojvodina, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

U postupku izvršenja posebna pažnja je posvećena u rešavanju problema koji postoje u pogledu javnih nadmetanja. Uvođenjem javnog elektronskog nadmetanja ovaj problem će biti rešen. Javna je tajna da se potencijalni kupci motivišu da odustanu na aukciji pre njenog početka. Samo elektronska platforma može da spreči zloupotrebe. Ovako radi odgovorna Vlada na čelu sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ovde se radi o tome da li treba da postoji humanitarni fond ili ne, odnosno da li roba može da se prenese na neke druge državne organe. Konkretno, na lokalne samouprave.

To je izuzetno dobar primer prakse. Ja dolazim sa opštine Voždovac. Mi smo pobedili 2010. godine, Zemun i mi i kada smo došli to je bila jedna potpuno devastirana opština. Znači, 400 hiljada ljudi je bilo otpušteno 2008. godine. Masa ljudi, to nije 400 hiljada, to je milion ljudi bez sredstava za život. Ne može centar za socijalni rad da pokrije potrebe tog naroda koji je ostao bez posla. Tato je većina ljudi počela da dolazi u opštinu Voždovac.

Otprilike neki peti, deseti dan od kako smo ušli, od kako smo se konstituisali GO Voždovac je napravila ili jedinice lokalne samouprave, osnovala humanitarni fond, na čijem čelu sam bila ja. Taj tim je počeo odmah da radi. Mi smo zbrinuli mnogo mnogo ljudi. Kako? Upravo tako što smo od firmi, potrošača koji su robu imali, nisu znali šta će sa njom zato što je zaplenjena, zamolili, dobili, na osnovu papirologije naravno, jer je svaki treći, peti dan od tada bila inspekcija.

Tu nema pronevere, ali smo pomogli ljudima. Vrlo je bitno da postoji humanitarni fond, tako nešto se nikada ne treba ukinuti, a svi ljudi koji imaju višak robe, čija je bila zaplena ili šta god, treba da daju jedinicama lokalne samouprave. Potpuno je transparentno da pomažemo ljudima. Mi smo tada pomogli velikom broju građana. Bilo je davanja odeće, obuće, hrane, praškova, ulja, šećera, svega, elementarnih uslova za život.

Zato se ovaj amandman „briše“. Ja se nadam da će svaka lokalna samouprava koja ima iole svesti o tome da treba da pomaže, jer centar za socijalni rad ne može da obradi toliko predmeta, da pomaže. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ne trebaju nama spoljni neprijatelji kada imamo unutrašnje neprijatelje, reče jedan pa ostade živ, valjda se zove Sergej Trifunović - u Srebrenici je bilo genocida. Sram da ga bude, u Srebrenici nije bilo genocida.

Mi smo odbrambeni narod, celog života vodimo odbrambenu politiku. U Srebrenici je bilo zločina sa obe strane, stradali su i Muslimani i Srbi, ali ja ljude delim na dobre i loše, a ne po pripadnosti. Znači, jednom zauvek hajde, te majke boli do koske, da lečimo rane. Kako ga nije sramota, pa zna li on šta znači genocid, istrebljenje? Pa, kakvo istrebljenje kada imamo zajedničkog predsednika opština, tamo ljudi rade, žive, privređuju. Mirimo ljude. Kraj više o tome. Zločina je bilo, genocida nikad. Kraj.

Mi danas govorimo o Predlogu zakona o trgovini, hajde malo da vidimo kako se to trgovali, a pre svega, s obzirom da je ovo krovni zakon, on se usklađuje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku. Da vidimo kako su to trgovali od 2000. do 2012. godine.

Bivši ministar odbrane, koji je pretopio sve tenkove i prodao čamce, pa kada je bila ona katastrofalna poplava, sećate se kako je bilo, nismo imali čamce za spašavanje, pazario je čovek stan od milion evra, bez dana radnog staža, svaka mu čast. Tako ne treba, evo ko sluša, ako sluša i gleda neko od dece, deco ovako ne treba.

Živković, pazario vinograde, subvencije dobio 525.000 evra, pazario vinograde, pare nije vratio. Postoji još nešto, o tome niko ne priča, penthaus na Vračaru, evo ja ću da pričam.

Dalje, Đelić, inkasirao 11 miliona evra, nestao bez traga, sada se tu pojavio, preko „Meridijan banke“. Tadić, inkasirao vilu od 300 miliona evra. Pokrali ovu zemlju, sram da ih bude. Godine 2008. je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa, nije to 400.000, milion ljudi sa porodicama. Nezaposlenost 27%, danas, evo sada reče ministar, 12,1%. Tako se radi.

Mogu da pričam danas sa ponosom o trgovini, nema pljačke, nema korupcije i ako ima, bila su pre neki dan gospoda iz Agencije za borbu protiv korupcije, imaju dokaze svih koji imaju putera na glavi, koji su krali, biće procesuirani. Tako radi odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o trgovini, jer je prosečan lični dohodak 460 evra, a bio je 330, to je velika količina para. Minimalac je bio 16.000 dinara, pa šta da kupite za 16.000 dinara? Danas je 27.200, do Nove godine će biti mnogo više.

Tako radi odgovorna Vlada. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Danas sa ponosom i punim srcem mogu da govorim o trgovini, a bilo bi me sramota da bilo šta pričam 2012. godine. Zašto? Zato što je danas prosečna plata 460 evra i, ljudi, potrošačka korpa je mnogo veća, pa ljudi mogu sebi da priušte, možda ne mnogo, ne svetske brendove, ali mogu da priušte elementarne uslove za život, a te 2012. godine apsolutno ništa. Sa 330 evra ništa, sa 16.000 dinara minimalca apsolutno ništa. Danas je minimalac skoro duplo veći, 27.200 dinara, sigurna sam, za par meseci mnogo više.

Kada govorimo o elektronskoj trgovini, jako je bitno naglasiti da je za Republiku Srbiju od izuzetnog značaja. To je veliki potencijal ne samo za Srbiju, nego uvedemo li to, mi ulazimo u taj voz koji ide prema Evropi, bićemo razvijena zemlja. Ukoliko ne, mi smo na zapećku.

Bogu hvala, mi smo ušli u to i mi danas imamo BDP, što znači ekonomski razvoj, plus 4,5. Te 2012. godine minus 3,1. Nema razvoja, nema ničega. Zašto vam ovo govorim? Zato što je vrlo važno, jer digitalizacijom Srbija će biti moćna, biće savremena, biće razvijena. To je vrlo bitno za digitalizaciju kompletnog društva.

Baš zato Ministarstvo turizma, telekomunikacije, pre svega, trgovine, ali i USAID su napravili zajednički projekat koji se bavi jačanjem malih i srednjih preduzeća, ali i vraćanjem poverenja potrošača. Otprilike oko 60 i nešto procenata je uradilo elektronsku trgovinu, i to uglavnom mladih ljudi. Njih je otprilike možda čak 1,8 miliona, što je dobro. Starija populacija nekako nema poverenja u ovo i baš na osnovu ovih edukacija, ovim projektima će doći do značajnog pomaka, jer je vrlo bitno, pre svega, zbog platnog prometa. Mi smo ostvarili u 2017. godini platni promet u vrednosti od 317 miliona dolara. Ove godine se predviđa 9% više, što će otprilike biti 350 miliona. Jako dobro za Republiku Srbiju.

Šta je novina u ovome? Novine su dva instituta. Pre svega, institut prikrivene kupovine ili misteri šoper kojim se daju ovlašćenja inspektoru da ukoliko bilo šta posumnja, može da prikupi dokaze i da procesuira.

Šta je još novina? Pojmovi elektronske prodavnice. Šta to znači? To znači da će od proizvođača direktno stići kupcu, skraćujemo postupak, mnogo manje para ide na posrednika, odnosno na trgovine.

Danas u trgovini otprilike radi oko 19% od ukupnog broja zaposlenog, a udeo trgovine u BDP kreće se negde oko 10%.

Šta je još vrlo validno za ovaj zakon? On povlači i promenu nekih drugih zakona – Zakon o inspekcijskom nadzoru i Zakon o opštem upravnom postupku.

Nadam se da će Republika Srbija, čiji je prioritet upravo digitalizacija… Mi upravo u parlamentu imamo e-upravu, sve je transparentno, sve je vidljivo, imamo sada elektronske trgovine. Zahvaljujući e-upravi, reče uvaženi kolega Orlić, nekada smo bili na Duing biznis listi 179, dobijamo dokumentaciju, odnosno dokumenta sva važnija za otvaranje firmi, za četiri do pet dana. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Sigurna sam da će Srbija nastaviti u korak sa digitalizacijom. Ja ću, kao i sve moje kolege, podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.
Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o dva zakona. Prvi zakon je o vraćanju stare devizne štednje, a drugi zakon je Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

20/3 BD/MT

Srbija je danas jedna od najrespektabilnijih zemalja u regionu. Zašto? Zato što je od 2012. godine, kada je bila potpuno devastirana, sa dugom od 26 milijardi evra i minus 3,1%, to nam je bila ekonomska razvijenost, došla danas na mnogo manji dug, jer vraćamo njihove besomučne kamate od 7, 8 i 12% i glavnicu do ekonomskog razvoja, plus 4,5.

Vi ste gospodine današnji ministre, bivši gradonačelniče, jedan od najboljih, ako ne i najbolji ikad gradonačelnik. Znate zašto? Zato što ste vratili 500 miliona evra duga grada koji je bio zadužen 1,2 milijarde evra. Gospodine Đilas nas je zadužio za 1,2 milijarde, a vi ste vratili dug od 500 miliona. Došli smo do Strazbura. Penzije, preko 200 miliona evra, vojne, vi ste vratili, Vlada Republike Srbije, naravno, tadašnji premijer, pa onda gospodin Vučić, predsednik ove države. Neisplaćeni dodaci deci, vi ste vratili. Vraćali smo trudnicama bolovanja, 388 miliona dinara, vi ste vratili.

Sigurna sam da ćete biti najbolji ministar finansija, samo nastavite tako, 500 miliona evra dok ste vi bili, sigurno je vraćano i dalje. Ja sam ponosna što razgovaram danas sa vama. Samo tako nastavite. Naravno, pošto imamo respekt u svetu da ćemo vratiti staru deviznu štednju po presudi gospođe Emine Ališić, tužena je „Ljubljanska banka“, i ne samo ta banka, mnoge ostale koje su bile na teritoriji Republike Srbije. Vratićemo svuda gde su bile naše filijale.

Republika Srbija reaguje veoma brzo, tako da je već odvojeno 130 miliona evra i ovaj zakon je došao kao boljitak za naše štediše, sve štediše će biti obeštećene. Jedini je problem što nisu svi, trenutno je 9.324 prijave, od toga nemaju svi validnu dokumentaciju, negde oko 5.300 ljudi ima validnu dokumentaciju, koja će se srediti. Zato smo mi produžili rok i taj rok će biti produžen za još šest meseci, tako da će sve štediše moći da skupe validnu dokumentaciju da bi dobile svoju deviznu štednju staru.

Naime, šta još reći o tome, da, rokovi su skraćeni. Bilo je predviđeno da će štedišama biti isplaćeno u 10 rata. Sada će to biti odrađeno za osam rata, do 2024. godine će biti otplaćeni dugovi. Međutim, to je skraćeno i biće otplaćen dug do 2023. godine. Šta to znači? Samo jedna izuzetna odgovorna vlast, mi smo servis građana svi, od lokalne samouprave, grada, pa preko države, i mi ćemo svoja obećanja ispuniti. Zato mi imamo rejting kakav imamo u Srbiji.

Par rečenica još o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći. Reče neko da to nije dobro. Kako nije dobro? Treba da bude potpuno transparentan poreski sistem u Srbiji i ne samo to, nego kompletan poreski sistem u čitavom svetu. Mora se znati ko gde šta radi, da li plaća porez ili ne, a ne da se desi da gospodin Šolak, koji je nekada prodavao kasete, zgrne silne pare u Srbiji, a plati porez koji je desetinama, stotinama puta manji, nego realan porez koji bi plaćao u Srbiji, na Malti. Tako nešto se nikada neće ponoviti. Kad je bila tu Agencija za borbu protiv korupcije, svi smo pričali o tome, pa sam sigurna da će svi za koje postoje dokazi biti procesuirani.

Ono što je vrlo bitno je da su zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju u ovoj Konvenciji pristupile kao najrazvijenije zemlje sveta i SNS će glasati za oba zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije, danas pred nama je vaš izveštaj i počeću rečenicom da je u Republici Srbiji nulta tolerancija na korupcije i to naročito od 2012. godine, dolaskom SNS na vlast, tadašnjeg premijera, današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića i gospodina ministra Stefanovića, koji ima izvanrednu ulogu u sprečavanju korupcije.

Vi ste tu da pokrećete postupke pred sudovima i sigurna sam da vi radite dobro svoj posao, časno i pošteno i nemojte nikada podleći pritiscima sa bilo koje strane i pod bilo čijim uticajem. Ono što se meni dopalo u vašem izveštaju jeste pre svega što imate, odnosno uspostavili ste dobru međunarodnu saradnju što je izuzetno važno u suzbijanju kako domaćeg kriminala tako i međunarodnog kriminala ali takođe mi se dopalo što je EU učestvovala sa tvining projektom ili prevencijom i borbom protiv korupcije sa dva miliona evra. Tri zemlje su bile uključene u to, a sve da bi se sprečila korupcija. Time ste vi dobili mnogo bolji kadar, vidim da je bilo dosta edukacija, da ste radili komparativne analize i to je jako dobro.

Ono što nije dobro, što je masa ljudi u prethodnom periodu ostala neprocesuirana, a nije mi uopšte jasno kako, ali verovatno neko je bio tu od vas, neko nije, ne bih da ulazim u to. Na primer, kako je moguće da neko ko prijavi svoju imovinu, mislim konkretno na gospodina Đilasa koji je prijavio te 2004. godine svoju imovinu, ona je iznosila 74.000 evra, star automobil i jednu nekretninu. Danas prijavi zvanično da ima 25 miliona evra, pazite, to je 25 miliona evra, da ima u nekretninama 1.460 m2, a pri tom niko nije pričao o tome da on ima još 500 miliona evra koje je zaradio na osnovu svoje četiri firme i to se zna. Njegova afera most na Adi, sećamo se tih 0,9 km košta 400 miliona evra, nonsens, projekat je trebao da koša 80 miliona evra, pa 100 miliona evra, pa 150. Kud nestade tih 250 miliona evra, to mene zanima?

Jer isti takav most, izvinjavam se, veći tri puta, duži dva i po kilometra, najveći što se visine tiče u Francuskoj košta 400 miliona evra. Kako nestade na volšeban način samo tu 250 miliona evra.

Taj gospodin Đilas je zadužio grad za milijardu i 200 miliona evra, da li je moguće gospodo da niko se nije zapitao kako je moguće da neko zaduži grad za milijardu i 200 miliona evra. Ukupan dug naše Republike Srbije posle odlaska dosovske vlasti 2012. godine je 26 milijardi evra. Oni kažu 14, pa nije tačno, nisu prijavili dugove javnih preduzeća, nisu prijavili sve i svašta. Uzimali su kredite sa kamatama, 7, 8, 9, 12%, mi sada vraćamo to. To treba istražiti.

Drugo, silne njegove afere između ostalog šest miliona evra podzemni kontejneri, naravno da nije bilo javne nabavke. Ne znamo šta se desilo. Sečenje platana, nema javne nabavke. Idemo dalje, bus plus, nema javne nabavke. Dalje, „pazl grad“ koji je trebalo da bude divno mesto za decu na Voždovcu, 350 miliona, hiljade evra nestalo netragom, nikada nisu dobili upotrebnu dozvolu. Naravno, javna nabavka te 2009. godine nije ni postojala. Nebezbedno mesto koje nije radilo ni jedan jedini dan, na samoj ulici se nalazi to, bez toaletnog čvora, bez sanitarnog čvora, bez ičega. Užas. Postala je kućica strave i užasa. Neupotrebljiva. Replika „Terazije“, ne zna se koliko košta, nema javnih nabavki. Znači, prosto jedan totalno nepoštujući odnos prema državi, jedna totalna korupcija. Prosto sam užasnuta.

Idemo dalje, kako je moguće da niko ne zna odakle gospodinu Jeremiću sedam miliona za kampanju. Isti taj je tražio kada je otišao u UN sedam miliona, a dobio je milion i to je bilo mnogo. Tražio je i sedam savetnika ali to nema veze, mene ovo interesuje, odakle njemu sedam miliona evra za kampanju?

Idemo dalje, kako je moguće da dosovski bivši ministar odbrane koji po podacima, znači, to nisam ja rekla, ne navodim ja, nego prosto internet, sajtovi, mnogi ljudi koji su se bavili istraživanjem korupcije i kriminala, da bez dana radnog staža sebi priušti stan od milion evra. To nije stan, to je stančuga i plus nadgradi 139 kvadrata pent hausa. Kako je moguće da taj čovek koji pre toga nije imao dana staža na knjižici danas ima 300.000 evra. Znači, 300.000 evra!

Idemo dalje, kako je moguće da gospodin Đelić, sećamo se svi čuvenog gospodina Đelića koji je došao kao ekspert iz Francuske, ne znam čiji ekspert, znam da je ovu zemlju ojadio za 10 miliona evra. Kako je moguće da niko ne zna gde nestade 10 miliona evra, sećate se da je bio jadničko i da je spavao kod tetke na kauču. Jadan, eto, da sam znala pa da ga primimo mi, da ga udomimo, 10 miliona evra samo on.

Idemo dalje, gospodin Živković, premijer, pa i Evropa se izjasnila o njemu, oko 24 sporne privatizacije, a jedna je bila njegova, nestade netragom 100 miliona evra, a radilo se tada o Beopetrolu, naravno, tu je bio i Sartid, ali 100 miliona evra – nema. Da vam ne pričam o onih 596 privatizacija, šećerana za jedan evro, silne firme za po jedan evro. Strašno. Bilo, ne ponovilo se.

Kako je moguće, gospodin Tadić, predsednik da ne zna za sve to za vreme njegovo i za vreme gospodina Koštunice koji je tada bio premijer, tada je bilo ovih 596 privatizacija, a možda i više, ja imam podatak toliko. Znate šta su radili, ogole firme pa tako ogoljene vrate državi. Strašno, bilo ne ponovilo se.

U vreme gospodina Tadića koji se lepo udomio, vila 300 hiljada evra, nezaposlenost 26%, otpustili od 2008. godine do 2012. godine 400 hiljada ljudi. Nije 400 hiljada ljudi to su i njihove porodice, znači, milion ljudi bez hleba. Da biste dobili dozvolu da bilo šta u ovoj Srbiji investirate, radite, bilo je potrebno tri godine, danas se to dobija od tri do 30 dana, maksimalno. E, zato smo mi otvorili preko, odnosno došlo je 200 kompanija, otvorili smo preko 200 fabrika, zaposlili preko 200 miliona ljudi. Ali, pošto je ovde korupcija, idemo mi dalje.

Kako je moguće da do 2012. godine, konkretno 2012. godine bude minimalni lični dohodak 15.000 dinara, sve su živo pokrali, ali minimalac 15.000, a danas je 26.000 uz svo vraćanje njihovih 26 milijardi. Danas je prosečna plata 460 evra, a bila je

330. Tako se radi.

Mene još interesuje kako je moguće da neko ko je bio na vlasti tolike godine ne napravi ni kilometar auto-puteva. Zamislite vi da su oni pošto ih je molila EU, bila je Olimpijada 2004. godine, pa su ih molili da završe taj put. Znači, svima bi bilo dobro, ne da nisu završili Koridor 10, nego su prosto rekli, biće završeno 2004. godine. Aha desilo se, nismo bili u stanju. Pa, 2005. godine, pa 2006. godine, pa tako dočekaše 2008. da bi napokon gospodin Vučić, predsednik države sa svojom Vladom, sa svojom domaćinskom politikom, sa uštedama u budžetu, sa teškim reformama koje je sprovodio završio Koridor 10.

Prvi put u istoriji imamo srpski auto-put. Završio Koridor 10, završio još južni krak, sad završava istočni krak, završićemo i Koridor 11. Šta god su započeli nisu završili, oni su nama ostavili bunar od neplaćenih dugova i svega. Meni je bilo interesantno da čujem da im je u jednom momentu bilo Koridor 10 prioritet, ništa od toga. Pa, onda Koridor 11, baciše se na njega, pa onda treba da izdvoje pare za to, pa nema para za to, pa onda koncesija, pa nije dobra koncesija, ali o tome ću da pričam šta je rekla gospođa, pokojna Verica Barać. Ali, ono što je strašno da je za završetak deonice Horgoš-Novi Sad, netragom nestalo 138 miliona evra. Mi pričamo o milionima evra. Bilo ne ponovilo se.

Samo jedan podatak koji mi je onako bio toliko tužan da mislim, zamislite oni su odvajali za put Leskovac-Preševo-Niš pa do granice. Odvoje ljudi osam miliona evra, pa još četiri, 12 miliona evra, savršeno, sada ćemo mi da završimo te autoputeve. Zamislite 12 miliona evra, pa šta da napravite sa 12 miliona evra, jedan tunel košta 5 miliona. Znači nisu imali za četiri kilometra puta. Sram ih bilo. Ovako se ne radi.

Za kraj da kažem šta je rekla uvažen pokojna gospođa Vjerica Barać – Savet za borbu protiv korupcije smatra da donošenje odluke o koncesiji za finansiranje, projektovanje i izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, kao i prekoračenje nadležnosti tehničke vlade prilike zaključenja ugovora o koncesiji predstavljaju rečit primer političke korupcije koji se svakako mora negativno odraziti u svim ostalim oblicima društvene aktivnosti.

Toliko, nemam dalje komentare. Hvala vam na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, danas razmatramo vaš izveštaj sa velikim zadovoljstvom, jer vaš prethodnik je upropastio vašu trenutnu funkciju i ja se nadam da ćete vi osvetliti obraz, mi smo vas izabrali i sigurna sam da imate velike mogućnosti, a ovaj čovek je to potpuno devastirao.

Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije jako poštuje nezavisne državne organe. Vi ste tu da nas kritikujete, mi vas i to samo pokazuje veliki stepen demokratije.

Vi ste se u startu potrudili da instituciju nezavisnog državnog organa približite građanima koji su, zahvaljujući Saši Jankoviću, potpuno izgubili poverenje u Zaštitnika građana. Ja ću o njemu nešto kasnije, jer ima toliko brljotina u svom radu i toliko pronevera, da moram o tome da pričam.

Vama želim zaista puno sreće, jer će vam trebati dosta napora, ali ste dobro počeli i to moram da naglasim. Pre svega, način na koji ste počeli, to je da težište iz Beograda premeštate u druge gradove, što je jako važno. Tako se vraća poverenje građana. Zatim, formirali ste mrežu ombudsmana, što je jako važno za region, prepoznavaćete mnogo brže probleme, naročito koji se tiču migranata, migrantskih punktova i ostalog.

Godine 2012, dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, Vlada Republike Srbije je zaista mnogo toga dobrog odradila za građane Republike Srbije. Naravno, zahvaljujući, između ostalog, i vašim preporukama. Pre svega, Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu predviđeni su i programi i mere aktivne politike zapošljavanja, između ostalog, u skladu sa Zaštitnikom građana, preporukama vašim. Zatim, usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, 2017. godine, načinjen je značajan pomak u ostvarivanju prava na osnovu trudnoće, rođenja i nege deteta. Ja sam bila oduševljena tim zakonom. Setimo se samo 2017. godine i stimulansa za prvo dete, imamo jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara, za drugo dete na dvogodišnjem nivou mesečno izdvajamo po 12 hiljada dinara, za treće dete stimulans ide 10 godina i to na mesečnom nivou po 12 hiljada dinara i za četvrto dete deset godina na mesečnom nivou izdvajanja su po 18 hiljada dinara. Znači, tako radi odgovorna Vlada i ja sam ponosna što sam pripadnik delom, što sam pripadnik pre svega Srpske napredne stranke.

Takođe, usvojen je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, što je izuzetno važno. Nije bilo besplatne pravne pomoći po svim opštinama. Ja živim na opštini Voždovac, gde je bila besplatna pravna pomoć, ali je sada to obaveza i to je jako dobro.

U Akcionom planu za period 2018-2019. godine za sprovođenje Strategije razvoja MUP za period 2018-2023. godine, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana, propisane su aktivnosti za jačanje suzbijanja nasilja u porodici i partnerskim odnosima, što je izuzetno važno.

Dobro ste vi počeli da radite svoj posao i da vraćate poverenje građana, a ja ću sada da pročitam šta je internet portal Embargo izjavio o vašem prethodniku - Bilo, ne ponovilo se.

Saša Janković je u martu 2011. godine na ime kabineta Zaštitnika građana kupio nov luksuzni džip "Subaru Forester", prenosi portal Embargo. Kako tvrdi taj internet sajt, samo nekoliko meseci kasnije, njegova supruga Slavica, takođe kupuje iz iste kuće novi džip, isti model, dva džipa. Saša Janković je grubo zloupotrebio svoju funkciju i moć koju je tako široko rasipao u svakom svom nastupu i delovanju. Niko se tada nije zapitao zašto je za svoje potrebe kupio ovaj džip o trošku države?

U periodu nakon smene vlasti u Srbiji, u julu 2012. godine, Janković prestaje da piše brošure i birokratske smernice i pod maskom zaštite ljudskih prava počinje aktivnije da se meša u dnevno-politička dešavanja. Svi se sećamo toga.

Njegovo delovanje posebno dobija na intenzitetu i značaju nakon majskih poplava, katastrofalnih poplava 2014. godine, kada je na opšte zaprepašćenje vlasti i običnih građana u Srbiji izrazio zabrinutost zbog policijskih privođenja onih koji su tokom vanredne situacije širili paniku i na taj način dodatno ugrožavali živote ljudi u ugroženim područjima. Nezapamćeno.

Tvrdeći da nije bilo nikakvog izazivanja panike i širenja lažnih vesti, Janković je jednostavno ignorisao poruke preko društvenih mreža o stotinama leševa koji plivaju Obrenovcem, spaljivanju mrtvih u visokim pećima u Lazarevcu, SMS poruke o zatrovanoj pijaćoj vodi u Beogradu, predstojećim restrikcijama struje, o velikim zastojima i snabdevanju osnovnim životnim namirnicama. Te glasine su izazvale do tada nezabeleženu paniku među građanima Beograda, koja nije viđena čak ni tokom bombardovanja 1999. godine. Sramota jedna šta je taj čovek radio.

Zatim, inicijalni sukob sa vlašću tokom poplava Janković je kasnije iskoristio za potpunu politizaciju svoje funkcije, svi znamo da se iz nezavisnog državnog organa kandidovao za predsednika, pa mu je propala i stranka, propao je i on kao čovek odavno, pa se valjda iselio, kažu. Ja mu želim svaku sreću, samo da se više nikada ne vrati ovde.

Zbog čega neću propuštati ni jednu priliku za sopstvenu samopromociju i profilisanje kao budućeg lidera prograđanskog dela opozicije - tako će Jankovićev politikantski karakter doći do izražaja u gotovo svim slučajevima u kojima je iskoristio priliku da reaguje kao Zaštitnik građana: prilikom istrage o incidentu u kojem su pripadnici Žandarmerije prebili Andreja Vučića, rođenog brata tadašnjeg premijera a današnjeg predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, preko slučaja pada helikoptera, podupiranja stavova o navodnoj cenzuri medija, pa sve do slučaja rušenja u Savamali, na kojem je Janković najzad iskovao svoju predsedničku kandidaturu.

Za građane ne postoji ništa gore nego da Srbija ovakva kakva jeste, kaže gospodin Janković, razorenih institucija, bez vladavine prava i socijalne pravde, ugušenih medija, netransparentna i korumpirana, to sve on kaže koji kupuje automobile, prebija ljude, širi lažne vesti, uđe u Evropsku uniju, zamislite, molim vas, takva bi bila lak zalogaj svakom ko bi nas da nas iskoristi ekonomski i na svaki drugi način, građani od toga ne bi imali ništa, a ni one zemlje koje bi da nam pomognu. Kakva patetika, da ga ne poznajemo, ja bih se rasplakala.

Mnogo toga o njemu ima, ne bih da zadržavam više ovaj visoki dom. Sramotno je to što je on radio. Ja sam sigurna, a već je počeo dobro da radi gospodin Pašalić, i želim mu svaku sreću. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospodo iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti. Mi danas razmatramo ovaj izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Uvažena gospođo Mandić, ja sam očekivala od vas malo kompleksniji izveštaj. Ovaj izveštaj ima mnogo strana, pa sam mislila da ćete vi taksativno navesti šta ste to uradili. Vi to niste uradili, verovatno imate svoje razloge, pa ću ja da na svoj način interpretiram ovaj Izveštaj, pre svega ono što je uradila Republika Srbija, a uradila je mnogo, a onda i šta je uradio Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Šabić koji je sada u mirovini.

Osnovna uloga Poverenika u skladu je sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i njen cilj je da štiti, promoviše prava propisana ovim zakonom, kao i da sprovodi nadzor u pogledu zakonitosti obrade podataka o ličnosti koju vrše organi javne vlasti i svi drugi subjekti koji se bave obradom podataka o ličnosti. Deset godina nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. godine, naravno 2018. godine je takođe izglasan novi zakon i mi se ponosimo time.

Sa stanovišta međunarodnog prava i međunarodnih odnosa usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite podataka o ličnosti sa pravom EU predstavlja međunarodno – pravnu obavezu koju je Srbija prihvatila Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Od Srbije se kao i od drugih država koje imaju status kandidata za članstvo u EU očekuje da vodi spoljnu i unutrašnju politiku u skladu sa politikom i pravnim tekovinama EU, što je naša Republika sa našim predsednikom i učinila.

Takođe, Srbija kao država članica Saveta Evrope učestvuje u kreiranju evropskog prava, ljudskih prava, a standardi ljudskih prava izraženi su između ostalog u presudama Evropskog suda za ljudska prava čime predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka kao opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava.

Moram da pročitam ovo, jer ovo pišu u Izveštaju i zaista za rad naroda moram da kažem šta to sve piše u ovom Izveštaju. Naravno, nisam ovlašćena, ali ću pričati kao narodna poslanica.

Nekoliko godina unazad aktivnosti EU i Saveta Evrope su značajno intenzivirane u oblasti prava za zaštitu podataka o ličnosti. Republika Srbija je sve što se od nje traži s obzirom da smo mi zemlja pristupnica EU odradila, a sad da vidimo šta je odradio gospodin koji je do nedavno bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pre svega Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Rodoljub Šabić, vodio je, nažalost, besomučnu kampanju protiv ministara, predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Republike Srbije, gospođe Maje Gojković, a da se lažno predstavljao da je nezavisni državni organ.

Šabić je politička ličnost. To ne bi trebalo da bude tako. Oglašavao se i ta ličnost se oglašavala povodom svih zakona i to na krajnje negativan način, nažalost, iskrivljavajući i falsifikujući ono što se dešavalo u Narodnoj skupštini. Gospodin Šabić je primio bez konkursa veliki broj ljudi u svoju službu, mimo zakona. Šabić je rekao da je on kao nezavistan organ nema obavezu da raspisuje konkurs za prijem u radni odnos, ali Zakon o državnim službenicima propisuje da postoji obaveza oglašavanja internog ili javnog konkursa. Nažalost, kod Šabića ne postoji dokaz o sprovedenom konkursu.

Za zapošljavanje ljudi u službu Poverenika potrošeno je 33 miliona dinara državnog novca, a među sklopljenim ugovorima je i onaj sa suprugom dobavljača para Vuka Jeremića. Šabić je devet konferencija za štampu, kada je brutalno napadao ministre i poslanike i klevetao sopstvenu državu, znači, postoje inflagrantni dokazi, od toga ja prosto navodim šta je sve rađeno, potrošio blizu 208 hiljada dinara. Mislim da je za taj novac moglo da se uradi nešto mnogo kvalitetnije, da se nabavi oprema za klinike, da se neka škola snabde nečim umesto što je blatio Republiku Srbiju, ministre, vladu i gospodina Aleksandra Vučića.

Čovek koga je ova Skupština izabrala navodno štiti informacija od javnog značaja i učini dostupnim građanima napadao je sopstvenu državu, vodio besomučnu kampanju protiv skoro svakog ministra, protiv predsednika Republike, predsednice Vlade, poslanika. Mislim, da to nije u redu i da se to više nikada neće ponoviti. Nezavistan državni organ je nezavistan državni organ i to treba da ostane.

Setimo se samo 2017. godine kada je gospodini Šabić izjavio da masa građana, sada ne znam koji su to građani ali masa sigurno njih nije i da izvesni političari, misli na opoziciju žele da on istakne kandidaturu za 2018. godinu kad su bili gradski izbori i da se kandiduje kao gradonačelnik. Gospođo, obraćam se i gospodinu i gospođi, sukob interesa, vi ste ili u politici ili ste nezavistan državni organ. Mi smo birali tog gospodina ovde kao nezavistan državni organ. Tako nešto se zaista nikada ne sme dogoditi više.

Setimo se samo gospodina Saše Jankovića koji je takođe zloupotrebio svoju funkciju i direktno iz nezavisnog državnog organa, jer je bio tada Zaštitnik građana otišao u politiku. Svi znamo šta se desilo sa njim, čak je napravio i svoju političku opciju, svoju političku stranku, da bi pošto je totalno propao, neslavno izašao potpuno iz politike.

Svako ima pravo da učestvuje u politici. Mi smo slobodna i demokratska zemlja, sa tim se potpuno slažem, to se odnosi i na Šabića, ali to nema pravo da radi, nije imao pravo da radi, sad je u mirovini, sa mesta Poverenika za informacije od javnog značaja jer je to nezavisna institucija. Sigurna sam da se ovako nešto nikada više neće ponoviti. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo iz pravosuđa, danas je pred nama Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Tu su njihove biografije, za sudije 34 kandidata, 37 za javne tužioce, sve je transparentno i ne bih ja o tome, nego bih ja o nečemu što nije transparentno, što je izazvalo veliku polemiku ovih dana, a to je, citiram, "Embargo" internet portal - Kako je Miodrag Majić stigao do mesta sudije Apelacionog suda? Gradio je brzo karijeru u Prvom sudu, pogotovo posle Petooktobarske revolucije, jer je veoma brzo zaboravio na ranije mentore. Ko je ovaj čovek? Zvanično, dr Miodrag Majić je sudija Apelacionog suda, sudija bloger, TV zvezda, kritičar vlasti, Vlade, predsednika, pravosudni gladijator koji u studiju američke N1 reže ko na panju, optužuje kolege, nipodaštava tužilaštvo, baš kao da se raspriča sa zapadnim ambasadama. Po političkom opredeljenju čist hermafrodit, sve po potrebi i uvek na usluzi.

Kažu - izabran je za sudiju Prvog opštinskog suda tako što je preskočio na stotine ondašnjih pripravnika i zaseo u sudijsku fotelju bez i jednog dana staža u tom sudu. Za njega su govorili da je voleo gitaru, da svira, da peva i da putuje, uglavnom o trošku drugih. Izgleda da su ta putovanja u samom startu imala i te kako smisla i potrebe za njegovu kasniju karijeru. Gradio je brzo karijeru u Prvom sudu, pogotovo posle Petooktobarske revolucije, jer je veoma brzo zaboravio na ranije mentore, pa je brzometno postao sudija demokrata, privržen uticaju spolja, posebno u oblasti pravosuđa - tvrdi dobro obavešteni izvor iz pravosuđa za "Embargo".

Tako je brzometno postao i istražni sudija, predsednik Veća, portparol, sve dok 2005. godine nije zaseo u fotelju predsednika Prvog suda. Priča se da je tada na jednu drugu urgenciju jednog advokata, bivšeg sudije iz Palate pravde sa Dedinja, političkog kameleona sa maramicom u džepu sakoa lister odela postao predsednik Prvog opštinskog suda. Naime, taj advokat je zamolio ličnog prijatelja, ondašnjeg ministra Zorana Stojkovića, da ga imenuje, odnosno da smeni Batićevog čoveka. Taj izvor u beogradskoj Palati pravde još uvek je tema, zbog one Makijavelijeve - da cilj opravdava sredstvo.

Pričalo se da je ipak fotelju predsednika suda zaradio tako što je ocinkario ondašnjeg predsednika suda, Vojkana Simića, da predmete usmerava sudijama po svom ćefu. Sramota jedna. Idemo dalje.

Taj sudija Majić sudi Srbiji na američkoj N1 televiziji, a oslobađa zlikovce iz Gnjilana.

"Šapčani izviždali sudiju Majića, njegovu knjigu "U ime naroda" nazvali - U ime Amerike", kaže "Embargo" a ja citiram. Sudija Miodrag Majić nije dobrodošao u Šabac, baš kao što su sugrađanima mrski i njegovi domaćini, gradska vlast. Šapčani ne žele sudiju koji sudi državi Srbiji na američkoj televiziji N1, a oslobađa zlikovce iz Gnjilana, koji više vremena provodi na svom blogu, nego u sudnici. Pa, ljudi, da li je to normalno?

Oni ne znaju šta sudija Majić radi u Američkoj ambasadi, ali shvataju odakle vetrovi duvaju i čime se bavi njegova NVO CEPRIS.

Zbog svega toga su negodovali, ne verujući u njegove iskrene namere i ono što je napisao u svojim knjigama koje je promovisao pred malim brojem sugrađana. Godine 2019. 11. juna, taj sudija Miodrag Majić, kao slučajno odabrao je baš Šabac, tu slobodarsku zonu hohštapleraja i muvačina, Zelenovića i Petrovića, da promoviše svoje dve knjige: „U ime naroda“ i „Deca zla“.

Da li novija srpska pravosudna istorija pamti ovakav jedan slučaj da aktivni sudija Apelacionog suda promoviše čak dve knjige? Koliko ja znam, sudije pišu zaista knjige, ali pišu kada odu u penziju.

Znači, ovo je nedopustivo. Da ne bude zabune, svako ima pravo da kritikuje i svako u Srbiji je podložan kritici, ali da pljujete u bunar iz koga pijete vodu, to nigde nije moguće, pa čak ni u zemlji Srbiji, a kao što vidimo, moguće je.

Poznati su nam primeri da sudije iz penzije pišu neke priče iz svoje sudske prakse. Ovaj piše za vreme mandata. Preterao jeste. Šta ćemo sa njim, videćemo. Mada, izbor gostiju na Majićevoj promociji sve govori, da je ovo od promocije knjiga, više od sudske prakse i dobrovoljnog vladanja. Ovo je čista politika i čisto politikanstvo. Ili se možda sudija Majić sprema za novog opozicionog lidera, poput prethodnika, bez narodne podrške ili sa podrškom spolja?

Još par rečenica o ovom interesantnom čoveku, na vrlo negativan način. Majić o Tijaninom zakonu – ostavljanje bez nade se smatra nečovečnim kažnjavanjem, kaže ovaj dotični. Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić usprotivio se usvajanju Tijaninog zakona koji predviđa uvođenje doživotne kazne za neke od najtežih krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta, jer smatra da takve odredbe predstavljaju kršenje međunarodnih konvencija i evropskih standarda, ali i Ustava Srbije. Čovek uopšte nije ni pročitao zakon, tako da nije bio upućen sudija.

On je kao sporno označio to što u slučaju zakona nije bilo javne rasprave. Laže, bilo je. Bila je javna rasprava. Nije se izjasnila struka. Bilo je izjašnjavanje struke. Čovek, prosto, nije upućen, ne interesuje ga. Posebno problematičnim vidi to što ne postoji mogućnost uslovnog otpusta.

Prema međunarodnim standardima, ukazao je Majić, nemogućnost uslovnog otpusta ostavlja bez nade i perspektive, smatra se nečovečnim kažnjavanjem. Da ja ne prepričavam, bio je Tijanin zakon pre mesec dana, apsolutna laž. Čovek, prosto, nije upućen. Kako je upozorio, reč je o kršenju međunarodnih obaveza, ali i najvišeg pravnog akta Srbije. Notorna laž.

Prema Majićevom stavu, stroža kaznena politika u ovakvim slučajevima ne rešava problem, već ga čini složenijim. Čovek ili nije iz struke, kao što nije, ili pročitao zakon nije. Izgleda oba.

Nadam se da je ovakvim izborom sudija došao kraj. Danas biramo sudije i tužioce na jedan transparentan i demokratski način. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Za mene, do 2012. godine, javne nabavke, sinonim je - korupcija, kriminal. A šta se dešavalo? Pa, sve što se ticalo javnih nabavki išlo je preko kumova, rodbinske veze, prijatelja. Opšta katastrofa. Opustošili su ovu zemlju, to već znamo. Dugujemo, zahvaljujući njima, 24 milijardi evra.

Samo grad, zahvaljujući Đilasu, duguje 1,2 milijarde. Obezglavio je ovaj grad. Na grbači naroda se obogatio. Pravio je karijeru na grbači ovog naroda. Sram da ga bude. Tada, 2008. godine, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Nezaposlenih 26%. Đilas je Beogradu ostavio afere, propale projekte.

Hajde da vidimo njegovu najveću aferu. Najveća afera je Most na Adi, koji košta 400 miliona evra. Znači, 400 miliona evra, dužina 0,9 kilometara. Isti takav puta tri, duži i najviši na svetu, most u Francuskoj, košta isto toliko. Što znači - nestalo negde 250 miliona, ko zna gde. Pa, znamo gde je - kod najbogatijeg, kod Đilasa.

Druge afere. Podzemni kontejneri. To je trebalo da bude projekat svetskih razmera, a ispostavilo se da je to bio potpuni fijasko, tek nestalo šest miliona evra.

Netransparentnost što se tiče „Bus plusa“, nema transparentnih javnih nabavki, grad u minusu.

Idemo dalje, seča platana. Nema transparentnosti, nema ni para. Puni se budžet gospodina, privatni džepovi DOS-a i gospodina Đilasa.

A sada da vidimo šta se dešavalo na jednoj od najlepših opština, na opštini Voždovac. Napravili su tzv. „Pazl grad“. Trebalo je da bude divno mesto za zabavu naše dece, 350 miliona je koštao taj propali projekat, nikada nije dobio građevinsku dozvolu, upotrebnu vrednost, nikada, a nalazi se na samoj raskrsnici najprometnijih puteva, nebezbedno, bez toaletnih čvorova, užas jedan. Nijedan jedini dan nije radio, a 350 miliona evra netragom nestalo. Realno, prava vrednost bi bila od 10 do 50 hiljada evra, pa sa sve toaletnim čvorovima. Ni toga nije bilo. Znači, 300 miliona nestalo.

Idemo dalje. Šta bi sa takođe parkom „Terazije“, replika? Sedamdeset dva miliona, ono ruglo. Sad kažu – čiste ovi naši komunalci, pošto se tamo nalazi leglo zmija, pacova i svega ostalog, biće i neverovatno lepa autobuska stanica, 72 miliona za to plus 40 miliona za održavanje, ukupno 112 miliona. Nema.

E sad da vidimo malo šta kaže „Srbija danas“, internet portal, što se tiče i dalje DS vlasti. Nažalost, ja ne znam šta je tim ljudima tamo i šta radi gospodin Saša Paunović. Kaže – Saša Paunović nalazi se i dalje na čelu opštine Paraćin, neće još dugo, a pod njegovim okriljem u toj opštini cvetaju razne malverzacije. Opština Paraćin je, zahvaljujući načinu na koji njome rukovode „lojalni džepovima svojim“ i lokalni javni funkcioneri, postala sinonim za afere, sukobe interesa, nasilje i bahato ponašanje uskog kruga ljudi koji sarađuju sa predsednikom opštine Sašom Paunovićem. Naravno, i tamo ide svaka javna nabavka, ili žena ili svastika ili kum, u ovoj priči ima svega, znači, kompletne rođačke veze.

Prema podacima do kojih smo došli, kaže portal „Srbija danas“ – Udruženje građana „Srcem za naš grad“, možete misliti, konkurisalo je dva puta za isti konkurs za lizing radnika opštine Paraćin, odnosno za nabavku usluga socijalne zaštite, pomoć u kući, a većnik opštine Paraćin Goran Kotačić u obe dokumentacije koje su dostavljene opštini Paraćin potpisan je i kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“. Goran Kotačić, koji je u isto vreme član veća u opštini Paraćin našao se u sukobu interesa jer je Udruženje građana „Srcem za naš grad“, gde je on potpisan kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“, poslalo prijavu na ovaj opštinski konkurs.

Idemo dalje. Jedna od afera koju portal „Srbija“ danas takođe navodi, govori o tome kako je sadašnji direktor Direkcije za izgradnju opštine Paraćin, Aleksandar Milojković, dok je bio direktor „Vodovoda, kanalizacije i gasifikacije“ dao nalog za kopanje bunara u vrednosti od 10,2 miliona dinara, u kome nema vode. Nema vode, što da ima vode. Taj bunar nikad nije ni proradio, a para nema.

Takođe, ostala prazna rupa, verovatno da se napuni njihovim parama. Jedna u nizu afera u Paraćinu uključena i firma „Putotehna“ doo, čiji je vlasnik prema podacima iz APR Aleksandar Ljubinić, pobeđivala na javnim nabavkama koje raspisuju javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin, 248 miliona dinara.

„Putotehna“ je, inače osnovana 15.1.2014. godine, a sve do 2016. godine, nije imala ni jednog zaposlenog. Ta ista „Putotehna“, međutim, 2015. godine, kada nije imala zaposlene, dobila je javne nabavke u vrednosti od 50 miliona dinara. Godinu dana nakon toga „Putotehna“ počinje da dobija zaposlene. Zamislite. „Putotehna“ je u APR registrovana kao preduzeće sa društveno ograničenom odgovornošću, a na javnim nabavkama dobijala je ugovore za izgradnju trotoara, izgradnju puteva, seoskih ulica, fudbalskih terena, itd. Ko je to gradio, to valjda znaju ti koji su zgrtali pare.

Mnogo primera korupcije ima do 2012. godine. Bogu hvala dođe SNS na vlast i 2013. godine smo i doneli Zakon o javnim nabavkama, upravo da bismo stali na put korupciji, kriminalu i od tada počinje da nam raste BDP, drugačija je ekonomija, da gradimo puteve, pruge, da zapošljavamo ljude. Danas je u 2019. godini 11% nezaposlenih, sa tendencijom da taj broj bude za par godina 5%. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o komunalnoj miliciji.

Slušam sadašnju raspravu, pa mi nije jasno, o Predloga zakona održana je javna rasprava koja je trajala mesec dana. Šteta je što tada nisu pali predlozi, sugestije, jer je zaista svako imao pravo da se izjasni, od državnih organa, jedinica lokalne samouprave, lokalne samouprave, zatim, konferencije gradova i opština, nevladinih organizacija. Svako ko je hteo, mogao je da se izjasni o ovom zakonu. I to je dobro.

Umesto da vodimo ovakve polemike, trebalo je tada da se izjasnimo. A, zašto postoji potreba da se na ovakav način vodi diskusija?

Svrha komunalne policiji, sada milicije, biće da reši neverovatan nered koji je nastao 40 godina unazad. Meni je žao što niko nije pričao o Vinči, o najvećoj deponiji, jednoj od 10 na svetu. Pa, to nije napravila SNS, nego su napravili ljudi četiri vlasti, pet vlasti pre toga. Dosovska vlast nije mrdnula prstom. Godine 2011. je bila predizborna kampanja, odvojili su 179 miliona evra za sređivanje Vinče. Jedna od četiri najveće deponije u Evropi. I, šta su uradili? Ništa, nestalo para.

Mi smo po prvi put, sada ćemo tu deponiju zatvoriti, reciklirati. Našli smo strateške partnere, to su Japan i Francuska. Odredili količinu novca, koja je duplo veća, nažalost, zato što ovi ništa nisu radili koji su vladali 12 godina. I, definitivno, uradili smo projekat, odradićemo i postrojenja za reciklažu jednu od četiri najveće deponije u Evropi, 10 najvećih deponija na svetu. O tome treba da pričamo. A, o tome šta nije dobro u zakonu, šta jeste, bila je i javna rasprava mesec dana.

Trebalo je da se uključe svi u tu raspravu. Uostalom, u ministarstvu je postojao sajt. Svako ko je želeo mogao je da kaže svoje mišljenje i da danas imamo malo konstruktivniju raspravu. Ne kažem da to nije dobro, naravno da je dobro, zato postoji plenum, ali da ubrzamo rad.

Slušala sam šta je rekao uvaženi govornik. Postoji jedna stvar, a to je da komunalna milicija ima unutrašnju kontrolu. To je prava stvar. Neće ni znati ko njih kontroliše. Nema tu palice. Nisu oni nasilnici. Mi ćemo zarad građana Republike Srbije, konkretno danas pričamo o Beogradu, moći da napravimo red u ovom gradu koji već ima milion i po do dva miliona ljudi, a imamo samo 360 komunalnih policajaca.

Briga je nekoga bilo za red u ovom lepom gradu. Znate zašto? Zato što su punili džepove. Čitam pre dva dana šta kaže gospodin Balša Božović, naš poslanik koji ne dolazi već tri meseca, povredio se čovek zato što je otvoreno gradilište. Meni je žao ako se povredio čovek, a kako se nije setio Vinče, pa da kaže – moj predsednik nije uradio ništa za Vinču. Petsto miliona je nestalo iz budžeta grada Beograda. Gde je? Pa u džepu gospodina Đilasa i njegovih saradnika. Šta se još desilo? Zašto nije rekao za bahato ponašanje u Sopotu kada je šamarao taj isti Dragan Đilas ljuce, a samo zato što su mu postavljali nezgodna pitanja. Ima nezgodnih pitanja, ali mi o njima raspravljamo, ovo je plenum, otvorena sednica, naravno da treba tako razgovarati.

Afera bezbroj. Mi bar rešavamo problem po problem. Bus-plus afera Đilas, tramvaji afera, podzemni kontejneri afera, Bulevar Kralja Aleksandra afera. Sve same žive afere, 500 miliona nestalo ni tragom. Pri tome, nisu isplatili socijalnoj populaciji socijalna davanja, sramota jedna. Trudnicama su dugovali, milijardu i 200 je bio zadužen grad. Tako se ne radi.

Kaže moj uvaženi kolega Balša Božović da su napravili tim za ove povređene i da se, u stvari, u Beogradu ništa ne gradi. Kako se ne gradi? Kaže – nema 1.000 gradilišta. Tačno nema, ima više od 1.000 gradilišta. Više. Kaže – nema ljudi na gradilištu. Kako nema ljudi na gradilištu? Zašto onda prave taj tim, od koga će, čega da brane? U Srbiji ima 10.000 gradilišta, preko 1.000 gradilišta postoji u Beogradu.

Do leta će biti završen park, najlepši park u Evropi za decu. Radi „Beograd na vodi“, jedan od najlepših projekata u ovom delu Evrope. I ne samo to, uradili smo sve one projekte koji stoje 30 godina, zahvaljujući SNS, koalicionim partnerima i našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem o zakonu, ja bih samo čestitala Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije gospodinu Vučiću, na današnji dan, na Vidovdan, otvoren je aerodrom u Lađevcima, tako radi odgovorna Vlada. Bravo.

Što se zakona tiče, Predlog zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, autoputevi su javna dobra. Kad smo kod autoputeva, u Srbiji nikada u životu, znači u životu, nije više napravljeno autoputeva nego što je to napravljeno 2012. do 2019. godine, napravljenih autoputeva, 470 kilometara. Pravi se 120 kilometara u projekciji da se napravi još 670 kilometara.

Srbija će graditi pet autoputeva. Napravljen je Koridor 10, južni krak, kažu ljudi koji su prošli tuda da izgleda kao spejsšatl, da izgleda kao aerodromska pista. Pozdravljam i jedva čekam da prođem tuda. Do kraja godine biće završen istočni krak, gradi se Koridor 11, gradi se autoput prema južnom Jadranu i to ne samo da se završi do Crne Gore, nego se gradi Ruma, Šabac, Loznica, treći autoput. Gradi se Moravski koridor, četvrti autoput, peti, gradiće se Beograd-Šabac i ko zna šta ćemo još sve da izgradimo. Tako se radi.

Spočitavaše nam ovde da ne zapošljavamo ljude, da je prosečni lični dohodak 26 hiljada. Jeste, ali nije za pola miliona ljudi, nego za one ljude koji godinama nisu radili. DOS je otpustio 400 hiljada ljudi, mi smo zaposlili 200 hiljada ljudi. Otvorili smo 200 fabrika, svaki dan stiže u Republiku Srbiju masa investicija. Tako se radi.

Otvorićemo sledeće godine, imamo najveći projekat ikad, znači radiće se, rađen je projekat u Borči industrijski park, vredan deset milijardi. To radi Republika Srbija, Vlada Republike Srbije. Ne samo to, biće otvoreno deset hiljada radnih mesta, ljudi. Smanjili smo nezaposlenost sa 27% na 11%. Radimo onoliko koliko možemo.

Što se puteva tiče, svaka čast za autoputeve. Setimo se samo DOS-ove politike i 2012. godine. Da nismo došli na vlast bio bi bankrot zemlje, bila bi uravnilovka, živelo bi se kao u Argentini 20 godina bez investicija, užas. Petnaest do dvadeset hiljada bi bio prosečan lični dohodak, i tako taborenje 20 godina. Jel tako bilo? Zahvaljujući dugu koji nam je ostavio Đilas, samo grad je bio zadužen za milijardu i 200. Setimo se malo šta je radio taj čuveni gospodin Đilas? Pa, ne znam šta nije, od afere „bulevar“, čuvena afera, posekao je platane, odveo nas u dubiozu 650 miliona dinara građani su morali da plate to. Bus plus, bio je priveden i on i njegovi saradnici, priznao njegov Aleksandar Bjelić o zloupotrebi „bulevara“. Međutim, došlo je do presude i čovek povukao. Zašto? To treba da ga pitamo, da vidimo šta se dešava. Strašno je bilo živeti u to vreme. Oni nama spočitavaju kako se radi. Ma, radimo fantastično, radimo onoliko koliko možemo i koliko para imamo.

Što se tiče puteva, bićemo ni manje zemlje po broju stanovnika u smislu centralne Evrope, ni veće kilometraže autoputeva. Tako se radi, samo nastavite tako, imate sve čestitke.