Hvala, predsedavajući.

Poštovani članovi Visokog saveta sudstva, tužilaštva, sigurna sam da ste izabrali najbolje kandidate. Među vama je sigurno preko 95% izuzetno poštenih, časnih ljudi i ja sam sigurna čak da je taj procenat i veći.

Međutim, dešavalo se da neki i nisu baš takvi. Neću da navodim imena, sto puta sam pričala o tome, ali nije normalno da neko ko sebe naziva sudijom kaže za silovanu devojčicu od 13 godina da je to folklor među Romima. Nije normalno da taj isti ko je na državnim jaslama ima nevladinu organizaciju, složićete se. Nije normalno da se sa te pozicije kandiduje za predsednika. Ako hoće da se kandiduje, neka napusti sudstvo, pa neka se kandiduje. Nije normalno da pusti „Gnjilansku grupu“ koja je ubijala žene, decu, Srbe. Nije normalno.

Sigurna sam da će se sada, od sutra već, od danas to promeniti i da vi zaista birate najbolje između vas, što me čini jako srećnom. Vis te nezavisni državni organ i tako treba da ostane.

Idu izbori, pa su nekako ljudi iz opozicije poprilično nervozni. Dobijamo takve salve uvreda da prosto ne znam da li da odgovaram na to ili da ne odgovaram. Naravno, nikako neću na njihov način, jer od uvaženog profesora za koga sam mislila da je veliki gospodin, gospodin Vladeta Janković je rekao da smo mi botovi, da smo mi paščad puštena sa lanca. Zamislite izraz paščad puštena sa lanca. Za ove ljude ovde, obrazovane, normalne, drage, koji su od naroda izabrani ovde da se kaže da su paščad.

Taj doktor, profesor Univerziteta, taj kada bi došao, pošto će biti, čujem, kandidat za predsednika grada Beograda, rekao je da će da poruši „Beograd na vodi“. Dotični gospodin je bio naš ambasador u Londonu, pa je video da je parlament ušao u Temzu, dva metra je u Temzi, da je Skotland Jard na promenadi, da su najeksluzivnije četvrti na promenadi. „Beograd na vodi“ je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Nisam sigurna šta će on to da ruši. Tu su ljudi kupili stanove, ljudi sa ovih prostora, stranci i svi ostali. Koga će on to da ruši?

Onda kaže – spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku dinastije Nemanjić kojom se ponosimo, da ga treba izmestiti u Marinkovu baru. Izvinjavam se, ja živim na Voždovcu, nemoj da vređa moj Voždovac. Ja sam lokal patriota. I ne samo to, vređa Palilulu, pa mu onda nije dovoljna Marinkova bara. Tamo žive divni ljudi, Romi, moji prijatelji. Dok sam radila u Gradskoj opštini Voždovac pomagala sam ih koliko sam mogla i kako sam mogla. Vrlo su zahvalni, divni, ljubazni, šta god potražite od njih dobijete. Svi ti isti koji pljuju tu Marinkovu baru i moj Voždovac idu u tržni centar Stadion koji je novonapravljen, od pre par godina.

Što se nisu setili da pričaju da Ripanj nije imao vodu do 2010. godine, nije imao gradski vodovod, stotine porodica nije imalo gradsku vodu nego bunar, pa ode 500 metara da donese? O kanalizaciji da ne pričam. Što o tome nije pričao i on i njegovi pajtosi, da naprave vodovod, da naprave kanalizaciju, da naprave infrastrukturu u Beogradu, koju mi gradimo od 2012. godine, nego priča o rušenju, priča o tome kako ne valja spomenik ovde, nego treba da ide u Marinkovu baru ili u Borču?

Palilula je divna opština, divna. Svaki deo grada Beograda, 17 opština ima, je božanstven. Moja opština je urbano ruralna, divni ljudi žive tamo. Beograd je divan grad, Srbija je najlepša zemlja na svetu. Ako ne volite ovu Vladu i predsednik Vučića, nemojte ne voleti svoju zemlju, ljudi! Pa, vi ste ti koji ste išli kod ambasadora po mišljenje. Mi imamo svoje mišljenje.

Setimo se samo šta je radio, nisam odavno spomenula gospodina Vuka Jeremića koji je vladao Srbijom u vreme pljačkaške privatizacije. Sećate se da su tada prodali 300 hiljada najplodnije zemlje za 50 miliona evra. Znate li koliko sada vrede? Vrede 70 puta više, tri i po milijarde. To su oni radili. Pa Agrobanka, uzimali su kredite bez pokrića, koje smo, naravno, kada smo došli na vlast mi morali da vratimo. Svašta su radili.

Mašinski mozak je 619 miliona odradio. Pa, kako sada mašinski mozak ne stvara 619 miliona evra? Most na Adi košta 400 miliona evra. Isto takav u Francuskoj, duplo duži, dupli širi, košta 200 miliona. Gde nestade tih 200 miliona? To ne pričam ja, to priča Agencija za borbu protiv korupcije. Čujte ljudi, 35 stanova! Kako je to moguće? Kako? Mašinski mozak. Evo, ja sam sociolog, verovatno nisam dovoljno inteligentna da stvorim 35 stanova. Pa, i kada bih imala, poklonila bih ovim ljudima koji nemaju ništa.

U njihovo vreme, 2008. godine je otpušteno 1000 sudija i tužioca, pa smo mi kada smo došli na vlast, mislim na Srpsku naprednu stranku, morali da platimo ljudima odštetu i da ih vratimo na posao 2013. godine. Više od 45 miliona evra smo platili odštete. Naravno, ide sukcesivno. Takve stvari se ne rade. Pa, ovo je najdivnija zemlja na svetu. Ko jednom dođe u Srbiju, vraća se non-stop. Gostoljubivi, gostoprimljivi, valja hrana, sve živo valja. Još uvek smo zdrava sredina.

Ne razumem te porive – ne valja, ne valja, ne valja, ništa ne valja. Pa, kako ne valja? Ovo je najveći patriota otkako znam za sebe, otkako sam učila istoriju, gospodin Vučić. Pogledajte šta je sve napravio, 400 kilometara autoputeva, a u projekciji je još 1200 kilometara autoputeva. Gradi se 10 autoputeva i dve brze saobraćajnice, ljudi! Revitalizirao pruge, 750 kilometara je revitalizirao prugu. Moja koleginica Milanka koja živi u Priboju je putovala osam i po sati, a sada putuje dva i po sata kraće. Kada se revitalizira i ovo ostalo, putovaće kao sav normalni svet. Putovali smo ko diližansama, kad krenemo ne znamo kad ćemo da dođemo.

Gradimo brze pruge, 200 kilometara će biti brzina. Evo, već je bila proba od Beograda do Novog Sada, biće gotovo do marta. Znači, do pola sata će nam trebati do Novog Sada. Zatim, gradićemo do granice, a od granice do Budimpešte gradiće naravno Mađari. Izvanredno! Ne znam šta više nije napravio. Gradi se metro. Renovirane su bolnice. Renovirane su škole. Napravili smo nove vrtiće. Ne kažem da je dovoljno, ali radićemo i dalje. Nikada u životu nismo imali veći budžet za grad. Izdvojili smo za ovu godinu milijardu i 358,8 miliona evra za grad Beograd, da bi grad Beograd izgledao kao što treba da izgleda, kao svetska metropola, da gradimo vriće, da radimo fasade koje su oronule. Da nije došla SNS, Beograd je tako bio mračan. Nije ni čudo, bombardovani smo preko 45 puta, ali ga ljudi vole, ima neku specifičnu energiju.

Ko god dođe jednom, vrati se sto puta, to pričaju svi, od političara, pa preko holivudskih glumaca, pa preko svih ljudi koje sam ja upoznala, obični ljudi koji dođu, Amerikanci, Rusi, ko god, želi da ponovo bude ovde. Sećate se samo koliko je ljudi došlo da živi kod nas, samo zato što imamo izvanredne uslove za život, ne mislim na standard, nego na dobre ljude, dobru hranu i još uvek zdravu sredinu.

Sada bih se vratila na pre neki dan, kada je predsednik Vučić bio na otvaranju Olimpijskih igara u Kini, da ispoštuje tog jednog od najvećih državnika sveta gospodina Si Đinpinga i došao sa izuzetnim vestima, pre svega da će se uskoro potpisati ugovor o slobodnoj trgovini. Moram da kažem da sam bila oduševljena, i ne samo ja, nego čitav normalan svet. Znate šta to znači, meka za investitore, jer će biti minimalne dažbine, ne samo za Republiku Srbiju, nego i za okruženje, pod jedan.

Pod dva, razgovarano je i sigurno će se otvoriti direktni letovi između Beograda i Kine, odnosno Šangaja i Pekinga, što bi bilo izvanredno i za privredu i za turizam, apsolutno za sve. Takođe, najavljena je nova investicija koja će ići na jug Srbije, konkretno ide se u Niš, sledeća će biti u Kragujevcu. Božanstveno.

Setimo se samo šta su ti naši strateški partneri i ovekovečeni prijatelji uradili za Železaru Smederevo. Zaposlili su 5.000 ljudi, što znači da sada 15.000 ljudi može da živi, jer oni imaju porodice. Takođe, revitalizirali su RTB Bor. Ulažu u našu infrastrukturu, grade Fruškogorski koridor, grade mostove, tunele, pruge, grade brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica.

Tako se radi, ljudi. Ako ne volite predsednika, kažite, dajte nešto bolje. Nema bolje, nikad se nije rodio veći patriota. Gospodin Vučić živi za ovu Srbiju, pa to se vidi na svakom koraku.

Takođe, izgradiće se Svetski ekonomski forum za četvrtu industrijsku revoluciju u Republici Srbiji. Da li znate šta to znači? Šesnaest je u svetu, u Evropi su samo u Norveškoj napravljeni i u Rusiji i evo sada u Srbiji. Pa to je boljitak za Srbiju, to je neverovatna stvar. Znači, digitalizacija napredne tehnologije će se raditi ovde, biće povezane direktno sa vladinom kancelarijom, ali takođe i sa organizacijom civilnog društva. Radiće se na biotehnologiji, na biomedicini, na veštačkoj inteligenciji. Tako se radi, ljudi.

Srbija danas i Srbija pre 12 godina, pre 10 godina, evo, znači, mi smo došli na vlast na republičkom nivou 2012. godine, na opštinu Voždovac smo došli 2010. godine, su kao nebo i zemlja. Bilo je te 2008. godine 26% nezaposlenih, danas 9% nezaposlenih, samo zato što smo imali kovid, a i to kako smo odradili kovid, zahvaljujući pameti, brzini i vezama, spoljnoj politici koju vodi naš predsednik gospodin Vučić, je fascinantno. Mi smo prvi imali respiratore, prvi smo dobili vakcine, u početku četiri vrste, sada imamo pet vrsta vakcina. Dobili smo lekove sada. Ljudi, izgradili smo tri kovid bolnice.

I mogla bih da pričam još satima i verovatno ću da pričam možda u ponedeljak, jer toliko toga smo uradili. Ovo govorim samo zato što su izbori 3. aprila i ljudi treba da glasaju za rezultate, samo za rezultate. Živela Srbija!

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, ovo što je malopre govorio moj kolega Mrdić me je jako potreslo. Ne mogu da verujem da u 21. veku neko iz opcije političke koja je izašla odavde, koja ima 1 ili 0,1% maltretira građane. To je nedopustivo. Treba ići kod tih ljudi i videti šta se u stvari dešava. Sramota je to.

Mi smo u ovom visokom domu doneli Kodeks ponašanja poslanika. A šta ćemo sa njima? Pa, oni rade šta god hoće. Doživljavali smo ovde svakakve salve uvreda, od toga da smo sendvičari, idioti, svakakvi, nepismeni, polupismeni, bezubi. Pa, naravno da su ljudi bezubi jer su sve živo pokrali do te 2012. godine. Dali smo im sve da uđu u parlament, u ovaj visoki dom. Ovde treba raspravljati, ovde treba popravljati zakone. Jako bih volela da ovde bude 10, 15 opcija, da diskutujemo, da debatujemo, da kroz amandmane popravljamo zakone, a ne da se tučemo.

Da nismo skočili u pomoć gospodinu Rističeviću ubili bi ga. Gospodin Martin doživeo je stres, tukli njega, tukli gospođu, nisu ga tukli, čovek je jak, ali su bacili miša na njega, povredili mu nos. Gospođa predsednica bivša takođe sa podlivima. Pljuvali su nas, štipali. Dokle, šta, kako? Znam da postoji nervoza, da nemaju podršku građana. Građani prosto hoće rezultate, zato ih molim lepo, kulturno, fino da naprave programe, da ljudi vide šta oni nude. Mi imamo programe, mi imamo rezultate, mi imamo, juče sam govorila o tome, kilometre izgrađenih puteva. Ljudi, u njihovo vreme se izgradilo 30 kilometara puteva za 12 godina, mi 400 kilometara za 10 godina. Evo, sad i mi 12. U projekciji 1.300 kilometara puteva. Gradimo brze pruge.

Danas ću govoriti o obrazovanju, ali ne mogu da verujem da se u 21. veku neko maltretira. Čula sam priču da će sve nas obeležiti ako pobede, pa neće da pobede nikada. Ne može neko ko je agresivan da pobedi. Može neko ko je miroljubiv, koji je lepo vaspitan, koji ima program, ko se na lep način obraća ljudima. Ne možete vi ljude presretati i pretiti im da ćemo svi imati neke poveze i da piše na tom povezu „krao sam“. Ne, nikad u životu nisam krala, nikada u životu i nemam pojma šta je to krađa. Ni ja, ni moje kolege.

Sad treba da budem kao oni. Pa da, Agencija za borbu protiv korupcije je našla 65 računa u 50 i nešto zemalja i 69 miliona evra. Našli su, to nisam ja rekla, 619 miliona evra. Pa odakle čoveku 619 miliona evra? Odakle? Naša plata zna se kolika je, ima na svakom sajtu. Odakle 619 miliona, plus tih 69, plus 35 stanova, plus džipovi, plus pretnje policajcima i ostalima? Nema potrebe za tim. Hajde da budemo kulturni, hajde da budemo fini, nije teško biti fin. Najteže je u životu biti dobar čovek. Hajde da budemo dobri ljudi i da se pomažemo. Ne, nego treba da bijemo ovde nekoga. Ja to nikad u životu nisam radila. Možemo da se raspravljamo i to je jedini način komunikacije u ovom visokom domu. Ono što smo doživeli, bilo – ne ponovilo se.

Kad govorimo o obrazovanju, obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Treba biti obrazovan, jer čovek prosto ima širinu, ima mogućnost, nije teško biti fin. Jako mi se dopalo ovo što je rekao gospodin profesor Atlagić – obrazovanje, a gde je tu vaspitanje? Neko može da bude vrhunski intelektualac, a da bude nevaspitan, da bude agresivan, da pravi horor ovde po parlamentu, kao što se i dešavalo. Znači, nije to poenta. Poenta je da bude i obrazovanje i vaspitanje.

Što se obrazovanja tiče, Vlada Republike Srbije zaista, poneta čitave ove priče, ide ka obrazovanju. Obrazovanje je na prvom mestu, i to je zaista dobro. Govorilo se o tome da naši mladi ljudi napuštaju zemlju. Pa naravno da napuštaju. Otpustili su 400.000 ljudi, zatvorili su 650 preduzeća. Pa gde da rade ti mladi ljudi? Spočitavaju nama da smo mi krivi za to. Pa to nije istina i to svi znaju, pa to oni znaju.

Mladost se polako vraća. Mi svake godine zaposlimo po 100 najboljih lekara, zaposlili smo hiljade medicinskih sestara i doktora. Što se obrazovanja tiče, mi imamo izuzetan kadar, potencijal, u svim sferama, od profesora, doktora nauka, pa idemo na lekare, profesore u školama. Ljudi, naši ljudi su gde god odu jako cenjeni, jako poštovani i to svi znamo. Svuda naprave izvanredne rezultate. Tako je u svim granama, tako je i u sportu.

Pogledajte Đokovića, izuzetno lepo vaspitan, ostavio je utisak na sve ljude, svetski, nikoga nije povredio, oćutao je, vratio se. Pogledajte našeg predsednika, koga je pa on uvredio, gospodin čovek? Pravi spone između istoka i zapada, dovodi privrednike, zapošljava ljude, vraćaju nam se ljudi. Iz budžeta je odvojeno 500 miliona evra za mlade ljude, da se vrate u ovu nam lepu Srbiju, i vraćaju se, pogotovo posle kovida.

Napravili smo četiri naučno-tehnološka parka, jedan u Beogradu, jedan u Nišu, jedan u Novom Sadu, jedan u Čačku, pravićemo ih još. Tu je i Petnica, kao istraživački centar, pravimo Data centar, napravili smo u Kragujevcu, pre neki dan je bilo na TV-u, četiri puta je veći nego što je u Beogradu, izgleda fantastično, po svim svetskim standardima, a ne evropskim. Tako se radi. Tako se pobeđuje u parlamentu.

Meni je strašno žao bilo, 2011. godine cenzus je bio 3%, a kada je trebalo mi da dođemo na vlast digli su na 5%. Mi smo njima spustili na 3%. Ja zaista želim da ovde bude 10 političkih opcija. Zaista, da bude jedna konstruktivna, lepa rasprava, korektna, bez psovki, psovanja, gitara, pljuvanja i svega ostalog. To prosto ne priliči ovom visokom domu.

Znanje je moć. I to je zaista tako. Nema razvoja države i društva bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja. Obrazovanje i nauka su u vrhu prioriteta države i to je nešto što zaista treba poštovati. U narednih pet godina dodatnih 135 miliona evra biće uloženo u obnovu i izgradnju fakulteta, država će nastaviti da ulaže u standard zaposlenih u prosveti, biće povećanje plata, što je izvanredno, jer ti ljudi se zaista trude da edukuju našu decu.

Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji i najkompleksniji proces i sistem, odlikuju ga posebnost i dinamičnost. Znanje je pokretač razvoja u svim oblastima, počev od privrede, preko zdravstva, do odbrane, kulture, sporta, religije, politike i zbog toga obrazovanje prožima sve aspekte društva.

Istorija srpskog naroda pokazuje da smo oduvek imali pojedince koji su bili svuda u svetu prepoznavani, pre svega Nikola Tesla, zatim Milanković, Mileva Marić, Ivo Andrić, Dučić, od sportista Đoković, hiljade i hiljade ljudi koje mogu da nabrajam, ali za to mi treba vremena, jednom sam već govorila o tome. Naši mladi naučnici su svuda u svetu priznati. Gde god i čime god se bave i pokažu rezultate, najbolji su – matematika, hemija, biologija, gde god. To, ljudi, treba poštovati.

E, zato je zaslužna ova Vlada i gospodin Vučić, jer su puta četiri, pet odvojili više para nego 2017. godine. Nagrade koje osvajaju naši đaci na međunarodnim takmičenjima i radovi naših istraživačkih aktivnosti, naših profesora na stranim fakultetima pokazuju da šira međunarodna zajednica prepoznaje domete našeg obrazovanja. O tome svedoče svi koji su sa našim diplomama otišli u svet i pokazali izvanredne uspehe.

U Srbiji danas radi oko 176.955 učitelja, nastavnika i profesora. U osnovne i srednje škole ide oko 1.050.000 naše dece, dok 285.000 njih studira. Rekla sam da treba, i biće, povećanja u prosveti, jer to je zaista, pored porodice, druga vrsta edukacije. Naša dece zahvaljujući školstvu su i prepoznatljiva svuda u svetu.

Ono što je još bitno reći je da se svake godine uvećavaju ulaganja u obrazovni sistem. Evo, sada je na nivou od 252 milijarde dinara, što je za 43% više u odnosu na 2017. godinu.

Šta još treba reći? Možda nešto o dualnom obrazovanju, koje je izuzetno važno. Sećate se kada smo počeli da pričamo o tome da smo imali neverovatne kritike od opozicije, kako su rekli, da se mi polako ali sigurno seljačimo, poseljačimo, što nije tačno. Dualno obrazovanje je vrlo na ceni. Mi danas nemamo ni tesare niti vodovodžije. Sigurna sam da će neko ko se bavi vodoinstalaterstvom imati za par godina veću platu nego menadžer, nego mi ovde, jer ih nema, naprosto ih nema. Beograd na vodi uvozi radnike. Dualno obrazovanje ne donosi samo siguran posao, već i odgovornost i ozbiljnost, što je jako važno. Mladi ljudi se osamostaljuju, a samim tim mogu da prave i svoje porodice, jer imaju od čega da žive.

Srbija danas ima problem sa stolarima, zavarivačima, klesarima. Nažalost, na gradilištima kojih ima 65.000 trenutno u Srbiji rade uglavnom zanatlije iz regiona. Nemamo zanatlija, moraćemo sa strane da dovodimo te ljude i zato je dobro što smo potpisali taj mali ili „Mini Šengen“ između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, jer ćemo imati četiri vrste slobode, što znači kapitala, robe, ljudi i usluga, prepoznavanje kvalifikacija i, eto to, moći će ljudi da dođu da rade ovde sa ličnom kartom, mi ćemo moći da idemo tamo, što je od izuzetne važnosti.

Dualno obrazovanje čini 10% ukupnog srednjeg stručnog obrazovanja, dualni profil je 16% ukupnog broja profila, dok 18% škole ima dualne profile u svojoj ponudi. Broj učesnika ili učenika škole i kompanija, kao i dualnih profila iz godine u godinu raste pa je danas deset puta veći u odnosu na početak, što je dobro. Tako će školske, to je bilo, 2014. i 2015. godine bilo je njih 400, pa je 2018. i 2019. godine bilo 4.500, dok je danas ta brojka značajno veća.

Gospodo o ovome se još uvek mnogo toga pričati. Obrazovanje i kultura su izuzetno široka teme. Mogu samo reći da 2012. godine, ako se sećate kultura je bila potpuno u zapećku, ništa živo nije radilo. Meni je bila delegacija, nije važno iz koje zemlje, zamolili su me da te 2014. godine pokažem Nacionalni muzej. Ja sam rekla da se renovira, nažalost bio je zatvoren, Muzej savremene umetnosti, nažalost bio zatvoren, sve je bilo zatvoreno, hram Svetog Save se radio, nije ga niko doradio nego predsednik Vučić.

Možemo sa ponosom reći da ga je završio. Smederevska tvrđava nedovršena. Završio, ko? Vlada, gospodina Vučića, predsednika naše Republike, Ram tvrđava koja je potpuno revitalizovana, koja je počela da se bavi turizmom. Ovi ljudi koji žive tamo su procvetali. Znači, kultura je način života. U kulturu treba ulagati.

Što se tiče ovih kandidata, ja ću glasati za njih, naravno kao i sve moje kolege.

Još jedan apel opoziciji. Budite kulturni, budite fini, mi ćemo vam vratiti na najlepši mogući način. Ponašaćemo se prema vama kao i do sada, sa poštovanjem. Mi smo kolege, trebamo biti kolegijalni. Zaboravite nasilje. Nasilje je pogibeljno za sve nas. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, govoriću o izgradnji autoputa jednog i brze saobraćajnice, jer mislim da je infrastruktura nešto bez čega se ne može. Ako hoćemo strane investitore, naravno da moramo da radimo infrastrukturu, a to radi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, i to intenzivno.

Zahvaljujući tome što imamo izuzetno razvijenu sada u odnosu na pre 50 godina, jer nikoga nije bilo briga da li treba da se radi infrastruktura, polako, ali sigurno radimo. Trenutno je u projektima 1300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica i ja ću krenuti redom. Taksativno ću nabrojati šta će se sve graditi, jer ljudi treba da znaju. Od 2012. godine se samo gradi kompletna infrastruktura.

Mi trenutno u Srbiji imamo 65.000 gradilišta. Srbija je nekada bila na kolenima, a danas je kao feniks, upravo zahvaljujući gospodinu Vučiću, predsedniku i ovoj Vladi. Mi danas imamo direktnih stranih investicija 3,9 milijardi. Mi danas imamo 320.000 ljudi zaposlenih. Setimo se samo 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Tada je nezaposlenost bila 26%. To ću govoriti non-stop, jer ljudi treba da znaju kako je bilo nekada, a kako je sada. Znači, danas je nezaposlenost 10,5%, jer smo imali Kovid dve godine. Da nismo, nezaposlenost bi iznosila 7,5%, a evropski prosek je 5%. Tako se radi. U Srbiji se gradi. Sve se gradi.

Idemo redom. Gradi se autoput od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume ili Fruškogorski koridor. Šta to znači? Pa, povezaćemo, što se tiče Moravskog koridora, centralnu Srbiju sa Koridorom 10 i Koridorom 11. Šta to opet znači? Razvitak privrede, razvitak turizma, povezivanje lokalnih samouprava, dovođenje investitora, apsolutni boljitak za Republiku Srbiju.

Takođe, i za Fruškogorski koridor. Nikoga nije bilo godinama za infrastrukturu u Vojvodini, u toj prelepoj pokrajini našoj, severnoj. Kad krenete, transportni saobraćaj pored Iriga samo se ljuljaju one kuće, samo što se ne sruše. Toga više neće biti.

Znači, povezujemo Novi Sad sa Rumom, povezaće se lokalne samouprave, radićemo na turizmu. Jer, tamo, na Fruškoj gori imamo 22 predivna manastira, tamo je naš mali Hilandar. Napokon Srbija živi, napokon se Srbija razvija.

Ono što je mene strašno pogodilo. Da, još jedna rečenica. Pre neki dan je otvorena deonica puta od Preljine do Pakovraće, 11,5 kilometara. Znači, do Požege imamo samo još 20 kilometara, a onda idemo dalje do Boljara.

Povezujemo se sa svim republikama. Tako se radi.

Gospodin Vučić je potpisao „mali Šengen“, četiri vrste sloboda sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Šta to znači? Pa, četiri vrste sloboda. Opet ekonomska nezavisnost, moć. Kad su ljudi zadovoljni svojim platama i svojim standardom neće se međusobno sukobljavati, nema ratova.

Ljudi, jedna Švajcarska sa svojim kantonima, ja sam pitala kako to da tamo nema nikakvih sukoba? Pa, nema. Imaju dobar standard, ljudi su zadovoljni svojim platama. Tako će biti i u Srbiji. Imamo četiri vrsta sloboda, kapitala, robe, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, brzina. Samo na jednom mestu će se vršiti carinjenje robe, neće biti zastoj od 75 sati, neće roba da se pokvari. Tako se radi.

Idemo dalje. Renovirane sve škole u Srbiji, renovirane bolnice. Nešto što se nije radilo 50 godina. To ljudi treba da znaju. Evo, pogledajte Beograd. Biće gotova prva faza Kliničkog centra, što je izvanredno. Gradi se „Tiršova 2“. Napravili smo tri Kovid bolnice. Imamo pet vrsta vakcina. Do pre mesec, dva dana četiri, sad pet. Pa mi imamo najviše vakcina u Evropi.

Ljudi, ova mala zemljica koja je bila na kolenima do pre samo par godina se izgrađuje, postaje moćna. Zašto? Zato što imamo lidera koji je patriota. Kad čujem nekog kvazi kako sebe naziva elitom, koji kaže da spomenik Stefanu Nemanji koji je rodonačelnik Nemanjić dinastije treba da bude u Marinkovoj bari. Sram da ga bude. Zašto vređa moju Marinkovu baru?

Ja sam sa Voždovca. To je jedan od najlepših delova Voždovca. Tamo žive moji prijatelji Romi koji pomažu svima, koji su jedan veseo i dobar narod. Šta je time hteo da kaže? Sram da ga bude. On će da određuje gde će šta da bude. Treba da bude tamo gde jeste rodonačelnik dinastije.

Pre neki dan smo čuli objavu u svim medijima da je na našeg predsednika trebalo da se izvrši atentat. Sramota jedna. Zašto? Pa zato što je to hiljaditi put da mu prete. Zato što je moćan, zato što smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, zato što imamo najveću privredu, zato što smo sa duga od 78% zaduženja Republike Srbije 2012. godine BDP-a došli na 52%, zato što razbija narko kartele, zato što ganja kriminalce, e zato hoće da nestane taj jak čovek koji je prevazišao granice Srbije. Može da vlada kojom god hoće zemljom. Vrhunski intelektualac, govori jezike, najveći patriota. Hajde kažite mi unazad 50 godina ko se ovoliko zalagao za Srbiju. Njemu je cilj da napravi nešto, a napravio je mnogo toga.

Digitalizacija. Ko? Pa SNS, odnosno Vlada. Školstvo, obrazovanje, sve SNS, odnosno gospodin Vučić i Vlada.

Brze pruge. Pa napravili smo i revitalizovali 750 kilometara pruga. Moja draga koleginica je putovala osam sati od Priboja do Beograda, danas 5,5 sati. Putovaće i dva sata kad se naprave brze pruge.

Evo, brza pruga pre neki dan testiranje. Završiće se brza pruga od Beograda do Novog Sada do marta meseca, pa onda idemo do granice. Takođe radi mađarska strana. Moći ćemo za tri sata da budemo do Budimpešte. Postoji li nešto bolje? Jedna moderna zemlja dobrih ljudi.

Mi ovde gradimo mostove, pruge, puteve. Spajamo ljude, ne razdvajamo. Svako ko želi da ovoj zemlji naudi neka se skloni od nas. Mi to nismo zaslužili.

Mnogo toga može da se kaže. Pre svega, imamo najveće projekte u ovom delu sveta. To su, evo, izgradnja metroa, zatim „Beograda na vodi“, i o tome je bilo povika, da će da se sruši „Beograd na vodi“. Bože Gospode, ja po nekad pomislim da ti ljudi, hajde, mislim, nije moj vokabular da nekog vređam, ali da ih ima ili sa šifrom ili nisu normalni. Šta da ruše? To su ljudi platili. To su ljudi kupili. To je najlepša promenada u Srbiji, i ne samo u Srbiji, nego na ovom delu svetu. To ne kažem samo ja, nego svi ti koji pljuju i pričaju tako ružne stvari tamo sam ih videla, tamo šetaju, jer je prelepo. Svako od njih mašta da ima tamo stan.

Imamo dobre, kvalitetne kadrove, dobro radimo, ne krademo za razliku od njih.

Hajde malo da se prisetimo šta su oni radili? Gde nestade 619 miliona evra? Ko ih je uzeo? Pa Đilas. Kako? Malo na mostu, malo kaže njegov, kako beše reče, njegov inženjerski mozak, zahvaljujući mašinskom mozgu zaradi on tolike silne pare. Nije to samo 619 miliona evra, 35 stanova, 65 računa od Crne Gore, Makedonije, pa redom. Kako je to moguće neka mi neko objasni?

Znate šta je 619 miliona? Evo, koridor košta 400 miliona. Znači, možemo da napravimo koridor i možemo da napravimo prugu, da završimo jedno 10 pruga. Vrati pare Đilase, vrati pare. Sudiće ti ovaj narod. Ne samo Đilasu, svakom ko je krao, otimao od građana Republike Srbije.

O tome kako mi radimo najbolje govore ovi mladi koji su danas u Skupštini koje poštujemo, koje cenimo, koji toliko toga znaju, sami intelektualci. Zovu nas sendvičarima. Ko je ovde sendvičar? Elita, e to je elita, nikada neko od nas nije njima spočitavao da su krezubi, da su nepismeni, da su ovakvi, onakvi. Ova deca ovde što sede imaju fakultete, mastere, doktorate, rade, svi radi i nemaju putera na glavi kao oni.

Treba da se zapitaju zašto to rade, ovo je naša zemlja. Zašto su non-stop išli kod stranih ambasadora, zašto? Ovo je samostalna nezavisna zemlja u kojoj se mladi polako, ali sigurno vraćaju.

Ono što mi je stalno na pameti je prokreacija. Kažu, za vreme Vučića otišli ljudi u svet. Sram ih bilo, pa otišli su 2008. godine kada je 400 hiljada ljudi otpušteno, što znači milion i 200 hiljada ljudi nije imalo šta da jede. Otpustili su hiljadu sudija, pa smo mi morali da vraćamo njihove dugove. Platili smo preko 40 miliona evra štete tim ljudima. Normalno i treba. Samo zato što nisu bili u funkciji tadašnje vlasti. Prvi je M.M, sudija Majić, valjda ćemo imati još neki koji je rekao za silovanje da je to folklor, koji je pustio Gnjilansku grupu.

Ne znam odakle da krenem da pričam. Hoću građanima Republike Srbije taksativno da navedem sve. Mi gradimo vrtiće, mi gradimo škole, a oni su za „Heterlend“ samo za tablu koju su postavili, koja košta milion evra, gde se dede tih milion evra. Sada smo mi završili. Onda, „Pazl grad“, promašena investicija, replika Beograda, sve same gluposti, podzemni kontejneri, seča stabala. To bi trebalo malo da se preispita. Svako od nas ko je krao treba da bude iza rešetaka godinama.

Mogla bih da pričam čitav dan o tome šta smo sve uradili, ali ima i drugih kolega. Ono što je meni jako značajno to je stimulans za rađanje, za prokreaciju. To smo već govorili, ali moram da naglasim da smo kupili zgradu koja se renovira i koja će biti klinika za veštačku oplodnju. Do sada je bilo da možete dva, pa onda četiri puta besplatno da idete na oplodnju, a od sada ova Vlada i gospodin Vučić, dok možete da izdržite, jer ovoj zemlji fale deca.

Završićemo mi i to, završićemo mnogo što-šta samo da smo živi i zdravi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću iz Visokog saveta sudstva, pre svega želim da izrazim iskreno saučešće porodici Branka Marinkovića, divnog čoveka, velikog prijatelja, čoveka koji je na najbolji mogući način radio svoj posao, omiljenog čoveka.

Što se pravosuđa tiče, pravosuđe je nezavisna grana vlasti i zaista veliki procenat, najveći procenat sudija časno i odgovorno radi svoj posao. Međutim, i on ima jedan mali procenat tih sudija koji to tako ne rade, a trebalo bi.

Naime, ja ću sada da govorim o tome kako je Udruženje sudija i tužilaca uputili otvoreno pismo sudiji Majiću.

Taj sudija Majić, a znamo ga svi, ali neću ja govoriti o njemu nego o tome šta o njemu misle njegove kolege. Pita Udruženje sudija i tužilaca - zašto ste, gospodine Majiću, ćutali kobne 2009. i 2010. godine, kada su stotine naših kolega izbačeni na ulicu, kada su osramoćeni, pogaženi, samo zato što se nisu uklopili u viziju pravosuđa kakvu je imala tadašnja moć? Kolega Majiću, ljudi profesionalci, sudije i tužioci su precrtavani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni.

Sve vam je to bilo, ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu, moralo biti poznato, ali ste ćutali. Niste pisali, niste tvitovali, niste se slikali. Tada ste u najboljem slučaju statirali, a ipak poleteli i preleteli lestvice u pravosuđu.

Podsećamo vas na vaše reči da se svaka vlast trudi da za svog mandata na najviše i najodgovornije pozicije postavi ljude koji su po njenom ukusu i meri, i tako sebi obezbedi branu od zakona i u periodu kada njihova vladavina prođe.

Da li je to razlog iz kog ste vi, uvaženi kolega Majiću, sa mesta opštinskog sudije sa svojih tada 40 godina života i devet godina sudijskog staža izabrani za sudiju Apelacionog suda?

Uz vaše pravničke kvalitete i, kako se predstavljate, uz vaše kritičko razmišljanje, da li vam je palo na pamet da ste iz nekog drugog posebnog naročito važnog državnog interesa izabrani na to mesto?

Da li ste svojim naučnim radovima "oprali", po vašem i njihovom mišljenju, sramnu prošlost u kojoj ste vredno i angažovano učestvovali u suđenju NATO alijansi?

Da li ste glorifikujući rad Haškog tribunala uspeli da ih ubedite da ste se promenili?

Da li ste u ranijem radu u sudu pogrešili, da ste bili mladi i da niste razmišljali, da niste znali, da su vas zaveli drugi?

Da li ste time oprali mladalačke grehe i dodvorili se tada aktuelnoj vlasti? Uz to, vama su se u tom letu iznad kukavičjeg gnezda, te famozne 2009. i 2010. godine pridružili i vaši današnji zdušni saborci sa kojima danas, tobož, branite pravosuđe i male uplašene sudije od svoje države.

Svakom ko samo na tren zastane da razmisli mora biti jasno da, zapravo, samo branite svoje pozicije od nailaska novih, neukaljanih, nezaduženih, koji su rešili da izađu na vatrometinu pravosudnog života.

Nije vam dugo trebalo da sa svojim spoljnim dugom zaduženim istomišljenicima osmislite način da pokušate da diskreditujete svakog ko bi vam mogao pokvariti planove i poljuljati temelje vašeg malog, a tako moćnog carstva. Počeli ste da klevetate, počeli ste ili bolje reći, nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate i u inostranstvu. To je odraz slabosti, nemira i panike. Više smo od vas očekivali, gospodine Majiću.

Najlakše je dezavuisati neistomišljenika, po vašem tumačenju protivnika, tako što ćete demagogisati o njegovoj tobož sprezi sa državnim vrhom i isključivo ličnim interesima.

Mi se međusobno ne poznajemo i zajedno radimo na odbrani struke od svih najezda nepravde, diskriminatorskih sila još od 2012. godine. Tada niko od vas, uvažene starije kolege, nije hteo ili nije smeo, imao interes da stane u zaštitu prava hiljada sudijskih i tužilačkih pomoćnika koji su preko noći zakonima iz 2009. godine ostali bez svake šanse i nade u pravosuđu.

Dok smo se mi sami pred Ustavnim sudom borili za svoja prava, gde ste tada bili vi, gospodine Majiću? Čime ste se tada bavili? O čemu ste tada pisali? Sećate se te 2009/2010 godine, kada je bilo izbačeno na ulicu više od 1.000 sudija.

Kada smo došli na vlast 2012. godine, mi smo, naravno, refundirali štetu tim ljudima. To nas je koštalo 44,7 miliona evra. Zamislite šta se moglo izgrditi za te pare da ovi pre nas nisu radili to nečasno delo?

Jedno je sigurno, niste pisali o soroševskim fondovima i fondovima Albanskog helsinškog komiteta. Iako je u mnogim medijima objavljena na tu temu, čini nam se olako ste je preskočili. Nijedne reči o tome ni na blogu, ni u namenskim medijima, ni na globalnom sredstvu opismenjavanja „Tviteru“.

Slažemo se, nije lako braniti tezu da novac za vaše projekte transparentnosti pravosuđa Srbije dolazi iz takvih izvora. Ako je to razlog našeg neslaganja, vašeg pokušaja da diskreditujete naše udruženje, da nas nazivate uvredljivim imenima, ne brinite, budite spokojni, uvaženi kolega, i prenesite svojim partnerima da mi nismo zainteresovani za te pare. Sa vašeg izvora vodu piti nećemo.

Mi imamo samo sredstva koja zarađujemo od našeg zajedničkog poslodavca svakog 15. i 30. u mesecu po koeficijentu utvrđenom u zakonu. Finansiramo se od članarina onih kojima nije žao da i od te male plate odvoje deo za viši cilj i iz ličnih sredstava opet od tih plata. Priznajemo, nije lako, ali je pošteno i to je dovoljno.

Sudiji i tužiocu je dovoljno to što je pošteno, a uložiće napor da prevaziđe to što nije lako uz nadu da ćemo se izboriti za bolje, ali biće sve lakše kada sudije i tužioci budu objektivno vrednovani, kada budu napredovali samo po osnovu radnih, a ne paradnih kvaliteta i kada se pošten sudijski i tužilački rad bude i materijalno cenio tako da im pruži dostojanstveno dostojanstvo i dignitet u skladu sa odgovornošću posla koji svakodnevno rade.

Drage moje kolege, o ovome još ima pet strana. Ja ću sledeći put nastaviti da bi moje ostale kolege mogle da govore.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, pravosuđe je nezavisna grana vlasti i zaista većina sudija i tužioca radi svoj posao časno i pošteno, međutim, postoji onaj mali procenat koji to ne radi.

Jedan od sudija, ja ću mu sada reći samo inicijale, svi znamo o kome se radi ali ću kasnije da kažem ime i prezime, ne kao ja nego ću citirati šta kaže Udruženje sudija i tužilaca, a sada ću reći da me čudi da niko iz tužilaštva nije pokrenuo postupak zbog silnih uvreda i pretnji smrću gospodinu predsedniku, Aleksandru Vučiću.

Niko nije pokrenuo bilo kakav postupak, a radi se o prebijanju njegovog brata, radi se o stalnom maltretiranju kompletne porodice, o njegovoj deci. To je slučaj bez presedana. Nikada u istoriji nisam čula da je neko pričao, omalovažavao, pretio deci bilo kog predsednika na svetu. Sramotno je to.

Zašto jedan reditelj, verovatno nije dobio novac za svoj projekat, preti smrću i kaže da gospodin Vučić treba da završi kao što je završila porodica Čaušesku u Rumuniji? Sramota jedna. Taj čovek treba da odgovara. Kome on preti? Predsedniku države? Sramotno.

Zašto je Vučić kriv? Zato što je napravio 400 km auto-puteva? Hajde, setimo se koliko su oni za 12 godina vlasti napravili auto-puteva? Hajde, 32 km, 34 km, a mi za devet godina napravili 400 km auto-puteva. Trenutno se gradi 250 km auto-puteva. Jel zato kriv gospodin Vučić? Zašto je kriv? Zato što u projektima ima još hiljadu kilometara da se izgradi auto-puteva? Jel mu se zato preti smrću? Jel zato što je napravio 750 km železnica, što se završava, sledeće godine će biti puštena u rad, brza pruga od Beograda do Novog Sada, brzina 220 km? Jel zato kriv?

Jel kriv zato što je otvorio preko 260 fabrika sam, što je zaposlio preko 250 hiljada ljudi? Jel zato kriv? Jel mu se zato preti smrću?

Jel kriv što posle 50 godina praznih priča o izgradnji metroa je počela izgradnja metroa? Jel kriv za najveći projekat u ovom delu sveta "Beograd na vodi", najlepša i najveća promenada u ovom delu sveta? Jel zato kriv? Jel kriv što brine o zdravlju građana Republike Srbije, pa je otvorio i napravio tri kovid bolnice? Imamo pet vrsta vakcina, dragi moji, građani to treba da znaju. Jel kriv zato što je sada kupio lek, jedan od 10 u svetu državnika je kupilo lek i naš predsednik Vučić? Jel ga zato treba ubiti?

Da li je kriv što je zaposlio ljude? Dakle, 26% je bilo nezaposlenih 2012. godine, sada je 10,5%, zato što smo imali koronu. Da li je zato kriv?

Tako bih mogla do sutra, šta je čovek sve napravio i šta radi. Da li je kriv što je potpisao „Mini Šengen“ i što ćemo imati četiri vrste slobode? Da li je zato kriv? Pa, treba ga veličati u zvezde.

Sada malo o sudiji M.M, zatim ću citirati posle šta kaže Udruženje sudija i tužilaca. Taj sudija M.M, ozloglašeni sudija, M.M. Kako je moguće da jedan sudija ima nevladinu organizaciju? Ja bih volela da mi neko objasni. Mislim da je to sukob interesa. Kako je moguće da taj sudija pusti ozloglašenu Gnjilansku grupu? Setimo se ko je bila Gnjilanska grupa – ubice koje su ubijale Srbe, koje su silovale Srpkinje, koje su sekle i pekle dojke, to je bila ta grupa. E, gospodo, taj M.M. je oslobodio tu grupu. To je taj gospodin.

To je gospodin koji je rekao za silovanu devojčicu od trinaest godina da je to folklor među Romima. Sram ga bilo! Ne, to nije folklor. To je teško delo i za takvo delo treba se ići u zatvor, barem dvadeset godina, što se mene tiče.

Sada ću, pošto ja ovde imam pet strana o tome šta kaže Udruženje sudija i tužilaca. Naravno da neću da navedem sve, ali deo hoću. Znači, sad ću reći ime i prezime, jer ne kaže Ljiljana Malušić, nego kaže Udruženje sudija i tužilaca.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije uputilo je otvoreno pismo sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću u kome želi ovom vrhunskom sudiji, pod znacima navoda, kako sam sebe predstavlja javnosti, da skrene pažnju da probleme sa svojim super egom, gospodin ima jak super ego, i samoreklamom ostavi za sebe, kao i da u tom svakodnevnom isticanju svog besprekornog rada, možete misliti na šta to liči kad čovek sam sebe hvali, izostavi uvrede na račun svojih kolega, drugih sudija.

Uvaženi kolega Majiću, kaže Udruženje sudija i tužilaca, dozvolićete da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države postoji još mislećih ljudi koji se iz dana u dan hvataju u koštac sa svojim poslom, rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i, za razliku od onih koje vi poznajete ili prepoznajete, ne čekaju mig ni sa vrha, ni sa strane da im kažu kako da sude.

Molimo vas da vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od vaših ilustracija. Dok vi pišete basne, drugi pišu presude.

Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju. Nemaju ljudi nevladine organizacije, oni rade za platu samo od svoje države.

Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucije i vladavine prava.

Obraćamo vam se sa molbom da svoje probleme sa super ego frustracijama i neopisivom potrebom za samopromocijom uokvirite između korica vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite u beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi vaš lik koga se svesrdno trudite da prestavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa.

Nismo zaboravili da ste umeli da pogodite u srž problema, da prepoznate neke deformitete sistema, ali i tada nismo mogli, kaže Udruženje sudija i tužilaca, da ne primetimo jednu nedoslednost u vašem navodno revolucionarnom poletu, a zapravo samo demagogiji.

Pričali ste o sistemu koji je porozan, selektivan prema poslušnima, blagonaklon prema sledbenicima koji su spremni da zanemare savest, pa možda i sam zakon da bi udovoljili moćnom.

Možemo da kažemo da se i tu slažemo sa vama, što bi rekli – ne bismo vam ni zarez mogli staviti, ali počelo je da nas proganja pitanje zašto to govorite sada, tek sada? Zašto ste ćutali kobne 2009. godine i 2010. godine, sećate se, kad je bilo otpušeno preko 1.000 sudija, pa smo mi kad smo došli na vlast morali da isplatimo ljudima koji su ničim izazvano dobili otkaze, samo što nisu bili lojalni tadašnjoj vlati, 44,7 miliona evra? Bilo, ne ponovilo se.

Kolega Majiću, ljudi profesionalci sudije i tužioci su precrtavani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. U toj nesrećnoj reformi su u najvišim pravosudnim telima, čiji sastav i strukturu sada želite da prikažete kao sjajnu, osnovanim radi zaštite prava sudija i tužilaca, na najflagrantniji način kršeni zakoni, pa i sam Ustav ove države.

Odvajali su tada žito od kukolja, čemu se načelno ne protivimo i smatramo da mora da postoji odgovornost prema radu i građanima, ali odvajanje žita od kukolja se ne može raditi po spiskovima lokalnih partijskih odbora, uz rukom dopisane komentare lokalnih poslušnika koji znaju da je sudija taj i taj blizak sa ovim ili onim.

I tako, gospodo. Sleći put ću da nastavim. Znači, to nisam rekla ja, nego Udruženje sudija i tužilaca, a ja molim tužilaštvo da odreaguje na sve policajce koji su jedva ostali živi, da odreaguju za onaj slučaj gde su policajcu polomljene noge, da odreaguju za ovakve slučajeve gde se maltretira predsednik svaki dan, preti mu se smrću.

To što govorimo, neko govori ko šta hoće, svako govori o sebi, ali decu nam ne dirajte.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na svoje izlaganje, ja ću pre svega da podržim svoju koleginicu, gospođu Malović koja je na najstrašniji način uvređena, jer je na tvitu bila jasno izražena pretnja, što znači – ako misliš onako kako ja ne mislim, bićeš ošišana do glave. Što bi u prevodu značilo – bićeš ponižena.

Evo, prva se javljam za to šišanje. Sram ih bilo! Možete misliti kakav je to muškarac, koji je to profil muškarca, muškarčine. Nekad su spaljivali veštice samo zato što su mislile drugačije, a bile su i lekarke i bile su iznad vremena. Nas će da bese. Tako da to što je upućeno gospođi Malović je nešto što može da bude u srednju kategoriju nasilja.

Mi smo ovde bili tučeni. Gospodin Marijan umalo nije poginuo da nije bilo stranačkih kolega ubili bi ga.

Gađali su gospodina Martinovića, cepali sakoe, pljuvali nas. O vređanju?

Pa, to mu dođe ko dobar dan. Ali, pobedićemo ih, gospodo, jer mi imamo rezultate rada, a oni nemaju ništa. Eto! Da nas guraju, da nas pljuju, da nas, oni kažu - omalovažavaju. Ne mogu oni nas poniziti. Može čovek samo samog sebe da ponizi.

Sećate se samo kako su nam pretili što se ministarke tiče, da će biti silovana? Pa, to je slučaj bez presedana. Maltretiraju decu našeg predsednika svaki dan. Jedno, drugo, treće dete. Maltretirali su mu roditelje. Maltretiraju i njega. Njega će da bese. Sve nas će da pobese. Pa, znate zašto će da nas bese? Jer jedino na taj način mogu da dođu na vlast. Oni rezultata nemaju, rezultate rada. Nemaju ništa. Nemaju program. Samo nasilje, nasilje, nasilje.

Kada pogledamo, u neku ruku i dobro je što je sada pred izbore, pokazuju svoje pravo lice. Setite se samo gospodina Đilasa koji je, kada ga je zaustavila policija, rekao – hajde, bre, skloni se i opsovao, što ja nikada neću u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom visokom domu, jer je čast biti ovde poslanik. Rekao je takođe – zapamtićeš me kada dođem na vlast. Pa, jel tako nešto treba da dođe na vlast? Ovo je pristojna Srbija.

Što reče moj uvaženi kolega Mrdić, bilo je 100 hiljada ljudi na ovom platou SNS-a i pristalica SNS-a bez ijedne razbijene žardinjere, niko nije bio povređen. Tako se radi.

Ja ću danas govoriti, naravno, o infrastrukturi, jer mislim da bez infrastrukture nema nama investicija, nema nama boljeg života. Samo u prošloj godini direktnih stranih investicija je bilo 3,6 milijardi evra. Svake godine napredujemo zahvaljujući dobrom, organizovanom radu, zahvaljujući Srbiji koja napreduj. Mi smo faktor stabilnosti u regionu. Mi smo danas respektabilna sila, samo zato što vodimo mudru politiku. Radimo. Ovde se radi, ovde se gradi.

Mi danas u Srbiji imamo preko 67 hiljada gradilišta. Uposlili smo građevinu. Ovde se gradi, ovde se radi. Uposlili smo preko 250 hiljada ljudi, a oni su otpustili 400 hiljada ljudi 2008. godine. I ne samo to, otpustili su 1000 sudija, pa smo mi morali da refundiramo dugove, 43 miliona evra tim ljudima koji su ostali bez posla.

Jel znate zašto? Pa, samo zato što nisu bili lojalni vlasti, kao što je to bio sudija MM, da mu ne dajem na popularnosti, jer je on poprilično omražen u narodu, a znate i zašto. Jer je pustio gnjilansku grupu, tu istu grupu koja je sekla i pekla dojke Srpkinja. To je taj koji o svakome ima ponešto ružno, samo o sebi lepo, pa se kandidovao i za predsednika. I ne samo on, nego svi koji su bili u opoziciji.

Ja im želim sreću i želim da se opamete i da krenu da stvaraju program i da taj program iznesu, pa će ljudi možda i dati neki procenat njima, što bih ja jako volela. Jer, evo, ovde ima 200 poslanika samo iz SNS, a ja bih volela da to bude šaroliku, da raspravljamo u ovom visokom domu, jer tako se radi. Ali, ako budu nastavili sa nasiljem, ja mislim da nikada neće ući u ovaj visoki dom.

Da ja nastavim sa infrastrukturom. Kredit odobren za put Ruma-Šabac-Loznica iznosi 14 milijardi i 900 miliona dinara i od izuzetne je važnosti. U tri etape je napravljen projekat izgradnje. Prva deonica će biti autoput Ruma-Šabac, a druga faza će biti most koji će se napraviti na Savi u Šapcu. Treća faza izgradnje će biti brza saobraćajnica do Loznice. Ovo je izuzetno važno za čitav ovaj okrug. Dakle, 600 hiljada ljudi će biti umreženo. Biće spojeni pre svega Mačvanski okrug, zatim Sremski okrug, Podrinje, zapadna Srbija sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, odnosno posebno sa Bosnom i Hercegovinom, što je od izuzetne važnosti.

U Srbiji se gradi, radi, kapitalne investicije su u toku, ali pre nego što krenem o tome, samo moram da kažem da je projektovano i izgradiće se još hiljadu kilometara autoputeva. Nabrojaću taksativno šta će se sve graditi. Gradiće se deset autoputeva. Moram tu da napravim paralelu. Recimo, do 2012. godine, opozicija od 2000. do 2012. godine izgradila je čak 65 kilometara autoputeva, a mi od 2012. do 2021. godine, dakle, za devet godina, preko 400 kilometara autoputeva. Trenutno se gradi 250 kilometara autoputeva i gradi će se još hiljadu.

Tako se radi, gospodo, i sigurna sam da ćemo 3. aprila videti rezultate sopstvenog rada.

Sada, pored ovog autoputa i brze deonice, gradiće se Fruškogorski koridor od Novog Sada do Rume 47,7 kilometara, zatim Kuzmin-Sremska Rača 18 kilometara, Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, zatim brza saobraćajnica uz Dunav do Brze Palanke, sa krakovima ka Kladovu i Negotinu, Moravski koridor od Pojata do Čačka 110 kilometara, zatim Niš-Pločnik, Lajkovac-Valjevo, Preljina-Požega, Surčin-Novi Beograd. Gradiće se autoput Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad, autoput Vožd Karađorđe, što je spajanje iz Mladenovca i Lazarevca u Aranđelovcu, zatim preko Rače ka Despotovcu i odatle ka Boru. Gradiće se i saobraćajnice Požarevac-Boljari itd, itd.

Draga gospodo, sem što gradimo autoputeve, mi imamo i dva kapitalna projekta. To su metro, koji je napokon zaživeo i počeo da se gradi, i posle 50 godina priče i jednu od najlepših promenada u ovom delu sveta, a to je „Beograd na vodi“. Setite se samo kako je to izgledalo kada je počela gradnja, kada je uopšte bilo reči o projektu. Odmah su se pojavile neke patkice i ko zna kakve još životinjice - ne davimo Beograd, Beograd je lep i ovako, šta će nama to? Setite se na šta je ličio taj deo grada. Bilo je groblje brodova starih, zmijarnik. Niko noću tuda nije smeo da prođe, zaključivanje je bilo do dva, tri popodne, pa do sledećeg dana. Prostitucija i narkomanija. A danas je najlepši deo u ovom delu sveta, najlepša promenada.

Svi ti koji pričaju da to ne valja šetaju, gospodo, verujte, kad god mogu odem tamo. Uostalom, najekskluzivniji kvartovi na svetu su upravo na vodi. Pa, pogledajte Pariz, pogledajte London, pogledajte Budimpeštu. Najskuplji i najekskluzivniji su upravo na vodi. Parlament Velike Britanije je upravo ušao u Temzu, dva metra je u Temzi.

Što se tiče daljih ulaganja, Srbija ide napred, Srbija je vrlo respektabilna zemlja i Srbija će za koju godinu, a već jeste, biti omiljena destinacija svih ljudi na svetu. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. To je prvi zakon o kome ću govoriti, a kasnije ću da pročitam i drugi zakon.

Zašto baš o ovome? Zato što je Mongolija zemlja koja nije priznala tzv. „nezavisno Kosovo“, tu izmišljenu tvorevinu. Republika Srbija ima dve pokrajine i to Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, tako se zove. Znači, ne postoji tzv. „lažna država Kosovo“, to je tvorevina veštačka, šiptarska.

Idemo dalje. Što se ovog Sporazuma tiče, to samo govori o tome kako Republika Srbija vodi svoju spoljnu politiku, a vodi izvanredno. Uostalom, treba reći, od kako je SNS došla na vlast 16 zemalja povuklo je priznanje o tzv. „lažnoj državi Kosovo“, pod jedan.

Pod dva, Srbija je pre svega jedna slobodna, nezavisna, suverena država čiji je spoljno-politički cilj EU, ali je neutralnost vojna. Srbija sklapa bilateralne, trilateralne sporazume i to je u svakom momentu za svaku pohvalu. Zašto? Zato što biti umrežen znači završeno pola posla. Danas je svuda u svetu izuzetno moćno sredstvo komunikacije internet, ako smo umreženi imamo informaciju.

Republika Srbija ima izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa Japanom, sa UAE, sa Turskom, Nemačkom, Francuskom, sa SAD. To samo govori o tome kako mi radimo, vodimo jednu dobru miroljubivu politiku. Sklapamo bilateralne odnose i to je urodilo plodom. To vidimo po investitorima, to vidimo po procentu zaposlenosti. To vidimo po rejtingu Srbije. Mi smo faktor stabilnosti u regionu.

O tome kako radi Srbija govori i Sporazum koji je napravljen, tzv. „mali šengen“. Šta to znači? To znači opet umrežavanje. Tri države, tri suseda zbog faktora stabilnosti u regionu, zbog razvoja ekonomije, a to su Republika Srbija, zatim Severna Makedonija i Albanija. Šta znači „mali šengen“? Znači takođe što više, što bolje umrežavanje što se ekonomije tiče. Četiri vrste slobode, trgovine, robe, kapitala, usluga. Tako se radi.

Takođe, sklopljen je sa gospodinom Trampom, bivšim predsednikom, Vašingtonski sporazum da bi se upristojio, da bi se unormalio ekonomski odnos između Prištine i Beograda. Sa naše strane je uvek plus, sa njihove neprihvatanje.

Republika Srbija, što se spoljne politike tiče, ja mislim da nema premca u regionu i faktor stabilnosti i ekonomskog razvoja smo, tako da tim putem treba nastaviti.

Što se druge teme tiče, kratko ću, samo o Zakonu o davanju garancija Republike Srbije u korist „Banka Intesa“ a.d. Beograd i „Rajfajzen Banke“ a.d. Beograd po zaduženju JP „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Vrlo je važno govoriti o ovom zakonu, jer je pre svega izuzetno važno za privredu Republike Srbije. Naime, u Republici Srbiji mi danas menjamo, videli smo kotlarnice koje su bile na mazut i na ugalj, zamenjujemo ih gasom, što je izuzetno povoljno, što je mnogo brže, što je jeftinije, što se tiče ekologije i što manje zagađenja, a konkretno govorimo o ovom zajmu koji je preuzela Republika Srbija od JP „Srbijagas“ Novi Sad, zato što se radi o gasifikaciji Zlatiborskog okruga.

Zlatiborski okrug je izuzetno važan, bitan, moćan. On ima od prošle godine i suficit u budžetu i ne samo od prošle godine. Važno je da svako mesto u Srbiji ima gas, da ima gasifikaciju, a evo, ovde ćemo umrežiti i druge gradove, a to su Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Sjenica i Rutoša.

Što se tiče Rio Tinta, vrlo aktuelnog ovih dana, jer ne silazi sa televizije, sa medija, ljudi imaju dezinformaciju.

Naime, treba javnost znati da ništa nije gotovo, da pre svega Rio Tinto koji je došao ponovo, moram da kažem, 2004. godine i da nema veze sa ovom vlašću. Znači, sporazum je napravljen kada je bio gospodin Živković premijer. To treba reći 100 puta. Znači, mi samo nasleđujemo te njihove ugovore.

Što se tiče dobijanja dozvole, o dozvoli nema ni reči, jer oni pre svega nisu tražili studiju izvodljivosti, pa neće ni dobiti apsolutno nikakvu vrstu iskopavanja. Ne može se raditi nešto po međunarodnim standardima, po standardima Evropske unije, jer mi smo zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju i zakonom implementiramo sopstveno zakonodavstvo. Tako se tiče i ovoga.

Ne može se litijum eksploatisati ako niste dobili i studiju izvodljivosti, a pošto nisu ni aplicirali o tome nema ni reči za sada. Videćemo šta će biti. Ali meni nije jasna jedna stvar, a to je da Nemačka eksploatiše litijum, pa će od toga da napravi baterije, pa će od toga da napravi i električne automobile, a mi upravo pričamo kako ne želimo zagađenje, kao što i ne želimo, želimo da naša deca i svi mi živimo u ekološko zdravoj sredini. Hajde lepo da pobacamo mobilne telefone, laptopove, silne uređaje, svi oni imaju litijumske baterije. Znači, nonses. Treba dobro da razmislimo šta radimo. Nemačka eksploatiše litijum i praviće električne automobile i pravi baterije, a mi umesto, to je moje mišljenje, da i mi to radimo po svim standardima Evropske unije i da mi proizvodimo električne automobile, ekološke i da mi prodajemo te automobile, a ne da nas neko eksploatiše, da uvek budemo zemlja trećeg sveta, uzmi minerale, rude, lepo fino izvezi u svoju zemlju, napravi fabriku, odradi to, pa onda prodaj Republici Srbiji puta pet, 10 puta skuplje. Tako se ne radi.

Rio Tinto nema veze, odnosno protesti koji se dešavaju ovih dana, a vidim da su zakazani i za subotu, još jedna budalaština politička Đilasa i njegove klike, jer valjda gube, osećaju da neće imati prođu na ovim izborima. Ja im želim da dođu ovde pa da se lepo gledamo u oči i da polemišemo. Ne radi se to tako. Opet će biti blokade, opet će neko dete da ostane uskraćeno lekarske pomoći, neko neće stići do destinacije koja mu je potrebna. Ako želite, idite, ponovo kažem, na Ušće, evo parlament je ovde, dođite da razgovaramo. Ne radi se to tako. Kroz Tinto, kroz ovo što ste vi uradili 2004. godine spočitavate nama da ne želimo ekološki čistu sredinu. To nije tačno.

Što niste odreagovali 2004. godine? Što niste odreagovali za Bor i za Smedereva? Po pet hiljada ljudi radi tamo. Imaju ljudi filtere. Kada god se nešto desi odreaguje čitava javnost i to se završi, ali je zaposleno 10 hiljada ljudi, 10 hiljada ljudi nije gladnih.

Zamislite šta bi bilo da mi proizvodimo ovde električne automobile i baterije? Pa da li mislite da bi to bilo da bi se pogušili? Pa ne bi. Ako Nemačka koja je osnivač Evropske unije radi to, zašto to ne bi radila i Srbija.

Samo par reči o demokratiji gospodina Đilasa. Setimo se samo njegovog batinanja nas svih ovde po parlamentu od gospodina Marijana Rističevića, preko gospodina Martinovića, pa redom, gospođe Maje Gojković koja je bivša predsednica Narodne skupštine Republike Srbije od pljuvanja, guranja i ostalog, pa preko ulaska sa motornim testerama i fantomkama u RTS, pa onda pre neki dan razbijeno oko, zatvoreno oko onom divnom dečku, samo zato što je želeo da prođe. Znači, oni ne dozvoljavaju da se krećemo. Ako se krećemo, dobijemo batine. Onda taj koji je batinaš bude na TV i objasni nama kako mi treba da radimo to što oni zamisle, a to za to što je on uradio je heroj. To što smo mi prošli kako smo prošli to znači da smo dobro prošli. Sramota jedna.

Palili su ovu Skupštinu – vandalizam. Tukli policajce – nasilje, a mi govorimo o njihovoj demokratiji. To nije demokratija i naš predsednik nije fašista. To je najveći demokrata koga je izrodila ova zemlja. Hvala na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i treba da govorimo o ovome.

U javnom sektoru radi 450 hiljada ljudi i evo, Vlada Republike Srbije donela je i ovaj zakon i sve zakona od 2012. godine, a mislim da ih ima preko 900, možda i mnogo više. Tako se radi.

Što se ovog zakona tiče, ovde su bitni rokovi. Rokovi će biti ispoštovani. Ovo je jedan sistemski zakon sa primenom do 2025. godine. Implementacija će biti 2024. godine, a zašto ovo govorim? Zato što je vrlo važno da imamo jedan sistemski zakon za uređivanje plata i ne samo plata, nego nadoknada plata, kao i ostalih primanja, jer to pre nas niko nije imao snage da uradi. Evo, uradićemo i to.

Ono što je mene ovih dana iznenadilo, ne iznenadilo, nego prosto bila sam u šoku, jer jedna šačica ljudi, mislim na ove iz opozicije, tj. ljudi koji sebe smatraju ekolozima i koji žele da u Srbiji bude čist vazduh, da im deca žive normalno, naravno pridružujem se takvih stvarima, ali ne i onom lascivnom pristupu Đilasa i njegove klike, ne tom poltronskom odnosu prema državi, ne nekakvim bahatim političkim protestima, zatvaranjem mostova, zatvaranjem puteva. Na ime čega? Zašto? Kako?

Vlada nervoza, počinje turbulencija, pa idu izbori, a nemaju šta da ponude. Nemaju program, nemaju plan. Uradili smo sve što su želeli, od toga da im smanjimo cenzus sa pet na tri posto, a setite se kad su bili izbori, oni su imali cenzus od tri posto, a kad su bili izbori popeli su na pet. Evo, mi sada njima udovoljavamo, spustili smo cenzus na tri posto, dajemo im sve što požele, a oni nama blokade.

Zašto blokade? Videli ste one nemile slike majke koja nosi dete, decu koja plaču, videli ste nekog koji ne može da sahrani svog, jer je šačica ljudi blokirala put. Zašto put? Zašto idu na tako nenormalne stvari, nenormalne za ovu državu? Zašto? Postoji način, bolji način, da izađu na izbore. Kažu, svi će da izađu na izbore. Ja bih jako volela da ovaj parlament opet bude šarolik, a ne da bude 200 poslanika SNS. Zašto je 200 poslanika SNS? Zato što imamo rezultate rada.

Ovde govorimo o platama, hajde prisetimo se 2012. godine i plata. Plata prosečna je bila 326 evra, danas 600 evra. Nezaposlenost je bila 26%, danas 10%. Da nije bilo kovida, ove pošasti koja je snašla, ne samo našu zemlju, nego čitav svet, bilo bi 8,5%. Još par godina pa bi bio evropski procenat 5% nezaposlenih. Digli smo plate, digli smo penzije, radi se, gradi se.

Predsednika nazivaju fašistom. Sram ih bilo. Da li neko zna od njih šta je to fašista? Decu mu proganjaju. Hoće da siluju decu. Maltretiraju premijerku, maltretirali su čitav parlament ovde. Ti, kvazi elita, kad kažu za njih da su elita, nije mi dobro, pošto nas nazivaju botovima, skotovima, bezubima, ovakvima, onakvima. U ovom parlamentu sve gde sede niko nema ispod fakulteta, masteri, doktoranti, mladi isprofilisani ljudi, lepo vaspitani, koji nikada ni za koga nisu rekli da su fašisti. Sram ih bilo. Za jednog predsednika koji gradi, radi, koji je respektabilan u svetu, koji je prevazišao okvire ove zemlje da kažu da je fašista. Ne znaju ni šta je fašista.

Šta reći za onog koji je ukrao 619 miliona evra. Šta reći za onog koji ima 35 stanova, kako njega da nazovemo? Šta reći za onog ko ima silne račune po svetu. To nisam rekla ja, to je rekla Agencija za borbu protiv korupcije. Šta reći za nekog koji kaže za nas da smo fašisti, da je predsednik fašista, a pritom kažu da nas treba vešati na sred Terazija. Ta mila nam opozicija, jedva čekam izbore, unervozili se, nemaju program, nemaju plan, ali zato ulice, barikade, ne može se doći od mesta do mesta samo zato što, eto, tako, ćefnulo im se. Ali, ići ću redom.

Sramota je to što rade. Gube i to malo što imaju. Bolje je da budu pristojni ljudi, zna se gde se vrše protesti, evo ovde ispred Skupštine, neka idu na Ušće. Ko zna, možda skupe ko zna koliko ljudi. Ja im zaista želim da dođu ovde da imamo jednu pravu političku raspravu, a ne ovako, ovo nije način. Mi nismo botovi i mi nismo skotovi i mi jedemo sendviče. Da, jedemo. Kažete, vašu stranku čine bezubi. Naravno, pa opljačkali ste pola Srbije, pa nemaju ljudi šta da jedu.

Znate zašto glasaju za nas? Evo, 2017. godine kada su bili predsednički izbori 55% smo imali i više. Godine 2020. smo imali 60%. Sada ćemo verovatno 65, 70%. Znate zašto? Zato što imamo rezultate rada, zato što je samo predsednik Vučić otvorio preko 250 fabrika i zaposlio preko 250 hiljada ljudi.

Ljudi vide nadu, vide spas u SNS. Dajemo im posao. Ljudi više nisu gladni. Setite se vašeg vremena. Doktori nauka su po kontejnerima tražili hranu. Sram vas bilo! A mi smo botovi, skotovi i sendvičari. Ja se ponosim time ako neko kaže da sam sendvičar. Zašto da ne, šta fali sendviču? Ali, ne kradem, ne lažem, nemam putera na glavi, nemam 35 stanova, nisam ukrala pare i nikada neću, nisam tako vaspitana. Ja ne tučem nikoga. Ovde smo doživljavali svakakva iživljavanja, tuče. Gospodin Marjan je jedva ostao živ da mu nisu pritekle kolege u pomoć. Maltretirali su predsednika poslaničke grupe, tukli Maju Gojković, pljuvali nas, unosili kamen za kupus da nas gađaju, cepali sakoe, gurali nas. Svašta smo doživeli ovde od te tzv. elite. Daleko su oni od elite.

Mi smo ljudi koji smo radni, vredni, radimo. Gradi se metro. Gradi se "Beograd na vodi", za koga su govorili da nikada neće postojati. Gradi se možda 25 zgrada. Šta to znači? Znači da ne lažemo, da držimo obećanja, da sve što smo obećali ispunjavamo.

Nekada je dug države Srbije iznosio 78% BDP, danas manje od 57.

Još nešto što je vrlo važno a treba istaći, to je da su sve mere pomoći iznosile, svi paketi pomoći i podrška, kako građanima, tako i privredi, osam milijardi evra. E, to je dala Republika Srbija. To je dao taj gospodin, gospodin predsednik Vučić, koji ima respekt u čitavom svetu, od Kine, Velike Britanije, do Rusije. Znači, prevazišao je granice Srbije, a vi kažete da mi ništa ne radimo.

O tome kako mi radimo videće se na izborima, a sad pošto su ljudi poprilično dezinformisani, odnosno nemaju pravu informaciju o "Rio Tintu", moram i neku reč o "Rio Tintu", jer prosto ne mogu da shvatim da neko toliko manipuliše. Taj neko koji je potpisao sa "Rio Tintom" 2004. godine ugovor, tada nisu izlazili i nisu pričali o ekologiji, ne pada im napamet da pričaju tada o ekologiji, a sada pod parolom ekologa, svaka čast ekolozima, nemam ništa protiv toga, ova klika oko Đilasa i ovih njegovih sapatnika, mučenika, koji nas maltretiraju i kažu da smo to što nismo, trebalo bi da stave prst na čelo, da se lepo posvete programu i radu.

A sad idem taksativno, da se malo prisetimo šta je to "Rio Tinto" pre svega. Jedno od najvećih korporacija na svetu, koja je englesko-australijska i koja je ovde bila prisutna, koja je došla i potpisala ugovor sa tadašnjim premijerom, to je 2004. godine bio Zoran Živković. Znači, sa Zoranom Živkovićem. Taj isti Đilas je rekao da je pronalazak rude jadarit, koja sadrži litijum i bor, nešto najbolje i najlepše što je moglo da se desi Republici Srbiji, jer ćemo praviti fabrike i zapošljavati ljude. Sad taj isti govori da je to otrov, da je to ekološka katastrofa. Ne mogu da se povežem, ne razumem o čemu čovek razmišlja. Kako je moguće da u njegovo vreme to bude nešto što je prosperitet za Srbiju, a sada to nije? Ali, idemo redom.

S obzirom da se povela velika polemika oko "Rio Tinta", treba znati da je "Rio Tinto" velika australijsko-engleska korporacija koja se bavi eksploatacijom rude i metala. Zarad javnosti, "Rio Tinto" je dobio dozvolu za istraživanje litijuma te 2004. godine. Zoran Živković je bio premijer i pripadnik stranke DS.

Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji za koje opozicija kaže da su doneti zbog "Rio Tinta", apsolutno nemaju nikakve veze sa "Rio Tintom". To bi trebalo da znaju građani Republike Srbije. Zakon o referendumu je donet na inicijativu EU, a u vezi otvaranja poglavlja o pristupanju, a Zakon o eksproprijaciji menja stari zakon iz 1995. godine koji je odavno prevaziđen. Najbitnija izmena u novom zakonu je ubrzanje procedure isplata tržišne cene i mogućnost isplate za nelegalne objekte u kojima ljudi žive. Pa, zar nije normalno da smo doneli ovaj zakon, zbog infrastrukture, zbog ekologije, zbog brzine?

Ako radimo put 10 godina, kažete ne umeju da naprave put. Umemo mi da napravimo put, i videlo se. Završen je Koridor 10, radi se Koridor 11, rade se brzi putevi, radi se brza železnica, radi se još osam auto-puteva, ukupno 10. Ljudi, nikada se tako u Srbiji nije radilo. Idemo dalje.

Osnovni motiv za promenu zakona je ubrzani razvoj za izgradnju infrastrukture i ekologije. "Rio Tinto" je već otkupio zemljište od privatnih vlasnika, o tome se već sve zna, ljudi su bili na televizoru, javno govorili o tome da su prodavali svoje zemljište "Rio Tintu", tako da Zakon o eksproprijaciji nema nikakve veze sa tim. Sve je laž.

Opozicija obmanjuje građane Republike Srbije i to građani Republike Srbije treba da znaju.

Do sada nije dobijen ni jedan papir u vezu sa studijom na uticaj životne sredine, pa zato nema ni reči o mogućnosti da dobiju dozvolu za eksploataciju. To je ono najvažnije što sam u stvari htela da kažem. Ništa nije završeno, da građani Republike Srbije ne brinu, što znači da dozvola za kopanje nije ni blizu dobijanja, a pitanje je da li će i dobiti.

Ovo je u stvari sve borba protiv predsednika Vučića, ovo je jedno političko pitanje, ovde su se denuli Đilas i njegova klika, što je tužno. Umesto da se bave programima, oni padaju sve niže.

Ja bih o ovome mogla još mnogo toga da pričam, ali ću i sutra da govorim. Želim im svu sreću i ostavite više SNS, predsednika Vučića i to kakvi smo mi na miru i pozabavite se svojim programom ako mislite da bilo šta postignete na izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Zašto? Zato što mislim da je zdravlje naših građana trenutno najvažnije. O svemu se može govoriti kada smo zdravi. Kada je čove zdrav ima 100 želja. Kada je čovek zdrav radi i privređuje, izdržava svoju porodicu. Kada je čovek bolestan ima samo jednu želju, a to je da ozdravi.

S obzirom da smo pre samo nekoliko meseci bili zemlja koja je bila četvrta na svetu po vakcinaciji, jer smo imali četiri vrste vakcina, četiri vrste. Kada jedna Švedska, visoko razvijena, nije imala nijednu ili jednu, mi smo imali četiri i bili smo četvrti na svetu po broju vakcinisanih, danas smo na zapećku. Danas smo, ja mislim četvrti po nevakcinisanju, sramota jedna. Zašto? Pa, verovatno zato što su vakcine besplatne. Da su bile 10, 20, 50 ili 100 evra verovatno bi bio red. Da ih nismo imali rekli bi da ova Vlada ništa ne valja, da je predsednik, eto, nesposoban da nabavi vakcine, a pošto je sposoban i pošto je ova Vlada sposobna i pošto smo nabavili vakcine, mi smo sada na zapećku. A zašto? Zato što smo nesvesni onoga što radimo.

Meni nije jasno da jedna Švedska koja je bila među poslednjima što se vakcinacija tiče je danas među prvima u svetu. Za samo par meseci kako su dobili vakcine njihova Vlada, njihov predsednik su rekli da je to jako važno za državu, da neće stati privreda, da ljudi treba da pomognu svojoj državi, 83% je vakcinisanih, a kod nas sa 20% i nešto procenata za mesec dana spali smo na 58 vakcinisani posle, evo, koliko meseci. Nije mi jasno. Ljudi, treba da postoji svest, hajde da pomognemo ovoj državi, ovo nikada neće prestati ako sve ide u krug.

Juče, brojke što se tiče korona virusa od 20.000 testiranih 5.980 zaraženih. Šta bi radili da nismo izgradili tri kovid nove bolnice kapaciteta 6.000 kreveta? Šta bi radili? Ljudi bi pomrli. Pedesetoro ljudi je umrlo, jedan čovek kada umre je mnogo, a ne pedesetoro ljudi. Osvestite se građani Republike Srbije, vakcinišite se, to je za vaše dobro. Dvesta pedeset ljudi je na respiratoru, vi znate šta znači kada neko dospe na respirator. Nije dobra priča, zato i govorom danas o ovom zakonu iz prostog razloga što ja volim ovu zemlju i volim sve ljude koji žive u njoj i želim da budemo zdrava nacija, želim da ova pošast prođe.

Opet pominjem Švedsku, zašto? Zato što imaju samo distancu, prokuženi su, 83% je vakcinisanih, kod nas 58% zbog antivakserskog lobija koji, ja mislim da su oni koji pričaju priču da ne treba da se vakcinišemo, među prvima vakcinisani. Radi se o zdravlju građana Republike Srbije, radi se o budućnosti.

Da li neko zna koliko košta pacijent koji dospe u bolnicu i koliko mu je potrebno kiseonika, koliko košta taj kiseonik? Kaže jedan čovek koga poznajem – pa ja plaćam socijalno, doprinose i sve ostalo. Jeste, plaćaš prijatelju, ali to košta puta deset i pedeset od onoga što ti misliš. Hajde da izračunamo koliko je ukupno ljudi danas bolesnih. Jedva čekam da ova pošast prestane, da krenemo da živimo normalno, a moći ćemo jedino tako što ćemo se vakcinisati.

Ovde u ovom parlamentu su se prvo vakcinisali lekari. Poštujem lekare, ako su se vakcinisali lekari, treba da se vakcinišemo svi.

Čujem priču – ko zna šta nam stavljaju, ko zna čega ima u vakcinama. Pa čega može da bude? Hajde da vidimo, jel zna neko, ko zna šta stavljaju, čega ima tamo, pa čega može da ima? Ili umrtvljeni virus ili živ virus, mali virus koji će nam stvoriti imuno tela kojim ćemo braniti organizam. Šta treba da radimo? Ovo će trajati sto godina ako budemo išli u krug. Ovako se ne radi.

Zato apelujem još jednom na građane Republike Srbije da se vakcinišu. Slušajte lekare. Masa lekara je vakcinisanih. Pustite te koji nisu. Lepo reče doktor Šekler, treba da budemo kao Francuzi i Nemci, pa oni koji su na državnim jaslama ako neće da se vakcinišu, treba da idu u privatni biznis, da otvore, pa neka leče nevakcinisane, pa ćemo tako zaštiti ove ljude koji vole da žive, koji vole svoju decu.

Idemo dalje. Uvek mi je teško kada govorim zato što sam izgubila i prijatelje, neki su umrli zato što nisu imali vakcinu. Sad imamo vakcine pa nećemo da se vakcinišemo.

Što se ovog zakona tiče, svi punoletni građani će dobiti pomoć od 20 evra u dinarskoj protiv vrednosti. Naravno, svi moraju da se prijave od 15. novembra do 30. decembra. Ko se prijavi dobiće. Čak imamo i od 24. aprila, ko je od tada postao punoletan, čak će i oni dobiti 20 evra. Ne samo to, ova Vlada radi, radi sa dobrobit građana Republike Srbije, setimo se samo kakvu je sve vrstu pomoći dala Vlada i predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić. Osam milijardi evra je otišlo na mala i srednja preduzeća i pomoć građanima. Tako se radi i uvek mi je drago kada mogu da pričam o pomoći, jer zdravlje građana Republike Srbije i sve što se tiče njih, mi smo valjda u službi građana, to nam je i bio osnovni cilj, to nam je i bio program 2008, 2009, 2010, 2012. godine kada smo došli u ovu Skupštinu, 2010. godine smo pobedili na opštini Voždovac, Zemun i mnogim drugim opštinama tako da uvek pominjem tu 2010. godinu.

Sada da se prisetimo šta smo to sve uradili za građane Republike Srbije. Ove godine penzionerima dato 60 plus 50 evra, zatim nezaposlenima plus 60 evra, pa ono što mi je bilo fascinantno građanima koji žive u našoj južnoj pokrajini na KiM, svi su dobili, punoletni građani po sto evra. Dobila su i deca po sto evra, a nezaposlenima je bilo dato dvesta evra. Tako radi odgovorna država.

Spomenula sam, a evo još jednom ću, da će penzioneri sledeće godine na početku, da li će biti januar ili februar, svejedno je, dobiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Tako ćemo mi raditi non-stop, ovo je država koja ima socijalnu pravdu, jedna zemlja, kojoj, eto mi, građani, mi koji smo u Parlamentu treba da pomognemo na način da edukujemo ljude.

Ja ne znam kako da doprem do mozgova ljudi koji neće da se vakcinišu. Neka pogledaju i samo statistiku. Svi u zadnjih pet meseci koji su umrli nisu bili vakcinisani, svi koji su na respiratorima u zadnjih možda par meseci, nije možda, nego i više od toga, su ne vakcinisani. Onaj ko je vakcinisan ima blažu kliničku sliku što znači da je kod kuće i leči se antibioticima i pričaću o tome dok budem mogla. Mislila sam da pričam i o mnogo čemu, ali ovo mi je jako važno jer su mi drugari trenutno bolesni, troje njih nije vakcinisano, jedna vakcinisana ima samo blagu temperaturu i lečiće se, Bogu hvala, a za ove ostale ćemo da vidimo. Nadam se da će preživeti.

Onako kako radi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić zaslužuje svaku pohvali, ali moram da se osvrnem i na ove ljude koji ne misle tako. Meni je jasno da neko nekog ne poštuje, ne voli, prosto ne sviđa mu se lik i delo nečega, ali nemojte dirati našu decu, nemojte vređati majke, nemojte vređati očeve, to je prosto neprimereno, to prosto ne pripada nikome.

Skaradno je da neko u sred emisije uživo opsuje majku predsednika Republike. To se nikada nije desilo. To je slučaj bez presedana. Tako nešto se ne radi. Sramotno je čuti, neću da kažem ko je, jer raste mu popularnost kod ovih ljudi nepismenih, polupismenih, bahatih. Neverovatno je da neko psuje majku nečiju na ekranu, ljudi.

Šta mislite šta bi bilo da su bilo kom predsedniku svetske sile psovali majku javno da svi čuju? Ne morate voleti lik i delo nas poslanika bilo koga ali nemojte dirati našu decu, naše očeve, nemojte. Prosto, nije lepo.

Ako smo mi usvojili kodeks ovde, ja ne znam ko koliko dece ima, niti me interesuje, mene samo interesuje prokrejacija i novac koji ćemo davati za decu, jer nam je mortalitet veći od prokreacije. Hajde da budemo ljudi a ne neljudi. Najteže je u životu biti dobar čovek.

Ako se ne volimo, možemo da poštujemo državu, ovo je jedna jedina Srbija, naša, predivna zemlja, sa predivnim ljudima, gostoljubivim, gostoprimljivim. Dali smo vakcine čitavom regionu.

Što se, mile mi, opozicije tiče, opšti haos u opoziciji. Napadaju nas kao besni samo zato što imamo program, što će penzije prosečno iznositi 2025. godine 440 evra, što će prosečna plata iznositi 760 evra, što je nezaposlenost 2012. godine iznosila 26%, a danas sa sve Kovidom iznosi 9,5%. Da nije Kovida bilo bi 7%, pa bi za par godina bilo 5%, što je evropski prosek.

Što se opozicije tiče, evo nađoše ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije još računa, tako da na 17 računa gospodin Đilas ima ukupno sa 64 miliona evra. Sa onih 619 miliona, to mu dođe negde oko 680 miliona evra. Sa onih 35 stanova, a nijedan stan nije verovatno ispod 200.000 evra, jer to je sića za njega, to 100.000 evra ne računa, to je kao kad ja popijem kafu u nekom restoranu, to je negde 700 miliona evra. Za 700 miliona evra može da se završi Moravski koridor, sramota jedna.

Kao osice su. Kažu – nećemo da izađemo na izbore. Pa, kako da izađu na izbore, nisu ni na prošlim izborima učestvovali, popularnost im je nula. Imali su ovi koji su izašli, nešto jedan, nešto… da se skupe svi ne bi imali tri posto. Ja im želim da se opamete, da krenu da prave programe, da budu kulturni, pristojni, pa će nešto možda i uraditi.

Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama dva izuzetno dva važna zakona, odnosno jedan je predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Drugi je zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i govoriću o oba, prosto moja ličnost ne može a da ne reaguje na korupciju.

Što se tiče predloga odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo taj kodeks doneli krajem decembra 2020. godine, i urodilo je plodom to što smo ga izglasali i to je po prvi put da SNS sa svojim koalicionim partnerima, donese takvu odluku, odnosno zakona, sad već odluku, iz prostog razloga, urodilo je plodom, jer smo mi u ovoj Skupštini bili napadani, maltretirani, izubijani, pljuvani i ne znam šta nam se sve nije događalo.

Pre svega, u prošlom sazivu gospođa Maja Gojković, koja je bila predsednica Narodne skupštine Republike Srbije je bila napadnuta, završila je u bolnici sa podlivima od čuvenog gospodina Boška Obradovića, koji non-stop traži da se vrati u ovu Skupštinu, ali narod ga neće, ne voli narod siledžije.

Takođe, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe, takođe, gađan mišem, samo što mu oči nisu isterali. Sram ih bilo! Takođe, Boško Obradović, ko bi drugi, nasilnik, da vam ne pričam o silnim novinarkama koje su bile povređivane, maltretirane, zlostavljane.

Gospodinu Marijanu Rističeviću, pocepali su mu sako, napalo ga je njih čopor. Da nismo skočili ubili bi ga. Sram ih bilo. Zašto? Samo zato što drugačije misli, samo zato što priča građanima Republike Srbije šta se dešava u ovoj Skupštini oko nje. Koliko su ljudi zlonamerni? Šta su sve radili, ne mogu svega da se setim? Sećam se samo kako su jurišali na RTS, kako su razbijali stakla, kako su motornim testerama tamo ulazili? Da li je to Kodeks?

Mi smo ovde doživeli sve i svašta, od pljuvanja, štipanja, zlostavljanja, donosili su kamenje, verovatno da nam glave razbiju i ko zna čega još. Od kako smo doneli Zakon o Kodeksu narodnih poslanika mnogo je bolje u ovoj Narodnoj skupštini. Što se mene tiče ja bih uvela i zakon o verbalnom deliktu, pa da prestanemo više da vređamo decu, pogotovo našeg predsednika, gospodina Vučića, ničim izazvano. Ja ni ne znam kako se zovu deca ostalih poslanika ili, pak naša opozicija, niti me zanima, deca su naša svetinja, o njima se ne treba baviti, njima se treba baviti samo u smislu prokreacije, rađanja i davanja stimulansa za to rađanje.

Da se vratim ja na ovaj Kodeks. S obzirom da smo mi zemlja koja želi da pristupi EU, sve što dođe iz EU želimo da popravimo ove naše zakone, pa implementiramo u sopstveno zakonodavstvo, a jedna od tih preporuka je bila i od GREKO-a, to je grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, čiji smo i mi član i te preporuke smo sada implementirali u sopstveno zakonodavstvo.

Uglavnom su to tri neke kapitalne stvari, a to da javnosti bude lak pristup, da se zna šta se i kako se radi, zatim, da se uspostavi Komisija za etiku i da se nikada ne desi da dođe do sukoba interesa.

Šta to znači? Pa, to znači da poslanik koji ima puno radno vreme ne može da obavlja drugu delatnost, ima sasvim zadovoljavajuću platu ovde, ako mu se ne dopada ta vrsta rada može sebi da otvori privatnu firmu, pa neka radi.

Dešavalo se da unazad 10, 15 godina, ne samo da ljudi imaju poslaničko mesto ili funkciju, nego imali su i direktori javnih preduzeća, imaju odbore i sve ostalo, pa se skupi po 5.000 evra do 2012. godine. To je sramota i to treba radikalno iskoreniti.

Neću mnogo da dužim o ovom Kodeksu u smislu da pričam sad šta i kako, jer mi se mnogo više dopada da pričamo o korupciji.

Do 2012. godine, svi znamo kakvu smo zemlju zatekli. To je bilo jedno opšte rasulo, jedna devastirana zemlja sa preko 600 unakaženih, devastiranih preduzeća sa ljudima koji su dobili otkaz njih 2008. godine, 400.000, sa dugom grada Beograda od 1.200.000.000 evra, naravno, ko bi drugi nego gospodin Đilas, čuveni, o njemu ću onako da se pozabavim, nadovezaću se na izlaganje gospodina Kesar, jer o njemu mnogo toga ima da se kaže, ali ne ja kao LJiljana Malušić, eto, sad ja paušalno govorim o njemu, eto on je mučenik, sirotan, ne, nego šta je rekao čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.

Moram da dodam da ne samo da je država bila devastirana, nego su otpuštali i svoje u smislu tužilaštva, sudija, pa je tako bilo otpušteno preko 1.000 sudija, pa smo mi morali, kada smo došli na vlast da platimo tim ljudima koji su izgubili posao samo zato što se nisu slagali sa tom koruptivnom politikom, 40 miliona evra.

I tako država Srbija radi, plaća te nedužne ljude koji su izgubili posao, vraća na posao ljude koji su nezasluženo izgubili posao, otvara fabrike, otvorili smo preko 350 fabrika, zaposlili smo preko 300.000 ljudi. Zato je nekada nezaposlenost iznosila 26%, a danas sa sve koronom, nažalost iznosi 9,5%, da nije bilo korone verovatno bi prosek sada bio negde oko 7%, fali nam još 2%, pa da budemo na evropskom proseku. Tako radi SNS.

Sada o korupciji. Korupcija je meni nezamisliva i svako ko se bavi korupcijom treba da bude iza rešetaka i ne samo da bude iza rešetaka, nego da vrati državi ono što je oteo i da se bavi društveno korisnim radom jedno 20, 25 godina, dok ne ukapira šta je oteo od svoje države. On otima direktno od građana Republike Srbije, od naše dece, od naših penzionera i to je nezamislivo. Korupcija je kancer, podmitljivost, to može da uradi neki čovek koji je jako loš. Zamislite, ušla sam u politiku da bi se okoristio. Pa to je strašno, skaredno, gadno. Takvi ljudi, prosto ne treba da budu na licu ove zemlje.

Moj kolega je načeo ovu temu, šta je to klika oko gospodina Dragana Đilasa, pošto kaže da ga stalno napadamo. Ne bih ja da njega napadam, nego samo da vidim šta se to desilo.

Pa, kaže – prikrivanje vlasništva i tokova novca, Đilas glavna zvezda, Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Znači, ovo je Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kojeg je potpisala tadašnja predsednica gospođa Verica Barać bio je posvećen istraživanju korupcije u medijima, a može se reći da je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas bio zvezda tog Izveštaja, piše Kurir.

Najbliži saradnici lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa traže da Savet za borbu protiv korupcije ispita poslovanje „Telekom“ Srbije. Pazite, oni traže, a zaboravljaju šta je sve nekada taj isti Savet dok je na njegovom čelu bila pokojna Verica Barać našao nezakonito u poslovanju upravo Đilasovih kompanija u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda.

Istovremeno, današnji sastav Saveta nikada nije ispitivao poslovanje Junajted grupe u čijem je vlasništvu završila jedna od Đilasovih kompanija i to na veoma kontroverzan način. U Izveštaju su, između ostalog, analizirani tokovi novca u medijima i mehanizmi, trgovine medijskim uticajem na osnovu čega je zaključeno da postoji korupcija i klijentelizam u medijima, kao i da se kriju pravi vlasnici medija.

U Izveštaju se navodi koje su sve tada preduzeća poslova u okviru Đilasove Multikom grupe, a konstatuje se i da je tada najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, on je kreator rijaliti programa „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“, „Operacija trijumf“, „Uzmi ili ostavi“, realizovala produkcijska kuća „Emoušn“, takođe u Đilasovom vlasništvu.

Da li beše to taj koji je prijavio na početku svoje karijere da ima 40.000 evra, starog „Saba“ i šta beše još, stan? E, pa sad, dragi moji prijatelji, građani Republike Srbije ovo ne govorim ja nego Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.

Đilas je vlasnik četvrtine udela u Multikom grupi koja se bavi poslovima oglašavanja u medijima, zakupom medijskog prostora, finansiranjem produkcija, kupovinom i prodajom televizijskih prava, poseduje udele u drugim agencijama i to 93% u Dajrekt mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Multikom i Dajrekt medija godinama beleže rast neto dobitka, pa je tako Dajrekt medija u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558.628.000, dok je u prethodnoj, 2007. godini on bio manji za gotovo 200.000.000, zamislite, tuga živa, malo manje. U 2009. godini neto dobitak je bio 619.679.000 dinara. U 2010. godini 758.994.000, itd.

Slično i sa Multikom grupom koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 498.000.000 dinara, u 2009. godini 563.000.000 i tako, milioni, milioni. Znači, ovo je Izveštaj, nije moja paušalna priča.

Idemo dalje, KRIK, što reče moj uvaženi kolega, je objavio da gospodin Đilas ima 35 stanova. Pa, mi svi da se skupimo ovde, ceo ovaj red nema 35 stanova. Pa, onda, na 35 računa širom zemaljske kugle ko zna koliko stotina miliona, a onih 619.000.000 što je prijavio, to mu je valjda sitnica.

Most na Adi, koji je koštao 400.000.000 evra, a realna vrednost 200.000.000 evra, duplo veći, duplo viši košta u Francuskoj 200.000.000 evra, naš 400.000.000 evra. Gde je onih 200.000.000 evra?

Zatim dug grada Beograda, 1.200.000.000, pa podzemni kontejneri, pa seča ovoga, pa nema onoga, nestalo ono, pa nije isplatio porodiljama dug, pa nije dao socijali pare.

Pričam o njemu zato što sam dobila izveštaj, ali šta je sa drugima? Sećate se oranica plodnih po Vojvodini i Petrovića? Deset puta jeftinije je kupovao nego što je tržišna vrednost. To su stotine miliona evra i ne samo on, sva ta klika se obogatila. Korupcija je kancer.

Da finiširam. Kancer treba radikalno iskoreniti. Svi ljudi koji su se ogrešili o državu treba da idu zatvor, da vrate novac i da se tako nešto u Republici Srbiji ne ponovi, pa bili SNS ili bilo ko drugi na ovoj planeti.

Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas su na dnevnom redu sporazumi koji su izuzetno važni. Naime, to je deo naše spoljne politike, koja je jedna od ciljeva Vlade Republike Srbije.

Pre nego što krenem da govorim, govoriću o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, ja zaista moram da se nadovežem na govor svog uvaženog kolege Pekarskog i da kažem, da zamolim, evo, još uvek govorim sa maskom, juče je bilo zaraženo više od pet hiljada ljudi, umrlo je 23, to je mnogo, jedan čovek kad nestane je mnogo a 23 je mnogo, sa tendencijom da se taj broj širi, što nije dobro.

Ne mogu da shvatim da Srbija kao zemlja koja je bila na vrhu po vakcinaciji na početku, imali smo četiri vrste vakcina, dobili urgentno, ne mogu da verujem da smo sada zadnji na lestvici u Evropi po vakcinaciji. Švedska je bila najgora, sad je 64-65% vakcinisanih. Zašto mi ne? Mnogo je mala šteta, skoro nikakva, samo imate reakciju ili nemate od vakcine nego od toga da se razbolite. Šta bi bilo da nemamo kovid bolnice? Napravio je predsednik i Vlada tri kovid bolnice, imamo 2.000 ležajeva samo za kovid bolesnike. Ljudi, uozbiljite se, umiru mladi ljudi, nije dobro.

Ovo sam morala da kažem kao građanin Republike Srbije i žena koja voli ljude. Prosto, struka je struka. Treba da slušamo struku. Svako ima svoj krst, ali mislim da je najnormalnije da primimo vakcinu.

Što se spoljne politike tiče, mi smo u poslednjih 10 godina jedna od vrlo respektabilnih zemalja u svetu, zahvaljujući izuzetnoj mudrosti i harizmi, požrtvovanosti i patriotizmu gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije.

Zahvaljujući njemu dobili smo i te vakcine među prvima u Evropi, pa i na svetu, ali zahvaljujući njemu došlo je masa investicija u Republiku Srbiju. Direktnih stranih investicija ove godine samo … milijardi do sada, otvoreno preko 300 fabrika, zaposlena masa ljudi. Setimo se samo te 2012. godine i o tome ću uvek da pričam. Idu izbori pa da ljudi znaju. Bilo je nezaposlenih 26%, danas 9,5%. Da nije bilo Kovida, bili smo na broju 7,5%.

Ljudi ulažu. Zašto? Zato što smo stabilna zemlja, zato što smo respektabilna zemlja. Gospodin Vučić je odavno prerastao što se mudrosti i patriotizma tiče, granice svoje zemlje. Mislim da bi mogao da vlada bilo kojom zemljom, ali baš zato, znam da idu izbori, znam da su ljudi postali nervozni, naročito ovi oko Đilasa, njegova klika, za ostale znam da se bave politikom na najbolji mogući način u smislu da prave programe, ali ovi su postali kao osice pa im nije dosta što smo mi sendvičari bezzubi ostali, a ne vidim nijednog bezzubog i sendvičara ovde, a i ti ljudi moraju da žive od nečega. Ovo su vrlo obrazovani i kulturni, divni ljudi koji se bore za zemlju.

Šta rade ovi drugi? Napadaju, prozivaju. Zašto su ljudi sendvičari? Pa nisu imali šta da jedu do te 2012. godine. Sve su živo pokrali, pa samo on 619 miliona evra, po računima razno raznim, na raznim destinacijama, još 35 miliona što smo našli. Videćemo koliko još. Ljudi nemaju šta da jedu, 400.000 ljudi je bilo otpuštenih. Danas smo zaposlili preko 300.000 ljudi. Kažu – kako? Pa lepo. Pogledajte. Vi ste ugasili 600 fabrika. Sve čega ste se dotakli ste uništili, prah i pepeo. Mi gradimo. Gradimo kovid bolnice, gradimo bolnice. Bili smo nekad zadnji na lestvici što se zdravstvenih usluga tiče, danas smo u prvih 15, ispred pet zemalja EU, ispred Španije, Italije.

Gradimo škole. Renovirali smo 90% škola. Gradimo bolnice, gradimo puteve. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva. U izgradnji je još osam autoputeva. Znači, bićemo zemlja sa najvećim procentom autoputeva na svetu. Tako se dovode investitori. Ko će da dođe u neku zabit?

Izgradili smo svoj društveni sistem kako treba, radimo na međuljudskim odnosima, radimo na susedima u smislu… Evo, „Mini Šengen“, četiri vrsta sloboda – ljudi, kapital, usluge, roba, povezivanje ekonomsko. Tako se radi. Ne možemo živeti u okruženju ako nismo dobri sa komšijama.

Na svakih 50 godina smo ratovali, naravno ne mi Srbi, nego nam je uvek sve nametnuto, uvek vodimo odbrambene ratove.

Sad sam se udaljila od teme, jer sam se strašno iznervirala kada sam videla. Po enti put, pošto ću govoriti ovde o kulturnom centru i kulturi, a kultura je način života, iznerviralo me je to, bila sam pogođena zato što je po enti put vređano dostojanstvo jednog čoveka i njegove dece. Dirajte nas, radite šta god hoćete sa nama, govorite šta god poželite, ali nemojte dirati našu decu. To je naše blago, porodica je svetinja. Zašto dirati tuđu decu? Ostavite to jednom zauvek. Ovo je enti put kako govorimo o tome. Ja zaista ne znam kako se koje dete naših nazovi protivnika koalicionih, mislim, nisu ni protivnici, prosto sa drugačijom politikom, potpuno se razlikuju od nas, oni imaju neku svoju ideologiju koja je meni potpuno tuđa, mi imamo ciljeve, ostvaruje za bolju budućnost građana Republike Srbije, ali nemojte dirati decu. Non-stop pričamo o deci. Šta vam je krivo dete od tri godine? To je skaradno, ljudi, to je nekultura, to je prosto odvratno. Ostavite se toga, dajte pravite planove, idu izbori.

Sve smo odradili što ste želeli. Hoćete cenzus 3%? Dobro, vi ste dali, kada je trebalo da mi dođemo na vlast tada ste podigli cenzus sa 3% na 5%. Evo, sad smo mi spustili sa 5% na 3%, sve što tražite dali smo, dajte, ostavite našu decu na miru.

Morala sam to da kažem, prosto je izašlo iz mene, zato što mislim da je to skaradno. Eto, skaradno, ne postoji nešto što bi se uporedilo sa izrazom skaradno. Opametite se više.

Što se Ruske Federacije tiče, to su naši provereni prijatelji, tradicionalni prijatelji, slavenske duše, šta god poželite imate u Rusiji. Hoćete Mendeljejev sistem, hoćete dijamante, hoćete istoriju, kulturu, tradiciju, hoćete, šta god, književnost, slikarstvo, balet. Divna fascinantna zemlja sa predivnim ljudima.

Zato sam se i odlučila, pošto ne bih da pričam pola sata, nego prosto da kažem par reči o tome, na sreću došlo je vreme da se otvori naš kulturni centar u Moskvi, pošto postoji kulturno-naučni centar ruski u Beogradu. Kad poznajete zemlju, kada je upoznate, kada naučite jezik vi ćete je i zavoleti. Tako se jača. Zašto postoje ovi centri? Zato što treba da jača bilateralna politika, zatim da bi se upoznali sa kulturom i tradicijom jednog naroda.

Dobro je što će ovakvi centri imati kao svoj sadržaj masu izložbi, da li će to biti umetničke slike, fotografije, šta god. Tu je, takođe, osnivanje klubova, rad sa sunarodnicima. Postoji dosta Rusa koji žive u Republici Srbiji. Biće odeljenja za učenje stranih jezika, naravno ruskog i srpskog. Znači, samo boljitak. Em se jačaju bilateralni odnosi, em se upoznajete sa kulturom i lepotom jedne zemlje, em možete mnogo toga da naučite za vrlo pristojan novac.

Što se tiče ovih kulturnih centara, ono što se meni dopalo je i to što će postojati banka podataka, tako da ćete vi klikom na dugme moći da saznate bilo koje informacije što se kulture tiče i tradicije jednog naroda, bilo srpskog ili ruskog, zavisi šta vas interesuje.

Takođe, moći će sarađivati država sa lokalnim samoupravama, naravno država sa državom, ali i sa lokalnom samoupravom. Upravo se to desilo pre par godina. Dok sam ja bila na gradskoj opštini Voždovac bilo je promovisanje kulture na opštini Voždovac različitih država, tako da smo ugostili preko 20 država i bilo je jako impresivno. Naravno da je tu bila Narodna Republika Kina, 15 dana je trajala promocija kulture i naroda Narodne Republike Kine, takođe Rusije, ali je bila i Slovačka, Bugarska, Grčka, Izrael. Tako se radi.

Ako želimo da stvaramo prijatelje, kao što stvaramo, ako želimo da budemo što bliži sa ljudima, ako želimo da imamo što bolje bilateralne odnose, ako želimo da ljudi shvate koliko smo mi jedan dobar narod, mislim na narode i narodnosti koje žive u Republici Srbiji, svi ljudi iz Republike Srbije. Trebalo bi da se nešto nauči, da se zna.

Svakako, u danu za glasanje ja ću podržati sve ove sporazume.

Još jednom molim građane da se vakcinišu, jer ukoliko ne možemo … nama spasa nema, ne nama, nego to će trajati beskonačno.

Hvala na pažnji.

Živela Srbija!

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas se nekako ponosim, ne samo danas, nego i inače, kada slušam svoje uvažene kolege, gospodina Atlagića koji me je ganuo. Čovek koji je veliki patriota, čovek koji može ovu salu da digne na noge, čovek koji je preživeo sve i svašta, čovek čija je glava bila ucenjena, čovek koji je bio kada je bilo najteže u Saboru Hrvatske poslanik. Profesore Atlagiću, bravo za vas.

Nekad kada spomenete Srbe i srpski narod, glava dole, e pa ne može. Dosta je bilo, glava gore. Slušam svog uvaženog kolegu Bakareca koji me je takođe ganuo svojim izlaganjem, koji ima petlju, koji ima želju i volju posle toliko godina da kaže šta misli. Srbi su genocidan narod – nikada nisu bili, niti će biti.

Sram bilo onog ko to izgovori. Otišao je naš predsednik da se pokloni senima, žrtvama. Bilo je žrtava sa obe strane. Jednom zauvek, znate li šta znači genocid? Istrebljenje jednog naroda. Kako je onda moguće da u Srebrenici žive Srbi i Muslimani i da imaju za predsednika Srbina? Bilo, ne ponovilo se. Bilo je žrtava sa obe strane. Gonocid je istrebljenje. Šta je onda Jasenovac. kada pričam o tome, mučno mi je i potpuno sam otišla u drugom pravcu, jer moram da odam priznanje ovim divnim ljudima koji prosto žive za ovu Srbiju i nama daju krila. O tome treba govoriti.

Govoriću i o gospođi Dolovac, ali moram, mora iz mene da izađe to, prvo da čestitam Kurban-bajram svim građanima Srbije islamske veroispovesti, da ga slave u miru, da ga slave s ljubavlju, to su naša braća, mi svi zajedno živimo ovde. Sve ljude delim na dobre i one koji to nisu, a to, genocid, Kosovo. Genocida nije bilo i tačka. Stavljam tačku na genocid. Srbi nikada nisu bili genocidan narod. Srbi su se celog života borili, uvek su imali odbrambene ratove i Balkanski rat i Prvi svetski i Drugi svetski rat, i ratovi devedesetih, poginulo je dva miliona ljudi. Kako mi možemo da budemo genocidan narod? Nikako. Mi smo stradalni narod.

Kosovo je srce Srbije. Republika Srbija ima dve pokrajine, severnu Vojvodinu i južnu Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je centar duhovnosti. Tamo je Pećka patrijaršija, mi imamo više od stotinu manastira i crkava. Pričaju tzv. Albanci sa Kosova, postoje Albanci koji žive u Albaniji, ovi se zovu drugim imenom, da smo mi genocidan naorod. Nismo nikada, niti ćemo biti. Oni su na našoj teritoriji, imaju sva prava i više od toga. Nas su prognali, prvo bombardovanjem 1999. godine, pa, veliki pogrom 2004. godine. O tome treba pričati, a ne orkestrirani napad na predsednika Republike, Hrvatske, Crne Gore i BiH, samo zato što treba da se prizna Kosovo. Pa, koje Kosovo. Naše. Srpsko Kosovo i Metohija. Kosovo sa zvezdicom, rekli neki sa zapada. Kosovo i Metohija, srce Srbije.

Ne može žena koja je tamo rođena da ode u prodavnicu. Gde su tu ljudska prava. Nama spočitavaju da treba da imamo vladavinu prava. Pa, imamo je. Evo, sve živo uređujemo, donosimo i novi Ustav, sve živo radimo. Mi, a najmanje grešaka u istoriji mamo mi. Ne kažem ja da smo mi bezgrešni. Nismo. Mi smo jedan dobar narod, mi smo jedan intelektualan narod. Tesla je naš, Pupin je naš, Mileva Anštajn je naša, Milankovć je naš. Svi sportisti ni manje zemlje ni više zlatnih medalja. O tome treba pričati.

Zašto je sada orkestriran napad na nas. Zato što smo među najboljima u Evropi, 58% nam je dug BDP, i šta sad? Treba nas skrajnuti, treba nas poubijati, treba da nestanemo sa lica zemlje, treba da damo Kosovo, treba da damo verovatno i posle i dalje, šta treba da damo?

Ovo je naša zemlja, mi živimo ovde. Mi smo, primamo sve ljude na ovom svetu, ali nećemo dati svoje, pobogu. Uradite ovo, da biste uradili to. Mi uradimo sve što se od nas traži i opet još nešto, i opet još nešto, i dokle to još nešto. Dok je ovakvih ljudi u ovom parlamentu, prvo, svi smo za predsednika i svi ćemo ustati ako bilo šta treba. Sramotno je što neko nema program, pa onda udari na predsednika i njegovu decu. Kletve, kakve kletve, pa, ko to još radi, primitivizam. Koji je ovo vek.

Ako nešto želiš da uradiš, uradi tako što ćeš da ustaneš i kaže moj program za naredne izbore taj, taj i taj, pa, građani Republike Srbije glasajte. Valjda je to normalno i civilizovano u čitavom svetu. Tražili ste da spustimo cenzus, jesmo, sa pet na tri, a vi ste doneli kada mi treba da mi izađemo na izbore sa tri ste popeli na pet. Eti, imate sve što ste tražili to ste dobili. Šta sad ne valja? Sad smo genocidan narod. Nikada nismo bili genocidan narod. Nikada. Onda to preformulišete u to, eto, par pojedinaca, a ne čitav narod. Ovo je divan narod. Ko god dođe u Srbiju vraća se po 10, 50 puta. Zašto? Zato što smo jedan dobar narod. Jedva čekamo da ugostimo ljude. Narod pun empatije.

Pogledajte šta je bilo sa vakcinama. Dobili vakcine i delimo našoj braći. Mi moramo da živimo u dobrim odnosima sa susedima. Potpisali smo Mini šengen, da bi se povezali ekonomski. Pa, i to valjda ne valja, svi kažu dobro, ali opet neka braća da priđu. Zašto? Zato što ga je potpisao Aleksandar Vučić. Treba da mu skinu kapu. Dobili su vakcine svi koji su poželeli i dan danas. Imamo četiri vrste vakcina, malo li je. Da vakcina košta 200 evra, poubijali bi se ovde da prime vakcine, a pošto su besplatne i pošto neko moli da primi vakcine, jer je mnogo manja šteta kad primite vakcinu nego kada se razbolite, ma, nema šanse, ko zna kakve su vakcine, antivakserski program radi, poumiraćemo. O, ljudi moji.

Sada ću da se vratim, ovo rade moje emocije, i zahvalna sam mojim govornicima, zato što su u meni podstakli patriotizam.

Što se tiče izbora gospođe Dolovac, pa apsolutno nemam ništa protiv. Ona je bila toliko uvažena u vreme DOS-a i DS-a, toliko ste je hvalili. Evo, sada treba da izaberemo ženu, odjednom ništa ne valja. Kako je to moguće? Samo zato što je SNS ponovo bira. Mi je ne biramo ljudi. Mi nemamo veze. Ovo su predlozi VSS, konkretno za nju republički javni tužioci. Znači, nema veze.

Šta bi sa etičkim odborom, etičkim kodeksom? Neka se neko izjasni. Otkud toliko pogrda na račun ove žene koja je imala hrabrosti da se suprotstavi kriminalu i korupciji. Odjednom ne valja. Što reče moj uvaženi kolega, pa nisu izbijali iz kancelarije i maltretirali ženu, pratili je kao policija. Sad odjednom ne valja.

Treba se setiti samo te pogubne politike 2008. i 2009. godine kada je preduzeće DOS-a otpustilo hiljadu sudija. Taj ceh smo mi platili. To što oni nisu radili 45 miliona evra košta. Otpustili su sudije koje nisu lojalne zamislite, a sudstvo nezavisno. Sudije dostojanstvene i hvala Bogu jesu, 95% radi kako treba da radi, ali uvek postoji onaj procenat, onih 5% koji muljaju, rade šta hoće. Neću da im navodim imena, prosto rekla sam da više neću da im dajem na važnosti, ali ću možda inicijale.

Na primer, M.R. prepoznaće se, ako neće šta ću ja da mu radim. Sećate se kako je sklanjao predmete. Nema predmeta, zastareo predmet, da čistačicama da bace. Onda ovaj čuveni M.M. što je otpustio čitavu Gnjilansku grupu, o tome sam pet puta pričala. Onda kaže za silovanje trinaestogodišnje devojčice koja pritom ostane trudna, da je to folklor romski. Sram da ga bude. Onda takođe kaže da je ubica, silovatelj deteta, da mu je doživotna kazna, taman posla doživotna kazna, kako, pa to nije humano, a humano je da se dete siluje i ubije. Znači i toga ima.

Molim ovaj etički odbor da se pozabavi takvom vrstom sudija, da mi pročistimo, ne mi, nego vi pročistite redove takvih sudija, jer je sudstvo nezavisna državna institucija ili bi bar kao takva trebala da bude.

Sada ću samo taksativno da navedem koliko je SNS sa svojim koalicionim partnerima učinili za dobrobit sudstva, za tog devastiranog sudstva u smislu kako se nekad radilo, a kako sad. Prva sam se sudila i 12 godina je trajalo suđenje, pritom sa dokazima, znači to je moglo da se završi za dve godine. Okej, kažu nagomilali su se predmeti. Kad, od pre sto godina? Sad više nema tih nagomilavanja pošto smo umreženi, pa ako ima mnogo predmeta koji su u Beogradu, oni idu u druge krajeve Republike Srbije. Sigurna sam da će to sudstvo da radi mnogo bolje i brže nego što je radilo.

Sada idemo malo šta je sve urađeno, na primer koliko. Ne znam samo da li imam vremena zbog drugih kolega, ali ću taksativno da nabrojim. Renoviran je jedinstveni šalter za informacije u prekršajnom sudu u Zrenjaninu. Zrenjanin je do 2012. godine izgledao sumorno, jezivo, strah za oči, prljavo, kancelarije pretrpane, predmeta nema. Uz pomoć USAD-a i naravno Vlade Republike Srbije taj sud je renoviran i sada je za ponos i diku čitavog Zrenjanina. Renovirana je masa sudova. Sud u Aranđelovcu renoviran, palata pravde u Kragujevcu, treba da se završi najsavremeniji sud koji će sadržati 11 pravosudnih institucija na jednom mestu, renovirana palata pravde, završeni Prekršajni sud u Beogradu u kome postoji 105 sudnica.

Mnogo toga se radi, mnogo toga je izgrađeno već. U Leskovcu petospratno zdanje Osnovnog suda završeno. To je takođe bila jedna ruina. Upravo sada u februaru mesecu počela je da se renovira zgrada Prekršajnog suda u Beogradu koja će biti gotova do kraja godine. Tako treba da se radi. Živela Srbija!

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja bih samo par rečenica o gospodinu Jeremiću. Čula sam da je vrhunski intelektualac. To nema veze sa mozgom, on nije vrhunski intelektualac. Vrhunski intelektualac je čovek koji je završio fakultet, govori dva jezika, ima široko obrazovanje. Ja bih rekla da su vrhunski intelektualci, na primer, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Martinović, gospodin Orlić i ima ih još mnogo, gospodin Siniša Mali, ali gospodin Jeremić nije ni prošao pored vrhunskog intelektualca. Sticajem okolnosti imao je priliku da bude tamo gde je bio. Nije pokazao patriotizam, ja sam to od njega i očekivala, ali ne bih više o njemu da trošim vreme i da ga reklamiram, on to ne zaslužuje.

Ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, ali, pre svega, ja bih malo napravila poređenje između Republike Srbije od 2000. do 2012. godine, pa sada, od 2012. do 2021. godine, šta je sve urađeno, kako je bilo nekada, kako sada.

Velika zahvalnost gospođi Ireni Vujović, našoj ministarki, koja je više uradila za godinu dana nego neko za 10 godina. Očistili ste ono što je meni bilo neverovatno, da pored jednog od najlepših manastira u Republici Srbiji, gde postoji freska koja se zove Beli anđeo, koja je zaštićena UNESKO-om, postoji brdo đubreta i, bogu hvala, toga više nema. To je nešto na čemu su građani Republike Srbije vama zahvalni.

Znam da mnogo radite i nastavite tako, jer je Srbija poprilično devastirana što se tiče smetlišta i svega ostalog. Niko nije obraćao pažnju na to kako se živi i koliko smetlišta ima u Srbiji. Prvi put, eto, mi, SNS sa svojim koalicionim partnerima.

Da vidimo mi šta je to bilo od 2000. do 2012. godine. Danas je Republika Srbija jedna vrlo respektabilna zemlja zahvaljujući mudroj politici gospodina Vučića i Vlade Republike Srbije, ali nije bilo uvek tako. Od 2000. do 2012. godine potpuno devastirana zemlja. Uostalom, svi to dobro znaju, jer je 400.000 ljudi dobilo otkaz 2008. godine, od toga 1.000 sudija, pa smo mi posle platili da bi vratili te uvažene kolege, te sudije, 40 miliona evra. Ne samo to, bez posla je ostalo 400.000 ljudi, ako svako ima po dva, tri člana porodice, izračunajte.

Stalno nas spočitavaju kako Srbiju napuštaju građani Republike Srbije. Napuštaju, naravno, ali od šezdesetih godina, a najviše od 2000. godine, a onda posle, nažalost, ratova, pa onda od 2000. do 2012. godine. Zašto? Zato što su devastirali sve čega su se dotakli. Uništeno je, zatvoreno preko 590 preduzeća, ruinirano, a nešto što im se nije dopadalo su vratili, onako ogoljeno, Republici Srbiji.

Nezaposlenost je tada iznosila 26%, a danas, dobro vođenoj politici Vlade i našem predsedniku, jer ima odlične konekcije, mudrom spoljnom politikom, mi imamo otvorenih preko 230 fabrika, samo gospodin Vučić ukupno otvorenih 350 fabrika, zaposleno preko 350.000 ljudi. Nezaposlenost danas, iako smo imali kovid, iznosi manje od 9%. Da nije bilo kovida, bilo bi 7,5%. Tako se radi.

Mi danas gradimo. Oni su razgrađivali. Mi danas gradimo puteve. Izgradili smo Koridor 10. Gradimo još 8 autoputeva, gradimo Koridor 11, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, osam autoputeva. Mi danas gradimo brze pruge. Biće gotova brza pruga relacija od Beograda do Novog Sada do kraja ove godine, do kraja 2026. godine kompletna pruga će biti gotova, tako da ćemo moći iz Beograda do Budimpešte da stignemo za dva i po sata.

Revitalizujemo pruge, gradimo stanove za službe bezbednosti, za vojsku i policiju, gradimo stanove za mlade bračne parove, stimulišemo rađanje. Apsolutno imamo jedan boljitak. Kako god se okrenemo vidimo gradilišta po čitavoj Republici Srbiji, pa pogledajte samo u Beogradu ima preko 10.000 gradilišta, u Srbiji verovatno preko 50.000. Srbija se danas gradi i radi.

Što se „Beograda na vodi“ tiče, to je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Ko je šetao mogao je da vidi koliko je to lepo.

Prvi, od kako postoji Republika Srbija, setio se gospodin Vučić, predsednik Srbije, da obeležavamo pomene žrtvama zbog kojih mi danas uživamo, da smo živi i zdravi, radimo i stvaramo.

Ja ću se na Kragujevac, pre svega, osvrnuti zbog tih žrtava, jer se 1941. godine desilo nešto što nikada nije trebalo da se desi, pobijeno je 3.000 ljudi, streljano je 300 đaka. Po drugom izvoru, imam informaciju da je čak 7.000 ljudi stradalo. Jedno veliko stratište, a samo zato što je u ratu te 1941. godine ubijeno 10 Nemaca, ranjeno 27. Bila je odmazda da se ubije 3.000 ljudi i 300 dece.

Kragujevac je jedan divan grad. Ja nisam rođena u Kragujevcu, ali ću uvek kad se govorio o bilo kom gradu u Republici Srbiji govoriti, jer svaki grad nekad i sad potpuno drugačije lice ima, pa tako i Kragujevac, centar Šumadije, divan grad koji je bio poprilično devastiran. Setimo se samo kako je to izgledalo 2000. godine, a pogledajte danas.

Projekti se rade non-stop. Radiće se trg koji je velelepan i ne samo to. Radiće se rekonstrukcija Urgentnog centra Kliničkog centra. Napravljen je i projekat za novi klinički centar. Takođe, u Kragujevcu će se raditi prečišćavanje otpadnih voda. Za to je odvojeno 54 miliona evra. Takođe, praviće se severna obilaznica koja košta 75 miliona evra, gradi se železnička pruga Subotica – Cvetojevac koja košta 19 miliona evra. Takođe, Palata pravde se završava, ukupna investicija koštaće 2,4 milijarde dinara. Izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti je pri kraju. Podeliće se 972 stana.

Takođe, investicija vredna 1,7 miliona evra biće u Kragujevcu. Startuje izgradnja novog tržnog centra itd. Kragujevac se gradi, a navodila sam i cifre zato što mi uzimamo kredite po 1% i 2%, a nekadašnji DOS ili DS, svi oni zajedno, su uzimali kredite po 7%, 8%, 9%.

Dug Republike, javni dug Republike Srbije danas iznosi 58% BDP-a. Zašto to govorim? Zato što naša deca neće morati da vrate kredite. Sa sve pandemijom koju smo imali iznosi 58%. Čuli smo, moja uvažena koleginica je govorila o tome, koliko su ostale zemlje zadužene. Tako se radi i tako treba da se nastavi da se radi, a ja ću sada kratko o ovom projektu, pošto je već dosta toga govoreno.

Zajam za ovaj projekat, što se modernizacije gradskog sistema daljinskog grejanja i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj tiče, iznosi 18 miliona evra. Prva cifra je iznosila 20 miliona, pa su onda analizom došli do toga da je 18 miliona evra dovoljno. Za prvu fazu će se potrošiti 14 miliona evra, za drugu fazu četiri miliona evra. Prva faza je izuzetno važna, jer će biti remont tih postojećih kotlova koji su grejali na ugalj i zagađivali sredinu. Druga, takođe. Ugradiće se novi kotlovi koji će isključivo i samo raditi uz pomoć tople vode, znači gasa, prirodnog gasa, tako da neće biti nikakvog zagađivanja, neće biti čestica. Takođe, biće uveliko nadzor i to nezavisnih inženjera. Prva faza će biti gotova do 2023. godine, druga faza će biti 2024. godine, što znači da Kragujevac, nekad i sad, ne može da se prepozna.

Navodim ove cifre da se zna kako radi SNS, da se zna šta se sve gradi. Kragujevac je jedan od gradova u kojima se mnogo gradi. Svi gradovi u Srbiji se polako revitalizuju, nema grada gde se nešto ne gradi.

Ono što sam ostavila za kraj to je da sam juče videla na TV-u da je pola sveta u štrajku jer nema vakcina. Mi imamo četiri vrste vakcina. Kažu – nema prijatelja u politici, ima samo interesa. Ima interesa, ali ima i prijatelja. Molim sve mlade ljude da se vakcinišu jer su mnogo veće posledice od ne vakcinisanja nego kad se vakcinišete. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene predstavnice Visokog saveta sudstva, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, naravno, na predlog Visokog saveta sudstva. Ja to uvek naglašavam da je to predlog Visokog saveta sudstva, da građani Republike Srbije znaju da mi kao parlament, kao Narodna skupština Republike Srbije ne predlažemo, nego predlaže kandidate Visoki savet sudstva. Vrlo važno, zato što često imamo kritike na naš račun, ničim izazvane.

Evo, upravo smo čuli da se vodila hajka i da se još uvek vodi hajka na poslanike SNS, samo zato što su poslanici SNS, pri tome su to vrsni pravnici, advokati, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe SNS, doktor nauka. Znači, ako on nešto kaže, to treba slušati, to treba uvažiti, zato što je najbolji. Dosta je bilo više napada samo zato što smo predstavnici SNS. Pa, to je, ljudi, iluzorno, to je bolesno.

Argumenti, da, ali ako nema argumenata, zašto to radite? Verovatno zato što nemate program. Napravite program, pa se bavite sobom, evo, ići će izbori sledeće godine, pa pokažite šta znate. Ostavite više nas iz SNS. Ako nešto loše uradimo, da, naravno, kritika, ja sam uvek za konstruktivnu kritiku, jer tako društvo ide napred. Ali ne blatite nešto što nema veze s mozgom.

Setite se samo šta su radili našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, kao karikatura, snajper na grudi. Maltretiraju, pljuju njegovu porodicu, decu. Dokle i zašto? Eto, to bi trebalo da se oglase svi, da vidimo zašto.

Idemo redom. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u Skupštini Srbije da je tema vladavine prava izuzetno važna za Vladu i da je zato odlučna da sprovede promenu Ustava kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije.

Pravosuđe jeste nezavisno i 95% sudija časno radi svoj posao. Međutim, uvek se nađe poneko ko, eto, rovari, ko je stranački opredeljen. To ne sme da se desi. Zakon važi za sve. Ja se izvinjavam ovim divnim damama, prosto, to nema veze sa vama, ja pričam generalno, 95% ljudi i sudija i tužioca radi dobro svoj posao, ali uvek ima kukolja. To treba eliminisati. Jer, ljudi, kad dođu izbori, građani Republike Srbije to i pokažu. Zato SNS, mi sami smo imali na pojedinim opštinama i 78% glasača. Imaćemo i dalje, jer mi čistimo sve što iz naših redova ne valja.

O tome kako je radila Demokratska stranka Srbije najbolje govori primer 2008. godine kada je 1.000 sudija ostalo bez posla, zamislite, molim vas, samo zato što nisu trenutno odgovarali vlasti. Hiljadu profesionalaca, pa to ne sme više nikada da se dogodi.

Naravno, 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, kasnije, za godinu, dve dana, mi smo morali da refundiramo troškove, te gubitke tim ljudima. Bila je reforma koja je pogibeljna. Znači, 40 miliona evra je Vlada Republike Srbije tada izdvojila da plati ovim ljudima to što su bili izopšteni. Kako neko može da da, na osnovu čega, kako? Da li je napravio neki prekršaj, da li nije dobro radio posao? Ma, ne, pa svi znamo, samo zato što nisu odgovarali tadašnjoj vlasti. To se ne radi.

Zato ja apelujem da kad se bira predsednik suda, to mora da bude častan čovek, jer od njega zavisi kako će funkcionisati čitav sud. Od njega zavisi kako će raditi i njegove sudije.

Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji, pre svega zbog plata i penzija, između ostalog. Kako to mi radimo, najbolje govori primer 2012. godine prosečna plata je iznosila 320 evra, danas je 700 evra u Beogradu, 550 evra u Srbiji. Prosečna penzija – 29.400 danas, iznosiće 2025. godine, u programu „Srbija 2020-2025“ 440 evra. Prosečna plata će biti 900 evra. E, tome teži SNS, a ne revanšizmu. Tako se radi.

Naša premijerka gospođa Brnabić smatra da članska karta nikada nikome ne može da služi kao pokriće, i svi mi ovde. E, zato je uhapšena i privedena predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, znači da niko nije pošteđen, takođe, predsednik opštine, ne samo jedan, nego više njih, bez obzira na političku pripadnost, niko neće biti zaštićen. Mi imamo nultu toleranciju prema korupciji i kriminalu.

Gospođa Brnabić je rekla takođe da promene oko Ustava su vođene i da je bila široka javna rasprava, a potom prešla na kritike nekadašnje vlasti i reforme pravosuđa, o kojima sam ja malopre govorila.

Znači, niko ne sme da bude zaštićen. Niko ne sme da bude otpušten. Zato su tu dame, zato je tu VSS, kad nekog birate, neka bude najbolji. Nikad ne treba biti surevnjiv nekom. Ako je neko bolji od mene, treba da bude ispred mene. Ja moram da naučim to, šta je to dobro od njega, a ne ja sam možda eto doktor nauka ili neko ko ima mnogo znanja, ko ima reputaciju, ali se nekom ne dopada, radiću pravilno. Pa, naravno, pravilno treba da se radi, zarad građana Republike Srbije, svi radimo zbog njih.

Moj primer, sudim se od 2007. godine. Sudovi su bili toliko spori da sam se ja sudila 20 godina. Pa jel to to? Ne to nije to. Zbog imovinsko-pravnih odnosa. Godine 2012. potpuno drugačija priča. Sudovi su umreženi, mnogo se brže radi. Hvala Bogu, ja sam i dobila tu presudu, i ne samo ja. Ljudi su mnogo zadovoljniji.

Međutim, još uvek ima kukolja. Mora se mnogo toga odraditi na mnogo bolji način.

O tome kako su radili, žuto preduzeće, i šta su sve loše uradili, govori ta neka 2008. godina, kada je otpušteno hiljadu sudija, ali i 400.000 ljudi. Toliko o njihovoj brizi o građanima Republike Srbije. Ma nisu brinuli o građanima Republike Srbije, jer je bilo 27% nezaposlenih, nego o punjenju svojih džepova. Pa tako imamo glavnog tajkuna, zna se na koga se misli, koji danas ima 619 miliona, 35 računa po čitavom svetu i ko zna koliko, 35 nekretnina, a ovi ljudi su ostali bez posla. I oni danas nama kažu – Srbija se prazni. Pa, ne prazni se danas. Danas se u Srbiju vratilo 90.000 mladih, jer smo odvojili 500 miliona evra za projekte zapošljavanja. Zato su se vratili. Ali su otišli 2008, 2009. i 2010. godine. To nije samo 400.000 ljudi, to je milion i 200 ljudi. Neka svako ima po dva člana porodice, pa izračunajte. Tako se ne radi.

Što se nas tiče, juče je otvorena fabrika, pa svaki dan se otvori po neka fabrika. Juče je otvorena fabrika „MTU“ u Novoj Pazovi, nemačka korporacija otvorila tu fabriku, kamen temeljac je stavljen. Otvoriće se fabrika, zaposliće se 500 ljudi, a u drugoj fazi još 2.000 ljudi, što znači da će Nova Pazova imati 2% nezaposlenih. To je poenta ove priče i vladavine prava.

Da se vratim na nešto što me tišti već odavno i kad god mogu, ja pričam o tome. To je presuda Apelacionog suda, kršenje prava Romske nacionalne manjine.

Naime, Kancelarija za inkluziju Roma reagovala je na oslobađajuću presudu muškarca koji je obljubio devojčicu od 13 godina. Znamo koji je sudija Apelacionog suda, nećemo mu više izricati ime, neću da mu dam na popularnosti, jer nije zaslužio, naravno, negativna konotacija. Odluku sudije da je u drugostepenom postupku da se oslobodi lice koje je bilo osuđeno za obljubu trinaestogodišnje devojčice, jer kako je on obrazlažući presudu istakao, to je uobičajeno ponašanje pripadnika romske nacionalnosti. Molim vas, silovanje, obljuba nije folklor. Sram ga bilo, i njega i svakog ko tako misli!

Na sudijinu oslobađajuću presudu i skandalozno objašnjenje oglasio se i Miloš Nikolić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, institucija koja se bavi pitanjima romske zajednice na teritoriji AP Vojvodine. I ne samo on, nego masa nevladinih organizacija, jer to je skaredno da neko kaže da je folklor silovati trinaestogodišnju devojčicu. Užas!

Šta to beše Krivični zakonik? Sramotnom presudom Apelacionog suda oslobođen je muškarac koji je obljubio devojčicu od 13 godina, jer je to, kako je sudija naveo, u njegovoj etničkoj zajednici normalno. Nije normalno, nego je sudija, ne bih da kažem kakvo je njegovo stanje psihičko.

Ovo teško krivično delo je ocenjeno od strane sudskog veštaka kao normalna pojava kod pripadnika romske zajednice i u jednom delu sudske presude se kaže – u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti romske zajednice, u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života, pa tako dalje, na osnovu toga se stiče utisak da okrivljeni ne zna da je samim stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom učinio krivično delo i da se okrivljeni kulturološki ponašao, kao i većina pripadnika njegove zajednice. Kada neko ima 13 godina, to je dete, nije završen psiho-socijalni razvoj, fizički razvoj, nije znao neko od 24 godine.

Ono što je u romskoj tradiciji prepoznatljivo jeste poštovanje različitosti i tolerancije. To je jedan divan narod koji je vrlo tolerantan prema svim ostalim nacijama, nacionalnostima, veseo, drag.

Nemoguće da neko ko ima 24 godine nije znao šta radi, a nemoguće je da sudija koji to, nažalost, nije osudio kako treba ne zna za tako nešto.

Postavlja se pitanje po čemu je romska zajednica prepoznatljiva. Podsetimo - prepoznatljivi su po vedrom duhu, po neverovatnom talentu za muziku i ples, po ogromnoj toleranciji prema svakom i svačemu. Baš zato treba ih zaštititi, a ne uradi nešto kontra.

Prema ovakvim ispadima nadležnih, onih koji trebaju da vode brigu o građanima bez ikakvih predrasuda, ne možemo biti tolerantni i nećemo prećutati kao svaki put do sada. Doživeli smo veliku uvredu, kažu predstavnici Roma.

Ja bih ovde završila. Kad neko ima dete od 13 godina i onda mu neko kaže da je to normalno, pa taj verovatno treba da ide da se poleči u nekoj od naših ustanova.

Kancelarija za inkluziju Roma se nada da će nadležne institucije, prvenstveno Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, Republičko javno tužilaštvo, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, reagovati. To je bilo i ne ponovilo se. Takođe, nadamo se da će Republičko javno tužilaštvo podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i da će Ministarstvo pravde doneti nov Zakon o sudskim veštacima kojim će se omogućiti pokretanje disciplinskih postupaka protiv veštaka zbog kršenja zakona, diskriminatornog ponašanja prema romskoj zajednici i da će biti izbrisani sa liste veštaka. Ja se slažem sa ovim.

Kao zaključak, još jednom molim sve ove ljude koji nemaju svoj program, pa se onda ostreme, navale kao orlušine na SNS, da se posvete svom programu, idu izbori, ja im želim da izađu na izbore, da ne bude opet da neće, jer im ne valja ono. Sve uslove koje su tražili smo ispunili tako da gledaju svoja posla, a da nas puste da radimo za dobrobit građana Republike Srbije ono što najbolje znamo, a to su: da gradimo, radimo vredno i da građani Republike Srbije procene ko i kako, da li će neko ostati ili će otići tamo gde mu je mesto. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Orliću.

Potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo Sporazum o partnerstvu, ali i Ugovor o kreditu, Sporazum o zajmu, a sve zarad boljitka Republike Srbije.

Onako kako se vodi spoljna politika u Republici Srbiji nekad je moglo samo da se mašta. Nažalost, nikome nije bilo stalo u tome da li treba sarađivati sa Narodnom Republikom Kinom. Skrajnuli su Rusiju, skrajnuli su i mnoge jako bogate zemlje. A zašto? Pa, zato što su imali diktat iz inostranstva sa kim i kako da radi ta žuta alternativa koja je bila od 2000. do 2012. godine. Bilo, ne ponovljivo se.

Spoljna politika se radi na način na koji to radi Vlada Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vučić, predsednik Republike Srbije i to vrlo uspešno. Svi ovi sporazumi i zajmovi samo govore o tome koliko su ljudi, inoparnteri, zainteresovani da se ulaže u Republici Srbiji, o tome koliko je Republika Srbija avanzovala, koliko je moćna u odnosu na devedesete, odnosno 2000. do 2012. godine. Setimo se samo kako je to izgledalo u periodu vladanja žutog preduzeća od 2000. do 2012. godine - bilo, ne ponovila se.

Evo, krenuću o železnici, koja je bila potpuno devastirana. Što reče moj uvaženi kolega u prethodnim izlaganjima, kada sednete u neki voz, prosečna brzina u Republici Srbiji je bila 30 kilometara. Pa, što reče moj uvaženi kolega gospodin Rističević, kao da sednete u diližansu, pa kad krenete, ko zna kad ćete da stignete.

Mojoj koleginici gospođi Jevtović Vukojičić je trebalo od Priboja do Beograda dođe sedam do osam sati – bilo, ne ponovilo se. Sada, od kako je renovirana pruga Beograd – Valjevo sa prosečnom brzinom od preko 100 kilometara, u Valjevo se stiže za 45 minuta, pa se do Priboja putuje sada pet sati. Naravno, to je mnogo i zato smo uzeli ove kredite, dva puta po 51 milion evra, jedan kredit je od Francuske razvojne agencije, a drugi je od Međunarodne banke za razvoj, da bismo devastirane pruge, mostove izgradili ponovo, da bismo revitalizovali, da bi ovo bila jedna moderna zemlja.

Mi idemo jako brzo u svaku rekonstrukciju. To je jedna zemlja koja može da se ponosi izgradnjom auto-puteva danas. Izgradili smo preko 350 kilometara autoputeva, gotov je Koridor 10, gradimo Koridor 11, gradi se auto-put „Karađorđe“, gradimo Moravski koridor, gradimo brzi put Šabac – Loznica, gradimo Fruškogorski koridor, počeće sa gradnjom. Znači, još osam autoputeva će se graditi, a renovira se svaka pruga u Srbiji. Naravno, neće moći sve odjednom, ali renoviraće se pruga od Beograda, pa do granice sa Crnom Gorom, pa će moja koleginica moći da stigne za tri sata, kao svuda u svetu, a kada budemo izgradili brze pruge, kao što ćemo graditi od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, a upravo se završava prva deonica brze pruge od Beograda do Novog Sada i ja mislim da će ona biti puštena u promet već negde u novembru mesecu.

O tome smo već govorili ovde, ali treba reći da smo radili projekte vrlo uspešno, da je Republika Srbija odradila svoj projekat, takođe Republika Mađarska, da smo projekte predali partneru koji će to graditi, a to je Narodna Republika Kina. Objedinjeni projekti sada, kao što vidite, gradi se ta predivna brza pruga, tako da ćemo do Budimpešte stizati za dva i po do tri sata.

Republika Srbija nekad i sad. Prosečna plata u Republici Srbiji 2012. godine iznosila je 29.400 dinara, a danas iznosi u Beogradu 700 evra, u Srbiji 540 evra, sa tendencijom da u Programu 2020-2025 ta prosečna plata bude 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

O tome kako mi vodimo spoljnu politiku, jer da ne vodimo dobro, da nismo implementirali u sopstveno zakonodavstvo sve zakone iz EU ne bismo ni dobili ove kredite, a zahvaljujući gospodinu predsedniku, gospodinu Vučiću i njegovim konekcijama i tome što se okrenuo sem zapadu i istoku, sa izvanrednom saradnjom sa Narodnom Republikom Kinom, Rusijom, zemljama BRIK-a, mi danas imamo masu investicija. Mi smo, zahvaljujući Narodnoj Republici Kini, potpuno revitalizovali rudnik Bor, koji je prošle godine imao najveći izvoz u Srbiji, takođe Železaru Smederevo. Takođe, pravimo tehnološke parkove. Gradi se i radi na sve strane. Republika Srbija, polako ali sigurno, može da stane rame uz rame uz savremene razvijene zemlje, iako smo bili potpuno devastirana zemlja, koja je bombardovana preko 45, pa možda i 50 puta. Iako smo izgubili u Balkanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih preko dva miliona ljudi, našao se gospodin Vučić, jedan jedini koji je sa ponosom počeo da obeležava sve praznike u spomen žrtvama tih ljudi koji čine da mi danas živimo slobodno u ovoj divnoj zemlji. Znači, prvi i jedini i ne plaši se da priča o NATO bombardovanju i ne libi se da priča o pogromu nad Srbima i to je ta moderna Srbija u kojoj mi danas živimo, u kojoj se sve gradi, u kojoj samo u Beogradu ima preko deset hiljada gradilišta, u kojoj najveći projekat u ovom delu Evropi, „Beograd na vodi“, jedna od najlepših promenada u ovom delu Evrope. Predivno gradilište sa predivnim parkovima, sa predivnom infrastrukturom. Tako se radi to u Republici Srbiji.

Upravo juče… Mogla bih ja da pričam o tome šta smo sve uradili, da ne pričam o penzionerima koji su, doduše, 2014. godine poneli najveći teret. Zahvaljujući teškim reformama smo i došli do ovde danas, da polako ali sigurno budemo najuspešnija zemlja na ovom delu Balkana, ali i njima nikad u životu nije bila penzija kao sada i stalno će dobijati benefite, jer zahvaljujući njima i njihovim precima i mi danas uživamo plodove rada, a na nama je da bude samo bolje, bolje, bolje, da mnogo više radimo, da mnogo više gradimo.

Tako ćemo renovirati u Republici Srbiji sve pruge. Renoviraćemo i sve puteve. Po tome smo prvaci.

Moram da napomenem još i „Mali šengen“, koji je, zahvaljujući mudrosti i pameti našeg predsednika, potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Šta to znači? Promet robe, kapitala, usluga, prepoznavanje kvalifikacija i, ono što je najvažnije, ljudi će moći da uz pomoć lične karte, to smo izdejstvovali, doći da rade u jednu od ove tri zemlje.

Ponudili smo i partnerstvo Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Ako hoće, biće njima bolje. Ako neće, nama će svakako biti bolje.

Ono što je deficitarno u Republici Srbiji su, nažalost, postala zanimanja. Mi u ovom momentu nemamo dovoljno ljudi koji bi, evo, konkretno u „Beogradu na vodi“, radili, pa se onda uvoze ljudi iz Rumunije, iz Severne Makedonije, iz svih krajeva bivših nam republika.

Sigurna sam da će, s obzirom na bolji standard, na boljitak u Republici Srbiji, na mnogo toga boljeg u Republici, ljudi početi da se vraćaju. Počeli su da se vraćaju mladi ljudi. U Srbiju se vratilo 90 hiljada mladih ljudi, a da li znate zašto? Pa, zato što smo odvojili 500 miliona evra za projekat zapošljavanja za mlade i to je ono sa čime se ja ponosim. Na mladima svet ostaje.

Što se tiče ostalog, setimo se samo kada je počela pandemija, u Republiku Srbiju se vratilo 400 hiljada ljudi. Naravno, nisu svi ostali. Došli su ovde da prime vakcine, jer je Republika Srbija, zahvaljujući Vladi i gospodinu Vučiću i zahvaljujući dobrim konekcijama, upravo zahvaljujući dobro vođenoj spoljnoj politici, dobila četiri vrste vakcina. Mi smo jedina zemlja u svetu koja je imala četiri vrste vakcina.

I pored četiri vrste vakcina, postoje lobiji koji su protiv vakcinacije, pa bih ja molila ovu omladinu da shvate ozbiljno ovo što sada govorim i ne samo ja, nego mnogo stručniji ljudi od mene, da prime vakcinu, jer se pojavio novi soj Kovida, koji nije možda toliko smrtan, ali ostavlja strahovite posledice. Upravo sam pročitala da može da dođe i do pojave šećera u krvi. To su mladi ljudi, oni treba da rade na prokreaciji, na tome da stvaraju porodicu i decu, a ne da slušaju pojedine ljude koji em nisu kompetentni, em govore protiv toga da se ne treba vakcinisati, a prvi su stali u red za vakcinu. Molim vas, ovo je 21. vek. Spasavanje života je upravo u vakcinaciji.

Još mnogo toga mogu da pričam kada govorim o rezultatima našeg predsednika i Vlade. Otvoreno je preko, sam predsednik je otvorio preko 230 fabrika, a otvoreno u Srbiji preko 350. Nekada je nezaposlenost iznosila 26,5%, danas iznosi, sa sve pandemijom, 9%. Evo, upravo je juče otvorena, odnosno postavljen je kamen temeljac za fabriku u Novoj Pazovi MTU, nemačka kompanija. U prvoj fazi zapošljavaće 500 ljudi, u drugoj 2000 ljudi, što znači boljitak i za samu Novu Pazovu. Verovatno će na birou biti još 2% ljudi. Ide se ka tome da mi budemo u svetskom proseku, a to znači da će, ja mislim, moja procena je za godinu, dve dana ispod 5%.

Hvala na pažnji. Živela Srbija!