Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu – Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Naime, radi se o gospodinu Martinović Nikoli. Ja bih rekla da je on gospodin sa vrlo impresivnom biografijom. Radi od 1975. godine, tako da ga mi nismo negde pronašli pa ga ubacili u ovaj Savet nego se kvalifikovao, ima izuzetne reference. Prvo je bio direktor prestižnih kompanija, pa generalni direktor, pa onda savetnik u raznoraznim izuzetno jakim kompanijama u Srbiji, tako da su mu izuzetno dobre kvalifikacije. Ja više ne bih o njemu, postoji biografija. Doduše, moram reći da danas apsolutno niko ništa nije loše rekao o ovom čoveku. Naravno da ću podržati ovaj predlog za gospodina Martinovića.

Ja bih nešto konkretnije o tome, o njegovom radu a i radu gospođe Tabaković, koja je na čelu Narodne banke Srbije, srećom. Setimo se samo 2012. godine kada je inflacija bila 13%. Danas je na istorijskom minimumu 1,5%, kreće se od 1,5 do 2%. Šta to znači? Pa, direktne strane investicije. Danas je Republike Srbija najrespektabilnija zemlja u regionu, ima najveći procenat direktnih stranih investicija. Šta to opet znači? Da je sa 400.000 nezaposlenih ljudi 2008. godine došla na nezaposlenost, odnosno od 27% te 2008. godine, ne ponovila se nikada, danas nezaposlenost 10,5%. Zaposlili smo preko 200.000 ljudi. Zašto? Lančana reakcija, zato što je stabilan kurs dinara, zato što se iz te Narodne banke uplaćuje u budžet Republike Srbije. Minimalac 2012. godine je bio 16.000 dinara, danas 30.022 dinara. Prosečna plata bila 360 evra, danas, do kraja godine 500 evra. Pa, tako se radi!

O gospođi Tabaković, samo najbolje. Reći ću vam sa sajta šta je to sve Narodna banka ostvarila. Narodna banka Srbije ostvarila je u protekloj godini ukupnu dobit, znači, misli se na 2018. godinu, posle oporezivanja, u iznosu od 30,66 milijardi dinara. Kako je objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije, dobit iz operativnog poslovanja, koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi od ukupno 13,24 milijarde dinara, raspoređena je tako da je 70%, odnosno 9,27 milijardi, preneto u republički budžet. Zato mi, između ostalog, imamo i odvojeni živi novac, 760 miliona evra za Koridor moravski, znači ide i deo iz Narodne banke Srbije. Nemoj neko da priča da se loše radi. Nikad se u životu nije bolje radilo. Gradimo bolnice, gradimo škole. Zašto? Zato što imamo suficit u budžetu. Povećali smo penzije, povećavamo plate, dajemo jednokratne pomoći. Nije idealno ali je mnogo, mnogo bolje.

Idemo dalje. Kako to radi Narodna banka Srbije? Obezbeđujući cenovnu i finansijsku stabilnost monetarnom politikom nastavili smo da podržavamo kreditnu aktivnost i privredni rast, živa istina. Zahvaljujući tome, kao i odgovornoj fiskalnoj politici, Srbija je mogla da napravi ogroman napredak, kao što je i napravila, ostvari najviši rast ekonomske aktivnosti u poslednjoj deceniji i učini povoljnim svoje izglede za rast u narednom periodu. To je živa istina. Ne treba prenebregnuti istinu.

Mi danas živimo mnogo bolje, nije idealno, ali sam ja zadovoljna, što je žena poput gospođe Tabaković imala reizbor pre dve godine, što je takođe reizbor gospodina Martinovića, jer kažem nije, ja ga ne poznajem, ali impresivna biografija samo govori o tome da ću ja sa zadovoljstvom glasati za ovog gospodina. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, gospodo poslanici, o tome kako vi radite najbolje govore podaci iz vašeg ministarstva, a radite fantastično. Šta to znači? To znači da ste stopu kriminaliteta smanjili za trećinu. Pazite, ne za tri do pet posto, nego za trećinu. Zatim, prošle godine zaplenjeno je četiri tone narkotika. O tome koliko je bezbedna zemlja govori broj turista, 12 puta ima više turista u Republici Srbiji, nego 2012. godine. Tako se radi.

Mi smo danas faktor stabilnosti na Balkanu, jedna bezbedna zemlja. Zašto se ulaže? Zato što smo bezbedni, zato što pravimo sistem, zato što smo faktor stabilnosti u regionu, a to što se fabrikuju laži, to je tako normalno, pa šta bi Savez za Srbiju, ta stranka ne zna ni ko je tu s koca i konopca, nema program, neće da izađe na izbore. Zašto neće? Zato što neće da dobiju svi ukupno 5, 6 procenata, sramota jedna.

Ne mogu sliku da sklonim sa očiju, sa testerama, sa onim fantomkama kada su jurili na televiziju, kako se bore sa znakovima, kako maltretiraju porodicu gospodina Vučića, kako sada imaju hajku prema vama, gospodine ministre, kako napadaju gospodina Malog. Sve što je važno u Srbiji treba napasti, treba popljuvati, treba ubiti, nas treba na vešala, ali nisu oni vredni mog spominjanja. Oni su i među sobom rasturena grupa. Svaka njima čast, što reče moj uvaženi kolega, gospodin Đukanović, ja bih njima dala svo vreme na televiziji i neka pričaju, kako ko gostuje njima padne rejting. Pre neki dan slušasmo ovog mučenika Obradovića. Ja bih ga pustila, sve vreme na televiziji bih dala, samo neka priča Obradović. Divota jedna. Kako ko priča, rejting, bio je devet, deset, pa osam, sedam, valjda imaju 5%, videćemo.

Da vidimo mi što se tiče ovih sporazuma. Što se tiče sporazuma, to znači da jačamo bilateralne odnose. To je poenta ovih odnosa. Tako se radi.

Što se putnih isprava tiče, odlično, jer smanjujemo troškove za građane, uostalom sve radimo za dobrobit građana Republike Srbije, neće više morati da se oglašava ako neko izgubi pasoš ili ličnu kartu, neće morati da trči, da gubi vreme, da oglašava to u „Službenom glasniku“, nego će samo da objavi na sajtu ministarstva. Gotovo, ušteda vremena, ušteda novca, a što se vremena i brzine tiče sada i smanjenja procesa u MUP, zaista se skraćuje to vreme, jer će čovek imati šest meseci do dobijanja nove dozvole. Može da preda zahtev i eto njemu, nema čekanja, nema redova. Tako se radi.

Samo ću još o jednom Sporazumu, a tiče se Sporazuma sa SAD. Zašto? Zato što se govori o zabrani ulaska terorista iz Srbije prema SAD i iz SAD ulaska terorista u Republiku Srbiju. Ne ponovila se 2001. godina, kada je poginulo i, mislim, petoro naših ljudi. Ono je bilo strašno. Mislila sam da gledam neki naučno-fantastični film.

Ne samo to, nego setimo se Barselone, setimo se Londona, setimo se Pariza. Tako nešto se ne sme dogoditi.

Pomenula bih i ovu migrantsku krizu, odnosno borbu protiv nezakonitih migracija. Sve pohvale za MUP. Setimo se samo koliko je migranata prošlo kroz Republiku Srbiju. Preko dva miliona migranata. Fantastična organizacija od srpske strane. Punktovi, zatim bezbednost i, ono što je najvažnije, empatija.

Ponosim se što sam stanovnik ove lepe nam Srbije. Mi smo uradili, dobili sva moguća međunarodna priznanja od svih državnih institucija, od svih validnih organa.

Nadam se da se terorizam kao kancer treba iskoreniti. Mi to zaista dobro radimo, da se nikada neće ponoviti ova 2001. godina kad je netragom nestalo desetine hiljada ljudi, a Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje sa radošću izglasati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zašto baš o tome? Zato što je na našem tržištu do pre osam-devet godina bila opšta anarhija. Mogli ste da zateknete po prodavnicama nešto što nema atest, bilo je otrovne garderobe, cipela, hrane, da ne pričam. Sad je bolje, ali ne idealno. Trudimo se da zaista presečemo te ilegalne puteve, i što se tiče garderobe, cipela, mesa i svega i zaista je mnogo bolje, ali nije idealno. Idemo od početka.

Izvor - "Blic". Setimo se samo kako je bilo 2018. godine, kad je uhapšena grupa koja je uvezla 31 tonu pokvarenog mesa iz Brazila. Zamislite, 31 tona, to je 31 hiljada kilograma, to bi se potrovalo 100 hiljada ljudi. U akciji koju je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal zaplenjeno je oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina, bez dokaza o poreklu i uhapšeno je pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa. Postoje osnovane sumnje da je ta organizovana kriminalna grupa nabavljala meso i mesne prerađevine bez dokaza o poreklu, radi dalje prodaje kupcima za gotov novac.

Ja se samo pitam koja je to vrsta ljudi? Zamislite vi da sopstvenom narodu, da ljudima Republike Srbije uvaljujete pokvareno meso! To nisu ljudi, to su neljudi, to su beskrupule. Da li im padne napamet da može da premine neko dete? To su očajne infekcije, to su trovanja. Strašno. Ja mislim da te ljude treba da procesuiramo i ne da ih kažnjavamo, pošto ćemo da kažnjavamo sa po 50 do 500 hiljada, ali, to je jako malo, nego treba da budu u zatvoru dok ne istrunu.

Kako se sumnja, nabavljeno meso je iz AP Kosovo i Metohija više puta dopremano do preduzeća AMT "Trgo-trans 08", gde je pripremano za dalju prodaju. Kriminalna grupa je obezbeđivala nesmetan transport mesa do preduzeća "Pavlović", Pavlović je inače iz Ćuprije, tako što su vozači javljali o kretanju policije na putu od Užica do Ćuprije. Užas, ljudi moji, organizovani kriminal. Kako ih samo nije sramota? Gde je tu ljudskost? Ja to ne razumem.

Veterinarska inspekcija je utvrdila da meso zbog isteka roka trajanja nije za upotrebu, pa je zato uništeno. Bogu hvala. Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a u nekima je istekao rok i više od šest meseci - saopšteno je tada iz Uprave za veterinu.

Najviše mesa u Srbiju se uvozi, zarad građanstva, iz članica EU i manje količine iz CEFTA, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, itd, da ne nabrajam čega još. To je u redu. To je meso koje je kontrolisano. To je meso sa sertifikatima, da ne nastane panika u Republici Srbiji.

Ovo o čemu govorim je sporadično. Dešava se zato što su labave granice, naročito oko Crne Gore. Tamo postoji uvek mafija. Jer, lako je doći do Republike Srbije zahvaljujući lošim ljudima. Generalno, meso u Srbiji i ostalo je ispravno.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Goran Papović, rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama koje se bave švercom mesa objavljuju javno. Ja sam za to, gospodo. Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. To je sada mnogo kraći postupak, jer smo prosto umreženi i, sećate se, pre par dana kad smo govorili o sudijama, u prošloj godini je rešeno preko milion i po predmeta. Tako se radi.

Kad smo kod ovih ilegalnih ili poluilegalnih ili nelegalnih klanica i svega ostalog što se tiče loše trgovine, došlo je do zatvaranja čitavih klanica koje su trgovale pokvarenim mesom pre nekoliko godina. Ulazak krijumčarenog mesa u našu zemlju je posledica tzv. mekih granica sa Crnom Gorom i Kosovom. Bilo - ne ponovilo se. Uvek neko pokušava da na lak način dođe do para i ja se nadam da toga više biti neće.

Samo nekoliko rečenica zaista o zakonu, jer ovo je, mislim, čak i mnogo važnije. Čitav dan pričamo o zakonu i mislim da će naša inspekcija i nadzor da budu mnogo rigorozniji.

Donošenje ovog zakona je neophodno, jer smo mi kandidat zemlja pristupnica EU i kao takva trebalo bi da direktive EU prenesemo u sopstveno zakonodavstvo. Direktiva kao akta, da neko ne misli da mi to moramo. Ne, trebalo bi. Oni, ljudi, imaju uređenu državu i kod njih je za ovako nešto sto godina zatvora. Nadam se da će biti i kod nas.

Donošenje ovog zakona zasnovano je na nacionalnom programu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i obavezama usklađivanja primena propisa, pravila konkurencije i zaštita potrošača, preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, sa očekivanim efektom da se na tržište stavljaju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Ovaj zakon podržava primenu tehničkog zakonodavstva dobrovoljnih standarda u cilju daljeg unapređenja tržišne ekonomije, koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda, što je dobro.

Predlog zakona doprinosi i razvoju ekonomije i izgradnji moderne trgovine uključivanja Republike Srbije u tokove na jedinstvenom tržištu EU, što je dobro.

Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača.

Zakon treba da bude podsticajan za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanost potrošača o njihovim pravima u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Ovim zakonom se precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine.

Kad smo kod inspekcija, ovde su i kazne. Novčanom kaznom od 50 hiljada do 500 hiljada dinara kazniće se prekršaj ili svako fizičko lice ili proizvođač. Što se mene tiče, ja bih te kazne jako pooštrila. Neka kazna bude 500 hiljada do pet miliona. Mislim da će onda ovakva fela ljudi, ovih zlih ljudi koji truju Republiku Srbiju, da se drastično smanji. Šta je 50 hiljada dinara? Pa, to je 400 evra. Briga njega ako uveze 36 tona. Nema on tu ljudskost, nema on tu potrebu da zaštiti, nego da otruje.

Novčanom kaznom od 50 do 500 hiljada dinara, takođe, kazniće se za prekršaj fizičko lice ili distributer ako uveze, izveze ili stavi na tržište obmanjujući proizvod. To mu dođe na isto. Što se mene tiče, kazne bi trebale biti mnogo veće. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je na dnevnom Predlog zakona o poštanskim uslugama, ali i Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predloženi zakoni imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge, a pre svega bezbednost.

Svetski poštanski savez, par rečenica ću o ovome, jer zaista čitav dan slušamo o zakonima, čine 192 države članice, i to 29 industrijski razvijenih i 163 zemalja u razvoju. Sve ove države članice su udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Svetski poštanski savez je nepolitička organizacija i ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Države članice prihvataju obavezu da primenjuju regulativu Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Cilj svetskog poštanskog saveza je obezbeđenje stalno održivog razvoja, kvalitetne, efikasnije, dostupne, univerzalne poštanske usluge.

Da više ne nabrajam, ja bih nešto sada malo drugačije, a to je šta sve možete dobiti preko pošte u paketima. U Pošti Beograd, a u pošiljci sa suvim voćem nađeno je 435 grama tečnog kokaina, izvor „Tanjug“ 2015. godine. U maju iste godine carinici su sprečili krijumčarenje 90 grama kokaina iz Brazila, koji je otkriven u poštanskoj pošiljci iz Sao Paola. Pošiljka je bila upućena srpskom državljaninu iz Beograda, a u paketu su se nalazile tri tube koje su u dokumentaciji bile prijavljene kao kozmetičke kreme. Zamislite, molim vas, kozmetička krema.

Carinici, naši carinici, jer to 2012. godine izgleda potpuno drugačije, MUP Srbije radi svoj posao, policija i carinici, tako da je zaplenjena enormno velika količina droge.

Idemo dalje. Carinici su 11. aprila na carinskoj ispostavi Pošta Beograd, kontrolom poštanskih pošiljaka koje su stigle iz inostranstva, otkrili manju količinu opojne droge kanabis, odnosno marihuane. U pošiljci koja je pristigla iz Holandije za srpskog državljanina otkrivene su dve kese kanabis tea ili kanabis čaja, dve posude kanabidola, mints kanabisa i špric, tvrdi Uprava carine.

Slična situacija se dogodila početkom januara 2014. godine, kada je u poštanskoj pošiljci iz Perua zaplenjen kokain u tečnom stanju, skriven u 126 plastičnih loptica, kamufliranih u suvo voće, zamislite.

Policija i Uprava carina, na sreću, u prethodnom periodu sprečavali su krijumčarenje, ali ne kao 2012. godine, narkotika posredstvom poštanskih pošiljki iz inostranstva, iz Brazila, Perua i Holandije, ali i sa drugih destinacija. Svaka čast za MUP, za policiju i carinu. Svaka čast gospodinu ministru, gospodinu Stefanoviću.

U avgustu 2018. godine, presečen je kanal kojim je kokain u poštanskoj pošiljci krijumčareni iz Južne Amerike u države EU i Srbiju. Tada su dve osobe iz Beograda i uhapšeni u akciji smederevske policije zbog sumnje da su organizovali krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike. Strašno.

Sada ćete videti još nešto jako čudno. Inspektori za poštanske usluge u saradnji sa predstavnicima policijske uprave i inspektorima zaštite životne sredine sproveli su vanredni terenski nadzor u Jagodini nakon što je u oštećenom poštanskom paketu poslatom iz Jagodine u Novi Sad pronađene živa zmija. U oštećenom poštanskom paketu zmija je pronađena, a prema aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama predstavlja zabranjen sadržaj poštanske pošiljke. To je u redu. Ali, zamislite onog čoveka koji je primio a to da možda nije znao, pa taj bi verovatno bio mrtav.

Imajući u vidu brojne opasnosti koja mogu nastati usled slanja pošiljaka sa nedozvoljenim sadržajem, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je unapredilo postojeću regulativu kako bi dodatno zaštitilo građane od ovakvih situacija. S tim u vezi sačinjen je Predlog zakona o poštanskim uslugama, o njemu upravo govorimo, koji će svojim zakonskim rešenjima doprineti uvođenju obavezne identifikacije pošiljalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljalaca, odnosno primalaca navedenih.

Zbog svega navedenog SNS će u danu za glasanje izglasati sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, danas je pred nama Predlog odluke o izboru predsednika sudova, ali i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.

Naravno, u Danu za glasanje gospoda koja će biti izabrana sam sigurna da će se potruditi da svoj posao rade časno, onako kako to priliči sudijama, a ja ću se osvrnuti na jednog gospodina koji, po meni, ne zaslužuje ama baš nikakvu pažnju.

Radi se, na primer, o gospodinu Miodragu Majiću. Taj čovek, volela bih da proceni naše građanstvo, ja ću pročitati, izvor mi je „Embargo“, tačno šta je radio, kako je radio, koliko je to časno, odnosno nečasno, pa neka procene čega mi sve imamo nažalost u sudstvu, odnosno u pravosuđu.

Kako je gospodin Miodrag Majić stigao do mesta sudije? Gradio je brzo karijeru u Prvom sudu, pogotovo posle Petooktobarske revolucije, jer je veoma brzo zaboravio na ranije mentore pa je brzometno postao sudija demokrata, privržen uticaju spolja. Sramota, to se tako ne radi, posebno u oblasti pravosuđa.

Taj gospodin Miodrag Majić je sudija Apelacionog suda, sudija, bloger, TV zvezda, kritičar vlasti, Vlade, predsednika. Zamislite, molim vas, on koji treba da bude nezavisan? Pravosudni gladijator koji u studiju američke N1 reže kao po panju, optužuje kolege, nipodaštava tužilaštvo, baš kao da se raspričao po zapadnim ambasadama.

Izabran je za sudiju Prvog opštinskog suda tako što je preskočio na stotine ondašnjih pripravnika i zaseo u sudijsku fotelju bez i jednog dana staža u tom sudu. Tu je gospođa Pilja u pravu, sramota je ovo što su oni radili. Sigurna sam da vi to danas više nikada nećete ponoviti. Za njega su govorili da je voleo da putuje uglavnom o trošku drugih. Taj isti kaže, embargo, je vrlo brzometno postao istražni sudija, predsednik veća, portparol, sve do 2005. godine kada je zaseo u fotelju predsednika Prvog suda.

Postao je predsednik Prvog opštinskog suda, ne znam šta sve nije postao zahvaljujući svojim prijateljima, pajtosima. Pričalo se da je ipak fotelju predsednika suda zaradio, znate kako? Tako što je ocinkario ondašnjeg predsednika suda, Vojkana Simića, da predmete usmerava sudijama po svom ćefu. Sramota jedna. To postoji, to mora da se kaže da ljudi znaju ko je čovek, prosto, mora da se kaže.

Zvanje doktora pravnih nauka stekao je 2008. godine i ono što je više od toga obeležilo, obeležilo odbranu doktorskog rada, bilo je prisustvo njegovog kuma Gorana Ilića, čoveka sa kojim će osam godina kasnije osnovati CEPRIS, slušajte – Centar za pravosudna istraživanja. Nevladino udruženje, sa kojim će tek žestoko udariti po srpskom pravosuđu u pokušaju. Sudija, osnovao nevladino udruženje? Molim vas, dragi gledaoci, dobro slušajte šta vam govorim, sudija osnovao nevladino udruženje. Svaka mu čast. I udri po sudijama koje mu ne odgovaraju, udri po predsedniku, udri po poslanicima, udri po svima. Sve što njemu odgovara je u redu, sve što je po pravdi nije u redu.

Taj isti u onoj čuvenoj seči neposlušnih sudija i onih koji su se na bilo koji način zamerili dosovskim liderima, despotima iz 2009. godine, dr Majić, ne samo da je preskočio tadašnji Okružni sud i direktno izabran u Apelacioni sud, i to u Odeljenje za ratne zločine, pazite, za ratne zločine, gde je bila duplo veća plata u odnosu na ostale sudije istog suda. Neviđena blamaža srpskog pravosuđa, mora se priznati, u to vreme. U Apelacioni sud je izabran neko ko nikada nije odlučivao po žalbama, bez dana staža u Okružnom sudu, a to mu je bio posao i u apelaciji, molim vas. U Okružnom sudu je ostalo bezbroj sudija koji su stvarno ispunjavali uslove za prelazak u Apelacioni sud. Ja se nadam da se nikada ovo više neće ponoviti i da ovakva fela ljudi neće sedeti u našem pravosuđu.

Sada da vidimo ko je taj gospodin. Ovo je tek deo njegove biografije. Ovaj gospodin ima čudne aršine, ovaj Milorad Majić, smeta mu doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece, a ništa mu nije smetalo kada je doneo presudu o oslobađanju najgorih šiptarskih koljača. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji je nakon prvostepeno osuđujuće presude za većinu njih, kao član veća, oslobodio krivice 11 članova nakrvavije zločinačke grupe OVK iz Gnjilana, koji su zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru, podigao je glas protiv usvajanja „Tijaninog zakona“.

Majić je iskoristio gostovanje u emisiji „Utisak nedelje“, da bi poručio da uvođenje doživotnog zatvora bez prava otpusta predstavlja kršenje međunarodnih konvencija i evropskih standarda, ali i Ustava Srbije. Gospode Bože. To je učinio uoči izjašnjavanja poslanika, nas ovde u Skupštini. Srbija o tome, pa i stručna javnost, to je doživela kao direktan pritisak na zakonodavnu vlast, na šta nijedan sudija nema pravo, na isti način ovo su shvatili i poslanici, da bi zbog svega Majić trebalo da se pokrije ušima i da ćuti, umesto što kritikuje zakon koji ima za cilj da zaštiti decu, trudnice, nemoćne, poručuje advokat, gospodin Svetozar Vujičić.

Isti ovaj dotični gospodin sudija Majić je poslednji čovek koji bi trebalo da izlazi u javnost, pogotovo što svako njegovo pojavljivanje izgleda kao da je u žutom dresu. On je protiv svega i svačega. Šta god je dobro za ovo društvo, on je protiv, pri tom, on je jedini sudija koji je sa mesta opštinskog sudije otišao direktno u Apelacioni sud, po treći put to pričam, jer je to nonsens, jer je to bezobrazluk, šta god, ne ponovilo se, i to zahvaljujući DS, koja mu je 2009. godine dala da sam bira na koje mesto želi da ode. Zamislite to.

Kad smo kod gnjilanske grupe, ta grupa je prvostepeno osuđena, a on ih je pravosnažno oslobodio. No, Kasacioni sud je konstatovao da je ta presuda zahvaćena bitnim povredama zakona i da je kao takva neodrživa, ali to više nije moglo da se promeni, već je Kasacioni sud samo konstatovao da je bila povreda, zaključio je gospodin Vujičić.

Podsetimo još da je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio krivce i pustio na slobodu svih 11 članova najkrvavije zločinačke grupe OVK iz Gnjilana, koji su tokom 1999. godine zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru. Time je negirano da je bilo najkrvavijih i nemilosrdnim zločinima nad Srbima. Tako, umesto da krvnici budu osuđeni na ukupno 116 godina robije, oni su dobili slobodu, uprkos izjavama dokazima svedoka saradnika. Izvor J.Ž.

Na čelu gnjilanske grupe 1999. godine bio je Fazli Ajdari. Na suđenju su svedoci saradnici do detalja opisali šta su radili žrtvama, ali ni to nije bilo dovoljno da prvostepena osuđujuća presuda bude potvrđena. Kažu - imali su internat u koji su dovodili žrtve i proceduru mučenja. Procedura je podrazumevala da žrtvu prvo dovedu, skinu, a onda im postavljaju pitanja. Gospodo, teško mi je da čitam ovo, ali moram, zarad javnosti, neka se zna šta sve sedi u srpskom sudstvu. Šta god da kažu, uvek su ih prebijali četvrtastom gvozdenom štanglom. Važilo je pravilo da im uzmemo dušu polako. Vezivali smo žrtve visoko za ruke da vise i samo ih bacali na pod kad dođu na red. Ženama smo sekli dojke i iz zabave to posle pekli.

Možda više ne treba da čitam, jer mi nije dobro, pa ću samo poželeti da ovakvi tipovi, poput ovog monstruma, više nikad ne budu prisutni na ovoj sceni, ovo je bilo pa se ne ponovilo, samo još jedna rečenica, 80 ubijenih i 250 mučenih. Taj je oslobodio gospodin Majić, neka mu služi na čast, a ima i decu.

Ja ću u danu za glasanje da podržim predloge onih kandidata za koje mislim da bi trebalo da časno obavljaju ovaj posao. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću zarad javnosti da pročitam, ovde lepo piše taksativno: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć podsticaju poljoprivredi, ribarstvu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.“ Tačka.

Ne odnose se. Znači, nije ništa diskriminatorsko. Ko razume shvatiće. Mi jesmo zaista zemlja pristupnica EU. Naša politička opcija je prema EU i moramo poštovati sve ugovore koje smo potpisali sa njima. Ovo se taksativno piše, ne odnosi se na pomoć. Pročitajte član 1. biće vam jasno na šta se šta odnosi.

Što se tiče Rusije, moje omiljene zemlje i sa njom smo sklopili sporazum, i ne samo sa njom nego sa svim zemljama. Imaćemo koristi i mi i oni. Napravili smo Evroazijsku uniju, saradnja besprekorna. Radimo sa Kinom, radimo sa Turskom. U ovom momentu je 100 privrednika došlo da pomogne Republici Srbiji. Tako se radi.

Član 2. treba da ostane, ne može da se briše samo zato što je nekom volja, jer nije razumeo. Znači, ovaj član nije diskriminušući i tačka. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Janković sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas pred nama razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu.

Ovo je prvi put da se u parlamentu razmatra izveštaj jednog nezavisnog državnog organa, i ne samo vašeg, nego je bio i tu Ombudsman, a bio je i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što samo govori o velikom stepenu demokratije koja trenutno vlada u Srbiji, o otvorenosti, o harizmi našeg predsednika koji prosto dozvoljava nešto što nikad nije bila praksa, što je, po meni, potpuno normalno i treba pohvaliti tako nešto.

Pročitala sam vaš izveštaj i fokusiraću se na jedan od razdela, to je diskriminacija na osnovu pola. Čujem da dobacuju. Naravno, ovo je prvi put da se tako nešto dešava, ja se ponosim što mogu danas da govorim o ovome.

Potvrda ovog što sam rekla, danas u parlamentu ima više od 90 poslanica. Počeli smo sa 30% žena. Neko je rekao – kvota. Pa, nije kvota, to su pametne, sposobne, obrazovane žene koje su došle da pokažu šta znaju.

Porazio me je podatak da u od 150 lokalnih samouprava samo 7,6% su na čelu žene, predsednice žene. To nije dobro. Mislim da taj procenat treba da se poveća, a ono šta ste vi ovde naveli je malo poražavajuće za sve ljude koji žive u ovoj Republici, a naročito za muškarce.

S obzirom da je ovo jedna patrijarhalna sredina, svaka peta žena ovde po izveštaju je fizički ili seksualno maltretirana. Strašno. Nemam komentar. Prosto apelujem na te muškarce. Lepo reče moj uvaženi kolega, gospodin Rančić, to je izgleda želja za moći. Sramotno je to. Ovo je 21. vek. Imaju li ti muškarci ćerke? Imaju li majke? Imaju li žene?

Poražavajuće je, takođe, što su zlostavljane žene, većinski procenat, znači, najveći procenat, posle 65 godine i više od 65 godina imaju žene koje su zlostavljane. Nonsens. Nedopustivo. Pa, to su naše majke, to su naše bake. One su nas odgajile. Meni samo treba da se pokaže koji je to monstrum koji svoju majku zlostavlja, svoju baku zlostavlja. Tako nešto ne sme da se događa u Srbiji.

Meni je drago da sve propise koji se nude Republici Srbiji smo usvojili. Pre svega Istambulsku konvenciju. Bravo. Pa, onda, Rezoluciju 1325 – Žene, mir i bezbednost. Onda, preporuke. Jedino tako možemo da se izvučemo iz ovog sivila.

Prosto, ja ne znam koji su ovo podaci koji govore da je svaka peta žena zlostavljana fizički. Naravno, uz to ide i psihičko zlostavljanje i svaka peta žena silovana. Ljudi moji, dajte da se produhovimo, dajte da radimo nešto na sebi. Ovo je strašno. Ovo je nedopustivo.

Interesuje me samo - koji su to podaci i da li je moguće da je svaka peta žena zlostavljana fizički? Tako nešto se nikada ne sme ponoviti. Nadam se da će društvo silnim edukacijama, jer žene ne znaju kakva su njihova prava… S obzirom da živim na opštini Voždovac, zaista smo se potrudili da edukujemo žene, da znaju koja su njihova prava. Zato svuda podvlačim da je neophodno da se napravi protokol o saradnji u lokalu. To znači da s umreži MUP, opština, centar za socijalni rad, dom zdravlja i sudstvo.

Bez toga mislim da situacija u Srbiji neće biti sjajna. Videla sam da je 30 žena ubijeno u 2018. godini. To nije dobro i sigurna sam da će sledeće godine, ako budemo imali silne edukacije, ako budemo razgovarali sa ljudima koji su prosto talog ovog društva, jer ne mogu da shvati da neko siluje nekog ili da neko naudi detetu, majci, baki, da ćemo silnim edukacijama sa tim ljudima, koji su negde na margini, prosto nije im dobro, reče moj uvaženi kolega, želja za moći, rekla bih da tu ima i silnih devijacija i nadam se da ćemo se sa tim izboriti.

Ono što je još vrlo važno istaći je da ova zemlja je preživela sve i svašta, od ratova devedesetih, pa recesiju. To je deo opravdanja, ali ipak nemam opravdanje za ove silovatelje. Tačka sa njima. Doneli smo silne zakone i mislim da treba da budu još rigorozniji. Zahvaljaujem na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, amandman moje uvažene koleginice treba odbiti iz prostog razloga što, idemo redom, obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Treba biti obrazovan, jer ćemo u životu imati veću šansu, ali, zaista, mi smo već produžili rokove par puta i sada mislim zbog stimulansa ovih ljudi da što pre završe fakultet ili magistarske studije ili doktorske studije, da bi mogli da rade, da bi mogli da doprinesu ovom društvu, produžavamo sada za dve godine.

Niko ne kaže da svako ima pravo da studira onoliko koliko želi. Naravno, ako neko napuni 65 godina, lepo je zarad njega samog, ali neće biti produktivan, neće dati rezultate u društvu. Samo je tu poenta.

Ako smo već produžili, ako je neko upisao 2005. godine osnovne studije i studije na višoj školi, pa smo mu produžili jednom, jer je trebalo da završi, pa drugi put, pa smo produžili do 2018. i 2019. godine, i sada još dve godine, prosto, mislim da će biti celishodnije, normalnije da mu damo šansu još dve godine da bi se zaista potrudio da za te dve godine završi fakultet i bude koristan član ovog društva. Samo je to problem. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče našeg bivšeg predsednika, gospodina Tomislava Nikolića, on je završio fakultet dok je bio u radikalnoj stranci pod jedan. Pod dva, niko ne kaže da ljudi nisu produktivni u 65 godini. Ne, naprotiv, nego šta će taj koji završi fakultet, a ništa nije radio do 65 godine, da doprinese društvu u 65. Konkretno, masa ljudi ima više škole, rade ljudi, neki su direktori, privređuju, imaju porodice, a onda i završavaju fakultete. Valjda im je dosta posle tri puta produžavanja, da im produžimo i četvrti put i da završe za dve godine te dve godine koje im fale.

Pošto se Radikalna stranka raspala, jer je naš bivši predsednik države, gospodin Tomislav Nikolić ukapirao da ima malo više zajedljivosti, da bi mu možda bilo mnogo bolje da napravi novu stranku koju je i napravio, koja ima 55% rejtinga. Bez zle namere, zaista ću sa zadovoljstvom podržati predlog ovog zakona, ali mislim da država plaća studije. Ljudi moji, masa studenata je na budžetu i to plaća država. Pet hiljada dinara košta boravak u domu. Ne postoji na svetu ni jedna država koja toliko vodi računa o svojim studentima kao što je Republika Srbija. Obrok je dve hiljade i nešto, pa hajde malo da govorimo o tim studentima. Ovim studentima smo dali rok, daćemo još jedan, a poenta čitave priče je da forsiramo mlade ljude, da ovi ljudi koji su imali probleme damo i njima šansu i tačka. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, gospodo ispred SRS, jako poštujem demokratsku diskusiju. Mi se ovde prosto ne slažemo sa nekim stvarima. Ja nisam zaista nikada ljuta, naprotiv, jako poštujem vaše stavove, ali su činjenice činjenice.

Za početak, naš uvaženi gospodin Tomislav Nikolić je tada bez fakulteta bio predsednički kandidat i pobedio na predsedničkim izborima, iako nije imao ni magistarske ni doktorske studije, a istina je da je završio fakultet u vaše vreme. Znači, pod jedan. Nije imao ni master ni doktorske. Znači, pobijate sve za ono što sam rekla – do 65 godine. Pričala sam o studentima koji krenu da studiraju pa završe fakultet u 65 godini ne radeći ništa. Ovaj čovek je radio, ne samo on, nego masa nas, to je poenta.

Pod dva, rekli ste, moj uvaženi kolega, da državu ništa ne košta to što produži fakultet. To nije tačno. Profesori koji izlaze da pitaju te studente, ako ih ima 10.000, se plaćaju, plaća se svaki taj rok. Znači, niste upućeni. Ja vama želim da naučite još mnogo stvari, jer ste vrlo pametan, kreativan mlad momak.

Što se tiče Tomislava Nikolića, svako dobro za tog čoveka, najbolji je. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Znate, govoriti o stranci koja je na prethodnim parlamentarnim izborima dobila 55% građana da su „skotovi“ je sramno. Sramota je, opozicija koje danas nema, nas zove „sendvičarima“, „botovima“, „idiotima“, hvala njima, „bezubima“, „krezubima“, „nismo intelektualci“.

Mi smo vrhunski intelektualci, pod jedan.

Pod dva, ovde postoje, svi ljudi koji su ovde imaju fakultete, magistarski, završili su, kako se kaže, iznervirala sam se, nikada mi niko u životu nije rekao da sam „skot“, niti sam bila. Znači, svi su završili, imaju doktorate. Imamo deset doktora nauka.

Sramota je u visokom domu, dogovorili smo se da tako ne nastupamo. Niko ovde nije „skot“. Možemo da razmenjujemo argumente, imamo pravo da pričamo o čemu mi god hoćemo, svako je bio u temi, ali doda po nešto svoje zarad rejtinga svoje stranke.

Vi nama spočitavate da ništa ne radimo? Mi smo doneli preko 600 zakona od 2012. godine. Napravili smo reforme koje su bile bolne. Zahvaljujući tome imamo povećanje plata, renoviramo škole, pravimo mostove, bolnice, pravimo puteve. Uradićemo četiri auto-puta, molim vas. Prvi put u istoriji Srbije imamo već završen Koridor 10. O čemu vi pričate?

Radimo non-stop. Zahvaljujući respektabilnosti gospodina Vučića, harizmi, pameti, doveli smo silne investitore. Znači da je mnogo bolja klima.

Kaže neko – zašto se samo orijentišete prema EU? Nije tačno. Radimo sa kineskim bankama. Da je neko čitao ono što mi čitamo, kada čitamo zakone, treba da se nauči da su dali 450 miliona za deonicu puta od Preljine do Požege. Znači, to su kineski investitori. Pa ruski investitori.

Nemojte molim vas više da se vređamo, nema svrhe. Ovo je visoki dom, ja znam da opozicija ima svoje argumente i to je potpuno u redu, ali nemojte govoriti nešto što nije istina.

Kada smo mi glasali iz Bodruma? Nikada. Kada ćemo mi da glasamo bilo odakle osim iz Skupštine, iz plenuma? Nikada. To su radili ljudi koji su pase, koji danas ne mogu svi zajedno da skupe 10%. Nama je trenutno rejting 53%.

Zahvaljujem, mogla bih još mnogo toga, nema svrhe.
Hvala predsedavajući.

Danas je pred nama Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, naravno između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Reče neko zašto uzimamo kredite iz Evropske investicione banke? Pa kako nećemo da uzimamo kredite od Evropske investicione banke, pobogu bože. Pa naš kurs politički je prema EU, ali je neutralnost vojna. Prvo vraćamo kredite ovih koji su pre nas zadužili zemlju onoliko. Uzimali su kredite po 8 i 12%. Mi uzimamo kredite, ali po 2%. Vraćamo kredite i ulažemo u infrastrukturu.

Mi smo napravili i pravimo. Napravili smo Koridor 10, izgradili prvi srpski autoput. Bravo za Vladu Republike Srbije, bravo za SNS i za Aleksandra Vučića. Prvi srpski autoput. Sramoto, svi imaju autoputeve, samo mi nemamo. Zašto? Jer su pokrali sve što su mogli da pokradu. Mi ne krademo, mi ulažemo u infrastrukturu. Zato smo i napravili ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom i upravo iz kredita Evropske investicione banke smo završili Koridor 10. Naravno, delom sredstva iz budžeta Republike Srbije.

A kako? Tako što smo imali teške reforme 2014. godine, pa smo uštedeli novac, bile su desetkovane penzije, plate, ali isplatilo se. Danas imamo suficit u budžetu. Nekada minu 3,5%, danas plus 3,5%. Pa samo u zadnjih šest meseci plus 4% BDP. Tako se radi ljudi, uštedama.

Da smo tako loša zemlja, pa ko bi došao da investira ovde. Da nemamo autoputeve. Pa, ko bi investirao negde po planinama. Šta, samo seoski turizam. Ovde dolaze svaki dan investitori. Napravili smo 200 fabrika, preko 200 fabrika. Oni su uništili 600, a mi napravili 200. Procenat nezaposlenosti 2012. godine bio je 27%, danas manje od 10%. Još malo pa idemo na evropski prosek. Tako se radi. Bravo. Bravo, ponosim se što mogu danas da govorim o ovome.

Evropska investiciona banka kao zajmodavac i Republika Srbija kao strane ugovornice Republika Srbija je zajmoprimac. Zaključili su niz finansijskih ugovora i to na projekte. Šta sve pre svega? Klinički centar B, opštinska i regionalna infrastruktura, zajam B – autoput Koridor 10, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škola, autoput Koridor 10 faza 1, unapređenje objekata pravosudnih organa B itd. Pa, tako se radi.

Reče neko ne radimo sa Ruskom Federacijom i sa Kinezima. Pa to naprosto nije tačno. Koridor 10 je završen novcem iz Investicione evropske banke, ali Koridor 11 se pravi upravu zahvaljujući kreditima iz kineskih banaka i ruskih banaka. I to treba da se zna.

Moram da pročitam šta smo sve uradili, šta ćemo raditi. Pa mi ćemo za par godina imati četiri autoputa ljudi. Završili smo južni Koridor, radi se Koridor 11, radi se Moravski koridor, Šumadijski, četiri autoputa. Biće investicija koliko god želimo. Nadam se da ćemo za par godina doći na nezaposlenost od 5%. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Naime, o čemu se radi? Grupa studenata koja je upisala fakultet 10. septembra 2005. godine, a nije završila fakultet u roku, pa smo produžili jednom rok, pa opet nije završila iz ko zna kojih opravdanih razloga, je zamolila da taj rok pomerimo za dve godine i mi ćemo to sa zadovoljstvom učiniti.

U toku rasprave, a evo govorimo već sigurno pet, šest sati, nisam čula ni jedno negativno mišljenje, što je jako dobro. Svako ima svoj krst, nikad se ne zna zašto ko nije mogao u roku da završi fakultet. Uostalom, fakultet nikad nije bilo merilo inteligencije nego upornog rada.

Upravo, Vlada Republike Srbije, njen cilj je obrazovanje, obrazovanje za 21. vek. Treba da napravimo decu koja umeju da misle, koja će biti timski igrači, ne treba nam reproduktivno znanje. Reproduktivno znanje je prošlost, nama trebaju timski igrači, igrači za 21.vek, treba nam IT tehnologija. E, to mi radimo. Zato je velika količina novca, upravo uložena u obrazovanje. To nam treba.

Setite se samo kakve smo povike imali kad smo govorili o dualnom obrazovanju, 2017. godine, smo doneli taj zakon. Šta je bilo? Pilot projektat, 500 đaka, 40 kompanija, krenulo je lepo. Odmah se javilo još 22 kompanije i još 500 đaka srednje škole. Fantastično! Danas imamo 69 gradova, skoro 6.000 đaka, preko 1.000 kompanija. Tako se radi, tako se puni budžet Republike Srbije, nama treba primenljivo znanje. Znači, treba da povežemo obrazovanje i kompanije. Ne treba nam više, završio fakultet, reproduktivno znanje, i šta treba još šest meseci, godinu dana, mnogo para, da ga uvedemo u proces, u radno mesto.

Dobro je što ćemo produžiti studentima koji su molili da im se produži rok studiranja, nisu završili fakultet 2018/2019 – završiće ga, produžavamo dve godine – 2020/2021, to važi, takođe i za buduće magistre, ali i za doktorante.

Ono što je još vrlo važno, treba naglasiti, a predmet je ovog zakona da su studenti iz medicinskih nauka zamolili da se i njima produži rok, pošto je njima rok bio duži za godinu dana, sada njihov rok iznosi umesto do 2021 do 2022. godine. Ja se radujem što ću biti deo tima koji će glasati za Predlog ovog zakona. Hvala vam.
Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ovaj amandman se ne prihvata. Treba ga odbiti iz prostog razloga što se jezičkim tumačenjem reči, odnosno dolazi do toga da ta reč znači i ili, što nije cilj navedene odredbe.

Ono na šta bih ja obratila pažnju i šta bih ja veličala, i to radim u svakom svom govoru, je da ni manje zemlje, ni više umnih ljudi. Pa, setimo se samo Nikole Tesle. Znači, Nikola Tesla, um nad umovima, moj omiljeni, pa onda Mileva Ajnštajn, pa Mihailo Pupin, pa ovaj veliki klimatolog Milanković.

Ali, reče neko koliko patenata? Da li znamo koliko patenata ima? Ma, mnogo patenata ima. Evo par primera. Nikola Cvejin - patentirao pet svojih izuma, Stefan Velja - 22 svoja izuma. O tome sam govorila prošli put. Miloš Radović, mladi naučnik, pronalazač, koji trenutno radi na „pametnoj ruci“, pristupačnom pronalasku osetljivom na dodir, prilagodljivim invalidima. On želi da ostane u Srbiji, da nastavi rad sa svojim projektima. Čak je i odbio prestižnu stipendiju od „Boša“. Bravo za Miloša! Kompanije za studiranje u inostranstvu, cilj je da njegov izum bude finansijski pristupačan za ljude sa Balkana. E, tako rade mladi naučnici u Srbiji.

Zanimljiva činjenica. Prošle godine Miloša su pozvali iz fabrike automobila „Fijat“, ta sporna fabrika „Fijat“, koja uopšte nije sporna, da pogleda pokvarenog robota na proizvodnoj traci i on ga je uspešno popravio.

Dalje, Ostoja Rajić. Ostoja Rajić jedan od gospode koja se bavi obnovljivim izvorima energije, to mu je pasija. Zamislite, mlad čovek. Jedan je njegov izum čak pretvara morsku vodu u pijaću. Suvi genijalac, a pri tome izvlači so koja se može koristiti u ishrani i tokom celog procesa pravi struju. Trenutno razvija mali protočni bojler koji će pomoći pri uštedi energije.

Gospodin Ostoja se bori iz petnih žila za sve pronalazače u Srbiji i traži da se tretiraju kao pametni preduzetnici čiji izumi mogu da otvore mnoga radna mesta u proizvodnji i prodaju, kao i da stave Srbiju na mapu sveta.

Tako radi odgovorna vlast, tako rade novi pronalazači u Srbiji. Bravo za njih! Nastaviću dalje po amandmanima, da govorimo o silnim umovima koji nisu spomenuti u Srbiji na žalost. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima upravo štiti pronalazača. Pa to treba da se naglasi.

Kako? Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, znači resurse i informacije. Tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije, kako bi inače pronalazač koji radi, a da nema tih sredstava mogao da napreduje?

Zatim, kada poslodavac primi izveštaj zaposlenog o pronalasku on procenjuje da li pronalazak pripada kategoriji pronalaska iz radnog odnosa. Zaposleni i poslodavac se dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenog.

To treba da znaju mladi pronalazači. Znači, ovo je boljitak. Pa setimo se samo kako je bilo do 2012. godine. Obrazovanje je prema strategiji bilo na zadnjem mestu. Sada Vlada Republike Srbije forsira obrazovanje. Prioritet je obrazovanje. To i jeste budućnost Srbije. Obrazovani ljudi. Pa kako ćemo da imamo punjenje budžeta, ako nisu obrazovani.

Upravo smo pričali, nisu svi iste inteligencije. Neko treba da bude u dualnom obrazovanju, neko treba da studira tehničke nauke, neko treba da bude genije, a mi danas pričamo o patentima. Sav boljitak ide pronalazačima.

Šta je još vrlo bitno? Kao kriterijum koji ima najveću važnost, predviđen je stepen ekonomske koristi koji iskorišćavanje pronalaska donosi. Iskorišćavanje pronalaska se koristi uz saglasnost zaposlenog, jer u velikoj meri štiti njegove ekonomske interese. I na kraju, pronalasci iz radnog odnosa mogu da nastanu kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama.

Ja sam spominjala juče i danas naše velike umove. Počela bih ponovo sa gospodinom Ostojom Rajićem koji se zalaže za ostanak mladih preduzimača i pronalazača u Srbiji. Sve se vrti oko toga. Svaka čast na tome.

Takođe i Jova Nikolić, jedan od divnih ljudi pronalazača, inženjer koji je proveo skoro deceniju istraživajući termodinamiku, uštedu energije, otpornost materijala, efikasnosti zakona graditeljstva. Šta je poenta njegovog umovanja? To što želi da napravi izuzetno povoljne, finansijski pristupačne kuće, gde je svaki santimetar termalno izolovani, praktično sve je hermetički zatvoreno.

Izgradnjom ovih kuća pet puta bi se smanjilo plaćanje doprinosa, struje i svega u ovim kućama. I ne samo kuće. Avanzovao je i dalje. Hoće da napravi ovakve zgrade u Srbiji i on ostaje u Srbiji.

Pričaću i dalje o genijalcima koji žive u Srbiji, a ima ih enormno mnogo prema broju stanovnika.

Ja se ponosim što živim u Republici Srbiji. Zahvaljujem.