Hvala, predsedavajući.

Mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Amandmani se odnose, znači, na glavni grad. Zato se često spominje glavni grad.

Ja bih podsetila samo kako je to bilo do pre 2012. godine. Dolaskom SNS, ako je nešto dostiglo zaista dobar nivo, to je ta socijalna politika. Mi govorimo o gradu, ali se zakoni donose na republičkom nivou. Mi smo doneli prošle godine zakon kojim se stimuliše rađanje, koji ima izvanredan stimulans. Kako? Tako što je nekada bilo za rađanje jednog deteta 30 i nešto hiljada dodeljeno, danas 100 hiljada za prvo dete jednokratna pomoć. Za rađanje drugog deteta na dvogodišnjem nivou, svakog meseca, znači, dve godine se prima po 10.000 na mesečnom nivou. Za treće dete 10 godina na mesečnom nivou se prima 10.000 deset godina, a za četvrto dete 18.000 na mesečnom nivou deset godina. E, tako radi odgovorna vlast. To je stimulacija rađanja i to treba reći. To važi za čitavu Republiku.

Što se tiče odlaska populacije, naročito mlade, pa to nije unazad šest godina. Naprotiv, smanjio se odlazak. To je unazad 20 godina.

Takođe, imamo i ministarku bez portfelja, koja se zaista bavi demografijom i stimulansom rađanja, tako da, zaista, sve pohvale za ovu vlast i njenog predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Podneli su amandman ovi koji nikada nisu ovde i to mesnim zajednicama. Čuj, mesnim zajednicama, 2010. godine kada je opština Voždovac došla na vlast, odnosno SNS pobedila. To je bio reper za čitavu Srbiju, pobedila je opština Voždovac i opština Zemun, mi dođemo da održimo sastanak da vidimo gde je mesna zajednica? Nema mesne zajednice. Kako nema mesne zajednice? Nema, ljudi nisu imali mesnu zajednicu Autokomanda. Pa, njih to ne interesuje. Dobro, odemo mi u drugu mesnu zajednicu Donji Voždovac da vidimo gde je druga, da pozajmimo. Nema, nema struje, nema vode, nema mesne zajednice 2010. godine. Sram ih bilo, oni pričaju o mesnim zajednicama.

Odemo tamo, tamo su se samo pre podne, pošto nema struje ni vode i to je bilo strašno, delili paketi za siromašnu populaciju. Nemate gde ruke da operete. To su oni radili, a oni pričaju o mesnim zajednicama. Sramota jedna. Tek posle dve godine smo na jedvite jade, nismo imali para, nismo imali ništa, ali smo odradili to kao ljudi i mi sada imamo mesnu zajednicu, tu primamo građane. Mi smo servis građana, a oni nam pričaju o mesnim zajednicama.

Sada ćete videti šta smo sve uradili. Rekonstruisali smo i uradili kružni tok Autokomanda, sad to izgleda kao svetski centar. Renovirali smo prostoriju u školi za srednje i osnovno obrazovanje „Vožd“. Postavili smo tada podlogu u dečijem vrtiću „Diznilend“, ali ono što je mnogo važno, mi do pre godinu dana nismo imali ni kanalizacionu mrežu na Autokomandi.

Pričam o Ripnju, dvadeset kilometara, jadni ljudi iz Ripnja, a mi na Voždovcu, prva zona, skupa zona, nemamo kanalizaciju. Ove godine, kako smo dobili pare, tako smo uradili kanalizaciju u dužini od dva kilometara. Sram da ih bude.

Renovirali smo toalete i svlačionicu u OŠ „Karađorđe“, uveli smo video nadzor i postavili novu ogradu oko škole. U OŠ „Veselin Masleša“ sanirali smo prilazno stepenište, renovirali toalete, mokri čvor, kuhinju, rekonstruisali smo ulicu Peke Pavlovića, asfaltirali smo ulice Tipografska, Zaplanjska, Jaše Ignjatovića, masu ulica.

Postavili smo ostrvo i pešački prelaz kod tržnog centra „Stadion“, tamo je bilo kao na hipodromu, za malo da poginete. Uradili smo toplovod u ulici Braće Jerković, uredili smo igralište za košarku i fudbal na Donjem Voždovcu, rekonstruisali smo četiri dečija igrališta, parkiće, crkvu u činovničkoj koloniji, postavili smo nova ulazna vrata, 16 stambenih zgrada samo u jednoj mesnoj zajednici, jednom mesnom odboru. Postavili smo javnu rasvetu u Esad Pašinoj ulici, a da vam ne pričam kakvo smo đubre našli. Skinuli smo dve deponije na toj Autokomandi. Bila je deponija, ne možete da prođete od smrada.

Nastaviću dalje, mogla bih da pričam pola sata ali me je sramota, živim tamo a nisam ničim kriva. Renovirali smo i postavili smo javnu raspravu u Esad Pašinoj ulici, između zgrade u ulicama Braće Jerković i Vanđelja Tome, uredili smo pijacu Dušanovac, uredili smo stepenište u ulicama Limska 15, a tu smo imali hiljadu prigovora, ljudi su se masovno lomili. Kraljevačka ulica, pešačka staza postavljena prema Kumodražu. Rekonstruisali smo pasarelu u OŠ „Branislav Nušić“, sanirali smo prilazno stepenište u mnogim ulicama i tako dalje. Hvala vam, nastaviću dalje jer materijala što se Voždovaca tiče ima za još bar 15 sednica. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Reče moja koleginica, koja je bila ovde na 14 i po sekundi, a inače ne dolazi mesecima, prima platu, da o ovom zakonu nije bila javna rasprava, pa i ne treba da bude, ovu su dopune zakona. Bilo je otvoreno Ministarstvo, svi sajtovi, ko je hteo da uradi dopunu, da da sugestiju mogao je. Prema tome, bespredmetno je govoriti o tome.

Kad govorimo od glavnom gradu treba istaći da je naš lep i jedini grad, koji je bio onoliko puta devastiran, što bombardovanjem, što raznoraznim malverzacijama ino faktora opšte i dalje zahvaljujući dobrim ljudima, a od 2012. godine zahvaljujući dobroj politici našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

Naime, grad je Statutom 2011. godine bio potpuno centralizovan. Šta to znači? Da sve ingerencije ima grad Beograd. Grad Beograd ima 17 jedinica lokalnih samouprava, što znači 10 gradskih i sedam prigradskih. Te prigradske nisu imale ama baš nikakve ingerencije. Danas mi imamo ove izmene i dopune zakona da bismo decentralizovali grad Beograd, odnosno da bi veće ingerencije dali upravo ovim opštinama koje se nalaze na rubu glavnog grada, odnosno grada Beograda.

O čemu se radi? Radi se o tome da su građevinske dozvole za jedinice lokalne samouprave iznosile do 800 kvadrata. Izdavane su građevinske dozvole. Danas to povećavamo i umesto 800 kvadrata, biće 1.500 kvadrata. Uvodimo jednu novu kategoriju, a to je legalizacija do 400 kvadrata, što je izuzetno dobro, jer ćemo da rasteretimo grad koji ima verovatno preko milion predmeta, možda i više. Čekalo se godinama, sada se zaista čeka mnogo manje, ali obzirom da imamo 17 jedinica lokalne samouprave, to bi trajalo godinama i ovo je dobro.

Zatim, prigradska naselja će izdavati dozvole za do 5.000 kvadrata, a legalizacija će biti do 3.000 kvadrata. Zatim, novi momenat je osnivanje javnih preduzeća, što je takođe dobro, jer će investitor doći u tu sredinu. Neminovno je da svaka jedinica lokalne samouprave ima dobre investitore, da zapošljava svoje ljude. Na taj način će i da se razvija.

Šta smo još imali? Uvodimo kao novu kategoriju nadležnost iz oblasti poljoprivrede. Biće uvedeni poljočuvari. Naravno, tendenciozno da bi se sprečile divlje deponije, da se sačuva ova naša prelepa zemlja. Takođe, cilj je da svaka prigradska opština ima bar jednu investiciju, kao što to ima Obrenovac, a zove se „Meita“, zapošljava 3.000 ljudi i to je poenta.

Šta još treba reći? Vezano za komunalnu policiju, do sada je bio jedan policajac na 5.000 stanovnika, što je zaista malo. Sada ćemo uvesti bar hiljadu policajaca više i na taj način ćemo rešiti masu komunalnih problema.

Još jedna novina je povećavanje kazni, što je dobro i meni se jako dopada, zato što bahati vozači neće moći da se parkiraju gde god požele, po parkovima, na travnjacima itd. nego će biti dobro kažnjeni pa će onda da razmisle kako se treba ponašati u velikom gradu.

Da se vratim malo na gospodina Đilasa koji je vladao šerifovski ovim gradom, koji je centralizovao ovaj grad da bi napunio svoju kasu, ali nemam dovoljno vremena da govorim o svim njegovim aferama, pričaću o kapitalnim, za sada.

Jedna od najvećih afera vezana je za „Bus plus“. Svi se sećamo da se 50 firmi javilo, da nije bilo javne nabavke i da je gospodin Đilas sav novac prisvojio sebi. Druga afera se tiče gradske uprave Beograda. Ona je 2008. godine firmi „Advans prodakšn“ jedna od četiri njegove velike firme, uplatila 68,7 miliona dinara i tako obezbedila 85% prihoda. Sramota jedna. Ne samo to, bivša vlast u Beogradu sa Draganom Đilasom na čelu je kupila 2009. godine softverski paket vredan 10 miliona evra. Naravno da taj paket nikada nije bio upotrebljen.

Takođe jedna od najvećih afera je bila finansijska afera, svi znamo da je nestalo netragom milijardu i 200 miliona evra. On je uporno govorio o tome da je to bilo 460 miliona evra, to nije tačno, nego je milijardu i 200. Nije prijavio dugove javnih preduzeća.

Takođe, Savski most 500 miliona evra košta, trebalo bi da košta 150 miliona evra, jer isti takav u Francuskoj, mnogo duži košta 150 miliona. Pitam se gde nestade tih 350 miliona evra? Onda, imamo aferu Bulevar, pa Požeška, pa Luka Beograd itd.

Tako su radili oni. Mi tako ne radimo. Sada ću vam reći kako mi radimo. Za vrlo kratko vreme, od 2010. godine kada je opština Voždovac došla na vlast, a 2012. godine kada smo na republičkom nivou došli na vlast, reći ću vam samo, taksativno ću da nabrojim, jer zaista imam još dosta kolega želi da priča o ovom zakonu, šta smo sve uradili za taj kratak period.

Pre svega radi se o zdravstvu. Potpuno smo zatekli devastirano zdravstvo. Od 2014. do 2018. godine pre svega smo napravili nov Dom zdravlja u Jajincima, preko 50.000 pacijenata, znači čitav podavalski deo sada dolazi u taj dom zdravlja, zatim tri ambulante Kumodrag jedan, Kumodraž dva, Kumodraž selo, zatim ambulantu u Ripnju. Takođe u projektu je izgradnja doma zdravlja na Banjici koja će opsuluživati 30.000 pacijenata. Tako se radi. Zatim školstvo. O školstvu, verovatno svi roditelji znaju kako su nam izgledale škole do pre šest, sedam godina, a sada pre svega smo ogradili škole i uveli video nadzor. Nema više dilera ispred škole.

Takođe, napravili smo Osnovnu školu „Vojvode Stepe“ u Kumodraž selu, 1000 đaka pohađa tu školu, novi vrtić je nikao „Mala sirena“ 500 mališana pohađa taj vrtić. U Osnovnoj školi Jajinci izgrađena je nova sala za fizičko, površine 600 m2 napokon da deca imaju rekreaciju, da imaju fizičko. Napravljena je Osnovna škola „Vasa Čarapić“ u Zucu, posle 115 godina postojanja dobila je i prvu sportsku salu. Takođe, postavljene su zaštitne ograde svuda, da bi najmlađi imali osnovne uslove za boravak u školama. Urađeni su toaleti u 13 osnovni škola, renovirane su kuhinje, stepeništa, plafoni, podovi, sanirani su krovovi itd, tid, što se školstva tiče

Takođe, u Ripnju je sagrađeno 70 km vodovodne mreže, ove najinteresantnije. Samo 10% ljudi u Ripnju su imali gradsku pijaću vodu, sada svi u Ripnju imaju pijaću vodu. Takođe, izgrađena je i kanalizaciona mreža Mala Utrina.

Gospodo probila sam vreme, ja ću po amandmanima da nastavim dalje. Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će sa zadovoljstvom da izglasa ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, danas je pred nama osam sporazuma o zajmu, a ja ću govoriti o jednom, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica-Kelebija.

Danas govorimo o vrlo važnim infrastrukturnim zakonima. Šteta je što nema nikoga prekoputa, jer ovo su kapitalne stvari za državu Srbiju.

Naime, danas govorimo o kapitalnoj investiciji, najvećoj u Srbiji, infrastrukturnoj, to je jedan pojas, jedan put, globalni projekat, tri zemlje su učestvovale u ovome i prosto mi nije jasno kada, koja je odgovornost ovih ljudi da dođu i da kažu nešto konstruktivno, da uradimo nešto zajedno za ovu državu, ali dobro.

Verovatno treba da se promeni Poslovnik, pa da se vidi ko kako zarađuje platu i zašto.

Nikada u zadnjih 40 godina nisu bili bolji diplomatski odnosi između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću, našem predsedniku i zahvaljujući gospodinu Si Điping, predsedniku Narodne Republike Kine, pre svega prijateljski odnosi, a onda masa sporazuma je potpisana i na osnovu ovih sporazuma mi danas imamo izrađene brojne projekte. O nekima ću govoriti, a neki su tek u realizaciji.

Ali, ova zemlja cveta, ova zemlja se razvija jako brzo i zato ja govorim o tome, što me prosto vređa kao poslanicu da gledam prekoputa da nema ljudi koji prosto nisu zainteresovani za boljitak ove zemlje.

Mi danas u Srbiji imamo preko 10.000 gradilišta, gradi se na sve strane, mi u Beogradu imamo 1.000 gradilišta, a njih nema. Oni imaju jedno gradilište, montiran šator i unutra sendviči, što kaže moj uvaženi kolega Vudstok, pa jel to Srbija moderna? Nije gospodo.

Međutim, ovi ljudi koji su prevareni ko zna koliko puta u životu, dobro će znati kada budu izbori ko šta radi, kako radi i zašto radi.

Kada govorimo o ovim sporazumima, ja ću reći šta je realizovano u toku ovih nekoliko godina unazad, pre svega realizovano je, napravljen je projekat, nabavljen je skener za potrebe uprave carina, projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa kompletnim prilaznicama, takođe projekat izgradnje autoputa E-763 i to deonica od Obrenovca do Ljiga, projekat E-763 ali Surčin-Obrenovac, tako da će on biti pušten u junu mesecu ove godine i iz Beograda do Čačka će biti moguće doći za sat vremena. Setimo se samo pre par godina kada je na toj nesrećnoj Ibarskoj magistrali masa ljudi, a trebalo je do Čačka doći za tri ili tri i po sata.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, odobrena su sredstva za kredit od kineske Eksport-import banke i taj kredit iznosi milijardu dolara i to za najvažniju saobraćajnicu, a to je rekonstrukcija izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte. Ova milijarda se odnosi samo na deo, na jednu deonicu, a to je Novi Sad-Subotica i to će biti izvanredna pruga, brza pruga. Vozovi će se kretati brzinom 200 km na čas, a Srbija polako ide u korak sa razvijenim evropskim zemljama. Ova pruga će biti čvorište između Evroazije i zapadne Evrope, biće centar, pa eto nama punjenje budžeta.

Mnogo toga može da se kaže o projektima. Međutim, ono što je mene fasciniralo a to je da Kinezi kao naši prijatelji nama uvek daju izvanredne kredite, pod vrlo povoljnim uslovima, mi uzimamo kredite, evo, ova milijarda, to je 85% od kompletnog posla što se tiče deonice pruge između Novog Sada i Subotice, ostatak od 15% finansira Vlada Republike Srbije, ali krediti su uzimani sa kamatom od 2%. Mi uzimamo sa dva 2%, prethodnici koji nisu ovde su uzimali sa po 7,8, 9 i 12 procenata. E, mi vraćamo njihove kredite, vraćamo njihove kamate, a opet smo u suficitu. E, to se zove - rad, red, disciplina i odgovorna Vlada gospodina Aleksandra Vučića.

Drugi deo, govoriću vrlo kratko i o tome, brze pruge. Radiće se Beograd-centar, centar - Stara Pazova, takođe je odobren kredit i taj kredit iznosi 297 miliona 638 hiljada dolara. To je takođe 85% kompletne sume koju treba dati za završetak ovog dela pruge, a Vlada Srbije takođe daje 15%.

Kad govorimo o prijateljstvu sa Kinom i o tome kako oni rade, možemo videti izvesne deonice puta koje su uradili i to je briljantno. Ono što mene fascinira, uvek je na vreme. Tako će se desiti u junu mesecu ove godine i ja sam srećna što pripadam ovoj opciji vrednih, radnih i odgovornih ljudi. Zamolila bih gospodinu od preko puta, naravno, svaka čast opoziciji koja sedi ovde, deo opozicije, međutim, ovaj ostatak ne dolazi a prima platu. Sramota za njih. Ali, građani će na izborima da kažu svoju poslednju.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama set zakona, međutim, ja ću govoriti o zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Teška tema, bolna tema, ali ja želim da govorim o njoj.

Nažalost, pre par godina desilo se ubistvo prelepe maloletne devojčice Tijane Jurić. Devojčica je prvo silovana pa onda ubijena. Njen otac je reagovao. Svaka mu čast i želim da se sa puno poštovanja obratim pre svega tom čoveku, jer je imao snage da se izbori sa bolom, a onda da prikupi 160.000 potpisa građana Republike Srbije da bi Tijanin zakon, ili Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika danas bio pred nama.

Teško je to i ja nemam dilemu, kao moja uvažena koleginica i predsednica parlamenta, gospođa Maja Gojković, koja kaže da monstrumima, silovateljima, ubicama dece, ubicama trudnica, ubicama nemoćnih osoba, nikako ne treba biti kazna 20 ili 30 godina, nego doživotna kazna. Uostalom, 2015. godine je bila polemika, napravljena je radna grupa, znači, pre ovog stravičnog događaja, međutim, javnost u Srbiji je bila podeljena - neko je bio za uvođenje doživotne kazne, neko protiv. Ja sam za uvođenje doživotne kazne, uvek iznosim svoj stav, svoje mišljenje, jer neko ko siluje decu, ko siluje trudnice, ko siluje nevina, nezaštićena lica, treba da završi u zatvoru dok je živ. Nisam za to da se umanji kazna i uslovni otpust za ovakve monstrume, jer sam sigurna da će neko ko uradi ovakvo krivično delo, kad izađe da uradi isto to.

Treba reći da je radna grupa napravljena 31. decembra, gospođa Kuburović je sazvala i napravila radnu grupu 2018. godine. U toj grupi su bili eksperti, bile su sudije, bili su tužioci, ali i ljudi sa Instituta za kriminologiju, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvo zdravlja. Znači, sve validne institucije, eksperti koji su usvojili sve predloge Fondacije Tijane Jurić.

Nadam se da će ovaj zakon, imam veliko poštovanje prema ocu i pijetet prema ovom detetu, i ne samo prema njoj nego prema masi devojčica ali i dečaka koji su silovani i ubijeni, dečaka i devojčica koji su oteti i ubijeni i nemam dilemu da ovakva vrsta kazne treba da se podrži. Uostalom, nismo mi jedini u Evropi, mi smo ko zna koja po redu zemlja koja će da usvoji ovaj zakon, a to su pre svega razvijene zemlje - Nemačka, Švajcarska, Austrija, Finska, Slovenija, a evo sada i Srbija.

Neke zemlje nemaju otpust, a taj otpust je značio da ukoliko neko dobije 30 ili 40 godina za najteže delo, posle 26 godina i osam meseci dobije pomilovanje. Sad je to pomereno za 27 godina, pa dobijete pomilovanje, sem u ovih pet slučajeva koje sam navela. Ali, lično, ja nisam za to. Nisam sigurna da onaj ko unakazi dete, ko ubije dete, izađe, nisam sigurna da to neće ponoviti.

Ne radi se ovde samo o humanosti, radi se o empatiji, radi se o zaštiti naše dece. Skoro je bilo istraživanje gde svako, nažalost, peto dete, ja sam se zgrozila, na neki način je zlostavljano od strane porodice, od strane komšija, od strane prijatelja i tako nešto, to je kancer društva, se treba iskoreniti.

Druga novina u ovom zakonu je da je pooštrena kazna za recidive, odnosno za ljude koji su već bili u zatvoru i počinili teška krivična dela. Kazne su pooštrene i to je dobro.

Takođe, treba naglasiti da smo proširili, da je širi dijapazon ovog zakona, pa se kazne odnose, odnosno kazne doživotnog zatvora odnose na sprečavanje finansiranja terorizma odnosno teroriste, takođe ljude koji si bave dilovanjem droge, pogotovo deci, ali i onima koji gaje tu drogu. Takođe, zlostavljanje kompletne porodice, žene, dece.

Proširili smo zakon, a ono što se meni dopada je da zakon u izvesnim situacijama ne zastareva, a to je kad se tiče pedofila, znači, nikada neće zastariti, i kada se tiče terorizma.

Srbija je jedno humano društvo, bez obzira ko šta priča, a pričaju ovi koji sad nisu tu, a bili su vrlo izričiti da treba da se usvoji ovaj zakon. Mi danas sa ponosom raspravljamo o njemu i usvojićemo ga. Samo me čudi zašto danas nisu tu? Zašto je toliko teško da ljudi iznesu svoj stav? Moj je ovakav. Možda je nečiji drugačiji, ali ga treba izneti.

Srpska napredna stranka radi za dobrobit naše dece, za dobrobit svih ljudi u ovoj zemlji, pa je pošteno, ako ništa drugo, ako primate platu, da dođete ovde i da kažete - ja sam za ili protiv, kao što i većina naših poslanika to radi.

(Milorad Mirčić: Oni su šibicari.)

Šta god da jesu, treba imati malo empatije, malo ljudskosti i dostojanstva. Kad već primate platu, dođite i recite, mi smo za, mi smo protiv. Sve opcije su u igri. Ovo je dan kad govorimo o zaštiti naše dece, o zaštiti pravnog poretka.

Mogla bih ja mnogo o deci koja su nastradala, ali zaista više, mislim da…. Jedva čekam da glasam za ovaj zakon i da se ovako nešto nikada neće ponoviti, a ovi zlotvori, monstrumi, koji ikada pomisle da mogu da naude deci, neka dobro razmisle, ukoliko su u stanju, ako nisu teške patološke ličnosti, sa teškim poremećajima, vide šta će sa sobom. Nije lako biti u zatvoru čitavog života.

Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas je pred nama set zakona, a ja ću govoriti o tri kratko, pre svega o leks specijalisu ili Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Zašto baš o njemu? Pa, zato što se ovih dana digla prašina oko toga da li uopšte treba da polemišemo u ovom visokom domu o tome ili ne. Naravno da treba i ja se ponosim što imam čast i zadovoljstvo danas da govorim o njemu. Zašto? Pa, zato što je 16.800 ljudi pre par godina potpisalo Ugovor o zajmu sa bankom o dizanju kredita za kupovinu stanova. Taj zajam je bio u švajcarcima. Danas su švajcarci porasli i šta to znači? Da ljudi nisu počeli da otplaćuju ni glavnicu. Sramota. Zašto se to desilo? Pa, ljudi su najnormalnije hteli sebi da obezbede elementarne uslove za život, a neko im je rekao da su švajcarci najpovoljniji, pa da tako treba da se ponašaju, da uzmu kredite u švajcarcima i preko 20.000 ljudi je uzelo te kredite.

Danas su u velikom problemu ovih 16.800. Jedan deo tuži državu, to je u redu, jedan deo ima izbora. A zašto? Pa, zato što je Vlada sela, porazgovarala, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se prvi usudio da stane pred lice tih ljudi koji su u velikom problemu i rekao – da, pomoći ćemo ljudima.

Ovo nije ekonomski zakon, ovo je socijalni zakon. Ovo se radi sa puno empatije i zaista ne postoji neko ko sedi ovde danas, a neće da glasa o ovo zakonu.

Ovde se ne radi samo o 16.800 ljudi. To su ljudi koji su uzeli kredite i o njihovim porodicama. Izračunajte - puta tri, četiri člana, to je preko 60.000 ljudi. Pa, zar treba 60.000 ljudi da pustimo niz vodu? Nikada, ali nikada!

Srpska napredna stanka ima svoj program i upravo je prva tačka da smo mi stranka koja pomaže ljudima, da smo mi servis građana i upravo ćemo to danas, odnosno ovih dana i pokazati.

Svaka država ima svoj princip .Mađarska je odradila to na jedan drugi način, Crna Gora. Mi imamo svoj princip i ja sam vrlo zadovoljna što imam zadovoljstvo da pričam o tome. Zašto? Pomažemo jednom velikom gradu. Šezdeset hiljada ljudi je u pitanju.

Ljudi, nemojte uopšte da bilo ko ima problem da li pomoći ili ne. Ono što se desilo, desilo. Nekom nismo pomogli, ali to je samo mali broj. Većina ljudi će biti pomognuta i to im se otpisuje 38% od duga. Tako radi odgovorna vlast, tako radi SNS i čestitam na tome.

Uostalom, mi smo u mogućnosti to da odradimo iz prostog razloga jer je u prošloj godini direktnih stranih investicija bilo 3,5 milijardi, za razliku od ostalih u okruženju koji su ukupno imali 1,9 milijardu. Zaposlili smo preko 200 hiljada ljudi, otvorili preko 300 fabrika.

Reče moj uvaženi kolega koji danas nije tu, koji uglavnom dođe kada treba nešto da se kritikuje, da ne treba spominjati bivšu vlast. Pa, naravno, ovo je krenulo da se dešava 2005 – 2006 do 2011. godine i kritikuje nas što ne otvaramo fabrike i što ne gradimo bolnice, što ne otvaramo vrtiće. Pa, to je nonsens. Pa, to smo sve otvorili. Renovirali smo preko 300 škola. Renovirali smo preko 250 domova zdravlja. Gradimo pruge. Gradimo nove bolnice. Mi radimo, mi ne krademo.

Gde su ovi koji nam spočitavaju da loše radimo? Pa, nema ih. Na jednom primeru ću pokazati njihovu nemoć, odnosno našu moć. Pre par dana je u Sava centru bilo prošireno rukovodstvo stranke. Pa, bilo nas je sedam hiljada samo prošireno rukovodstvo, onoliko koliko je njih bilo ovde u gradu. Sramota je to, ti rušioci grada Beograda, rušioci države. Nikada se to neće desiti. Dok postoji SNS, njeni koalicioni partneri, građani neka slobodno spavaju, neka danas dođu na miting pa neka vide šta je demokratija, neka dođu majke sa decom da vide kako mi to radimo. Mi smo jedna odgovorna, radna i vredna stranka.

Sada vrlo kratko o drugom zakonu, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Zašto? Zato što treba da se ispravi nepravda koja je učinjena prema predškolskim ustanovama. Naravno, radi se o platama koje treba da se izjednače sa platama u ustanovama osnovnog obrazovanja i upravo član 1. govori o tome. Mi ćemo te plate povećati za 9%. Zatim, to će se desiti već u maju i pokazaće se u junskoj plati. Ovo je zakon po hitnom postupku.

Ne mogu da ne kažem samo dve reči o aerodromima. Pre svega, pohvalila bih rad ministarstva. Od 2012. godine aerodrom više ne izgleda kao jedna devastirana, upropašćena investicija, nego izgleda kao jedan moderan, aktivan aerodrom. Povećan je kapacitet Aerodroma „Nikola Tesla“ sa oko pet i po miliona na sedam i po miliona putnika.

Ugovorena je koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina vredna je 1,46 milijardi, a od toga 400 i nešto milijardi direktno ide u budžet, a 730 milijarde u investicije. Biće napravljen novi deo aerodroma, nova staza, nova pista, rulni delovi. Znači, apsolutno boljitak u svakom pogledu.

Još mnogo toga ima da se govori. Međutim, moje vreme ističe. Ima još dosta kolega.

Ja se zahvaljujem i ministarstvu, naravno, pre svega predsedniku države i ponosim se što danas mogu da razgovaram o ovako važnom problemu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Samo podsećanja radi, setimo se 2012. godine, pa da Srpska napredna stranka nije došla na vlast sa svojim koalicionim partnerima, ova zemlja bi bila potpuno mrtva. Zašto? Pa sledio je bankrot i to svi znamo. Treba govoriti istinu. Znači, 26 milijardi evra su nam ostavili duga. Vraćamo polako te milijarde, spali smo na 23, a uzimamo kredite po mnogo, mnogo povoljnijim uslovima, po 2%, uzimali su kredite po 8%.

Zdravstvo. Kakvo je bilo zdravstvo 2012. godine? Očajno, potpuno devastirano, bili smo na 34. mestu, a na kom smo danas? Na 18. Šta to znači? Mnogo, mnogo bolje. Potpuno je drugačija zdravstvena zaštita. Uložili smo enormno mnogo para, potpuno drugačiji uslovi.

Prvo ću govoriti kao pacijent, a onda i kao narodna poslanica. Godine 2011. sam bila u bolnici, nažalost, desilo se tako. Užasno, prljavština, svi se sećamo žutih buba, jedva sam čekala da izađem. Jel to istina? Jel neko bio 2011. godine? Katastrofa, užasno stanje, loši prozori, prljavo, nehigijenski, silne infekcije, a o tome koliko se kralo hajde da se setimo. Te Milosavljevićeva afera, te Bajec afera, silni doktori i afere, bilo, ne povratilo se.

Danas je potpuno drugačija situacija. Neka ode neko malo pa neka pogleda. Okrečeno, promenjena vrata, prozori, prošireno, zaista je, ljudi, tako. Možemo da napravimo jednu komisiju pa da idemo od bolnice do bolnice. Nije sve, ali je mnogo, mnogo toga urađeno. Pogledajte samo šta smo uradili. Novi klinički centar u Nišu. Radi se klinički centar 2 u Beogradu. Šta je bilo sa Kamenicom? Devet godina nije rađena, ukrali silne pare, 19 miliona evra nestalo. Mi smo završili Kamenicu, spasili živote, oni su ubili 9.800 ljudi, sramota jedna.

Koliko smo samo akceleratora kupili? Koliko smo samo sanitetskih vozila kupili. Je li to istina? Istina je. Sedam hiljada specijalizanata. Svake godine se prima po stotinu najbolje dece. Dvanaest hiljada ljudi smo zaposlili. Znači, ne može da se kaže, ne može niko da kaže da nismo dobro radili. Radimo koliko možemo, radimo mnogo bolje i to je jako, jako vidljivo i tek će biti kad se izgradi klinički centar u Novom Sadu, kada se izgradi klinički centar u Kragujevcu vašem. Napravljeni su projekti, spremljene su pare, polako, prosto za sedam godina nemamo čarobni štapić. Ali, ja vama čestitam, izvanredni su rezultati rada i zaista je boljitak na svakom koraku vidljiv. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću danas odgovoriti o aktu o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.

Pre svega treba reći da je Republika Srbija zemlja pristupnica EU i da nikada nećemo odustati od toga, iz prostog razloga što mi sa EU imamo 70% trgovinske razmene, što je jako bitno. Drugo, ako bismo sarađivali, a sarađujemo i sa zemljama BRIKS-a, bogu hvala. Mnogo je skuplje izvoziti u Indiju ono što izvozimo u Nemačku, itd.

Da se vratim ja na Azijsku infrastrukturnu investicionu banku. Jako je dobro što je na predlog NRK ova banka zaživela 2016. godine. Predlog ide od 2015. godine i naravno kapital ili ulaganje u tu banku najveći procenat ima NRK, zatim Indija i Rusija, a zatim ta banka je zamišljena pre svega kao regionalna banka koja se bavi infrastrukturom Azije i njenim razvojem. Međutim, od 37 zemalja koje su tada bile uključene u ovu banku naglo se povećao broj zemalja, vrlo razvijenih zemalja, 20 zemalja je pristupilo ovoj banci i to uglavnom najrazvijenijih. To su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Španija, da bi u narednim godinama taj broj bio povećan na 93 zemlje, što je jako dobro. Zašto je dobro? Zato što je kapital 100 milijardi dolara.

Republika Srbija pošto ima viziju i predsednika koji je vrlo respektabilan u svetu jer zahvaljujući njemu je NRK uložila do sada enormno veliku količinu novca i tek će ulagati. Ovih dana treba da stigne za RTB Bor milijardu i 300 miliona evra za kompletnu revitalizaciju. Zatim ćemo otvoriti u Borči industrijsku zonu ili industrijski park koji će biti oko 10 milijardi. Zaposlićemo 5.000 ljudi, možda i više. U Zrenjaninu se otvara vrlo brzo fabrika. Uloženo je 800 miliona evra. Znači, nikada u istoriji nije bio bolji odnos između NRK zahvaljujući upravo našem predsedniku, Aleksandru Vučiću i njihovom predsedniku Si Đinpingu.

Vrlo je dobro da mi možemo da radimo sa kim god hoćemo i kako god hoćemo. Nekada nismo mogli, sada možemo upravo zahvaljujući respektabilnosti zemlje koju je doveo do tog nivoa gospodin Aleksandar Vučić.

Mi smo poslali pismo namere i to pismo namere je odobreno, mi smo u decembru ove godine dobili zvaničan pristup da možemo da pristupimo, međutim postoje i uslovi, a to je da na petogodišnjem nivou izdvojimo po 200.000 dolara jer je ući u tu banku neophodno uplatiti milion evra.

Dobro je što ćemo ući jer ćemo dobiti izuzetno dobre kredite i treba videti koji su to sve fondovi da se mi priključimo da ovu do 2000. godine potpuno devastiranu zemlju izvedemo definitivno iz tog sivila u koje nas je uvela ova DS vlast i ostala opozicija, koja sada i dalje ruši nasilno, a znamo da su na izborima dobili 2-3%. Sramota je to, jako ružno govore, jako ružno rade. Pokušavaju da izvedu državni udar, što je nedopustivo.

Ako žele izbore, svi smo ovde za izbore, imaćemo izbore, dobiće opet svi zajedno možda pet, šest, sedam, osam posto, mi ćemo vladati dok budemo želeli. Znate li zašto? Samo zato što naš predsednik i kompletna Vlada, vi gospodine koji odlično radite svoj posao, rade za ovu Srbiju.

Šta još reći da je na vrhu ove banke, predsednik koji se bira iz Odbora guvernera. Odbor guvernera, svaka zemlja koja uđe sa kapitalom u ovu banku daje svog guvernera, što je jako dobro, jer na taj način ima uvid u kompletan kapital banke, ispod hijerarhijski ide i bord odnosno direktorat koji ima 12 direktora koji se bave poslovanjem kompletne banke.

Ono što je najvažnije da ćemo mi vrlo brzo, za koju godinu, biti jedna, mislim da smo već i sada centar na Balkanu i nije slučajno što ulaže Kineska banka ovde i ne samo kineska, nego i ostale banke. Meni se lično dopada što imamo alternativu, nemamo samo Svetsku banku, nemamo samo MMF, sada ćemo imati i ovu banku koja će nam davati, sigurna sam, mnogo povoljnije kredite nego što je to bilo do sada.

Reći ću još samo par reči o ovom Zakonu o potvrđivanju Sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala. Ja sam uvek za to, jer je vrlo važno da imamo izuzetno dobre bilateralne odnose sa svim zemljama.

Ukoliko nemamo, treba da se potrudimo da ih napravimo. Prvo ide taj sporazum, pa ćemo onda da radimo i druge sporazume, pa ćemo verovatno imati neku dobru razmenu jednog dana, a ono što je najvažnije, radi se o kriminalu, o terorizmu. Imaćemo protok informacija, znači delimično će biti zaustavljen terorizam. Možda će protok informacija doći u Srbiju da ćemo imati, znaćemo kuda idu putevi droge. Možda će neka da završi baš u Srbiji, imaćemo informaciju da to sprečimo, sigurna sam.

I ne samo to, tu je nedozvoljena trgovina oružjem, odnosno prodaja ljudskih organa, ko zna svega čeg, jer je kriminal kancer društva i ja sam uvek za to da se to preseče.

Sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona o kojima već raspravljamo danas i juče. Hvala.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kad kažem Vojvodina meni je prva asocijacija plodna zemlja koja može da prehrani pola Evrope. Na žalost nije tako. Do 2016. godine narodne kuhinje u Vojvodini su bile pune. Deset hiljada ljudi u narodnoj kuhinji na godišnjem nivou, katastrofa.

Zato moram da pričam o tome ko je devastirao, ko je upropastio, ko je ispumpao iz budžeta pokrajine milione evra, a to je tadašnji tajkun i današnji tajkun, koji se nadam da će biti vrlo brzo procesuiran, gospodin Bojan Pajtić koji je opljačkao Fond za subvencionisanje pogona novih tehnologija, Fondove za kapitalna ulaganja i razvoj, Heterlend, 1,5 milion evra, Kamenicu 35 miliona evra, Tesla-banku pet miliona evra, Razvojnu banku, rekli smo nećemo da govorimo samo da je spomenemo jer je u procesu, ne zna se koliko je miliona evra.

Ono što je meni najtragičnije o čemu moram da govorim je Kamenica-dva, gospodin Pajtić je uredno 2008. godine presekao crvenu vrpcu za početak radova i bilo je obećano da će se ta bolnica završiti do 2009. godine. Za to je izdvojeno 16,5 miliona evra, naravno da 2009. godine ni traga od Kamenice-2 pa čak ni sedam godina kasnije.

Zašto moram da pričam, zašto me ovo boli? Zato što je ta bolnica služila za lečenje ljudi koji su oboleli od kancera. Na godišnjem nivou je trebalo da se pregleda i da se izleči bar 1200 do 1400 ljudi. Na žalost imamo podatke da je umrlo više od 9800 ljudi. Neću da komentarišem, jer me sramota, ljudski šta je radio taj čovek, prosto mi je nepojmljivo, ali o tome neka sam donese sud on i oni koji ga procesuiraju.

Ono što je meni nejasno, gde se dalo, šta je nestalo, kuda, 19 miliona evra. Za 19 miliona evra je moglo da se napravi 19 kilometara najkvalitetnijeg auto-puta, moglo je da se napravi 50 vrtića, moglo je da se napravi još jedna Kamenica, moglo je da se napravi 10 bolnica. To je sramota.

Zato moramo da pričamo danas o tome gde su nestale pare iz Vojvodine.

Onda idemo dalje. Ono što je čudo neviđeno, da je 2000. godine u kombinatima bilo zaposleno 60 000 radnika, a 2016. godine 1500 radnika.

Nekada je bilo preko 400 zadruga, a danas četiri puta manje. Rast zaposlenosti je bio samo u lokalnim samoupravama i institucijama gde su radile njegove stranačke kolege. Poljoprivreda se svela na osnovnu delatnost.

Prirodni priraštaj je iznosio minus 5,4%. Ono što je još gore, čak 15% srednjoškolaca je napuštalo školovanje. To je čovek koji je imao najveći broj afera, na svetu, ne u Srbiji, ne u pokrajini.

Setimo se samo afere „Bodrum“, setimo se grafita „Smrt Pajtiću“, potpuni nonsens, jer znamo da je to bila izmišljotina, da je to pisao njegov partijski drugar.

Setimo se afere reketiranja, prisluškivanja, setimo se samo nagrada za otpuštanje radnika. Kako je koga otpustio, tako je dobijao nagrade. Otpustili su stotine hiljada radnika.

Afera „Vermons“, Solarni paneli, afera „Veba“, afera „Žitohem“, moja uvažena, gospođa Maja Gojković, naša predsednica pomenula je aferu „Mrtvački sanduci“. Bilo, ne ponovilo se. Afera „Antifriz“ u školama, pozorištima, afera „Četkica za zube“, predsednica Skupštine, gospođa Maja Gojković, ne pokrajinske, govorila je žena o tome.

U redu je. Afera „Četkica za zube“, ovo je interesantno, afera „Kupus za inkluziju“, to smo zaboravili da kažemo, bilo, ne ponovilo se.

Ono što je najtragičnije, u stvari i jeste gde su pare iz mase preduzeća. Ovde ću spomenuti samo neka preduzeća, subvencije date, nisu zaposleni radnici, a sledeća preduzeća na volšeban način za koju godinu nestala.

On je inkasirao sebi u džepove, a pokrajina ni dinara. Radi se o firmi „Dendi“, firma „Merkator“, pa „Bio Petrol“, pa „Zobeks“, pa „Ekotejp“, pa „Keramika Unika“, itd.

Nemam vremena jer još jedan moj stranački kolega treba da govori, ali bih rekla ono što je vrlo važno, da srećom 2016. godine, SNS dolazi na vlast i od tada kreće potpuno drugačija priča u Vojvodini. Šta to znači?

To znači da smo počeli da radimo ono što smo obećali, za šta smo dobili preko 50%u AP Vojvodini, a to znači projekti, projekti i samo projekti.

Završili smo napokon Žeželjev most. Radi se i završava, napokon, u Subotici Narodno pozorište, zatim gradi se zgrada Hitne medicinske pomoći. Takođe, gradi se naučno tehnološki park, nove industrijske zone. Između ostalog, izgrađene su u Pančevu, Somboru, Kikindi, Šidu, Novom Bečeju, Plandištu.

Otvoreno je preko trideset fabrika, zaposleno na desetine hiljada radnika. Smanjuje se nezaposlenost. Ja ću napomenuti samo neke od fabrika koje su otvorene, da ne bude samo čisto nabrajanje – „Kalcedonija“ Kula, 235 radnika zaposleno 2018. godine. Dalje, 2017. godine „Zopas“ zaposleno 690 radnika. Otvorena je fabrika „Nudli“ u Rumi, zaposleno 175 radnika, otvoren „Insert“ u Apatinu, 126 radnika, u Inđiji 510 radnika u IGB, itd.

Srpska napredna stranka je opravdala svoje poverenje, a mi za ovu rezoluciju i za ovaj zakon, nećemo glasati.

Hvala na pažnji.

Hvala predsednice.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima iz ministarstva, ovo je moj poslednji amandman i odnosi se na Zakon o Centralnom registru i obaveznom socijalnom osiguranju što samo govori o važnosti Centralnog registra.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima za cilj između ostalih ciljeva koje sam navodila prethodnih dana stvaranje pravnog osnova za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji radi efikasnijeg i bržeg ostvarivanja prava građana čime se doprinosi razvoju elektronske uprave.

Pokretačku snagu fiskalne i budžetske politike čine mere rasterećivanja privrede kroz podsticajne mere, a to su pre svega rast i zapošljavanje. Povećan je životni standard građana, ukinut je Zakon o privremenom isplaćivanju penzija, a penzija nikada nisu bile veće od 2014. godine nego ove 2018. godine i to penzioneri znaju. Takođe, inflacija je 2,2%, a čak 60% penzionera 2014. godine nije imalo smanjenje penzija. Srbija je na 65 mestu po konkurentnosti što je izuzetno važan pokazatelj. I, upravo je ovo način na koji radi Vlada Republike Srbije. Tako smo od 140 zemalja po mišljenju Svetskog ekonomskog foruma danas bolji od Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Makedonije i BiH.

Tako radi odgovorna vlast na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a dovoljno je samo reći da je danas BDP plus 4,5%, a bio je te 2012. godine minus 3,5%. Aktivna politika zapošljavanja kroz različite projekte, to je vrlo važno istaći, dovodi do bržeg zapošljavanja i smanjenja siromaštva, a jedan od projekata je i pre svega ostali podsticaji za zapošljavanje. Šta to znači? U okviru programske aktivnosti … (Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, podnela sam amandman na član 2. da bih pojasnila kako Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja odnosno njegove odredbe podstiču sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.

Naime, Vlada Republike Srbije kroz različite projekte doprinosi smanjenju siromaštva, smanjenju socijalnih slučajeva. Na primer, programi i mere aktivne politike zapošljavanja i sredstava lokalnih samouprava ili opština. Kroz ovu programsku aktivnost realizuju se programi i mere aktivne politike zapošljavanja za koje jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbeđuju više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja u skladu sa zakonom i kriterijumima iz nacionalnog akcionog plana zapošljavanja.

Naime, takođe jedinice lokalne samouprave mogu u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja utvrditi i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta AP ili budžeta jedinice lokalne samouprave.

Naime, dolazim iz opštine Voždovac i od kada smo došli na vlast 2010. godine opština Voždovac održava stalno sajam zapošljavanja. Ove godine je bio održan na opštini Voždovac i to u novembru mesecu gde su 42 poslodavca ponudila 600 radnih mesta. Šestotina radnih mesta od niskokvalifikovanih do visokoobrazovnih ljudi. To je samo dobar primer prakse. Ovako radi jedna odgovorna vlast i ne samo opština Voždovac nego uopšte čitava Republika Srbija. Šta je još važno? Da je tog istog dana bio održan forum sa temom zapošljavanje socijalno isključenih kategorija osetljive populacije.

Takođe u okviru programa podsticaj za zapošljavanje programske aktivnosti se sprovode prema članu 45. …

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, Vlada Republike Srbije kroz različite projekte doprinosi smanjenju siromaštva, smanjenju broja socijalnih slučajeva.

Naime, kroz programske aktivnosti, na primer, naknada za slučaj nezaposlenosti, obezbeđuje se ostvarivanje prava nezaposlenih lica po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti i to, pre svega, pravo na novčanu nadoknadu, pravo na zdravstveno osiguranje i pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima za cilj, pre svega, obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zatim smanjenje troškova administracije i, na kraju, efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Ekonomski napredak je osnov za finansiranje institucija socijalne zaštite. Socijalna pravda predstavlja jedno od osnovnih načela sadržanih u Ustavu Republike Srbije. Socijalna politika, ako je dobro koncipirana daje doprinos privrednom rastu, služi kao ekonomski stabilizator i štiti ljude od siromaštva, smanjuje broj socijalnih slučajeva.

Cilj Vlade Republike Srbije je prosperitet za sve građane, a to se postiže dobro vođenom socijalnom politikom. Socijalni aspekt je uz razvojni glavna karakteristika budžeta.

Set finansijskih zakona koji idu uz budžet treba da doprinesu postavljanju zdravih osnova za povećavanje standarda građana i smanjenje siromaštva.

S obzirom da smo zemlja pristupnica EU i da implementiramo u svoje zakonodavstvo direktive EU, Srbija je među prvim zemljama usvojila i program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike kao strateški dokument. Srbija je respektabilna zemlja u svetu i zato danas mi, otvorili smo preko 200 kompanija i zaposlili preko 300 hiljada ljudi. Tako smanjujemo broj siromašnih u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, da bih pojasnila kako ovaj zakon podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.

Naime, treba reći par stvari što se tiče Centralnog registra, pre svega da je to elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji je zasnovan na IT tehnologijam. Pokazala se potreba da se donese zakon o povezivanju ovog registra, Centralnog registra, sa ostalim registrima. Pre svega, misli se na državne organe, a zatim tu spada i Poreska uprava, ali ne samo to, treba se povezati i sa centrima institutima socijalne zaštite, što je jako bitno.

Prva rečenica u budžetu, kada smo govorili, glasi da je budžet stabilan i da ima komponentu socijalnu. Šta to znači? To samo znači da ova Vlada vodi računa o svojim građanima, za razliku od 2008. godine kada je tadašnja vlast otpustila 400.000 ljudi, i ne samo to, 400.000 ljudi i njihovih porodica, tako da je u jednom momentu bilo milion ljudi bez sredstava za život. Sramota jedna. Tada je nezaposlenost iznosila 26%, a danas iznosi 11,5%. Zašto? Zato što imamo stabilan budžet, zato što tri godine za redom imamo suficit u budžetu, zato što je BDP te 2012. godine iznosio minus 3,5%, a danas iznosi plus 4,5%. E, na tome treba da radimo, da svake godine imamo suficit u budžetu. Zašto? Pa, zbog građana Republike Srbije, pre svega.

Sramota je ovo danas što čujemo. Umesto da smo složni, da se složimo oko jedne stvari, a to je problem na našem Kosovu i našoj Metohiji. Ovi ljudi se ponašaju kao da su pali sa Marsa. Sramota je to. Tamo se dešava humanitarna katastrofa, treba o tome da pričamo, treba da skupimo pomoć za te ljude, da im pomognemo, a ne da razgovaramo o stvarima nesuvislim. Sram ih bilo, govore da treba da padne Vlada. Pa, neka se ugledaju na te Albance, svi složni, samo oni pričaju gluposti. Sramota je to.

Da se vratim ja na svoj amandman. Pre svega, ekonomski napredak se ogleda u socijalnom statusu. Šta to znači? Setimo se samo kada smo došli na grad 2013. godine šta smo zatekli. Totalnu katastrofu. Nisu bili isplaćeni dečji dodaci porodiljama, a da ne pričamo o centrima za socijalni rad, bili su obezglavljeni. Masa para nije bila uplaćena na te račune. Zamislite kad vi zarađujete na Centru za socijalni rad. Znači, nije bilo para za socijalno ugroženu populaciju, sramota jedna. Dugovali su enormno veliku količinu para vojnim osiguranicima, nisu im bile isplaćene penzije.

Sve smo mi to od kako smo došli na vlast poplaćali, i vojne penzije, koje su bile završile da nije bilo ove vlasti SNS, tadašnjeg premijera i današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića. Bili bismo u Strazburu, kao što smo i završili, zbog penzija. Platili smo penzije, vratili dugove porodiljama, vratili silne dugove centrima za socijalni rad. Tako radi odgovorna vlast SNS i njenih koalicionih partnera. Tako se inače radi.

Za finansiranje institucija socijalne zaštite, naravno da postoje dva nivoa, to su pre svega republički i gradski centri za socijalni rad, pripadaju gradskom nivou i finansiraju se iz gradskog budžeta. Centri za socijalni rad, pod njihovu ingerenciju spadaju pre svega domovi za stare, domovi za decu, centri za porodični smeštaj, centri za socijalni rad, prihvatilišta za decu i omladinu.

Kada budem o sledećem amandmanu pričala, pričaću o tom prihvatilištu, šta se sve dešavalo od 2000. do 2008. godine. Niko nije mogao da uđe u prihvatilište od smrada. Tamo je kapacitet 104 ljudi, bilo je po 300 ljudi. Dolaskom SNS na vlast, odrađeno je prihvatilište kako treba. To je jedna pristojna ustanova, još uvek malo kapaciteta, ali smo i na tome poradili, tako da će u narednim godinama biti izgrađen, doradiće se i drugi kapacitet za zbrinjavanje svih korisnika prihvatilišta.

Socijalni slučajevi imaju preko Centra za socijalni rad pre svega zdravstvenu zaštitu, zatim preko Republičkog fonda zdravstvene zaštite, i ne samo to, imaju nacionalnu kuhinju koja se dotira iz donacija, a pre svega iz republičkog budžeta i njihova isplata zavisi pre svega od toga koliko članova porodice ima korisnik socijalne pomoći. Hvala bogu da smo došli na vlast, jer verovatno bi masa ljudi nestala sa lica Zemlje, jer prosto ljudi nisu imali šta da jedu. Sećate se samo perioda kada smo nalazili doktore nauka po kontejnerima. To je zasluga ovih ovde prekoputa. Bilo, ne ponovilo se.

Inače, moram da spomenem još jedan državni institut, a to je Crveni krst, koji donira nacionalne kuhinje, kojih je sve manje, na sreću, jer treba zaposliti ovaj narod Republike Srbije, a o tome šta smo mi radili govore podaci iz 2018. godine, jer su direktne strane investicije samo u prvih šest meseci milijardu i 800 miliona evra. Tako se radi. Smanjili smo nezaposlenost na 11,5%, smanjićemo, nastavljamo sa ovim trendom, tako da se nadam da će u narednih pet godina, sigurna sam, broj nezaposlenih biti ispod 5%.

O svojim amandmanima ću nastaviti dalje. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. da bih objasnila kako se primenom ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, svaka prirodna katastrofa je na videlo iznela neke slabe tačke kod stanovništva u Srbiji i u srpskoj ekonomiji, koji, imajući u vidu klimatske promene, zaslužuju posebnu pažnju i zahtevaju da se preduzmu mere za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Poboljšanje, jačanje i širenje sistema za odbranu od poplava, predviđanje poplava i preventivne aktivnosti, kao i fizičko planiranje kako bi se izbeglo da se kuće i postrojenja za proizvodnju gradiva u oblastima koje su sklone poplavama predstavljaju neke od aktivnosti koje je nužno preduzeti u skoroj budućnosti.

Vlada je osnovala krizni štab za poplave u okviru Sektora za vanredne situacije u okviru MUP zajedno sa kriznim centrima koji postoje u svakoj od pogođenih opština, odnosno gradova. Ti krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava te 2014. godine, nažalost, kad nas je zadesila katastrofalna poplava - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, pa sve do Ministarstva spoljnih poslova, znači 16.

Potrebe za sanaciju se odnose na finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se pogođenom stanovništvu pomoglo da ponovo ostvaruju prihode koje su ostvarivali pre poplava, da se ponovo uspostavi pružanje i pristup poslovnim uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja, vodosnabdevanja, čistoće, itd.

Potrebe za obnovom predstavljaju finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se popravila i ponovo izgradila uništena materijalna dobra i infrastrukture prema standardima koji su propisani za gradnju koja je otporna na prirodne katastrofe.

Očekuje se da će se ove potrebe za sanacijom i obnovom finansirati kombinacijom državnih sredstava i sredstava iz privatnih izvora. Hvala.