Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ekološka ravnoteža postoji u svakom ekosistemu u čitavoj biosferi. Naime, čovek kao vrsta je čvrsto povezan sa ostalim komponentama ekosistema. Postojanje čoveka je uslovljeno interakcijama i održavanjem ekološke ravnoteže.

Čovek, svojom nemarnošću, nebrigom, stvara poremećaje ekološke ravnoteže. Vlada od 2012. godine, na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, sada, tada premijerom, se obavezao da će izmestiti i zbrinuti velike količine istorijski opasnog otpada. Znači, nagomilavanje otpada godinama koji se nalazi u preduzećima u restrukturiranju i stečaju. Toliko o brizi tadašnjoj. Ova mera Vlade će tim preduzećima omogućiti izbor strateškog partnera, nove investicije i radna mesta. Uspostavljanjem sistema za upravljanje otpadom u Republici Srbiji umesto izvoza uštedeće se u privredi i budžetu Republike Srbije milioni evra.

Ekološka katastrofa je posledica negativnih i nesmotrenih ljudskih aktivnosti i samim tim se taj pojam razlikuje od pojma „prirodna katastrofa“. LJudi dovode do rasprostranjenih i dugotrajnih posledica, nažalost, kako na ekološki sistem, tako i na same ljude, životinjski i biljni svet. Zemlji prete ozbiljne ekološke štete od izlivanja nafte, opasnost od nuklearnog zračenja i od nuklearnog otpada, šumskih požara i drugih ekoloških katastrofa.

Setimo se samo ministra Dulića i njegovog ministrovanja 2009. godine i katastrofe koja je zadesila prelepi grad Valjevo. Naglim pražnjenjem akumulacije na reci Gradac, tzv. „Berkove brane“, izazvanog nestručnim istovremenim podizanjem sve četiri ustave na brani, grad Valjevo suočen je sa velikim bio tada, ekološkim, zdravstvenim, vodoprivrednim i ekonomskim problemom. Otvaranjem ispusta na brani došlo je do oticanja velike količine vode, podizanjem ulja i pomora ribe. Sama akumulacija je ostala bez vode, pa se usled isušivanja taloga i mulja u neposrednom okruženju širio nesnosan smrad. Kako se brana nalazi u gradskom jezgru, u kome živi veliki broj stanovnika, klisura reke Gradac, koja se smatra jednom od najčistijih u Evropi i bila je veoma posećeno izletište tada, građani Valjeva su izrazili svoje ogromno nezadovoljstvo tada.

Dragi moji sugrađani, dragi ministre, poštovani ministre, ovo se više nikada ne sme dogoditi. Nikada.

Naime, zahvaljujući dobijenoj vrednoj opremi Republike Srbije, Republika Srbija se kroz Agenciju za zaštitu životne sredine pozicionirala kao lider kvaliteta podataka iz oblasti životne sredine u regionu, ali je to samo početak. U Srbiji još uvek vlada monitoring i analiza stanja životne sredine nisu na zadovoljavajućem nivou. Potrebno je ulaganje više sredstava da on bude bolji, kao što je povećanje broja mernih stanica. Potrebno je mnogo više ulaganja u zaštitu životne sredine kako bi stvorili preduslove za veće investiranje u ekologiju. Moramo dostići nove tehnologije, nov način rada, a pre svega novo razumevanje smisla i značaja zaštite životne sredine.

Sa ovom Vladom, sa našim predsednikom sigurna sam da će za, možda, u narednih 10 godina Srbija izgledati potpuno drugačije nego sada, nažalost. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, poštovana gospođa je govorila apsolutno o svemu, o liku i delu Dulića, o ne znam čemu, nije ni pročitala zakon, ali o onome što treba, o ekologiji i bolesnoj deci ni reči. Mislim da je to sramota. Ovo su dve izuzetno važne teme, pogotovu Zakon o retkim bolestima, o deci koja su naša radost i život. O tome treba pričati, a ne o ministru Duliću. Uostalom, on je par puta bio procesuiran, pa ćemo videti šta je epilog. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Naime, pre svega, treba reći da država danas odvaja dve milijarde dinara za lečenje dece od retkih bolesti. Pod retkim bolestima se podrazumevaju bolesti koje nastaju otprilike na deset hiljada stanovnika petoro dece ili petoro odraslih. Na sreću, 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, napravljen je Fond za lečenje dece od retkih bolesti.

Teško mi je da govorim o tome, jer kažu roditelji koji imaju bolesnu decu da je teže od toga kada imate bolesno dete to što nemate para da lečite tu decu. E, od 2012. godine mi imamo novac za lečenje ovakve dece. Ja se ponosim time što sam u stranci koja je osnovala ovaj fond.

Govorilo se mnogo toga negativnog o našem ministru Lončara, pa ću par rečenica samo reći. Od kako je došao na čelo ministarstva, napravio je sistem u zdravstvu, i ne samo to, napravljen je novi Klinički centar u Nišu, renovirana masa ambulanta, napravljene nove ambulante, nove stanice za prijem, apsolutno jedan bum u zdravstvu, a tek smo počeli da radimo.

Setimo se samo do 2012. godine kakvo je bilo zdravstvo, potpuno devastirano, zapušteno, prljavo, sa masom afera. Ovako se radi i ovako radi SNS sa svojim koalicionim partnerima. Ovo je odgovorna vlast, ima odgovornu socijalnu politiku.

Ono što je još jako važno i što treba istaći, da je napravljen i kol centar od ponedeljka, od 1. oktobra, ovog meseca, i svi roditelji koji imaju bolesnu decu se mogu javiti na telefone, jer automatski sva stručna lica, svi lekari se sastaju, pravi se konzilijum i ide se dalje.

Najvažnije za bolesno dete od retkih bolesti je to da treba reagovati odmah. Sada imamo pare, i to imamo deset puta više nego 2012. godine.

U ovoj godini je odvojeno dve milijarde dinara za lečenje dece od retkih bolesti i na lečenje ide oko 200 dece, za razliku od 2012. godine, kada je na lečenje išlo samo osmoro dece.

Treba istaći još da pored ovog kol centra, svaki dinar koji se uloži u ovaj fond je vrlo transparentan i sve je proverljivo. Naime, na svakih šest meseci ulazi kontrola, tako da svako ko poželi da vidi kuda ide ovaj novac, može da proveri.

Mnogo toga treba reći, od toga da je od 2013. godine, kad je bilo uloženo 235 milijardi, došli smo do cifre deset puta veće. I meni je zadovoljstvo kad mogu da roditeljima saopštim tako nešto. Postoji jedan predlog da od svake pakle cigareta jedan dinar ili od svakog popijenog piva jedan dinar ode za decu koja boluju od retkih bolesti, sva deca će biti izlečena.

Treba napomenuti da je institut „Batut“ registrovao sve bolesti. Ovih bolesti ima, nažalost, od šest do osam hiljada u svetu. Ali, bar postoji registar, tako da, brzina je tu bitna i sada mnogo brže, bolje radimo i mnogo brže lečimo decu. Svako ima svoj krst. Nadam se da će svako dete na ovoj planeti preživeti.

Hvala na pažnji. Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ja sam podnela amandman na član 2. da bih pojasnila kako sveukupni razvoj Republike Srbije utiče na smanjenje socijalnih razlika.

Kad smo kod socijalnih razlika, naime, Republike Srbije može da se ponosi, jer je od 2012. godine do 2018. godine, zahvaljujući dobroj politici gospodina Aleksandra Vučića, našeg predsednika, otvoreno preko 70 kompanija, zaposleno preko 150.000 ljudi. Na taj način upošljavanjem, a u konkretnom slučaju, pošto danas govorimo o PIO fondu, o smanjenju, ukidanju zakona, uplaćivanjem poreza i doprinosa se smanjuju socijalne razlike. Šta to znači? Odnos broja penzionera i zaposlenost u Srbiji poslednjih godina gotovo je izjednačen. Prema najnovijim podacima Fonda PIO za 2017. godinu taj odnos je bio jedan prema jedan i po. Zahvaljujući ovakvoj politici, zahvaljujuću upošljavanju, sigurna sam da će za pet do 10 godina ovaj odnos biti čak jedan prema tri.

U Srbiji danas živi milion 1.720.435 korisnika penzija i 2.583.557 osiguranika. Ono što je vrlo bitno i što treba istaći je da smo pre četiri godine doneli Zakon o umanjenju penzija, jer je Srbija zaista bila pred bankrotom, i to nisam rekla ja, nego MMF. To je bila za nas izuzetno teška odluka. Sada smo odlučili da taj zakon ukinemo i da dodatno povećamo penzije, iako pred nama nisu nikakvi izbori, to treba znati.

Naime, nedeljama smo radili na tome i odlučili da penzije povećamo od 8,8 do 13,3% i penzioneri u Srbiji su pokazali strpljenje i veru i zato treba da budu nagrađeni. Ne samo to, to su ljudi koji su sve stvorili u ovoj Republici Srbiji, dali su doprinos za bolji život i zaslužili su izuzetno dobre stvari.

Tako ćemo mi, 13,3% dobiće svi penzioneri, njih milion. Treba još naglasiti da 60% penzija, da, milion ljudi će dobiti 13,3% povećanja, nekome je to smešno, to je živa istina i nikada u životu neće imati veće penzije, s obzirom, da je inflacija bila samo 1,5 do 2%.

Može se još mnogo toga govoriti, ali nemam vremena. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koje će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. E, to se zove socijalno odgovorna politika.

Povećanje penzija ima ček tri pozitivna efekta. Prvo, veoma je važno sa moralne strane da se oslobode tereta najstariji građani koji su i poneli na leđima najveći teret krize. Zatim, došlo je vreme da budu nagrađeni za ovoliko strpljenje.

Drugi efekat je što se i Srbija oslobađa tereta da ima na snazi Zakon o privremenom smanjenju penzija iz 2014. godine, koji je uveden zapravo jer je postojala pretnja da država neće imati odakle da isplati penzije, a znamo i zašto.

Treći efekat je svakako to što će veće penzije podstaći i domaću tražnju.

Penzioneri pred kraj ove godine mogu da očekuju jednokratnu pomoć, sličnu onoj koju su dobijali i prošle godine. Ako ovako nastavimo, a nastavićemo i još bolje, penzioneri sledeće godine mogu da očekuju povećanje penzija. Dakle, ko je 2014. godine imao 23.000 dinara, primiće 26.059 dinara, oni sa 26.000 dobiće 29.132 dinara. Najmanji procenat uvećanja imaće oni koji imaju preko 100.000 dinara penziju.

Vrlo je važno reći da penzionerima koji imaju primanja ispod 25.000 dinara, uvećanje će biti za 5% u odnosu na sada, ali čak 13,3% u odnosu na 2014. godinu, a znamo da je inflacija bila samo 1,5% do 2%.

Smanjivanje penzija i zarada u javnom sektoru uticalo da se zaustavi vrtoglavi rast javnog duga do kraja 2014. godine. Kada se pogledaju podaci, jasno je da je smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru dalo svoje izvanredne rezultate. Od tada su javne finansije u mnogo boljem stanju. Deficit je sa 258 milijardi dinara u 2014. godini smanjen na 149 milijardi u 2015. godini, da bi se prešlo u suficit od 52,3 milijarde dinara u 2017. godini.

Prelaskom u suficit budžeta, država je dobila manevarski prostor da se finansiraju projekti od nacionalnog značaja, kao što su obrazovanje, zdravstvo, gradnja puteva i mnogo drugog. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kada slušam uvaženog kolegu iz opozicije čini mi se kao da ne živimo u istoj državi. Neverovatno je šta je čovek izgovorio. Pre svega setimo se 2008. godine kada je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Znamo kako se puni PIO fond, doprinosima i porezima, pa kako će ljudi da pune PIO fond kada nemaju od čega da žive? Tada je nezaposlenost bila 27%, a danas je 12%. Zašto? Zato što je SNS došla 2012. godine na vlast sa svojim koalicionim partnerima i šta se desilo? Srbija je danas respektabilna u svetu. Mi smo danas faktor stabilnosti. Mi smo dobro mesto za investiranje. Zato je u Srbiji otvoreno 70 novih kompanija i zaposleno preko 150.000 ljudi. Mi nikada nikoga nismo ostavili bez posla. Naprotiv, bilo je prekvalifikacija, sada imamo i dualno obrazovanje. Šta to znači? Da nikada niko neće ostati bez posla.

Šta znači ovih 150 hiljada novih radnih mesta? Samo to! Da se puni PIO fond. Na taj način se puni, na taj način se obezbeđuju penzije. Ovde sede ljudi koji su učestvovali u tome, u smislu, i tada i onda penzije. Šta se dešavalo 2008. godine? Dosovska vlast je podigla kredit, četiri milijarde zarad mira i da bi podigla penzije, to se desilo tada i nikada više. Godine 2012. godine je MMF rekao da je Srbija pred bankrotom. Bilo, ne povratilo se.

Zahvaljujući ovoj vlasti, dobrom poslovanju danas penzioneri imaju penzije. Upravo govorimo o zakonu da će biti zabrana smanjenja penzije od 30. septembra ove godine, bravo! Tako radi odgovorna vlast. Da nismo imali mere štednje, da nismo imali reforme, niko danas u Srbiji ne bi primao penzije. Ovako radi odgovorna vlast. A ja sam očekivala, kada se bilo ko od opozicije javi, da pre svega, prva rečenica svakog od njih bude – izvinjavam se u svoje lično ime i u ime gospodina koji se zove Željko Veselinović koji je flagrantan način kršio ljudska prava, dostojanstvo svih žena u Republici Srbiji, sram ih bilo! Reč „silovanje“ kad čujem, naježim se.

Smatram da bilo ko od njih treba da ustane i da kaže – izvinite, tako nešto se nikada više neće ponoviti u Visokom domu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, kada govorim o penzionerima, govorim sa ogromnom dozom poštovanja, jer su oni podneli najveći teret reformi.

Ali, pre nego što krenem da iznosim, da obrazložim svoj amandman, ne mogu, ženska solidarnost mi ne dozvoljava, a da se ne osvrnem na rečenicu – mame su zakon. Mama su bile, mame su zakon i mame će biti zakon, ali mame su pre svega žene. Ovde sede žene, nama je povređeno dostojanstvo. Da li verujete da je za manje od godinu dana gospođa Maja Gojković bila zlostavljana, da je sada na tapetu naša premijerka gospođa Brnabić. Niko od žena sa ove strane, kojoj pripada opozicija, Željko Veselinović, mrsko mi je da mu ime izgovorim, jer reč koju je on upotrebio za našu premijerku, a to je silovanje, gospodo dobro zapamtite i dragi gledaoci, silovanje. Ogavna, neprimerena reč za parlament, koju nikada u životu neću zaboraviti. Niko od vas se nije ogradio od njega. To je sramota.

Stalno ovde, tu su novinari dan i noć, niko nije rekao – sramota me je što je takav čovek sa nama. Mene je sramota što sam čula tu reč. Naša premijerka nije fikus premijerka, nego je najbolja premijerka ikada. Naša premijerka nikada neće biti silovana. Šta to znači? Ko je sledeći na redu? Bila je prvo predsednika Skupštine, pa premijerka, pa sada mi poslanice, šta to treba da znači? Da li to znači da treba da imamo policijsku pratnju? Sramota je to. Laž je da se bilo ko oglasio.

Sada idem na svoj amandman. Hvala.

Prvo, odnos broja penzionera i zaposlenih je jedan prema pet. To nije dobro, nije dovoljno. Jedno udruženje penzionera je predložilo, da bi se popunio penzioni fond, oporezuje veći procenat bude oporezivanje osiguranika. To nije dobro. Meni se sviđa ministrov govor kada je rekao – nije dobro oporezivati već nešto što se oporezuje, naprotiv treba dovesti investitore, treba zaposliti mlade ljude, treba prekvalifikovati mlade ljude, što i radimo.

Setimo se samo pre pet dana, naš predsednik Republike gospodin Vučić, je bio u Kini, potpisao je masu sporazuma iz oblasti turizma i trgovine, i potpisao je tri izuzetno važna ugovora. Jedan vredan, za Basen u Boru, vredan milijardu i 400 miliona, znači kompletna revitalizacija jugoistočne Srbije. Zatim, drugi, vredan dve milijarde dolara, gradiće se industrijski centar, industrijska zona u Borči. Deset hiljada novih mesta i napokon revitalizacija Zrenjanina, investicija vredna milijardu evra. To je ono o čemu mi treba ovde da govorimo, a ne, evo ode moj kolega, nije mogao da izdrži moju kritiku, verovatno sam bila žestoka, ali radi se o ženskom principu, nisam mogla da izdržim.

Što se penzionera tiče, trudićemo se da se PIO fond napuni, uostalom već se puni. Godine 2012. država je dotirala sa 52% da bi naši dragi penzioneri dobili penzije, danas je taj procenat 32. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Meni se čini da gospođa ima izuzetno kratko pamćenje.

Setimo se privatizacija, pljačkanja ove države. Za vreme vladavine DSS, mislim da je gospođa bila u toj stranci, vršene su najveće pljačke u zemlji od 2000. do 2008. godine, 590 preduzeća je opljačkano, ogoljeno, pa tako ogoljeno vraćeno državi, pod jedan. Zaboravila je uvažena gospođa da je 2008. godine otpušteno 400 hiljada ljudi, 400 hiljada ljudi je ostalo bez hleba. Pa, ko će da uplaćuje u PIO? Nezaposlenih 27% do 2012. godine.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast taj procenat se drastično smanjuje. Godine 2018, dolaskom ino kompanija, otvoreno je 70 novih fabrika, zaposleno preko 150 hiljada ljudi koji uplaćuju doprinose i poreze u PIO fond, pa kako ćemo da revitalizujemo PIO fond ako ne tako? Kako? Sivom ekonomijom? Ne, nego na ovaj način. A dotirano je bilo 2012. godine 52% iz budžeta. Da stavimo prst na čelo da vidimo ko je kriv za ovo. Znači, nije adresa SNS, nego koalicija dosovska vlast i gospođa koja je bila u DSS. Hvala.

(Gorica Gajić: Replika.)

Hvala.

Povreda Poslovnika, član 108.

Gospodine, o redu na sednici Narodne skupštine, stara se predsednik Narodne skupštine, pa bih vas molila da uvedete malo reda, a ja sada hoću da govorim…

Da li mogu?

Teško je da neko ko je devastirao ovu zemlju do 2012. godine može da priča o zdravstvu. Naime, do 2012. godine o zdravstvu mogu da govore pacijenti, prva ja koja sam bila na operaciji, od žutih buba preko infekcija i ostalog, bilo - ne ponovilo se.

Od 2012. do 2018. godine u zdravstvo je uloženo preko osam milijardi dinara i bravo za to. Renovira se 150 zdravstvenih ustanova, kreči se, menjaju se vodovodne i kanalizacione cevi, jer je sve dotrajalo. Neću da pričam kakvi su toaleti. Bilo - ne ponovilo se.

Sada, šta smo to mi uradili, ja ću vama taksativno pročitati. Od 2014. do 2018. godine brojne liste čekanja su smanjene, neke potpuno i ukinute. U Kragujevcu nema više liste čekanja za zračenje, a u Nišu će uskoro biti ukinute.

Tokom 2017. godine u sklopu IZI sistema uspostavljen je elektronski recept, koji će doprineti mnogim manjim gužvama u domovima zdravlja. Zatim, posle višegodišnje pauze, ove godine omogućeno je uvođenje grupa inovativnih lekova na listu lekova. Bravo.

Zatim, nabavljeno ukupno 85 sanitetskih vozila za potrebe zdravstvenih ustanova širom Srbije. Na gama nožu, zlatnom standardu, neurohirurgiji, u prvih godinu dana obavljeno oko 800 intervencija. Epiduralna anestezija besplatna i anestezija besplatna i mnogo toga pričaću po svojim amandmanima.

Tako radi Vlada Republike Srbije, sa vama ministre. Tako radi Ministarstvo zdravlja. I još nešto. Bili smo 2012. godine poslednji na lestvici zdravstvenoj, bili smo 36, a danas za samo četiri godine smo 24. Za još četiri godine ćemo, sigurna sam, biti 12. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, čuli smo komentar malopre iz opozicije da lekari, znači diplomci koji završavaju medicinski fakultet, nema šta da traže u Srbiji jer za njih nema posla. To naprosto nije tačno. Upravo je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić podelio ugovore o zaposlenju, nekoliko od stotinu diplomaca, znači trenutno ljudi nisu bili tu, biće svi zaposleni, ne samo to, nego je njegov predlog da na svakih šest meseci 50 studenata, odnosno 50 najboljih diplomaca, da im se obezbedi specijalizacija i doktorske studije, što je po meni nešto najbolje što se dešava, najbolje ulaganje u zdravstvo.

I ne samo to, rekla sam malopre, napomenuću još jednom da je u zdravstvo od 2014. do 2018. godine uloženo preko osam milijardi dinara, do 2020. godine će biti obnovljeno preko 150 ustanova. Tada nećemo biti na 20, nego verovatno na 12. mestu evropske zdravstvene lestvice. Ono što treba još naglasiti je, kada se govori o terapijskom korišćenju matičnih ćelija, da se polažu velike nade u lečenje teških bolesti poput leukemije, raka, potom teških oblika bolesti degeneracije središnjeg nervnog sistema, npr. Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti, srčanih oboljenja i dijabetesa.

Darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca. Svakom licu kod koga je postavljena indikacija za presađivanje ljudskih ćelija i tkiva, u skladu sa medicinskim kriterijuma i kada je to medicinski opravdano, obezbeđeni su, treba naglasiti, jednaki uslovi za upis na republičku listu čekanja za presađivanje ljudskih ćelija i tkiva, kao i jednaki uslovi za dobijanje ljudskih ćelija i tkiva bez diskriminacije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, lečenje matičnim ćelijama pokazao se kao jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti. Čak 90% i onih izlečenih od malignih i hemaonkoloških bolesti ističe prof. dr Nada Basara, jedan od najvećih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija.

Donošenjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.

Treba naglasiti da se transplantacija matičnih ćelija, hematopoeze obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to pre svega u Institutu za majku i dete Beograd, dr Vukan Čupić, zatim na VMA ustanovi, Vojno medicinska akademija, Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, dok se transplantacija tkiva obavlja u pet zdravstvenih ustanova i to dve u državnoj svojini – Klinika za oftamologiju i Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, i tri u privatnoj svojini - Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Optikus“.

Novi zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina ovih zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka što je vrlo dobro. Hvala vam na pažnji i zakon je human, i mislim da oko ovog nema dileme.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci dana je treći dan kako raspravljamo o zakonima iz oblasti zdravstva i to dva vrlo važna zakona, vrlo humana zakona. O tome ne bi trebalo da bude polemike ali dobro, ovo je visoki dom pa valjda tako to treba.

Ono što je mene juče malo iziritiralo je da je juče na račun SNS, Vlade i vas gospodine ministre izrečeno dosta paušalnih procena i neistina. Ja ću zarad istine, zarad gledalaca taksativno nabrojati šta je to Vlada, Ministarstvo zdravlja, SNS u krajnjem slučaju, u pravom slučaju, sa našim predsednikom gospodinom Vučićem, napravila na samo jednoj opštini, na jednoj jedinici lokalne samouprave od 17 beogradskih opština.

Pre svega, treba reći da za razliku od dosovske vlasti do 2012. godine, koja je potpuno devastirala naše zdravstvo, setimo se samo brojnih afera vezani za dosovsku vlast, a tiču se zdravstva, prljavih bolnica, nemanja lekova i ostalog, dolaskom 2012. godine SNS na vlast racionalnom upotrebom sredstava, teškim merama fiskalne politike i suficita u budžetu mi smo 2012. godine počeli da oporavljamo zdravstvo. Evo šta je na mojoj opštini, na opštini Voždovac sve izgrađeno samo za pet godina.

Pre svega, Dom zdravlja u Jajincima koji je sada u funkciji za 50.000 građana iz podavalskih naselja. Takođe, posle 40 godina renoviran je Dom zdravlja u Ulici vojvode Stepe Stepanovića. Zatim, nova ambulanta izgrađena je u naselju Stepa Stepanović. Renovirana je ambulanta u Kumodražu posle 60 godina. Izgrađena je nova ambulanta u Kumodražu 1, renovirana nova ambulanta u Kumodražu 2.

Molim vas, dva doma zdravlja i šest ambulantskih jedinica samo na jednoj opštini. Hvala. Tako se radi. Kada su ljudi odgovorni, kada su vredni, onda imaju i rezultate rada. Tako radi SNS. Za vas nije vezana ni jedna afera. To se zove odgovorna vlast i vama svaka čast na tome.

Ono što je važno, treba istaći, tiče se ovog zakona je da cilj ovog zakona o ljudskim ćelijama i organima je postizanje kvaliteta i sigurnosti pre svega i vi kao ministar i vaše ministarstvo se vrlo odlučno, vrlo humano postavilo u pisanju ovog zakona jer je predložilo nadzor, što je neophodno.

Zatim, da bi se ovaj zakon primenio mora da postoji velika svest kod ljudi, visoka svest i empatija što ovom narodu zaista nije strano. Od 2010. godine u Srbiji ima dosta donora i ja sam vrlo srećna što postoje donori jer svaki dan imamo na žalost gubitke života i ako nema dobrih ljudi, mi ovaj zakon nećemo nikada ostvariti. Kako smo krenuli, ovo će biti jedna od zemalja najhumanijih zemalja u kojoj se najviše primenjuju ove operacije.

Šta je cilj mog zakona? Cilj je da mi, s obzirom da imamo suficit u budžetu, moga amandmana, napravimo što više specijalizovanih ustanova, a to ćemo uraditi jer imamo već suficit u budžetu, pravimo infrastrukturu, pravimo škole, pravimo i moderne nove bolnice koje će biti po svim standardima za presađivanje ćelija, tkiva i ljudskih organa.

Mi smo zemlja pristupnica EU i zaista moramo da sve direktive EU primenimo u našem zakonodavstvu, to i radimo. Ja sam srećna što je ovaj zakon na redu, ovo je jedan od najhumanijih zakona i sa zadovoljstvom ću glasati o predlozima svih ovih vaših zakona. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, zahvaljujući Vladi Republike Srbije srpsko zdravstvo je sa 36. mesta ili zadnje na evropskoj lestvici, prema podacima, dospelo na 24. mesto. Ako nastavimo ovako dobro da radimo, za pet – šest godina ćemo biti na 12. mestu. Tako se radi. To je odgovorna politika SNS i vas, gospodine ministre.

Jedno od najvećih poduhvata je rekonstrukcija četiri najveća klinička centra u Republici Srbiji, to su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, i ne samo to. Uloženo je dosta para, preko 700 miliona dinara, za nabavku savremene opreme, tako da su u rad puštena četiri linearna akceleratora, znači, u nabavku je Vlada uložila 700 miliona dinara, aparati su raspoređeni u četiri velika grada, dva su u Nišu, jedan u Kragujevcu, jedan u Beogradu, a Svetska banka je takođe uložila dosta para, Srbija će najzad ispunjavati sve kriterijume jer smo uvezli još šest akceleratora.

Zatim, brojne liste čekanja su smanjene, a neke su potpuno ukinute. U Kragujevcu više ne postoji lista čekanja. Tokom 2017. godine u sklopu IZIS sistema uspostavljen je elektronski recept koji će doprineti mnogo manjim gužvama u domovima zdravlja. Tako radi SNS, na čelu sa vama, ministre, i samo tako nastavite.

Još bih dodala da je Srbija obnovila zahtev za članstvo u organizaciji Eurotransplant, vrlo je bitno da ovo kažem, jer je od velikog značaja za sve pacijente koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju organa. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, gospodo iz pravosuđa, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama.

Naime, droga, alkoholizam, pa i kocka su tri poroka koja izjedaju srpsko društvo. Na žalost, nemamo dovoljno istraživanja, ono što je validno i dobro od istraživanja je Institut „Batut“, koji je svojom statistikom došao do cifre da u Srbiji ima trenutno zavisnika, mislim na opijate, 50.000 registrovanih zavisnika, što nije mali broj, ali kada pogledate EU, nije dobro poređenje, ali smo zaista zemlja koja nema veliki procenat droge.

Nekada sam radila na opštini Voždovac, pa sam se i sama bavila istraživanjem i držala tribine sa predstavnicima MUP i došli smo do nekog podatka da u Srbiji ima malo više zavisnika od 50.000. Ovo je registrovanih. Mislim da sigurno ima preko 100.000 ljudi koji su bar probali jednom ili više puta drogu.

U Srbiji je karakteristika da uglavnom juškarci konzumiraju mnogo više opijata nego žene i taj procenat ide oko 90%, a žene su uglavnom tabletomani i to je negde oko 10% žena koje konzumiraju drogu.

Ono što je vrlo validno i treba istaći da od najranijeg detinjstva, znači maltene od vrtića, razno raznim vežbicama, pa onda kroz čitavo školovanje, pa kroz osnovnu i srednju školu moramo deci objašnjavati i imati stalne edukacije i imati sastanke sa roditeljima, jer roditelji su najvažnija karika u lancu, a onda zatim škole, osnovne i srednje.

Ono što mene brine nije samo taj veliki postotak, rekla bih, tih 50.000 ljudi, već način na koji se uzimaju ti opijati. Masa dece koja uzima heroin nema novac da kupi čist heroin, pa se onda dešava da više dece, govorim o deci mada tu ima i starije populacije,uzimaju jednu iglu. Tako da imamo pojave bolesti, imamo AIDS, imamo dosta zaraznih bolesti, između ostalih hepatitis C. To je ono o čemu medicinari i sve struke treba da povedu računa kad se tiče edukacije naše dece.

Inače, Srbija se nalazi na vetrometini, tako bih nekako rekla, na istoku i zapadu, zapadu i istoku, pa se nalazi na glavnoj ruti, ili tranzitu velike količine droga. Srećom, dobili smo ministra koji to veoma uspešno i dobro radi tako da imamo na godišnjem nivou izuzetno velike zaplene te droge.

U Srbiji se najviše koristi kanabis, zatim sintetičke droge, znači tablete, onda idu heroin, koji je izuzetno skup, dolazi do 22.000 evra po kilogramu, i na kraju kokain koji je od 40.000 do 50.000 evra.

Ne treba biti dovoljno pametan pa izračunati da se za taj novac može kupiti jedan dvosoban stan i ovim putem apel svim mladim ljudima da nikad u životu ne probaju drogu, jer ljudi smatraju da postoje lake i teške droge. Ne postoje lake i teške droge, postoje droge, kreće se od laganih droga, pa se završava na heroinu i kokainu.

Ono što bih naglasila je da Srbija uspešno vodi rat protiv narkotika. Najveći procenat para prolazi kroz ovu zemlju. Nešto prođe, nešto ne prođe, zato treba umrežiti, a to ste vi upravo uradili, različite institucije, od Ministarstva unutrašnjih poslova, preko različitih ministarstava. Moramo biti svi umreženi i pratiti, naročito carina. Carina je ta kod koje se polažu ispiti, koja pronalazi enormno velike količine droge. Srbija ima sreće da ima još uvek nekorumpirane, desi se tu ponekad nešto što ne valja, ali uglavnom je to jedna stabilna i dobra zemlja.

Inače, trgovina oružjem i drogom je najunosniji biznis u svetu. Kod nas, Bogu hvalanije, prosto zato što dobro radimo svoj posao.

Ono što treba istaći da u Srbiji je primećen veliki procenat ili povećana učestalost upotrebe sintetičkih droga. U 2015. godini zapljeno je 1,3 tone biljnog kanabisa, heroina 26 kilograma, 6 kilograma pilula i ostalog. Treba istaći još da je za ovaj zakon 2016. na 2017. skoro mesec dana vođena javna rasprava i uglavnom je bilo dobronamernih sugestija. Jedna od učestalih, znači onih koje su se ponavljale je bilo da se legalizuje kanabis.

Ja sam diplomirani sociolog, nisam kompetentna da govorim o tome, znam da nije legalizovan kanabis, smola kanabisa za lečenje, jer struka upravo kaže da kanabis ne leči, da može samo da probleme koji se tiču, neka vrsta slična metadonu, može da uspori bol, ali nikako da leči. I sigurna sam da možda neće biti iako postoji velika peticija da se to uradi. To prepuštam kompetentnijim ljudima nego što sam ja.

A ono što treba istaći je još da je cilj ovog zakona prikupljanje podataka. Vrlo je važno je kad imate i monitoring. Znači, vrlo je važno kad imate statistiku kolika je potražnja, šta se dešava u ovoj državi, gde ta droga završava. Vi dobro radite svoj posao, sve pohvale za vaš rad, trud i za vašu čitavu kliku ili za sve vaše predstavnike.

Treba reći još da prvo ozbiljnije istraživanje je urađeno 2014. godine na egzemplaru od 5.385 ljudi i da se po prvi put droga proba u osnovnoj školi, a da je neka populacija koja je učestalija u uzimanju opijata od 18 do 64 godine.

Ono što ja znam je da je, nažalost, jedno dete od 9 godina, ne ja nego kaže Institut „Batut“, probalo drogu i to je nedopustivo. Tu bih se ja zapitala šta je sa institucijama, šta je sa roditeljima, šta je ako dete ide u vrtić, školu? Znači, svi moramo biti uključeni u to. Interakcija je put do dobrog načina sprečavanja droge u Srbiji, a ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

U Srbiji godišnje umre, u 2015. godini je umrla 41 osoba, hvala Bogu to je mnogo manje, 2,5 puta, nego u 2000. godini, odnosno 2009. godini. Znači da polako se ljudi osvešćuju, jer to je jedna od najvećih pošasti 21 veka. I ne samo to, to što neko upropasti sebe ne valja, ali upropašćava čitavu porodicu, upropašćava i društvo.

Šta još reći? Možda samo da treba da postoji više tribina, mnogo, mnogo edukacija, a ja ću sa zadovoljstvom u Danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona.

Hvala.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije se obrazuje radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala.

Jedno od svetih mesta ili memorijalni spomenik je i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, koje se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i Groblje za preminule, koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja kapele sa kosturnicom nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1.448 ratnika.

U sklopu Srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harneker u Solunu tokom Drugog svetskog rata. Srpsko vojničko groblje u Solunu na Zejtinliku svakog dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana za godinu dana. Na Zejtinliku je sahranjeno više od sedam i po hiljada srpskih junaka. Po priči Đorđa Mihajlovića, legendarnog čuvara, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi radnik nije umro od gladi.

Čika Đole, koga svi od milošte tako zovu, čika Đoleta sam lično upoznala na Zejtinliku, je patriota nad patriotama. Ovaj nesvakidašnji čovek, čuvar srpskih grobova naših predaka, zbog koga mi danas živimo u miru, ovaj raritetni čovek služi za ponos građana.