Zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, statistika je vrlo egzaktna nauka. Statistika je oblast matematike koja se bavi sakupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjavanjem, prezentacijom, koristi se u širokom spektru.

Kad smo kod statistike, jedan američki institut je izneo svoju analizu i rekao je da je iz Srbije nestalo 100 milijardi evra, od toga izneto 50 milijardi evra. Dragi građani Republike Srbije, uvaženi poslanici, 100 milijardi evra, izneto 50 milijardi evra.

Da li prosečan um može da shvati šta je 100 milijardi evra? Pa, gospodo, vratili bismo dug, očistili Srbiju za 10 milijardi evra. Toliko nam treba da potpuno revitalizujemo Srbiju što se ekologije tiče, da očistimo sva smetlišta, da napravimo kompletnu infrastrukturu, da dovedemo investitora, a sa 100 milijardi nam ne trebaju investitori. Podigli bi silne fabrike, zaposlili sve ovo što je ostalo, a to je 7,5% nezaposlenih. Podigli bi penzije, podigli bi plate. Cela Srbija bi bila bolja nego Švajcarska. Sram ih bilo. Ali, to je statistika, a statistika je neumoljiva.

Idemo redom. Gospodin Đilas uzeo, oteo, ukrao, kako god hoćete, 619 miliona evra, za početak. Ja više nisam sigurna da li je to 619 miliona ili mnogo više. Nađeni su mu računi u Švajcarskoj, na Mauricijusu šest miliona evra, u Švajcarskoj ne zna se. Ko zna ko od njih sve ima na kojim ostrvima i ko zna kojekuda, koliko miliona evra.

Znamo da je Jeremić primio sedam miliona evra, ne zna se odakle i zašto, šta je trebalo da uradi za to. Znamo da je sitnica, Živković uzeo subvenciju za vinograde, pola miliona evra, nikad nije vratio. Znamo da Pajtić ima stanove po Beču, ne zna se koliko. Znamo da je ona tabla za decu ometenu u razvoju koštala milion evra i samo tabla, jer nikad nije završeno do 2012. godine dom za ometenu decu.

Malverzacija do malverzacije. Znamo da je za vreme svog mandata u gradu Beogradu Đilas ostavio dug grada Beograda 1,2 milijarde evra, plus nadolazeći dugovi 14 milijardi dinara. Znamo da je opustošena Srbija. Znamo da je privatizovano 3.000 preduzeća. To je statistika. Znamo da je 690 preduzeća potpuno devastirano, raščerupano, opustošeno, a znamo i da je od 2008. do 2012. godine bez posla ostalo 400.000 ljudi. Neumoljiva je statistika.

Nažalost, bilo, ne ponovilo se. Znamo da je 2008. godine bez posla ostalo 1.000 sudija. Znamo da je dosta samoubistava bilo, nažalost, ljudi nisu imali šta da jedu. Bilo, ne ponovilo se.

Statistika je neumoljiva, pa tako znamo da je gospodin Mali, ministar finansija, sklopio ugovor od 580 miliona evra za metro u Beogradu, o kome se priča unazad 50 godina. Svi pričaju o metrou, mi smo napokon sklopili ugovor. Znamo da se gadi brza pruga Beograd-Novi Sad. Biće završena sledeće godine.

Znamo da je izgrađeno 350 kilometara autoputeva. Statistika. Znamo da se trenutno grade četiri autoputa i da će se graditi još dva, šest autoputeva. Znamo da će biti puteva u Srbiji, autoputeva, više prema broju stanovnika, da ćemo imati najveći procenata autoputeva.

Znamo da se gradi „Skajlajn“. Znamo da se gradi „Beograd na vodi“, poslovno-stambeni prostor sa najlepšom promenadom u ovom delu Evrope. Znamo da se gradi na sve strane.

Znamo da je samo predsednik Republike otvorio 230 fabrika, ukupno otvorenih fabrika 300. Oni su otpustili 400 hiljada ljudi, mi zaposlili 300 hiljada ljudi. Znamo da je nezaposlenost te 2012. godine iznosila 26%, danas 7,3%. Ako ovako nastavimo, da nije Kovida, siguran sam da bi do 2025. godine bio evropski prosek, a to znači 5% nezaposlenih.

Znamo da smo revitalizovali „Er Srbiju“ koncesijom sa Francuskom. Takođe, znamo da su prosečne plate 2012. godine iznosile 320 evra, danas iznose 540 evra. U Beogradu, u Srbiji, 511 evra sa tendencijom da do 2025. godine iznose 900 evra.

Takođe, znamo da u Srbiji danas ima preko 50.000 gradilišta. Samo u Beogradu preko 10.000 gradilišta. Statistika. Na Duing biznis listi smo bili 140. i neki 2008. godine, pa 2012. godine 97, danas 42.

Znamo da je Republika Srbija odvojila novac za izgradnju stanova za vojsku i policiju i gotovi su stanovi, useljeni ljudi u Vranju. Grade se stanovi za vojsku i policiju u Pirotu, Leskovcu, Valjevu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, širom Republike Srbije.

Znamo da je minimalni lični dohodak 2012. godine iznosio 16.200 dinara. Danas iznosi 32.126 dinara.

Napokon, statistika, da, ali i velika tragedija, na današnji dan, pre 17 godina, je Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, i uvek će to biti, bio veliki pogrom. Naime, 4.000 Srba je prognano sa Kosova i Metohije, spaljeno je preko 900 kuća, uništeno, oskrnavljeno, spaljeno 35 manastira, bilo ne ponovilo se.

Znate šta je još statistika? Što država u tom momentu nije reagovala. Ništa nisu uradili da zaštite naše Srbe. Danas smo Srbima na Kosovu i Metohiji obezbedili mir da ljudi mogu mirno da žive, gradimo stanove, pomažemo materijalno, na sve moguće načine i tako će uvek biti i ne samo Kosovu i Metohiji, nego svuda gde ima Srba. Danas naš patrijarh Porfirije drži opelo za duše mrtvih i nestalih.

Statistika je neumoljiva. Ja samo znam jedno da, od kada je 2012. godine pobedila SNS na republičkom nivou, statistika govori da ovaj narod živi bolje, da je ovaj narod mnogo srećniji.

Još nešto, ja se izvinjavam, zaboravila sam, a to je izuzetno važno. Statistika. Napravili smo dve nove kovid bolnice, da smo uvezli dva miliona doza vakcina, da smo vakcinisali skoro dva miliona ljudi, da smo revakcinisali preko 900 hiljada ljudi i da ćemo do kraja sledeće godine ukupno u Srbiji imati 13 miliona vakcina. Takođe, svim svojim susedima već smo dali i daćemo ponovo vakcine.

Statistika je da ovaj narod živi bolje i nije sve u statistici nešto je u ljubavi i empatiji. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodo iz Agencije za energetiku, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, ali će govoriti govoriti nešto drugačije.

Naime, ja ću pričati o štetočinama, o parazitima koji su opljačkali elektroprivredu Srbije, a ovde ima materijala za mesec dana. Ja ću želeti taksativno da ispričam tu priču, da ljudi znaju šta se dešava u Republici Srbiji od 2000. do 2012. godine. Sramota jedna.

Jedan američki institut je dao izveštaj, a taj izveštaj glasi da je od 2000. do 2012. godine, Republika Srbija raščerupana, opustošena za 100 milijardi evra. Znate, kad sam ja pročitala taj podatak - 100 milijardi evra, mislim, nemoguće. Sto milijardi evra, pa mogli smo da vratimo četiri duga Republike Srbije. A samo 50 milijardi evra je izneto iz zemlje. Sramota jedna. Pa, dobro mi i postojimo.

Zahvaljujući našem predsedniku, vraćamo i dugove i revitalizujemo ovu srpsku privredu koja je bila potpuno devastirana, ali idemo redom.

Znači, neka građani Republike Srbije zapamte, od 2000. do 2012. godine, iz Republike Srbije je izneto 50 milijardi evra, a Republika Srbija je u manjku za 100 milijardi evra. Neverovatno, ali je istina.

Idemo redom, što se tiče EPS-a, da vidimo kako stoje stvari, ko je sve bio i čerupao, ko su sve paraziti.

Parazit Šolak, izvor "Kurir", da ne bude opet - rekla Ljilja Malušić. Nije rekla, nego su ovo tačni podaci. Šolak nije uzurpirao samo imovinu EPS-a i elektrana, već se tajno kačio i na strujomere građana. Da li možete da zamislite, neko ko ima milijardu i 200 miliona evra, ko spada u najbogatije Srbe, da je mogao da se kači na strujomere jadnih građana Republike Srbije, čija je prosečna plata sada, zahvaljujući predsedniku, 550 evra, a bila je u to vreme 320 evra. Sramota jedna neviđena.

Njegov ceh od 36 miliona evra plaćali stanari, plaćali građani Republike Srbije, ovom multimilijarderu, koji je bogatiji od Miškovića, koji je bogatiji duplo od Đilasa, lopova. Sve lopov do lopova. Nelegalno korišćenje javnih dobara i državne imovine bila je krucijalna početna prednost koja je suvlasnik Junajted grupe, Dragan Šolak, prigrabio za svoj SBB, tada tek jednog od brojnih kablovskih operatera i omogućio mu sklapanje konkurencije i dominantni položaj na rastućem tržištu.

Veliko istraživanje "Kurira" pokazalo je da je otimačina tuđe infrastrukture EPS i Beogradske elektrane i beskrupulozno poslovanje ugrađeno u same temelje Šolakovog biznisa, što ga je danas dovelo na poziciju najbogatijeg tajkuna Srbije.

Upravo sam vam rekla da trenutno ima 1,2 milijarde, raste njemu njegov kapital, a bilo bi lepo da se seti, čak ni ne plaća porez ovde, što je tragedija, umesto da voli ovu državu, on plaća porez na Malti negde, ko zna gde plaća i kome plaća, da lepo da malo, 500 miliona državi, da se oporavi ova država. To su rodoljubi.

Na videlu je izašlo da SBB godinama unazad, kako tvrde Beograđani, u stambenim zgradama protivpravno uzimao struju iz zajedničkih i privatnih strujomera, što su plaćali stanari tih zgrada, a da za to nisu dali pristanak, niti su uopšte znali šta se dešava.

Tako imamo, 36 miliona evra, je gospodin uzeo od građana Republike Srbije, imamo taksativno nabrojana imena, prezimena ljudi koji su se javili jer znaju da ih je krao, između ostalog, tu je i gospodin Drinčić iz Beograda i takvih stotinu.

S obzirom na poslednje sumnje da ovo nisu izolovani slučajevi, već primeri dobro uhodane prakse, stručnjaci EPS-a su izračunali da je SBB za dvadeset godina, moram da kažem ponovo, osakatio građane Republike Srbije za 36 miliona evra. Eto, kako se bogate tajkuni, na ovaj način. Ja mislim da je ovo sramno, građani Republike Srbije i da ovako nešto ne sme nikada da se ponovi.

Prama dokumentu SBB-a, koji se pojavio u medijima, po jednom strujomeru SBB troši oko 16 kilovata, što je za procenjenih 30 hiljada brojila 800 hiljada korisnika. Molim vas, ovo je strašno. Mislim, 800 hiljada korisnika u Srbiji je oštećenih. Treba lepo taksativno svi da se jave, jedna tužba, da vrati čovek pare svima, da vrati ovoj državi, pa lepo da idemo dalje.

Idemo dalje. Đilasova preletačica Marinika je htela da reketira EPS, zamislite da je Đilasova preletačica htela da reketira EPS. Kako je to moguće? Najpoznatija politička preletačica, znamo za Mariniku Tepić da je promenila šest političkih opcija, šest političkih stranaka, od svog poslodavca ili bolje rečeno nalogodavca, gospodina Dragana Đilasa, poprimila je jednu osobinu, a to je ljubav prema parama. I dok je Đilas od naroda Srbije i državne kase klepao preko svojih marketinških agencija, prodajući sekunde, ja bih rekla maglu, njegova miljenica Marinika Tepić posegla je za bržim metodama, kojima su je naučili njeni drugari, dileri iz Banata. Htela je da reketira EPS da bi ćutala o izmišljenim nepostojećim aferama. Naravno, pa to je tako normalno za njih. Iznuđivala je reket, a kada je ostala praznih džepova, onda je pobesnela i počela da njuška sindikate u EPS-u ne bi li se dokopala zlatne koke koju bi da čerupa. EPS-u nije potrebno da Marinika ćuti, naprotiv, što viće Marinika priča laži i jeftino manipuliše, to su radnici jedinstveniji u stavu da bi ona i njen gazda, ako bi se slučajno dočepali EPS-a, očerupali sve što mogu. E, pa neće moći.

Idemo, još malo prljavih radnji, prosto, da građani Republike znaju šta se dešavalo od te 2000. godine do 2012. godine, kažem, ovoga ima za jedno tri meseca, ali ostaviću nešto i za drugi put da bi moje kolege mogle da govore.

Bivši ministar muljao sa naftom i strujom, zamislite, muljao sa naftom i strujom. Pa, jel ima neko u ovoj državi da ne mulja do 2010. godine, tačnije 2012. godine na republičkom, a 2010. godine na lokalnom nivou, kada smo pobedili. Za vreme mandata Gorana Novakovića, EPS i NIS omogućili Lazarevićevim i Hamovićevim firmama da se obogate, a država oštećena za više od 10 miliona dolara. Ma sitnica, onde 36, ovde 10, tamo 50, ovde 100, ovaj ima 619 miliona evra, ovaj ima 1,2 milijarde. Šta bi Srbija sa tim parama, da nije očerupana? Malo struje, malo nafte.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, bio je povezan sa nekoliko afera u energetici za vreme ministrovanja od januara 2001. godine, doduše, kratko mu je trajao mandat. Kažu da je dao ostavku 2002. godine. Nije tačno, nego su ga proterali. U njegovo vreme EPS i NIS sarađivale su sa firmama njegovog kuma Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, a NIS je kupovao naftu od kiparskih preduzeća.

Posle realizacije ovih poslova, podneto je više krivičnih prijava zbog sumnje da su državni činovnici EPS-a omogućili privatnim kompanijama da zarade 12 miliona dolara.

Dragi građani Srbije, bilo, ne ponovilo se.

Zahvaljujući predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, mi danas procesuiramo sve ove koji su krali i sigurna sam da će vrlo brzo svi da se nađu iza rešetaka i da vrate novac. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Naime, osamnaest članova je predloženo na vrlo transparentan način, tako da tu nema šta da se doda. Vršene su provere, ovi ljudi su provereni, tu ima dosta sudija. Ja sam sigurna da će oni časno i odgovorno raditi svoj posao, što očekujem i od naše ministarke, njenih saradnika, od pravosuđa i tužilaštva.

Naime, SNS ima nultu toleranciju na korupciju, što je jedan od ciljeva SNS. Meni se to jako dopada, jer niko nije pošteđen, niti tajkuni, niti bilo ko, obični građani, ni mi funkcioneri, niko. I tako treba da bude. Zašto? Zato što upravo sada imamo razmirice, odnosno dva klana koja su spremala ubistvo našeg predsednika, a između ostalog ovde ima upletenih i nekih ljudi. Znači, zajedno su, nećemo da prejudiciramo stvari, videćemo šta kaže tužilaštvo, šta kaže pravosuđe, ali ima ljudi koji su umešani, koji zajedno rade sa ovim klanovima, što je nedopustivo.

Zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, mi smo svi danas ovde, mi funkcioneri, svi direktori javnih preduzeća, svi koji nešto rade za ovu državu, trebalo bi da časno i odgovorno radimo svoj posao, ne da krademo. Taman posla, treba kada se skinemo sa ove funkcije, ne budemo više na funkcijama, da kažu, ovo su časni i pošteni ljudi, svi koji su ikada bili, a ne lopovi.

Znate kako se zove bivši DOS-ov režim? Pa, 50% normalnih ljudi, 50% lopova. Ne želim da tako bude u SNS. Svi koji su bilo šta uradili protiv zakona, treba da odgovaraju, ko je uzeo novac, treba da vrati novac građanima Republike Srbije.

Da li je normalno da neki naš funkcioner, znači mi smo od 2012. godine, na vlasti, vozi auto od 400 hiljada evra? Gospodo, 400 hiljada evra. To je pet, šest stanova za ljude koji nemaju stanove. Da li je normalno da bude u sadejstvu sa klikom koji je htela da ubije predsednika? Pa, nije normalno i zato želim da pravosudni organi, tužilaštvo radi svoj posao i da svi ovi ljudi budu tamo gde im je mesto - iza rešetaka, ko god da jeste, ako sam ja kriva, ja, ako su moji prijatelji, oni. Bilo ko, niko nije jači od države.

Setimo se samo 5. oktobra. Dosovci tadašnji i sadašnji kažu da su se oni borili za slobodu. Kakvu slobodu? Pokušali su da spale ovu Skupštinu, nestala su silna umetnička dela, nameštaj koji ni dan danas nije vraćen, još se uvek oseća memla i smrad dole u podrumu. Ovo je naše bogatstvo, ovo je kultura, ovo zdanje je najlepša zgrada u Srbiji pored Akademije nauka i ostalih. Treba je čuvati. Ako neko želi da promeni vlast, to se ne radi nasiljem, nikada nasiljem, nasilje rađa nasilje, nego programom. Izađite, evo imamo sledeće godine izbore, izađite sa programom, dajte program, ako bude bolji od programa SNS, ljudi će glasati za vas, a ne krađa, lopovluci.

Đilas 619 miliona evra, odakle ljudi? Upravo je gospodin Mirković govorio da je prijavio jedan stan od 64 hiljade evra i ženinu kuću. Odakle? Za koliko, desetak godina, odakle 619 miliona evra? Odakle Jeremiću stan na Vračaru od milion evra? Hajde da vidimo da li ima neko stan ovde, ma kakvih milion evra, to je za nas mislena imenica. Odakle mu stan u Njujorku? Nemam ja ništa protiv, neka imaju i po 15 kuća, ali neka dokažu poreklo tih kuća. Odakle mu sedam miliona evra za kampanju? Neko ko mu je to dao verovatno traži nešto za uzvrat, da vidimo šta. Odakle Šutanovcu stan na Vračaru? Proglasio ga je pašnjakom sedme kategorije. Molim vas, ovde sede intelektualci, ne sede oni drugi, pa nismo mi za šišanje. Molim vas, sedme kategorije zemljište na Vračaru, ima duplekse i ko zna šta ima. Odakle Pajtiću stanovi po Beču? Odakle, ljudi? Nepristojno.

Hajde sad da vidimo redom. U junu 2011. godine u Beograd je stiglo pismo iz Brisela, i to nažalost pokojnoj gospođi Verici Barać koja je bila predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, da se ispitaju 24 sporne privatizacije. Idemo redom: "Večernje novosti", "Keramika Kanjiža", Veterinarski zavod, "Sartid", "Tehnohemija", izvoz šećera u EU, "Putnik", "Srbija turs", "Šinvoz" iz Zrenjanina, "Nacionalna štedionica", "Mobtel", "C market", sećate se te ogromne afere, Radulović i "C market", "Luka Beograd", "Zastava elektro", poslovi "Azotare Pančevo", "Srbolek", "Trudbenik gradnja", "Prosveta", konverzija "Delreala", "Nuba", koncesija za autoput Horgoš - Požega, "Galenika". To je samo zahtev iz Brisela.

Zamislite, pa oni su urušili, devastirali, očerupali 640 preduzeća i tako devastirane vratili državi. Šta mislite koliko ljudi je izgubilo posao? Pa samo 2008. godine preko 400 hiljada ljudi. To su njihove porodice. Znači, milion ljudi je ostalo bez hleba i te 2008. godine je zaposlenost iznosila 26%, a danas, silnim investicijama, zahvaljujući kredibilitetu našeg predsednika, 7,5% nezaposlenih sa tendencijom da za koju godinu to bude 5%. Setimo se samo prosečne plate 2012. godine, bila je 320 evra, a danas 550 sa tendencijom da do 2025. godine bude preko 900 evra.

Tako se radi. Nema krađe. Niko nije zaštićen i ja zaista po peti put kažem - svako ko je krao, mora da vrati novac, nije bitno da ide u zatvor, mora da ide u zatvor, da se bavi društveno korisnim radom i da vrati novac.

Setimo se samo "Agrobanke". Opustošili su je. Kako? Zato što su uzimali kredite tajkuni bez pokrića. Ostali su dužni 84 miliona. Šta? Ko je vraćao dugove? Srpska napredna stranka, odnosno Vlada Republike Srbije. Mi smo pobedili 2012. godine, vraćali dugove ljudima, šta da radimo, vraćali štedišama.

Setite se samo najplodnijih oranica po Vojvodini. Prodato je 300 hiljada hektara za 50 miliona evra. Znate li koliko to sada vredi? Tri i po milijarde vrede te oranice koje su prodate budzašto po Vojvodini. Ljudi, znate li šta možemo da uradimo sa 3,5 milijardi evra? Možemo da završimo Moravski koridor, da završimo Koridor 11, čitav, da završimo Karađorđa i Fruškogorski. To je enormna količina para, da vratimo dug. Ne, to se sve slilo u privatne džepove. Sramota jedna, bilo ne ponovilo se.

Šta reći još? Možda još jednu aferu od stotina afera koje su potresale zemlju od 2000. do 2012. godine. To je meni bilo onako nezamislivo da neko… Trebalo je naime da se napravi kod Novog Bečeja dom za decu ometenu u razvoju i, naravno, od tog doma za decu ometenu u razvoju napravili su jednu tablu na kojoj piše "Dom za decu ometenu u razvoju", i to košta milion evra. Neko je ukrao milion evra. Dom nikada nije završen do te 2012. godine. Mi smo ga završili.

Želim da se ljudi koji su krali definitivno procesuiraju i da budu za primer mladim generacijama, da se zna da niko nikada ne sme da krade od države, da je čast biti u parlamentu ili na bilo kojoj državnoj funkciji i da mi treba da radimo za državu, da plaćamo državi porez, a ne da od nje uzimamo. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Pre svega, moram da izrazim zadovoljstvo i vama da čestitam, ministre, kao i BIA, za izvanredno odrađenu akciju kad ste pohapsili ovu zversku kriminalnu grupu, mislim na Belivuka i Miljkovića. Zahvaljujući ovoj brzoj akciji, danas je naš predsednik živ.

Neću da prejudiciram stvari, ali ako neko nađe arsenal onolikog oružja i snajpera, sigurno je da nije krenuo u lov na jelene, nego da ubije nekog ko je mnogo važan. Ne ide se ni u reketiranje snajperom, nego se ide drugačije.

Meni samo nije jasno u životu šta to ljude čini srećnim? Da li je moguće toliko da je to novac, enormna količina novca, 150 kuća ili je to porodica, sreća, unutrašnji sklad, mir? Nije dobro. Ovo je Srbija, zemlja uvek poznata po ljubavi, empatiji. Otkud odjednom toliko mržnje? Da li je naručeno ili nije, o tome će odlučiti neko na drugim instancama.

Ja bih se pozvala na mog vladiku Velimirovića koji je rekao: „O Bože, daj Bože da se Srbi obože, a kad se obože onda će i da se slože i da se umnože.“ Mislim da je to poenta priče - ljubav, a ne otkidanje glava, ubistva, silovanje dece i ostalo. Nadam se da će se kriminalu doći na kraj, a jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, pre svega Srpske napredne stranke, upravo je borba protiv kriminala i korupcije, kao i dobra spoljna politika.

O kriminalu i korupciji pričamo svaki dan i ja sam sigurna da ćete vi, udruženi sa ostalim instancama, da odradite dobre stvari za Srbiju, jer svaki građanin Republike Srbije mora biti zaštićen od ovakvih kao što su ove kriminalne grupe.

Što se spoljne politike tiče, zahvaljujući harizmi predsednika Republike gospodina Vučića, kao i Vladi Republike Srbije, mi danas imamo veliki kredibilitet u svetu, vrlo smo respektabilna zemlja, što se može videti na različite načine. Pre svega, sklapamo silne sporazume, što znači da stvaramo dobre bilateralne odnose, što je i najvažnije za spoljnu politiku, a zatim stvaramo prijateljstva.

Da nije bilo velikog poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva sa Narodnom Republikom Kinom, mi danas u Srbiji ne bi imali milion i po samo kineskih vakcina. Zatim, tu su, takođe, i ruske vakcine, ali Fajzer i AstraZeneka. Mi smo u ovom momentu vakcinisali…

Pravim male digresije, prosto želim da kažem, moram da se osvrnem na Vladu, na taj požrtvovan rad, na predsednika, na lekare. Prosto moram. Lako ću o sporazumu.

Dakle, danas imamo vakcinisanih preko dva miliona i 350 hiljada ljudi, što je odlično, a revakcinisanih 695 hiljada ljudi. Ja molim sve građane Republike Srbije, nije obaveza, ali je jako dobro da se primi vakcina i da definitivno ovu pošast, koja se zove Kovid-19, iskrenimo iz naših domova. Valjda je već svima dosta.

Još jedan apel mladim ljudima. Bila sam mlada, razuzdana, znam šta znači mladost, ali nemojte praviti žurke. Izdržite još mesec, dva dana. Dajte, budimo odgovorni, zbog samih sebe, zbog onih punih bolnica, jer više nema mesta u Beogradu, ide se dalje po Srbiji zbog lekara koji danonoćno već godinu i dva meseca rade. Ljudi, neće imati ko da nas leči. To je poenta. Hajde da budemo organizovani, normalni. Biće prilike za žurke, biće prilike za slavlja. I ja sam propustila mnogo štošta, ali ću nadoknaditi kada prođe ova pošast.

Što se sporazuma tiče, zahvaljujući, rekla sam, respektabilnosti i harizmi našeg predsednika, moram spomenuti, naravno, uvek Narodnu Republiku Kinu sa kojom imamo izvanredne odnose, ali takođe i Rusku Federaciju, ali i ostale zemlje. Znači, mi sarađujemo sa Evropom, sa zemljama Brikatus, još Indija, pored Ruske Federacije i Kine, i Brazil, ali i sa nesvrstanima. To, takođe, treba istaći, jer nijedna od tih zemalja nije priznala takozvano nezavisno Kosovo, jer je to izmišljena tvorevina bolesnih umova. Postoji samo jedna jedinstvena Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, a to su AP Vojvodina i AP Kosovo. Zahvaljujući opet respektu, respektabilnosti, naravno, tu je gospodin Dačić koji je u tom vreme radio spoljnu politiku i gospodina Vučića, 16 zemalja je povuklo priznanje takozvanog nezavisnog Kosova, te izmišljene tvorevine i o njoj više neću.

Što se tiče gospodina Vučića, on je prvi u regionu napravio i sporazum između Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije o Malom Šengenu, što je od izuzetne važnosti za našu privredu. Ko god dođe da ulaže, ulagaće mnogo više u region nego u separatne državice. Šta to znači? Pa, boljitak privrede, onda protok ljudi, kapitala, robe, prepoznavanje kvalifikacija. Apsolutno boljitak i mir u regionu.

Kako radi Vlada Republike Srbije i njen predsednik, možda najbolje govori humanitarni gest, odnosno jedan od načina da se pokaže koliko mi želimo da budemo u dobrim odnosima sa našim susedima, jeste i dodela vakcina, odnosno određena doza je data Severnoj Makedoniji, ali i Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tako se radi. To se zove visok stepen empatije. Mislim da svaki normalan čovek u Srbiji smatra isto.

Što se tiče ovog sporazuma sa Palestinom, svaka čast Palestini, toliko namučenoj. Naravno da ona priznaje integritet i suverenitet Republike Srbije. Sama je dobila nezavisnost 1988. godine. To je što se tiče ovog sporazuma.

Naime, radi se o poboljšanju odnosa. Pre svega, stvaramo prijatelja, a samim tim želimo da se kriminal u obe zemlje na neki način iskoreni. Naročito se tu radi o terorizmu, odnosno finansiranju terorizma. Takođe, želimo da sprečimo da se na jednoj od teritorija ne desi priprema za bilo kakvu vrstu terorizma ili bilo čega. Takođe, želimo da sprečimo svaku vrstu trgovine ljudima, krijumčarenja, ali i opojnih droga i ostalog.

Naravno da je vrlo važna zaštita podataka o ličnosti. Svaka zemlja se, naravno, donoseći zakone o zaštiti podataka o ličnosti, prema tome i ophodi prema ljudima o kojima je reč.

Nikako se ne sme dati trećoj strani informacija dok se te dve strane ne dogovore na koji način se vrši razmena informacija, naravno, diplomatskim putem, ali tu je i policija, dolazi se na teren, ljudi iz Republike Srbije idu u Palestinu, njihovi ljudi dolaze ovde, razmenjuju se mišljenja naučnika, tako da sam sigurna da će još jedan sporazum biti izuzetno važan za obe zemlje, kako za Republiku Srbiju tako i za državu Palestinu, i ja ću sa zadovoljstvom u danu za glasanje glasati za sve ove predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, ja ću danas govoriti o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Naravno, neću taksativno nabrajati ko će sve ući, jer za to niti imam vremena niti treba tako, nego ću malo da se pozabavim našim pravosuđem, kakvo je bilo nekada, kakvo je sada.

Za početak, svi znamo koliko je SNS odradila za pravosuđe i pravosudni sistem, od renoviranja većine sudova po Srbiji, do umrežavanja, tako da vi sada, ako se sudite sa nekim, ne morate da čekate 20 godina da dođete na red, nego bar puta 10 brže. Tako radimo mi.

Da ne budemo da je rekla Ljiljana Malušić i da se osuđuje Ljiljana Malušić, Jovanov, gospodin Bakarec i ostali, imam izvore – Alo, Informer i ostali, pa ćemo da idemo redom.

Pre svega, Ustav Srbije garantuje nezavisnost sudija u vršenju sudijske funkcije. Sudija je potčinjen samo Ustavu i zakonu. Bar bi tako trebalo da bude. Ja sam sigurna da je u 98% tako. Sudije su časni, pošteni, odgovorni ljudi.

Međutim, postoji tih 1-2% gde nije baš tako. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen. To stoji čak i u najvišem pravnom aktu.

Prema važećem zakonu, rad svih sudija i predsednika sudova vrednuje komisija Visokog saveta sudstva. Sudski poslovnik dalje nalaže svim sudovima da redovno dostavljaju Ministarstvu pravde izveštaj o radu svih sudija.

Nekada je bilo da kad prođe gradom sveštenik, lekar, profesor, mislim i na učitelje, naravno, njihova profesija, i sudija, skidao se šešir. Danas, što se sudija tiče, naravno, mislim na ova dva procenta, nije baš tako. Ali, idemo redom.

Sudija Apelacionog suda, gospodin Miodrag Majić, pitanje je koliko je nezavistan i samostalan u radu. Setimo se samo 2009. godine. On je mogao da bira gde će biti sudija – da li će to biti Viši sud u Beogradu ili Apelacioni sud. A isti taj je otpuštao, pa je tako otpustio hiljadu sudija, bilo je i tužilaca, brojka dostiže do 2.000 ljudi 2008. godine. Sramota jedna. On bira gde će, a otpuštenih 2.000, hiljadu sudija i tužioca. Sramota. Tako radi on. Ostalih 98% radi časno, ja sam sigurna u to. Idemo dalje.

Postoji tvrdnja, masa tvrdnji postoji, da je dotični gospodin Majić, zajedno sa sudijom Omerom Hadžiomerovićem, verovatno za nešto, nećemo da prejudiciramo stvari, oslobodio „Gnjilansku grupu“. Gospodo, da li se sećate ko je i šta je to „Gnjilanska grupa“? Najomraženija grupa koja je harala, koja je zlostavljala, ubijala, sekla glave, odsecala glave, sekla organe, sekla ženama dojke, pekli su dojke, to je ta „Gnjilanska grupa“, silovali. Apelacioni sud u Beogradu je 2014. godine pravosnažno oslobodio pripadnike tzv. „Gnjilanske grupe“ oslobodilačke vojske Kosova, koja je harala od juna do decembra 1999. godine. Pazite – oslobodio!

Sudija Majić sebe smatra delom elite, kao i gospodin Đilas, i ta elita je umislila da su oni posebna kasta. Namerno govorim – kasta, kasta je specifična za Indiju, ali oni smatraju da je ovo društvo podeljeno duboko i da su oni ta bogataška kasta, a da svi ostali potpadaju pod ono – siromašni, i da siromašni ljudi, zamislite, i oni koji imaju osnovnu školu, ne treba da idu na godišnje odmore, ne treba da primaju platu. Da li neko u Srbiji može da zamisli šta ovi ljudi pričaju? Sramota jedna.

Taj isti Đilas, taj isti Majić, pošto zajedno rade pod Đilasovom komandom na pucanje prstića, taj bogataš ima 619 miliona evra, ima preko 35 stanova, uradio je Most na Adi za 400 miliona, za 200 miliona ne zna se gde su, a duplo veći i duplo duži u Francuskoj košta 200 miliona, e, takav daje instrukcije Majiću šta da Majić radi.

Sad imamo jednu vrlo stresnu situaciju, ali to smo radili u Skupštini, na sreću, doneli smo „Tijanin zakon“. Otac male Tijane koja je tragično preminula, Igor Jurić, 2014. godine mala Tijana je ubijena i mi smo se ovde u Skupštini svim silama trudili da taj zakon donesemo i doneli smo ga 2019. godine u maju mesecu, na sreću. Naime, „Tijanin zakon“ umesto 30 i 40 godina robije uvodi doživotnu robiju za zlikovca koji je silovao, zlostavljao i ubio dete. Tako radi Republika Srbija, na čelu sa našim predsednikom i Vladom, tako radimo i mi ovde. Svi smo glasali, i pozicija i opozicija.

Međutim, iako je zakon usvojen, ostao je gorak ukus zbog rasprave i nejedinstvo u javnosti koja se vodila neposredno pre donošenja zakona. Najveći protivnik, naravno, pogađate, bio je sudija Apelacionog suda, Miodrag Majić, koji je svoje protivljenje pravdao pozivajući se na ljudska prava i dokumenta koja su doneta u toj oblasti. Znači, počinilac, zločinac, ima prava, a onaj koga više nema, u ovom slučaju ovo nevino prelepo dete, nema. Ne razumem, ali i to je sudija Majić.

Isti taj sudija Majić, sudija Apelacionog suda, je oslobodio u drugostepenom postupku lice osuđeno za obljubu trinaestogodišnje devojčice. Majić je, obrazlažući presudu, istakao da je to uobičajeno ponašanje pripadnika romske nacionalnosti. Sramota. To nije tačno. Romi su divan narod, veseo, drag, vole ovu Srbiju, žive tu. To nije tačno. To nije folklor. To je njegovo mišljenje. Zašto je to uradio, to samo on zna.

Osuđen je u prvostepenom postupku bio osuđen na pet godina zatvora, a sada je oslobođen. Ubrzo je na to reagovao, naravno, gospodin Igor Jurić, koji je alarmirao javnost o skandaloznoj odluci sudije Majića. Sud je oslobodio čoveka koji je obljubio devojčicu, pri tom je dete ostalo trudno. Dete rađa dete, dete od 13 godina rađa dete. Sramota.

Sigurna sam da će ovih 98%, čak i 99%, raditi časno i pošteno svoj posao i ja im želim svu sreću. U danu ga glasanje, glasaću za ove predloge odluka. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici.

Ja ću danas govoriti o Sporazumu o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država.

Pre svega jedno ogromno hvala, jedna ogromna zahvalnost toj divnoj velikoj moćnoj zemlji jer priznala tzv. nezavisno Kosovo. Takva tvorevina ne postoji. Postoji Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, Vojvodina i Kosovo i Metohija. Centar naše duhovnosti, tradicije, kulture. Tri manastira i jedna crkva se nalaze na listi UNESKO, Pećka patrijaršija, Gračanica, crkva koja se nalazi u Prizrenu Bogorodice Ljeviške i manastir Dečani. To je Srbija, puna istorije, tradicije, kulture. Još jednom Meksiko ta divna, možda nama daleka, ali izuzetno značajna zemlja.

Jedan od osnovnih ciljeva Republike Srbije je pre svega spoljna politika, dobro vođenje spoljne politike zahvaljujući Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću. Setite se našta smo ličili od 2000. do 2012. godine. Kao geto. Niko sa nama nije hteo da radi. Devastirana zemlja, uništeno sve. Danas respektabilna zemlja. Imamo izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom, pune poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva. Zahvaljujući njima dobili smo milion doza vakcina.

Takođe, izvanredan odnos sa Ruskom Federacijom. Takođe, Indijom, Brazilom. Znači zemlje BRIK-a, ali i sa Japanom, Izraelom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, radi gospodin Vučić i Vlada. Izvanrednu spoljnu politiku. Pravimo mostove. To je vrlo važno. Videlo se za vreme pandemije, ako ste umreženi, ako imate informacije možete da prođete, ako ne teško. Mi smo danas druga zemlja što se tiče vakcinacije u Evropi. Molim vas Srbija od 7,5 miliona, iza Velike Britanije, šesti smo u svetu. Tako se radi.

Što se spoljne politike tiče, takođe treba istaći da je na inicijativu našeg predsednika potpisan i „mali Šengen“. Šta to znači? To znači razvoj regiona, dobra ekonomija. Jer svako ko želi da ulaže, ulagaće u region. Naravno, ulaže se u Republiku Srbiju i to mnogo. To vidimo i po procentu zaposlenosti. Nekada 26% nezaposlenih, danas plus 7,5%. Istorijski minimum. Ja sam sigurno da nije bilo pandemije da bi za dve godine bilo 5%, evropski nivo.

Šta znači „mali Šengen“? Poboljšavanje ekonomije, brži protok robe, ali i kapitala, prepoznavanje kvalifikacije, robe, ljudi. Sa ličnom kartom ćemo moći da prelazimo granice. Tako se radi. Ne samo to. Naša spoljna politika je uradila, odnosno naš predsednik i Vlada to da se ne zapostavlja ni slučajno ni nesvrstane zemlje. Čak imamo i projekat.

Nekada je 2018. godine bilo samo 50 studenata iz nesvrstanih zemalja, danas 2021. godine 200 studenata. To je naš bonus i to je naš plus. Treba raditi na zbližavanju. Bilateralna politika ili trilaterala, svejedno. Izuzetno važna za zemlju od 7,5 stanovnika, kao što je Republika Srbija. Sada zaista u ovoj čarobnoj zemlji koja je što se tiče prostranstva 13. u svetu, što se tiče populacije 11, a ekonomije 14. zemlja u svetu vrlo respektabilna.

Mi smo sklopili ovaj sporazum i on se odnosi na kulturu, na sport i na obrazovanje. Što se obrazovanja tiče, naravno da ćemo, kako bi to radili? Razmenom naučnika, ali i publikacijama, informacijama. Ono što je još jako važno i o čemu se u ovom sporazumu radi, a to je otvaranje kulturnih centara, približavanje ove dve zemlje jedna drugoj, učenje jezika, samo boljitak. Mi smo mali, nama trebaju prijatelji, kao što su veliki. Uostalom, pokazalo se da kad god je gusto tu su oni u koje verujemo. Zašto? Zato što dobro radimo spoljnu politiku. Tako treba i da ostane. To važi i za sport, to važi i za kulturu.

Najvažnije, možda treba još istaći da postoji jedan član koji se odnosi na zaštitu kulturnog nasleđa što je od izuzetnog značaja. Znači, nema iznošenja iz zemlje, niti iz Sjedinjenih Meksičkih država kulturne baštine, takođe to se odnosi i na Srbiju. Ja ću sa zadovoljstvom glasati za predlog ovog sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa gostom iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, sa velikim zadovoljstvom.

Zašto? Pa, zato što je upravo cilj Vlade Republike Srbije borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije. Najvažnije za ovu državu je upravo da nema kriminala i korupcije, a naročito korupcije. Protiv toga ćemo se boriti i sigurna sam da ćemo epilog imati vrlo brzo.

Šta to znači? Da ćemo imati sve one koji nisu radili u skladu sa zakonom, koji su se obogatili na brzinu biti iza rešetaka. Zakon je uglavnom tehničke prirode, ali poenta zakona je šta? Pa to da onaj koji nije prijavio na koji način je stekao svoju imovinu i nije platio porez, a mora da dokaže kako je došao do, na primer, milion evra ili nekretnine koja košta milion evra, to će mu se oduzeti, tri četvrtine će biti oduzeto i dato državi.

Zašto državi? Država je naša najlepša Srbija, od nje zavisimo, njoj se radujemo. Meni je neshvatljivo da neko ne plaća porez. Zamislite ne plaća porez državi, pa kako mislite da pravimo auto-puteve, škole, bolnice, kako mislite da bismo izašli na kraj sa Kovidom da nije bilo para u budžetu, kako mislite da dajemo socijalna davanja? Treći put pomažemo ljudima i treba i stoti put da pomognemo.

Neverovatno ili istinito, meni neshvatljivo kako je neko mogao za samo par godina da sebi obezbedi prihod od 619 miliona evra. Znate vi šta je 619 miliona evra? To je otprilike tri četvrtine Koridora moravskog koji je 110 km gde živi pola miliona ljudi. Znamo o kome je reč, Dragan Đilas koji je prijavio kada je došao na vlast iz Češke da ima samo 40.000 evra, da ima jedan automobil „Sab“ i da ima ženin stan ili kuću.

Danas, 35 stanova, taksativno nabrojano, to ne kažem ja, to kaže portal „Objektiv“, danas 619 miliona evra. Pa mogli smo izgraditi onoliko bolnica, škola, vrtića, a pri tom je ostavio dug gradu kada više nije bio na funkciji milijardu i 118 miliona evra. Ljudi, milijardu i 118 miliona evra. Mi smo samo za 10 godina, evo 11 godina u stvari mnogo manje, ja sam sa Voždovca, mi smo tamo pobedili 2010. godine, a na republičkom nivou 2012. godine, znači, nema ni 10 godina, uspeli da prepolovimo dug, da isplatimo sva njegova dugovanja, da izgradimo 350 km auto-puteva, da napravimo bolnice, da napravimo vrtiće, da školstvo modernizujemo u smislu potpunog renoviranja škola. Škole su nama bile totalno zapuštene, kao i bolnice. Da napravimo dve nove bolnice za vreme Kovida kako bismo pomagali ljudima koji su bolesni i ovog puta im se zahvaljuje. Izlazim iz teme, ali samo pet sekundi, svim lekarima, medicinskim sestrama, nemedicinskom osoblju, divni ljudi.

Ovom gospodinu ću taksativno da nabrojim šta i kako, jer prosto kažem za taj novac mogao je da uradi mnogo što šta, uostalom biće plaćanja poreza pa ćemo da vidimo.

Ono što je najvažnije za SNS je nulta tolerancija na korupciju. Niko nije zaštićen, niti javni funkcioneri, niti tajkuni, niko i to je odlično. Šta se dešava sa npr. mostom na Adi koji je koštao 400 miliona evra. U Francuskoj je 200 miliona evra koštao most koji je duplo duži, a i širi. Gde se dede tih 200 miliona, ali sada ćemo da vidimo. O tome ću i prosto moram zarad građana, pitaju se ljudi kako niste na vlasti, misli se na Đilasa i njegove, pa tako ljudi, pronevera do pronevere. Živković pola miliona uzeo kredita, nikad nije vratio. Dulić, „Nuba“ ništa, to pojela maca. Pokojna Verica Barać je o tome govorila. Niko nije imao snage da se suprotstavi kriminalu, korupciji, evo sada prvi put Vlada Republike Srbije i gospodin Vučić njen predsednik.

Šta se dešavalo sa mostom na Adi koji košta 400 miliona evra, bez prilaznica. Mi smo to naknadno platili i uradili.

Ključni ljudi u aferi veka uzimanjem milionskog reketa od izvođača radova na mostu, to ne kažem ja, to kaže portal objektiv, ljudi su to detaljno istraživali, kao što su istraživali i stanove, pa je taksativno bilo gde koji stan postoji i kako postoji, znači uzimanjem milionskog reketa od izvođača radova na mostu na Adi su Dragan Đilas, njegov kum Dragan Ješić, kontraverzni biznismen Rajan Rajičić i nekadašnji direktor jedinice za implementaciju projekta u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Zoran Rubinjoni, otkriva portal.

Privrednik iz inostranstva koji je obavljao odgovornu funkciju u konzorcijumu, a činile su ga tri firme, jedna slovenačka, jedna austrijska i jedna nemačka je progovorio i kaže da je gradski funkcioner Zoran Rubinjoni se lično sastajao sa privrednicima koji su bili u ovom konzorcijumu i prenosio usmene Đilasove naloge da se sredstva za navodni konsalting tokom izgradnje mosta na Adi uplati grčkoj kompaniji „Sie komeršl“ jedini pravni zastupnik koja je bila tada, jedini. Gospodin Rajačić je u ovom vreme bio u veoma intenzivnoj komunikaciji sa Draganom Ješićem, kumom od Dragana Đilasa. Ukoliko se poveže činjenica da je Đilas bio šef Rubinjoniju, a da je njegov kum Ješić intenzivno sarađivao sa Rajačićem, jasni su tokovi novca koji je uzet od našeg konzorcijuma, kaže dotični sagovornik. Proverljivo, kaže portal.

Nažalost, veoma je zanimljivo da je kompanija u Grčkoj koju je vodio Rajičić osnovana 2006. godine, tek nakon što je usvojeno idealno rešenje za gradnju mosta na Adi, interesantno.

Takođe, grčka firma „Sie“, što znači „pečat“, oni su zapečatili bili Srbiju, da ne dođe Aleksandar Vučić bilo bi čudo neviđeno, verovatno bi sad bili pod zemljom, ionako smo bili pred bankrotom.

Da završim ovo pa ću nešto i o javnim preduzećima, prosto ne mogu da izdržim, a da ne kažem. Takođe, firma „Sie Komršl“ je ćerka firma istoimene kompanije sa Paname koja slovi za poreski raj i gde firme osnivaju uglavnom oni koji žele da izbegnu plaćanje poreza u matičnim državama. Sramota ali je tako kako jeste.

Još jedna činjenica čudi kada je u pitanju kompanija „Sie Komršl“ i njene konsultantske usluga za most na Adi. Naime, ova firma u svom portfoliju nema nikakve građevinske poslove već je registrovana kao preduzeće za pružanje usluga komercijalno-trgovinskog agenta u prodaji brodova i rezervnih delova. I to se dešava.

Konačan rezultat ovog udruženog poduhvata je, kako kaže naš sagovornik, otkrio je čovek, prosto ne može da živi s tim, uz dostavljenu fakturu i ugovor grčkoj kompaniji da se za navodne konsultantske usluge isplati 2,5 miliona evra. Takođe, sagovornik navodi da je ovo samo jedna transakcija od mnogih.

Tako, dragi moji, afera za aferom, različite su afere, nadam se da će vrlo brzo, pošto zakon stupa na snagu već za dva meseca, izaći sve na videlo i onaj koji ne poštuje zakon vrati pare i bude iza rešetaka. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Međutim, zaista moram da napravim jednu digresiju na samom izlaganju, jer moram da čestitam Vladi Republike Srbije i gospodinu predsedniku na izuzetnom zalaganju, na izvanrednoj spoljnoj politici, jer mi danas u Srbiji imamo preko milion vakcina. Ljudi, ni manje zemlje, ni više vakcina u ovom momentu. Dobićemo za koji dan još 500.000 vakcina. Naravno, govorim kada je milion vakcina, dobili smo ih iz Kine, dobićemo još 500.000 iz Rusije. Tu je i Fajzerova vakcina. Imaćemo još dve vrste vakcina. Građani Republike Srbije mogu da biraju. Mi smo jedina zemlja na svetu koja će imati pet vakcina. Tako se radi. Svaka čast. Ja se ponosim što pripadam ovoj grupaciji Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer tako se radi. Mi radimo za građane, a ne kao nekada da građani rade za Đilasa i njegovu kliku. Sramota bilo i ne ponovilo se.

Još nešto, pre neki dan je potpisan Sporazum o izgradnji metroa, vredan 580 miliona evra. Za koji dan počinje da se gradi prva linija. Tako se radi. Grade se brze pruge, gradi se šest autoputeva, tri su već u toku, kreće izgradnja za godinu, dve dana još tri. Svaka čast.

Što se terorizma tiče, terorizam je najveća pošast i kancer ovog društva. Njega treba radikalno iskoreniti, kao i svaki kancer. Meni samo nije jasno, pošto je terorizam nasilje, kako neko normalan, znači da nije normalan, da je socio patološka ličnost, može da ubije hiljade nedužnih ljudi?

Nažalost, terorizam postoji od kako postoji sveta i veka ili ga je bilo i biće, ali može mu se stati na put, ja sam za radikalno. Što znači policija i vojska mora, kao što je bilo u Rusiji, ali idemo redom, bilo ne ponovilo se, šta da kažem, jer teror ili terorizam, terorizam nego šta.

Ono što se dogodilo ispred naše Narodne skupštine Republike Srbije, onaj klasičan terorizam, prebijeno je preko 150 policajaca, polomljene noge, pa zar se tako radi u ovoj demokratskoj i lepoj zemlji? Bili smo satanizovani godinama, 90-ih, pa do skoro 2012. godine, a onda smo došli na vlast mi koji radimo, koji stvaramo, koji peremo sliku tu, ničim izazvanu.

Šta reći za 1999. godinu? Jer to terorizam? Pa, nego šta nego je terorizam, ničim izazvano bombardovanje. Kažu - nemojte da pričate. Pa naravno da ću da pričam. Poginulo je ne zna se koliko ljudi i to uglavnom nedužnih civila, manje nego vojske. To je terorizam.

Terorizam je bujao, mislim da je danas u svetu možda malo manje terorizma nego tih nekih u prošlom veku između pedesetih i sedamdesetih godina, gde je bilo enormno mnogo terorističkih akcija. Bilo ne ponovilo se, ja ću samo nekih da setim, prosto iz pijeteta prema tim žrtvama ničim izazvanim.

Gvatemala, 1968. godine američki ambasador ubijen u atentatu. Nemačka, svi se sećamo, 11 izraelskih sportista je ubijeno za vreme Olimpijade. Holandija 1975. godine, otmica voza, 11 naftnih ministara otetih u Beču. Škotska, otet avion, koji je naravno, nestao bez traga. Tokio, pušten otrovni plin „sarin“ u podzemnu železnicu, ne zna se tačno koliko mrtvih. Njujork, 2001. godine, oteta četiri aviona, svi se toga dobro sećamo, ja sam mislila da je naučno-fantastični film, pa kada sam ukapirala šta se dešava nije mi bilo dobro, 3.200 mrtvih, ta četiri aviona, dva su direktno srušila „Bliznakinje“.

Kod nas, zahvaljujući našim službama, lično mislim da fantastično rade, jer mislim da je svaka vrsta terorizma propust institucija koje bi trebalo da čuvaju ovu zemlju, ali mislim da zaista jedan oblik terorizma je bilo i ovo što se desilo ispred Narodne skupštine. Beslan, talačka kriza u Beslamu je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji, sećate se, počelo je 1. septembra, zahvaljujući gospodinu Putinu, predsedniku Republike Srbije bila je okončana kriza, odnosno teroristički napad za dva dana. Prvog počeo, trećeg se završilo. Nažalost, mnogo žrtava između toga i dece, bilo ne ponovilo se.

Dve najoglašenije terorističke organizacije na svetu Al Kaida, nažalost ima matične ćelije ili svuda po svetu, čak u 35 zemalja ima svoje utočište. I IZIS, IZIS svi znamo kako je, šta je bilo u Siriji, ima svoje uporište u Iraku, ima u Siriji, ali nažalost ima i deo u Libiji, nešto u Nigeriji, ima ih dosta, i takvu pošast treba zaista suzbiti u korenu.

Što se Ruske Federacije tiče, Rusija, meni jedna od najomiljenijih zemalja, ja ljude delim na dobre i one koji to nisu, ali Rusija je nama kroz istoriju standardni prijatelj, rasla sam kroz njihovu beletristiku, ruski klasicizam, romantizam i zaista sa njima imamo neraskidive veze, tu neku slavonsku dušu. Sve me nešto lepo vezuje za njih, mnogo su nam pomogli.

Sećate se samo da je pet miliona evra, dobili smo donaciju za izgradnju Hrama Svetog Save, evo sada njihov vajar gradi skulpturu Stefana Nemanje koja će sutra biti otvorena. Ako neko nije bio, treba da poseti, izgleda veličanstveno. Stefan Nemanja koji je osnivač srpske države, pa se vidi skroz do Svetog Save, tako da je Srbija jedan predivna zemlja, a ovaj sporazum samo znači jačanje bilateralnih odnosa.

Pa zar nije dobro kada Srbija ima informacije? Informacija je pola završenog posla. Kada imate informaciju, vi imate sve. Razmena podataka. Kada imate razmenu podataka vi možete hapsiti teroriste. Onda dolazite do onoga koji finansira. Uglavnom su to prljave pare ili pranje para. Razmena podataka, razmena pomoći, razmena svega.

Živela Rusija i Srbija. Ja ću sa zadovoljstvom glasati za sve sporazume koji su na dnevnom redu. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi gosti iz nezavisnih državnih organa, danas ću govoriti o diskriminaciji na osnovu starosnog doba, znači, Izveštaj Zaštitnika građana, ali vrlo kratko.

Pre svega, ne mogu a da ne izrazim svoje zadovoljstvo jer je po hiljaditi put vređana porodica gospodina Vučića, našeg predsednika. Ljudi, to je sramotno. Vi vređate institut predsednika. Hajde što vređate njega, ali što vređate njegovu decu, što vređate njegovu majku, sramota i dosta.

Mi smo usvojili ovde kodeks ponašanja, ponašamo se u skladu sa zakonom, sa Poslovnikom, koliko, šta treba da se uradi da ovi ljudi prestanu da tako ružno govore, zamislite najnovije kletve. Ja sam to samo, valjda, u filmovima pročitala pa čula ovo i sva se ježim: „Da ti se zatre krvavo seme i pleme“. Sram vas bilo! Tako nešto može da priča samo očajnik, neko kome je pobijena čitava familija.

Ljudi, o čemu se ovde radi? Šta je ovo? Mene je sramota da čitam ovo, ali dosta više. Zar pričate to o čoveku koji je iz pepela digao Srbiju. Zahvaljujući njemu smo respektabilna zemlja na svetu.

Zahvaljujući njemu smo juče dobili donaciju vrednu više miliona evra da bismo mogli da snabdemo jednu čitavu Kovid bolnicu. Ljudi, zahvaljujući njemu, njegovoj harizmi, njegovom radu, njegovom patriotizmu.

Hajde da vidimo šta da uradimo sa tim ljudima, neljudima. Neću više da pričam o njima, ali zaista potresem se, pa to su nečija deca. Kome da se zatre seme i pleme? Sram vas bilo! Treba da reaguju svi da se tako nešto nikada ne ponovi!

Uzela sam, izabrala sam ovaj izveštaj Zaštitnika građana da vidimo kako je to sada. Vi ste vrlo iscrpno dali ovaj izveštaj i kako je to bilo nekada.

Nekada je gospodin Saša Janković, vaš prethodnik, radio do jedan sat, od jedan sat vožnja biciklom po Adi Ciganliji, ali to je njegovo. Zamislite on je Zaštitnik građana bio, pa koga je on, mučenik, štitio? Znate šta je radio? Koristio državne resurse da bi sebi radio kampanju. To smo videli, prvi put se pojavio u ovoj Skupštini kad je bio predsednički kandidat. Sram ga bilo! Bilo ne ponovilo se.

Kupio je sebi automobil, ženi automobil, koristio sve moguće da bi sebe ispromovisao. Kako je radio, tako je i prošao. Videli smo kako je prošao i nadam se da se više nikada tako nešto neće ponoviti. Čudi me da nije krivično odgovarao. Ako je hteo da se bavi politikom, zna se šta se radi. Da se otkaz, najnormalnije, svako ima pravo da se kandiduje za predsednika, molim lepo.

O tome kako radi predsednik, kako radimo mi, kako radi ova Vlada, lepo su rekli građani Srbije, 60% birača je glasalo za nas, molim vas nemojte da nas vređate, nego samo lepo dajte program. Ako ste bolji, izađite na izbore, pobedićete.

A o tome, o vašem izveštaju kratko,uzela sam ranjivu grupu i to diskriminaciju na osnovu starosnog doba jer zaista mislim da neko ko vas je rodio, podigao, celog života se bavio vama, školovao, napravio od vas čoveka, nije zaslužio da mu na takav način vraćate, da ga diskriminišete, da ga zlostavljate, da ga omalovažavate. Na sreću, ovo je još uvek patrijarhalno društvo, tradicionalno, imamo zaista još uvek dobar taj sistem vrednosti, pa sam siguran da tako nije. Pročitala sam to i nisam sigurna da je dobar procenat, da je 20% u starosti preko 65 godina zlostavljano na bilo koji način. Vidim ovde podatak da je 3,9% fizički zlostavljano. Zatim, 8% psihički, naravno tu su i zanemarivanja, oduzimanja imovine i to je nedopustimo.

Zato ste vi tu da reagujete i mi sa vama zajedno, naravno, jer ste vi odgovorni direktno nama. Mi vas biramo i sigurna sam da ćete dobro odraditi svoj posao, ali me je iznenadila činjenica da je ipak to poprilično veći broj. Jedino što je dobro, to je da je u 2019. godini bio manji procenat diskriminacije, nego u 2018. godini. Verovatno zato što imamo ove izveštaje i zato što se dobro radi, pa su ljudi osvestili problem i rade državne institucije, organizacije, ustanove kao pomoć stari ljudima i tako nešto se više ne sme ponoviti. Siguran sam da će se sledeći izveštaj bazirati na podacima koji su opet za procenat manji, dok to ne iskorenimo.

Milion i 400.000 ljudi u Srbiji ima preko 65 godina, skoro 23% su žene, više za 5% od muškaraca. Nije ni čudno, ima manje muškaraca, jer smo ratovali čitavog života, vodili odrambene ratove, u svim ratovima ginuli, i Prvi i Drugi svetski rat, ratovi devedesetih, bilo ne ponovilo se, ali je činjenica da su žene više izložene zlostavljanju i psihičkom i fizičkom i oduzimanju imovine.

Zahvaljujući vašim preporukama koje mi se dopadaju, sigurna sam da će ih Vlada razmotriti, vidim da ste ovde spomenuli da treba ojačati kapacitete centara za socijalni rad, slažem se. Da treba zaposliti više lekara, psihologa, socijalnih radnika takođe i ono što je dobro je da ste spomenuli da treba da se vrši edukacija kompletne porodice za suživot sa starijom populacijom.

Mi ćemo vaše zaključke izglasati i ono što je najvažnije, treba reći da smo zahvaljujući našem predsedniku juče dobili vakcine i da te vakcine idu upravo tamo gde treba, znači ranjivoj populaciji, a to je starima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarsko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o zaduživanju Republike Srbije kod „UniCredit Bank“, govoriću i o sporazumu sa Francuskom, ali pre nego što krenem svoje obrazloženje ili da govorim o zakonima, ja se zaista ne mogu oteti utisku o tome šta smo mi uradili za četiri meseca.

Mi smo pre dva dana otvorili drugi dijagnostički centar, drugu bolnicu u Srbiji za samo četiri meseca. Ljudi, radimo kao Kinezi.

Prva je bila 1. decembra, druga pre dva dana. Imamo ukupno 1.500 mesta za bolesne ljude. Molim vas, budite odgovorni jer život nema cenu, nema reprizu.

Naši lekari su heroji. Ja uvek govorim o ovome, jer, nažalost, izgubila sam i neke prijatelje, pa sam uvek potresena. Zato moramo da budemo odgovorni.

Kao što vidite, mi nismo stali da radimo, mi nismo prestali. Mi radimo i danas i mi ćemo raditi dok ne donesemo sve što treba i nikada nećemo prestati, ali molim vas budite odgovorni.

U bolnici u Kruševcu je 500 ležajeva, u bolnici u Batajnici 930 ležajeva. Bolesnike u Batajnici 1.500 lekara, medicinskih sredstava, nemedicinskog osoblja svaki dan gleda kao svoje najmilije. Takođe, i u Kruševcu. U Kruševcu imamo 150 ležajeva za intenzivnu negu i to je nešto o čemu treba da se govori svaki dan. Ovo je nešto što će da potraje.

Dobićemo vakcine. Naravno da ćemo da primimo vakcine. Ja ću je primiti. Kako mislite da radimo? Ovo će potrajati, ovo je pošast. Čujem da se pojavio i neki soj te bolesti. Znači, završićemo mi to. Svašta je pretrpela Srbija, završićemo mi ovaj kovid.

Kad govorimo o zaduživanju Republike Srbije kod „Unicredit banke“, iznos je 467.500.000. Naime, radi se o novom autoputu. To je nešto što je izuzetno važno za Mačvanski okrug. To je 600.000 ljudi. Biće ne samo Mačvanski, nego i Sremski, čitava Vojvodina do Podrinja. Naime, radi se o autoputu Ruma - Šabac i onda brza saobraćajnica Šabac - Loznica.

Počeo je već da se gradi most na reci Savi. Radiće se tri godine. Takođe radi se i petlja, tzv. Ruma petlja, koja će biti do mosta. Ona je otprilike 22 kilometra i takođe će biti gotova za tri godine. Srbija radi. Naravno, i brza saobraćajnica biće gotova za četiri godine.

Kad imamo autoputeve, imamo sve. Dolaze investitori. Pa, samo u ovoj godini je bilo direktnih stranih investicija 2,9 milijardi. Šta mislite, odakle nam standard, odakle nam da smo prvi u regionu? Otuda, gospodo, što radimo, što smo zaista postali respektabilna država, ne samo u regionu, nego i u Evropi. Svaka čast, tako se radi.

Moram još samo par reči o Sporazumu sa Francuskom, jer to su naši zaista provereni prijatelji. Bilo je možda malo zahlađenja, ali zaista ne bih o tome.

Gospodin Vučić, naš predsednik, je maestralno vratio Francuze za naše standardne prijatelje i mi danas imamo ljude koji nam pomažu. Pomažu u dva kapitalna projekta. Jedan od tih projekata je metro. Prva faza će biti otpočeta vrlo brzo i dobili smo kao donaciju, kao poklon projekat. Učestvovaće u realizaciji kompletnog projekta što se tiče metroa i Beograd će napokon postati metropola.

Čujem da nas kritikuju… mislim ovo napokon pod znacima navoda, jer Beograd je najdivniji, najlepši grad na svetu, a da li znate zašto? Zato što ima najdivnije ljude na svetu. Ko je bio u Beogradu, a nije bio dobro dočekan? Molim vas, slušam nekakve polupismene iz Zagreba, odakle li su, neka se oni bave svojom politikom tamo, mi ovde imamo rad, red i disciplinu, prvi smo u regionu. Šta još žele? Pa, to im i smeta, što smo prvi, a verujte mi, bićemo samo bolji i bolji.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana.

Zašto je ovo dobro? Pre svega zato što će se olakšati putovanje državljanima kako Republike Srbije, tako i Republike Albanije, a ovo je samo jedan nastavak Mini Šengena. O njemu ću malo kasnije, ali ću reći sada – važnost je velika, iz prostog razloga što u Republici Srbiji žive Albanci, rođake imaju svuda, a vrlo je važno da imaju putne isprave. Te putne isprave su sledeće: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list i biometrijska lična karta za građane Srbije, a za građane Albanije isto to, samo što se jedna stavka menja, i to – važeći putni dokument na povratak u Republiku Albaniju.

Kad govorimo o Mini Šengenu, treba istaći da je to nešto najbolje što nam se desilo u poslednjih 30 godina. Zašto? Mi smo nekako kuća na drumu, što bi se reklo – istok zapadu, zapad istoku, svima bodemo oči. Dosta je bilo da mi služimo EU za potkusurivanje. Dosta je bilo da nas zovu siromašni Balkanci, samo još sledi valjda – prljavi i zli. Ne, naprotiv, nismo mi to.

Mi smo jedna izuzetno inteligentna nacija. Mi smo dali Nikolu Teslu, mi smo dali Milevu Marić, mi smo dali masu naučnika, masu fantastičnih pisaca, masu slikara. Mi smo narod vredan poštovanja. Mi smo jedan vredan, dobar, izuzetno korektan narod, pun empatije. Retko se sreće takav narod kao što su ljudi koji žive na ovim prostorima.

Zašto govorim o Malom Šengenu? Jer je poenta priče povezivanje regiona. Dosta je bilo krvi, dosta je bilo ratova. Upravo ta Evropska unija, ne kažem svi, ali većina želi da se ovde nešto dešava, da mi plivamo u krvi. Pa, dosta je bilo – Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, ratovi 90-ih, preko dva miliona žrtava. Bilo – ne ponovilo se. Ko rat želi, rat mu bio u kući. Nikada više. Ljudi, nikada više.

E, zato je ovo dobro, da ojačamo, pre svega, ovim sporazumom sa Albanijom bilateralne odnose, a Šengen trilaterala. Sednemo, dogovaramo se, imamo zajedničke projekte. Već smo u tome. Radimo infrastrukturne projekte, radićemo auto-put Niš-Priština, od izuzetnog značaja. Radićemo auto-put Beograd-Sarajevo. Završen je Koridor 10. Svi su govorili – Vučić nikada neće da završi taj koridor. Nije tačno. Svako ko je putovao video je da je to vanserijski lep auto-put. Imamo direktnu prohodnost, direktan auto-put do Makedonije, do Bugarske, imaćemo do Bosne i Hercegovine, imaćemo do Crne Gore.

Govorili su svi – nema šanse da se uradi do Čačka. Uradio se do Čačka, samo tako lep auto-put. Radi se sada Preljina-Požega. Biće gotov sledeće godine, 30,9 kilometara. Tako se radi. To nama treba, to je regionalno povezivanje.

Nastao je, nažalost, Kovid – 19, ta pošast, bila – ne ponovila se. Odmah smo napravili sporazum sa Albanijom i Makedonijom u zdravstvenom segmentu, gde se pomaže Kovid – 19. To je neophodno, ljudi.

Takođe, izdavaće se dozvole što se rada tiče, ako se izda dozvola u Beogradu, važiće i za Skoplje i za Tiranu. Zbog brzine. Zamislite neki kamion koji stoji negde na granici sa Albanijom, na primer, ili sa Makedonijom i stoji 50 sati. To je gubljenje novca, gubljenje vremena, gubljenje živaca, a čak roba može i da se vrati. To se tako ne radi.

Zato se mi povezujemo. Sigurno je da ko želi da uloži, on će uložiti pre u region nego u male države. Mi smo respektabilna zemlja, mi smo i najveći, veći smo od Severne Makedonije i od Albanije, ali je mnogo bolje da zajednički nastupamo i na trećem tržištu.

Kad smo kod Malog Šengena, to je pre svega protok robe, kapitala, ljudi, novca. Bolje njima – bolje svima. Neko je rekao da je to stvaranje male Jugoslavije ponovo. To nema veze. Mi samo stvaramo privredu, jaku ekonomsku sponu. To mora biti tako.

Ovo je prosto ruka pomirenja. Dosta je bilo ratova, hajmo da obezbedimo standard kao što je u Švajcarskoj. Ja sam pitala, kad je bio kod nas u gostima, gospodina NjE iz Švajcarske, kako je moguće da u jednoj Švajcarskoj koja ima toliko kantona u kojoj žive Nemci, Italijani, između ostalog i Srbi, Švajcarci, nema razmirica, nema ratova? Znate šta mi je odgovorio? Odgovorio je – ekonomska nezavisnost, ljudi imaju fantastičan standard, razmišljaju o tome gde će da idu na letovanje i zimovanje, a ne ko će koga da ubije, zakolje i ostalo. Bilo – ne ponovilo se.

Definitivno, ovo je izuzetno dobar sporazum za jačanje bilateralnih odnosa. Ja sam sigurna da će svi glasati za ovaj sporazum, i ne samo sporazum nego čitav set zakona koji je na programu. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, naravno da ću podržati amandmane koje je predložila Vlada, jer Vlada zaista izvrsno radi.

Šta to znači? To znači da već četiri godine zaredom imamo suficit u budžetu. A kad smo kod budžeta, to je jedan od najvažnijih zakona, u stvari, najvažniji zakon, uz budžetski sistem, završni račun, koji se donosi u ovom visokom domu krajem godine.

Budžet planiran za 2021. godinu, sa svim primanjima i prihodima, iznosi 1.336,3 milijardi dinara, što je za 45 milijardi dinara više u odnosu na to što je projektovano u rebalansu budžeta za 2020. godinu, ili za 3,5%.

Budžet, što reče gospodin Mali, što kaže moja koleginica, gromada što se tiče finansija, sjajan čovek, je oslonjen na dva stuba, a pre svega to su bolji život ili standard građana Republike Srbije, a zatim investicioni projekti do 2025. godine.

Budžet je razvojni, što znači da će kapitalnih investicija biti 2,8 milijardi evra. Fantastično. Znači, nastavićemo u kontinuitetu da radimo infrastrukturne projekte. Zatim, inflacija predviđena u 2021. godini je 1,6%, a javni dug trebalo bi da se smanjuje i da bude 58,5%.

Ono što je vrlo važno istaći, a tiče se boljitka građana Republike Srbije, to je svakako povećanje plata i penzija, i to od 1. januara idemo sa povećanjem 5% za zdravstvene radnike, penzije idu po švajcarskom modelu, povećanje je 5,9%. U javnom sektoru povećanje plata ide od 1. januara 3,5%, da bi od 1. aprila išlo još 1,5%, znači ukupno 5%, a za snage bezbednosti takođe od 1. aprila povećanje. Tako se radi. Tako radi odgovorna država.

Kad smo kod penzija, 5,9% je povećanje za penzionere, i to po švajcarskom modelu. To treba istaći. Treba reći i da je ove godine prosečna penzija iznosila 27.764 dinara, a da će u 2021. godini iznositi 29.402 dinara. Prosečna penzija će biti 2025. godine 430 evra. Prosečna plata je sada 510 evra, a 2025. godine iznosiće oko 900 evra. Bravo za Vladu Republike Srbije, tako se radi. Moram to da naglasim, s obzirom da smo imali pošast koja nas je snašla, kovid, koji nas je uništio, mislim na svet, ne mislim na Srbiju, što kaže uvažena gospođa Argela Merkel, da ćemo mi najbolje proći kako se odgovorno ponašamo i šta smo sve uradili za našu državu.

Gotova je kovid bolnica u Batajnici sa 930 mesta, 250 je za intenzivnu negu. Nažalost, intenzivno se puni i to je jako loša vest. Ja ponovo molim i apelujem na sve ljude da nose maske, da se zaštite, da budu odgovorni. Ako to ne uradimo, i ta bolnica će biti puna.

Biće nama gotova još jedna bolnica u Kruševcu, ali, dragi moji građani, sugrađani, prijatelji, budite odgovorni, jer ona tamo sa 500 mesta, ako sedam do osam hiljada dnevno imamo zaraženih, pa neće nam ni to pomoći. Znate šta je problem? Problem je što u Beogradu imamo samo dve bolnice trenutno, zbog neodgovornih ljudi. Ne kažem, ima tu svega, desi se, korona je svuda oko nas, ali hajde da budemo odgovorni i da smanjimo tu pošast. Imamo samo dve bolnice u Beogradu, Klinički centar i VMA, gde možemo da se lečimo od normalnih bolesti, običnih.

Ovo će proći. Doći će i vakcine. Republika Srbija je obezbedila besplatne vakcine za građane Republike Srbije. Bravo za to. Svuda u svetu se plaćaju, samo ovde ne. Da ovu pošast nekako suzbijemo, ne povratila se.

Moram da naglasim, da ne odem previše, jer, emotivna sam kad pričam o tome, među ljudima koji više nisu živi su i moji prijatelji, ima dosta zaraženih oko mene, mojih prijatelja i rodbine, ali moram da par rečenica kažem i o infrastrukturnim projektima.

Mi zaista radimo sve što možemo. Za par godina smo napravili 350 km auto-puteva. Nastavljamo sa gradnjom. Sledeće godine će biti gotova Preljina-Požega, 30,9 kilometara, Sremska Rača-Kuzmin se gradi, biće 2022. godine završen auto-put, gradi se Ruma-Šabac-Loznica, 77 km, Moravski koridor 112 kilometara i masa auto-puteva i puteva prvog reda.

Što se železnice tiče, ja mislim da je to najdevastiraniji deo. Preko 50 godina niko živi dinar nije uložio u železnicu. Po prvi put mi. Rekonstruisano je 800 km pruge, biće rekonstruisanih još 300 km do 2025. godine. Kupili smo 48 novih vozova, kupili smo 16 vagona za teretne lokomotive. Zaista dobro radimo.

Ja ću svakako podržati sve finansijske zakone, a pre svega budžet. Još jednom – građani Republike Srbije, molim vas budite odgovorni. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Regulatornom telu za elektronske medije ili skraćeno REM. Biće ovde nekih pozitivnim stavki, biće pozitivnih karakteristika ali i negativnih. Idemo prvo redom.

Regulatorno telo za elektronske mediji ili REM je jedan samostalni, nezavisni organ koji ima za cilj pre svega da izdaje dozvole za pružanje medijskih usluga i da kontroliše iste. To je dobro.

Takođe, treba da promoviše kulturu i jezik Republike Srbije ali kulturu i jezik nacionalnih manjina. Dobro je što se bavi profesionalizacijom u svojim redovima, što znači da u njenim redovima postoje visokoobrazovani ljudi. To je jako važno, jer oni biraju programsku šemu. Zašto je to važno? Pa, da bi se zaštitilo dostojanstvo ličnosti pre svega, a zatim da bi se zaštitila prava maloletnika. Međutim, ima tu jedan problem. Naravno, oni se bori i protiv govora mržnje. To je vrlo diskutabilno, ali idemo redom.

Što se tiče zaštite prava maloletnika, nisam sigurna da su odreagovali kada su na najflagrantniji, najodvratniji i najmorbidniji način vređana deca predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Nisam sigurna da su odreagovali kada je bilo od strane gospodina Noga, da se čitava porodica linčuje, da se vešaju na Terazijama. Sram ih bilo. Zašto neko tada ne odreaguje?

Novinarska profesija je časna. Svaka čast 95% ljudi je tu normalnih, zdravih, pravih koji reaguju na ovakve stvari, ali pet posto ćuti. Zašto? Treba biti objedinjen kada su ovakve stvari u pitanju. Reč ima moć. Mediji su jako moćni. Mi nažalost nemamo zakon o verbalnom deliktu koji bih ja jako volela da imamo, pa da vodimo računa u ovom visokom domu šta ćemo pre svega da govorimo.

Ne sme se vređati dete. Ljudi, zapamtite to jednom za uvek, ne dete. Hajde mi smo bili i botovi i skotovi i bezubi i sendvičari i svakakvi, u redu, na stranu sve, zašto bezubi. Pa, zato što je 2008. godine bilo otpušteno 400 hiljada ljudi. Računajte ako je jedan radio u porodici to je milion ljudi bez hleba. Kako će čovek zube da stavlja, da razmišlja o tome kada nema da nahrani porodicu. Mi nikoga nismo otpustili. Naprotiv bio je prirodan odliv, odlazak u penziju sa nagradama.

Takođe, zaposlili smo od 2012. godine do 2020. godine 600 hiljada ljudi. E, zato je procena 2008. godine bio 26%, a danas je 7,5% sa tendencijom smanjenja je. Upravo je pre neki dan u Nišu bilo zaposleno 205 lekara i medicinskih sestara. Upravo se sad zapošljavaju medicinsko osoblje, biće njih 1500 u Kliničkom centru u Batajnici o i bolnici u Kruševcu.

Tako se radi. Ne treba da se vređamo. Hajde, imamo različite političke stavove, to je u redu. Ali, reći za mladog poslanika, ovde ima danas preko 50% mladih poslanika, to je naša budućnost, da ima ružnu frizuru, ružan je, molim vas, o čemu vi pričate? Zašto niste rekli – taj momak je završio fakultet, završio je master, međunarodne odnose, bravo, dečko, tako se radi, ima 26 godina, odlične govore. Ili, mlada preduzetnica koja radi, zapošljava, ovde ima fantastične govore, bori se za Srbiju.

Svi mi plaćamo porez. Da ne plaćamo, već bi bili po svim mogućim medijima. Hajde da se jednom uozbiljimo.

Meni je žao zašto REM ne reaguje na mnoge stvari, a pre svega odavde je otišlo pismo da se izjasne šta se dešava sa „Junajted grupom“ koja pripada gospodinu Šolaku, jednom od najbogatijih ljudi u Republici Srbiji. Odgovorili su pismenim putem da nisu registrovani kod APR, da nisu ni kod njih registrovani i onda su rekli gde su registrovani – registrovani su u Luksemburgu. Znate šta rade? Prepakuju program u Sloveniji pa nama reemituju to što žele da mi čujemo. Mi ovde čujemo sve i svašta. Ali, ljudi, oni ne plaćaju porez Republici Srbiji. Sramno je to.

Valjda je ponos svakog čoveka da plati porez svojoj državi, da plati sve što treba svojoj državi, pa ono što mu ostane, od toga će i da živi. Jer, taj porez koji mi plaćamo ide u budžet, a iz budžeta se rade škole, bolnice, vrtići i sve ostalo.

Koliko čoveku treba para da bude srećan? Da li je to 500 miliona evra, milijarde? Ovaj čovek ima sigurno milijardu, dve, tri, ne znam, ne brojim. Nije ni važno. Plati porez, gospodine Šolak, plati državi, bićemo ti zahvalni, od toga se grade bolnice, škole, pomoći ćeš nekom ko je bolestan. Tako se radi.

Ja molim REM da ima malo više hrabrosti. Interesuje me koje su to inspekcije i državne institucije koje prosto ne reaguju? Da li se boje, ne boje, u čemu je stvar, volela bih da znam.

Naravno da ću, kao i sve moje kolege, podržati predloge ovih odluka. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih državnih tela, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je upravo borba protiv kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija, kancer svakog društva, tako i Republike Srbije. Teško se uhvatiti u kolo sa kriminalcima, znate zašto? Boje se ljudi. Boje se ljudi i podataka koje ćemo o njima izneti, ali ćemo izneti.

Imamo predsednika koji se ničeg ne boji. Što mu više pretite, sve je hrabriji. Nažalost, tragično je što se tajkuni, što se zlotvori bave njegovom porodicom, njegovom decom i na najbrutalniji, najmorbidniji način pljuju po porodici.

Ljudi, to se ne radi. Ako kradete, kradite sa stilom, a mi smo tu da vas hvatamo. Dok smo mi na vlasti sigurna sam da će se broj lopova prepoloviti. Nikad se ne može iskoreniti korupcija i kriminal, nikada i nigde, a da li znate zašto? Jer su jako moćni, jer male grupe imaju enormno veliku količinu novca koji su stekle na nezakonit način i upumpavaju ih u sve pore, segmente društva. Zato žele da budu u politici, u sportu, u medijima, u pravosuđu, svuda. Neki jesu, neki nisu, ali idemo redom.

Nikad teže nije bilo biti predsednik i biti predsednik Vlade u Srbiji. Toliko izazova, toliko negativnih stvari oko nas. Te korupcija, te kriminal, te Kovid-19. Svašta nam se dešava, ali izdržaćemo mi. Izdržali smo mnogo gore stvari u životu, izdržaćemo i ovo. Treba se boriti i to čvrsto protiv korupcije i kriminala, protiv trgovine ljudima, protiv gajenja droge i distribuiranja te droge. I protiv toga se treba boriti. Protiv terorizma, protiv sajber kriminala. Mnogo je velikih izazova.

Moram da napomenem period od 2014. godine do 2020. godine što se Ministarstva unutrašnjih poslova tiče, zaista su maestralno uradili svoj posao. Ako napravimo paralelu između 2012. godine i 2014. godine videćemo da se kriminal smanjio 30%, ali ako uporedimo 2020. godinu i 2014. godinu, u odnosu 2020. i 2014. takođe se kriminal smanjio za 30%. Teška ubistva, period od 2020, 2014. godine 38% manje. Znači kada se hoće da se radi, može da se radi. Uvek treba da se radi. Ja sam sigurna da ćemo se mi izboriti sa ovom pošasti, bar onoliko koliko smo u mogućnosti.

Teško je kada govorimo o tajkunima, jer nekako vas obeleže, pokretne ste mete, ali zaista niko od nas nije došao ovde da se slika, nego da progovori o tome što je uvek bilo zabranjeno, o tajkunima koji su na nelegalan način stekli svoj novac.

Hajmo od početka, idemo. Neko će reći ponovo Dragan Đilas. Pa Dragan Đilas, on je bio u politici od 2004. godine do 2013. godine, gradonačelnik je bio od 2008. godine do 2013. godine. Šta se desilo? Posle njega je nasledio grad gospodin Mali. Ostavi je dug, gospodin Đilas, od milijardu i 200 miliona evra. Ljudi, milijarda i 200 miliona evra, pada li je to normalno?

Hajde da vidimo redom kome šta nije plaćao. Nije plaćao porodiljama, nije plaćao dečije dodatke, nije plaćao domovima zdravlja struju, nije plaćao vodu, vrtić je bio duplo skuplji nego sada, nije plaćao ništa, ali je sebi nabacio 619 miliona evra. Znate šta je 619 miliona evra? Teško ko da će i da napiše.

Mi sada gradimo Klinički centar koji košta, Klinički centar i bolnicu, Klinički centar u Batajnici i bolnicu u Kruševcu, koji koštaju ukupno 70 miliona evra, sa opremom 90 miliona evra. Znači mogao je da napravi šest kliničkih centara, sram ga bilo. Što reče moj uvaženi kolega, mogao je da napravi put, moga je da napravi pola Moravskog koridora. A, šta je on uradio? Samo sebi, afera za aferom.

Afera „most“. Taj most koji košta basnoslovnih 400 miliona evra, što reče moja koleginica 500. Da, jer je trebalo još 100 miliona evra da se završe obilaznice, pristupnice saobraćajne, znači 500 miliona evra.

Isti takav, pri tom, naš ima jedan pilon, isti takav u Francuskoj 300 metara duži sa sedam pilona, košta 300 miliona evra. Početna cena ovog mosta, čuvenog, koji mu je verovatno spomenik za život je bila 125 miliona evra. Pitam se ja, šta bi sa tih 300 – 400 miliona evra? Ljudi, 300 – 400 miliona evra.

Pa onda idemo dalje, afera „softver“. Plaćen softver 10 miliona evra, nikada se nije upotrebio. Afera „busplus“. Kupljeni autobusi Solarisovi po ceni od 319 hiljada evra, umesto da su kupili Ikarbus autobuse 280 hiljada evra. Razlika, izračunajte - 39 hiljada evra. Njegov prvi zarađeni milion.

Idemo dalje. Kontejneri podzemni, šest miliona evra, od toga kontejneri sve truli. Znači, nula, ništa nije uradio.

Idemo dalje, samoreklamiranje. Za samoreklamiranje sebe, svog rada ili ti nerada, potrošio 69 miliona dinara, sramota jedna.

Idemo dalje. Njegov brat Gojko, na čast porodici, ja to zaista do pre neki dan nisam nikada spomenula, ali javnost bruji o tome ne možete prenebregnuti činjenicu da imaju 35 stanova, pardon, samo brat 29, od pre neki dan istraživanja još pet stanova, ukupno 35 stanova. Ljudi, u najelitnijim delovima grada. Kako je to moguće? Pa šta je tada radilo pravosuđe? Šta je radilo tužilaštvo? Pa 35 stanova ima dotični gospodin, brat.

Koliko li tek ima Đilas? Kako ih je stekao? Mi svi, svaka čast, imamo, vi ste tu da od nas funkcionera tražite da kada stupimo na dužnost damo svoju kartu, znači imovinsku, apsolutno ko šta ima. To je proverljivo i kada izađemo, kada ne budemo na dužnosti takođe da damo izveštaj o tome šta smo stekli i kada, koliko?

Ko god je stekao ilegalno ili nezakonito treba da ide tamo gde mu je mesto, iza rešetaka. Sramota je da 90, 95%, možda i više ljudi živi od svog rada, a pet, mislim da mnogo manje živi od nerada, živi od tuđeg rada. Tako nešto se nikada neće i ne sme ponoviti. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je set sporazuma o zajmu, ukupno sedam sporazuma. Naravno da neću govoriti o svakom pojedinačno, ali ću poentirati.

Cifra o kojoj se radi je 700 miliona evra, što će za Republiku Srbiju imati ogroman značaj, pre svega revitaliziraćemo privredu. Zatim, tu je infrastruktura, pomoći ćemo lokalnim samoupravama. Ono što je najvažnije i o čemu ćemo najviše danas govoriti jeste borba protiv Kovida 19, te pošasti koja je najgora od 1945. godine.

Dodala bih da postoji još jedna godina koja nam je obeležila život, a to je bila 1999. godina, kada smo bili bombardovani ničim izazvani, kada je poginulo mnogo ljudi, kada je bio veliki pogrom nad Srbima iz naše predivne Pokrajine KiM, kada je prebeglo 200.000 ljudi u matičnu Srbiju. Sramota bilo, ne ponovilo se.

Što se Kovida tiče, imamo borbu sa neprijateljem koga ne vidimo. Užasno, strašno. Kada se setim naših lekara, bravo za naše lekare. Kada skinu skafandere kako izgledaju, nije mi dobro. Zašto ne bismo bili odgovorni, zašto ne nosimo maske? Zašto ne nosimo rukavice, zašto nismo odgovorni prema sebi i drugima? Možda je neko zaražen od nas danas ovde. Budite korektni, ajde jednom da se ujedinimo protiv zajedničkog neprijatelja, a to je Kovid 19. Juče je bilo zaraženo 7.000 ljudi, umrlo je 38 ljudi. Ljudi, uozbiljite se. Ovo je opaka bolest. Dok ne dođu vakcine, moramo se ponašati odgovorno, odgovorno i samo odgovorno.

Što se tiče ovog zajma iz međunarodnih fondova i banki, pre svega jedna količina zajma iznosi 200 miliona evra i utrošiće se. Kompletan projekat iznosi 222 miliona, Republika Srbija će dati 22 miliona, ostatak ide da je Banka za razvoj Saveta Evrope. Naravno da ćemo potrošiti sve za unapređenje borbe protiv Kovida 19.

To znači da ćemo kupiti nove respiratore, gradimo nove bolnice, kupovaćemo maske, skafandere za lekare, kupovaćemo sve što je neophodno, samo da bi u Srbiji bilo što manje žrtava.

Tako radi odgovorna država. Upravo noćas u deset sati je naš predsednik išao da vidi izgradnju bolnice u Batajnici, čiji je kapacitet 930 mesta. Od toga 250 će biti intenzivne nege. Takođe, gradi se nova bolnica u Kruševcu, 500 mesta, 150 za intenzivnu negu. Otvaraju se sve moguće bolnice. Danas čujem da će rekonstruktivna i plastična hirurgija biti ponovo kao Kovid centar. Hajde da budemo odgovorni, jer nemamo ljudi gde više da se lečimo. Ostalo je još VMA i Urgentni centar. Uozbiljimo se.

Kada smo kod zdravstva, ja zaista ne mogu, a da ne spomenem kakvo nam je bilo zdravstvo 2012. godine, pa onda 2014. godine, katastrofa. Zdravstveno potrošački indeks je merio, 35 zemalja je bilo u igri, mi smo bili na poslednjem mestu što se tiče usluga, higijene, svega, danas smo na 18 mestu, a šta to znači, da ulažemo u zdravstvo, da smo mnogo toga napravili, napravili smo Klinički centar u Nišu koji je jedan od najsavremenijih u tom delu sveta. Ima 16 operacionih sala, ima tri angio sale, ima dva urgentna centra, pa šta bi bilo da nemamo taj Klinički centar sada. Svi bi došli u Beograd, Beograd nema više gde ljude da šalje, šalju u Vrnjačku Banju, u Nišku banju.

Napravili smo projekat za novi klinički centar koji će se graditi u Kragujevcu, napravili smo novi projekat za klinički centar novi koji će se graditi u Novom Sadu. Renoviramo širom Republike Srbije bolnice, domove zdravlja. Upravo se renoviraju domovi zdravlja i bolnica u Pirotu, ali i u Kikindi, u Ćupriji, svuda, na svakom mestu.

Tako radi odgovorna vlast. Molim sve građane Republike Srbije da budu odgovorni zbog naše dece. Deca su naša budućnost i kada smo kod dece, molim vas ljudi, prestanite da vređate našu decu. Deca su anđeli, deca su naša budućnost i prestanite više da se ponašate tako. Hvala na pažnji.