NOVICA TONČEV

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 9. decembra. 1962. godine.

Potiče iz radničke porodice. Završio je Građevinski fakultet u Nišu, odsek visokogradnje, gde je diplomirao 1989. godine. Doktorske studije upisao je 2009 godine.

Vlasnik je Građevinskog Preduzeća „Tončev Gradnja“ u Surdulici i preduzeća “Ton-Bau” u Beču. Suvlasnik je “Surduličke Radio Televizije” i kablovskog sistema. Od 1990. do 2000. godine bio je predsednik mesne zajednice Božica. Od 1996. do 2000. godine je član Izvršnog saveta SO Surdulica, a od 2000. do 2004. godine je potpredsednik SO Surdulice i odbornik u SO Surdulica od 1996. godine. Predsednik je opštine Surdulica od 2008. godine.

Na poslednjim lokalnim izborima 2012. godine lista „Socijalistička partija Srbije – Novica Tončev“ u Surdulici je osvojila 67,02% glasova birača. Član GO SPS od 2010. godine. Član Predsedništva SPS od 2012. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je i otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, uvaženi kandidati za članove Vlade, ovu priliku i vreme koje imam na raspolaganju ću iskoristiti da, u kratkim crtama, dam nekoliko sugestija i predloga za koje verujem da ćemo kao vredni ljudi i vi kao ljudi na odgovornim funkcijama u Vladi Srbije u predstojećem mandatu da razmotrite.

U pitanju su problemi koje sam uočio, manje kao poslanik, a više kao čovek kome građani sa ulice skoro deset godina ukazuju poverenje, a i kao privrednik koji od 1988. godine vodi svoje preduzeće. Lično verujem da će Ana Brnabić biti dobar premijer, jer sam se u to uverio prošle godine kada je predložila izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, gde je boljom raspodelom lokalnih prihoda o porezu na zarade zaštitila sve opštine, a posebno nerazvijene opštine.

Takođe, predlažem da u narednom periodu, kao premijer, još više se bavite merama poreske politike, posebno kod nerazvijenih opština. Zamolio bih vas i da razmotrite i određena poreska rešenja koja se, npr, uspešno primenjuju u Italiji. Znate da u Italiji imamo bogati sever i siromašni jug i molim vas da posebno obratite pažnju na ekonomsku politiku u nerazvijenim opštinama, posebno na jugu i istoku naše zemlje.

Ovih dana smo u medijima videli i čitamo, a i nekoliko poslanika, a i vi sami ste rekli i naveli opštinu Smederevsku Palanku, koliko su para potrošili. Dolazim iz jedne siromašne opštine i mogu da vam pokažem izvod na računu opštine Surdulica, na kome danas ima oko milion eura, odnosno sto i nešto miliona dinara, a možete da se uverite i lično, i oni koji posećuju opštinu Surdulica i gledaoci kraj malih ekrana, znamo šta je uradila opština Surdulica.

Opštine dolaze do bankrota iz dva razloga. Jedan od razloga je to što su nam smanjena sredstva sa republičkog nivoa, a povećane nadležnosti, a druga stvar je ne domaćinsko ponašanje određenih predsednika opština i gradova.

Kada sam već ovde kod lokalne samouprave i državne uprave, hoću da govorim malo o smanjenju radne snage, odnosno o zakonu o broju zaposlenih. Mi znamo da je 2009. godine usvojen zakon lex specialis o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Međutim, mogu da vam kažem da svi ti koji su tada ostali bez posla, bez obzira što je sve urađeno po zakonu, vrednovanju i sve što je bilo potrebno, svi su zahvaljujući sudskim presudama vraćeni na posao i lokalne samouprave sada plaćaju taj nerad, plaćaju doprinose, kao i kamate.

Zato vas molim da kod smanjenja radne snage treba obratiti pažnju, a kao iskusan čovek koji vodim opštinu, mogu da vam kažem jedan primer. Opština Surdulica je imala masu za platu negde oko 8 do 8,5 miliona 2008. i 2009. godine, dok nije izašao ovaj zakon. Sada imamo oko 15 miliona, jer smanjenjem radne snage mi moramo da angažujemo dosta agencija preko kojih se plaćaju razni porezi, doprinosi, a i plate radnika koji nam nedostaju. Tako da dobro treba izvagati, odnosno napraviti matematika šta je povoljnije i kako smanjiti radnu snagu.

Takođe, treba voditi računa, sada je preuzeo vaš resor moj drug Branko Ružić, oko koeficijenata za obračun plata, posebno plata zaposlenih u lokalnim samoupravama koji su završili srednju školu. Desi se primer da koeficijent cenom rada nekada iznosi manje od minimalca, a koji smo po zakonu dužni da isplaćujemo. Računam da će, moj drug Branko Ružić, na tome raditi, a mi kao iskusni ljudi smo tu da mu pomognemo.

Dobro je što će Vlada Srbije takođe dobiti i ministarstvo za evropske integracije, jer je to način da bolje funkcioniše saradnja po pitanjima IPARD projekata, prekogranične saradnje. Dolazim iz jedne opštine gde je sada realizovano investicija oko pet miliona eura, upravo iz IPARD projekata. Važno je takođe da se dobro uradi revizija. Imam jedan primer kako je revizorska kuća kaznila opštinu Surdulica sa 47.000 eura i to bez prava žalbe i bez ikakvog papira. Ovde hoću sada i buduću ministarku za evropske integracije da podsetim, kao i ministarku pravde, da ne može niko da uzme novac lokalnoj samoupravi, a da lokalna samouprava nema pravo nikakve žalbe, odnosno nikakvo pravno sredstvo oko toga.

Zato vas molim da se oko ovog povede računa. Takođe molim ministarsku za evropske integracije da sledeći put primi ljude iz opštine Surdulica da bi ovaj problem razrešili, jer 40 hiljada evra je velika para za jednu nerazvijenu opštinu.

Pred ministarkom pravde je takođe veliki posao u narednom periodu, a to je da oslobodi tužilaštvo i sudije od uticaja politike.

Što se tiče Ministarstva odbrane hoću da pozovem novog ministra odbrane. Znamo da u Surdulici je uloženo mnogo para oko renoviranja kasarne, odnosno oko vojnog kompleksa koji stoji prazan i zamolio bih ministra odbrane da u sledećem periodu razmotri kako bi oživeo kasarnu u Surdulici.

Što se tiče Ministarstva zdravlja mislim da je veoma važno da se spreči odlazak lekara iz Surdulice, iz Srbije, a takođe i iz Surdulice gde na birou imamo oko 30-ak lekara. Pročitao sam vest da Nemačka traži oko 1500 lekara iz Srbije, da daje platu oko 2000 evra. Mi kao država sigurno tu platu ne možemo da ponudimo, ali Ministarstvo zdravlja mora hitno da pripremi predlog za rešenje ovog problema, inače neće imati narod ko da nam leči, jer ljudi neće tako težak posao da rade za 500 evra. Zalažem se za, a znam da ste i vi ministre za to, da se povećaju plate lekara i da se uposle naši lekari.

Takođe imamo problem blokada oko pojedinih medicinskih centara, a mi lokalne samouprave pomažemo medicinske centre, ali imamo problem oko finansiranja, da kažu da niži organ vlasti ne može da finansira viši, odnosno lokalna samouprava ne može da finansira ministarstvo i zbog toga imamo problema oko funkcionisanja zdravstvenih centara. Nadam se, da će u buduće, a i verujem vama ministre, da ćemo taj problem rešiti.

Brzo završavam, samo imam još oko Ministarstva sporta, gde hoću da čestitam našim sportistima koji su osvojili nagrade u pojedinim sportskim organizacijama, a ja kao sportski radnik se zalažem takođe za kolektivni sport, i hoću tu da se poradi malo na zakonu o privatizaciji, na zakonu o finansiranju klubova. Takođe molim ministra policije da nam pomogne oko obezbeđenja raznih sportskih događaja.

Pošto me kolege ubrzavaju da skratim govor, hoću samo da pozdravim formiranje Ministarstva ekologije i da nam pomognete na projektu koji je finansirala EU, a to je kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru koji će da pomogne ceo kraj i razvoj i zapošljavanje novih ljudi.

Na kraju, podržavamo Vladu Srbije na čelu sa novom premijerkom i želim vam veliki uspeh, jer uspeh vašeg rada je uspeh i nas poslanika koji glasamo za vas. Zahvaljujem vam se i želim srećan rad.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.10.2016.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarka, poštovane kolege poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji predviđa da se prihod budžeta opština od poreza na zarade umesto do sada 80% smanji na 74%.
Mnoge kolege iz lokalnih samouprava će reći da je to značajan gubitak sredstava, ali ja moram da istaknem da sam srećan što taj procenat nije smanjen više, jer je ovaj predlog daleko bolji i povoljniji u odnosu na raniji predlog koji je predviđao smanjenje sa 80% na 50%. Ali, ovakav predlog, na svu sreću, nije došao pred nas narodne poslanike.
Zato želim da se danas zahvalim i vama poštovana ministarko, Dušanu Vujoviću i premijeru, što su pored oštrih zahteva MMF-a imali razumevanje za potrebe opština i gradova kojima znači svaki dinar u kasi za finansiranje tekućih i kapitalnih rashoda.
U medijima sam video izjavu ministarke lokalne samouprave, da će nakon izmena ovog zakona biti izmena zakona tako što će Vlada podržati, odnosno kompenzovati ovo smanjenje kroz finansiranje raznih infrastrukturnih projekata kako bi nadomestila gubitak od poreza na zarade. Ova ideja je sigurno dobra i treba je podržati, ali imamo jedan predlog za koji molim da se posebno razmotri u Ministarstvu finansija, a to je smanjenje učešća opština u sufinansiranju projekata koji se realizuju u saradnji sa našom Vladom.
Dakle, do sada je bio otprilike obavezan procenat učešća finansiranja iz budžeta opština 50%, a da se preostalih 50% obezbeđuje iz sredstava budžeta Republike. Mnoge opštine nisu u prilici da obezbede 50% novca za kapitalne projekte i zbog toga ostanu uskraćene ili diskriminisane u odnosu na one opštine koje taj procenat mogu da obezbede. Zato predlažem da se, u zavisnosti od stepena nerazvijenosti opština i gradova, ova formula promeni u narednom periodu, jer verujem da bi to pospešilo još više projekata koji bi mogli da se finansiraju iz budžeta Republike, a koji bi bili dostižni i siromašnim opštinama.
Evo, navešću sad primer. Ministarstvo privrede je raspisalo konkurs da možemo da učestvujemo za infrastrukturne projekte, na kome kaže da je 50% učešće Ministarstva, a 50% lokalna samouprava, s tim da lokalna samouprava plati i porez na dodatnu vrednost, što takođe iziskuje još dodatna sredstva. Ili, na primer, Ministarstvo poljoprivrede za atarske puteve.
Prošle godine je bilo 20% učešća od opština, 80 ministarstva. Sada je taj procenat povećan – 47% lokalne samouprave, a 53% Ministarstva poljoprivrede. Zato vas molim da se ubuduće založite posebno za nerazvijene opštine.
Što se tiče predloga ministra Vujovića za nagrađivanje pojedinih opština ili predsednika opština, ja se slažem, ali treba primeniti principe za to nagrađivanje. Što se tiče opštine Surdulica, znam da će ona biti najbolja jer je jedina opština koju vode socijalisti, tako da se ne plašim oko toga, pa koji god da budu i kakvi principi.
Drugi deo mog govora odnosiće se na naknadu za korišćenje javnih dobara. Zakon o finansiranju lokalne samouprave, član 6. tačka 5. kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, odnosno takozvana naknada za korišćenje javnih dobara ili u narodu poznata kao rudna renta. Pošto je danas reč o finansiranju lokalnih samouprava, želim da iskoristim priliku i da pozovem nadležno Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i ministarku lokalne samouprave da u narednom periodu razmisle o drugačijem modelu naplate prihoda po osnovu rudne rente.
Poznato je da Srbija ima propisane najniže stope rudne rente u Evropi i zaista ne vidim opravdanje zašto je to tako, ako svi znamo kolika se šteta nanosi životnoj sredini eksploatacijom mineralnih sirovina. Prema podacima koji su poznati javnosti, svega tri i po milijarde dinara godišnje država naplati na ime rudne rente, a mislim da je to mali iznos za državu Srbiju, koja je veoma bogata mineralnim sirovinama.
Po važećem zakonu, od rudne rente opštinama pripada negde oko 40% prihoda i taj novac, ako se i uopšte naplati, služi za unapređenje uslova života građana i to naročito za izgradnju infrastrukture i zaštitu životne sredine. Lično smatram da je taj procenat od 40% kao prihod opština mali, da treba razmišljati o povećanju ovog procenta, pa čak i razmotriti da celokupan iznos koji se naplati po osnovu rudne rente pripadne lokalnim samoupravama. Razlog je jednostavan – jer najveću štetu imaju lokalne samouprave od ovoga.
Iako je donesen ovakav zakon, Vlada donosi uredbu da ovaj zakon se primenjuje, a da sredstva koja se naplate idu direktno u budžet Republike Srbije, sem ovo ne važi za AP Vojvodinu. Zato vas molim, uvažena ministarko, da se o ovome postarate, da i lokalne samouprave imaju neku korist od naknade, ono što im je priroda dala.
Treći deo mog govora hoću da posvetim ovde o problemima lokalne samouprave na realizaciji IPA projekta, odnosno prekogranične saradnje. Moram da kažem da je opština Surdulica ovom prilikom imala prošle godine realizovan, prošle i pretprošle godine, realizovala IPA projekte vredne preko pet miliona evra, a da trenutno, s obzirom da je bio skoro konkurs, ima dodeljena tri ugovorna projekta preko milion evra. Međutim, pojavio se ovde i pravni, a možda i politički problem koji može da dovede do toga da opština Surdulica izgubi ove projekte koji se finansiraju iz IPA projekta.
Problem je u tome što ne znamo na koji način da angažujemo ljude na realizaciji ovih projekata, a da nas politički neistomišljenici ili budžetska inspekcija Ministarstva finansija ne optuži da vršimo krivično delo. Do sada smo to radili preko ugovora o delu sa zaposlenima koji poznaju problematiku projekata i normalno da znaju i engleski jezik. Sve ugovore i izveštaje kontroliše donator iz Evropske unije i njegov spoljni revizor i sve se verifikuje, a onda to bude sporno kod budžetske inspekcije Ministarstva finansija. Mi ne možemo da angažujemo ljude sa ulice ili nezaposlene sa biroa jer su to specifični poslovi, niti možemo da angažujemo ljude iz Beograda pa da im plaćamo dnevnice i troškove putovanja i smeštaja u Surdulici. Zato pozivam Ministarstvo finansija i Ministarstvo lokalne samouprave da zajedničkim snagama reše ovaj problem, tako što će doneti neko uputstvo ili pravilnik koji ćemo primenjivati kod realizacije IPA projekata.
Takođe, problem kod IPA projekata je sufinansiranje. Naime, kod svakog projekta opština treba da izdvoji jedno 15% svog učešća, a druga stvar je da nam Evropska unija vraća novac za realizovane projekte tek kad se realizuju projekti. Zbog toga opštine dolaze u situaciju da moraju da podignu kredite, da realizuju, da plate situacije, odnosno izvršene usluge, a onda kad nam se vrati taj novac iz IPA projekta, vraćamo kredite, ali plaćamo skupe kamate. Zbog toga bi trebalo razmotriti i ovde da nam Ministarstvo finansija pomogne oko realizacije tih projekata. Srećan sam što je naša opština, odnosno opština Surdulica, realizovala toliko projekata jer bez tih projekata bi ostali još nerazvijeniji. Zahvaljujem vam se na ovome što ste me saslušali.
Samo hoću da kažem još jedan problem koji imamo, koji imaju građani pčinjskog i jablaničkog regiona, a to je kanalizacija ili projekat kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru. Naime, Evropska unija je izradila projekat, opština Surdulica dozvolu, Evropska unija nam nudi sredstva za sufinansiranje, ali mi kao siromašna opština za to nemamo para, zato vas molim da u narednom budžetu izdvojite bar deo po deo, ne moramo taj projekat da radimo odjedanput koji je osam miliona evra, ali možemo da krenemo da ga radimo deo po deo.
Zato vas molim, gospođo ministarka, da se založite u narednom budžetu da uđe neki deo sredstava iz budžeta, neki deo sredstava ćemo mi iz lokalne samouprave, jedan deo ćemo dobiti od Evropske unije da počnemo i ovaj projekat koji je vrlo značajan za ova dva regiona. Još jedanput se zahvaljujem što ste me saslušali i nadam se da ćete da pomognete svim lokalnim samoupravama u vašem radu. Srećan rad vam želim u nastavku. Hvala vam.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.03.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani ministre Iliću, poštovani gospodine Đorđeviću, kolege narodni poslanici, danas diskutujemo o izboru novog ministra odbrane koji će na toj funkciji biti u naredna tri meseca, a najverovatnije i u sledećem mandatu.

Kao što kuća ne sme da bude bez domaćina, tako ni sistem kakav je sistem odbrane nijedan dan ne sme da bude bez ministra. Socijalistička partija Srbije zadovoljna dosadašnjim radom Bratislava Gašića na funkciji ministra odbrane i on je sve vreme imao našu podršku ovde u Skupštini, kao i u Vladi Srbije.

Smatram da je u ovom prelaznom periodu izbor gospodina Zorana Đorđevića, na funkciju ministra dobar, jer on na funkciju dolazi iz sistema ministra odbrane i može da odgovori na sve izazove i zadatke. S obzirom da ja dolazim kao poslanik koji ne razume sistem odbrane, sve što sam naučio o sistemu odbrane, ja sam godinu dana služio, odnosno bio u vojsci JNA, u drugoj republici, Sloveniji, i to je jedino što sam naučio o sistemu, ali kako vi dolazite iz tog sistema, gospodine Đorđeviću, ja smatram da ćete vi voditi ovaj resor odlično, a s obzirom da je premijer imao poverenje u vas, u to ne sumnjam i zato ću svoju diskusiju da okrenem u tom pravcu, jer sam poslanik koji dolazi iz najsiromašnijeg dela ove zemlje, to je jug Srbije.

Ako pogledamo statistiku, jug Srbije je uvek u svim narodnooslobodilačkim ratovima davao najviše boraca. Kada treba da se brani država, da se gradi, radne akcije, onda je tu jug Srbije, ali kada dođe mirnodopsko vreme i kada se deli budžet, odnosno kolač, jug Srbije se zaboravlja. Zato smatram, gospodine Đorđeviću, kao budući ministar, a i s obzirom da će biti formirana nova Vlada, da treba da se malo više posveti pažnja i nerazvijenom jugu Srbije.

Želim da iskoristim ovu priliku i da zamolim gospodina Đorđevića da se više angažuje oko toga da se konačno pripadnici Vojske Srbije vrate u napuštenu kasarnu „Vlasina“ u Surdulici. To je jedan od najlepših vojnih objekata u Srbiji, koji je obnovljen 2008. godine, posle NATO bombi. Za Vojsku Srbije, za državu, kao i za nerazvijenu opštinu Surdulica, velika je šteta da kasarna ostane napuštena i da propada tako lep objekat.

Ja sam lično verovao još 2008. godine da postoji volja da se vrati vojska u Surdulicu, kada su desetine miliona dinara iz budžeta uloženi u obnovu kasarne. Vlada Srbije od 2008. godine ništa nije uradila po pitanju vraćanja vojske, a da ne govorim o tome da sam pisao pismo tadašnjem ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se iz tog objekta ne vade ugrađene cisterne, ugrađeni kotlovi i da se zaustavi njihovo prebacivanje na vojnu bazu „Jug“, poznatu kao Cepotina.

Nisam uspeo kao predsednik opštine Surdulica da to zaustavim, iako sam tada, a i danas tvrdim da je takva odluka bila štetna za sam objekat, ali i za energetsku stabilnost Surdulice. Da razjasnim, država je veliki novac uložila da napravi jedan lep energetski objekat koji je mogao da greje celu opštinu Surdulica. Međutim, izvadili su kotlove, srušili taj objekat, izvadili cisterne i prebacili ih na vojnu bazu „Jug“. Ja sam kao predsednik opštine tada tražio da opština Surdulica, iako ne razvijena, kupi nove kotlove, kupi nove cisterne, da se one ugrade u vojnu bazu, a da ova kotlara greje opštinu Surdulica, ali nisam naišao na razumevanje i očekujem, kao budućeg ministra, da ćete imati više sluha za nerazvijene opštine i za ovakve stvari koje se dešavaju.

Zato verujem da ćete vi u narednoj Vladi uložiti napor da se vojska vrati u Surdulicu, jer ima gde da se vrati i mi kao opštinska vlast ćemo preduzeti sve aktivnosti koje budu potrebne za podršku u realizaciji takvog posla.

Još jedanput kažem, imate punu podršku i nas, i socijalista sa juga Srbije, ali izađite nam i vi u susret. Hvala.

Imovinska karta

(Surdulica, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opština Surdulica Opština Mesečno 928713.00 RSD 26.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 327840.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Fudbalski savez Srbije (Potpredsednik) Republika Mesečno 17500.00 RSD 01.01.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:47