Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zato što malopre nisam rekao sve o Radoslavu Stojanoviću koji je pominjan, a mislim da je važno za građane Srbije da znaju kakvu državu imamo.

Mislim da danas, u ovom kratkom vremenu... Kratkom, zbog dobre volje Srpske radikalne stranke, a objasniću i onim građanima koji bi hteli da spreče izbor vaše vlade šta smo bili spremni da uradimo. Izašao sam da objasnim sve ljudima. Ali, moram da obrazložim ko je i šta je Radoslav Stojanović.

Poštovani građani Srbije, za one koji ne čitaju svu štampu, mogli su, odnosno, nisu mogli da čuju da je gospodin Stojanović, inače zastupnik naše države u Holandiji, rekao ambasador - veliko ime, na najgrublji način vređao državljane Republike Srbije i Republike Srpske koji su zatočeni u Haškom tribunalu, toliko brutalno i grubo, sa takvim neistinama i takvim falsifikatima, da to nije činila ni Karla del Ponte. On nije time pogazio samo član 13. Ustava Republike Srbije, nije time samo pogazio elementarne moralne norme, već je pokazao koliko je naša država nisko pala i koliko Srbija danas kao država ne postoji.

Umesto da se svim srcima bori i zalaže za svakog čoveka koji se nalazi danas u Tribunalu, ali apsolutno za svakoga, jer je to njegova obaveza, a ne pravo i mogućnost, on je našao da se ponaša gore od same Karle del Ponte. Radoslav Stojanović je tako pokazao kakva je moralna ništarija i moralna mizerija. Ali, nije važan Radoslav Stojanović, on je pokazao kako mizernu državu danas imamo. Niko iz države nije reagovao i niko ga nije opomenuo. Niko mu ni reč, zbog svega toga, nije izgovorio. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što kod nas ambasadori nemaju nikakvu odgovornost. Zato što kod nas, ima i onih koji su vrlo profesionalni, postavljaju pijanog novinara i pisca, i ne znam koga, samo zato što je 5. oktobra bio na njihovoj strani; vraćaju usluge, ovaj će da renovira, ovaj neće, da bi uzeli još neku proviziju. Onda vidite kako nam je država na niskim granama i kako i koliko ubrzano propadamo.

Taj Radoslav Stojanović je bruka i sramota Srbije. Bruka i sramota ove države. Ali, takva nam je država. Cela država nam je u takvom teškom stanju, da ne može biti teže.

Danas me je pitalo nekoliko građana – zašto im dopuštate da izaberu vladu, zašto ne opstruišete Skupštinu ceo dan? Poštovani građani Srbije (njima se obraćam), vlast je smislila metode kako da sve izbegne. Mi se ponašamo dostojanstveno, časno, demokratski. Obavestili su nas da imaju većinu, bez obzira što nisu dobili većinsku podršku u narodu. Sve stranke, kada saberete, imaju 44%, a sada imaju mnogo manje - 35. Nije ni važno, izbori su održani, imali su 44%. Oni su čak smislili i da donesu lex specialis, da to ne može danas da se uradi, kojim bi rekli - može sa zakašnjenjem. Ne možete da se žalite. Nemate Ustavni sud, nemate nikoga. Predstavku da podnesete za godinu dana, Ustavni sud će da je reši za dve godine i da kaže – da, bili ste u pravu. Dve godine njihove vladavine je prošlo.

Šta god i kako god da uradite, oni su dobili befel od Olija Rena, Havijera Solane, Amerikanaca da i dalje drže autokratsku, bezmalo diktatorsku vlast, uz njihovu podršku, bez obzira na pravne norme i na sve zakone. Mi nećemo da ulazimo u tu njihovu mašineriju. Kritikovaćemo njihovu vlast, a onda ćemo da vidimo lepo šta su uradili i kako će da urade.

Imam pitanje za gospodina Aligrudića i biću uporan danas. Molio bih vas, gospodine Aligrudiću, na kraju današnje rasprave, pošto ste videli koliko dobre volje je pokazala Srpska radikalna stranka, bez obzira na to šta ste i kako učinili prevarama, lažima i nemoralom, ne srpskim radikalima, već građanima Srbije, imam pitanje, na koje molim odgovor. Građani to žele da čuju, da li je za vas važnije da se dodvoravate Talinu, Rigi, Viljnusu, Kaunasu ili ne znam kome, ili Briselu, ili građanima Prilužja, Plemetine, Goraždevca, Gračanice, Čaglavice, Štrpca, Raniluga, Kosovske Vitine, Šilova, Novog Brda ili bilo kog drugog mesta?

Pitam vas zato što neću večeras da slušam po stoti put Vojislava Koštunicu koji će reći – evropske integracije su naš prioritet, i ne znam kakve gluposti će pričati, nego neka kaže, kada Oli Ren dođe u Beograd i kaže – evo vam vizne olakšice, nećete više plaćati 35 evra, već 34, nećete više da čekate 15 dana u redu, nego 14,5 dana, kada vam tu divnu vest saopšti Oli Ren, nemam ništa protiv toga, i kada nam posle toga saopšti da nam otima Kosovo i Metohiju, koja je vaša reakcija?

Ne pitam kakva je vaša reakcija. Vidim kakva je vaša reakcija. Vidim da je srećan kao malo dete, nadao se da bude ministar pravde, sada će da bude ministar lokalne samouprave, šta ima veze.

Mene interesuje vaša reakcija, gospodine Aligrudiću. Šta ćete vi građanima Srbije da kažete? Da li je važniji Talin i Brisel od Gračanice, Čaglavice i Kosovske Mitrovice? To je moje pitanje za vas. Nekoliko puta sam ga danas postavio, a odgovor nisam dobio.

Šta će biti kada Oli Ren kaže da je za ... Ne šta je vaše principijelno, pošto znamo vaše principe. Šta će biti kada Oli Ren kaže da se Evropska unija definitivno zalaže za nezavisno Kosovo? To je moje ključno pitanje.

Što se tiče Srpske radikalne stranke, ponosni smo na građane Srbije koji će izdržati i ovaj zulum koji nam predstoji, a izdržali su već svašta.

Ali, rekao sam, ima jedna dobra stvar, svaki dan njihove vladavine je dan manje koji moramo da izdržimo do konačne slobode, svakog dana sve bliže. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam važnu vest da vam saopštim. U skladu je s Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i dostojanstvom ovog visokog doma.
U trenutku dok mi razgovaramo o Vladi Republike Srbije, neki novi ministar odbrane, ili ne znam ko, naredio je pokušaj hapšenja generala Mladića. Blokirali su kompletnu Deligradsku ulicu, maltretiraju tamo sve moguće prolaznike, zatvorili su sve prilaze.
Želeo bih nešto da saznam od predstavnika buduće vlade Republike Srbije. Pretpostavljam da ga opet nisu uhvatili, pa će Oli Ren sutra biti pomalo razočaran, ali će da pohvali napore nove vlade i novih ministara.
Dakle, moje pitanje je, dame i gospodo, članovi Vlade Republike Srbije, i sadašnji, a i budući, da li je to neka organizovana akcija da se svojim mentorima dodvorite i da svojim gazdama kažete – najvažniju stvar smo vam isporučili, ili je to onako, rutinska akcija, nešto što se podrazumeva, da zatvorite čitave ulice?
Što ne hapsite «vojvodu od Meridijan banke» sa 11 milijardi evra, nego jurite srpske oficire po Beogradu? Da li je to posao Vlade Srbije? Predlažete nam ga ovde za potpredsednika Vlade Srbije, za ne znam šta, a hapsite srpske generale, krive zato što su branili Republiku Srpsku i zato što su štitili srpski narod zapadno od Drine i Dunava!?
Dobro ste počeli, dame i gospodo. To nema toliko veze sa Poslovnikom, koliko ima sa mozgom i moralom, a mnogo je daleko i od jednog i od drugog.
Dame i gospodo narodni poslanici, užasnut sam početkom rada, načinom na koji ova vlada počinje da radi. Mi znamo da vam «tata» sutra stiže u Beograd. Znamo da će sutra da vas obiđe i znamo da će sutra da vam čestita i da vam da vizne olakšice. Kada kažem vizne olakšice, računam, neće moći naši ljudi da idu u inostranstvo. Samo će umesto 35 evra da plaćaju 34 evra da bi dobili vizu i, umesto četiri dana ispred ambasade, sada će to moći za tri i po da obave.
Dakle, to su veoma važne olakšice, i ja se slažem, to su drastično značajne olakšice. Samo vas pitam, šta onda posle toga sledi, sem hapšenja i pokušaja hapšenja generala Mladića? Kosovo i Metohija? Da li je to sledeće? Da li je to ono što Oli Ren traži od Srbije?
Ceo dan smo se trudili da dobijemo odgovor od predstavnika Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i nismo ga dobili. Da li je to ono, gospodine Jeremiću, što beše vaša politika koju ste izneli u intervjuu «Vašington tajmsu», gde ste rekli da je važno samo da se nađe način da Srbija uđe u evropske integracije i posle - nezavisnost za Kosovo i Metohiju?
Da li je to vaša politika? Da li Oli Ren zagovara nezavisnost Kosova ili ne? To je naše pitanje. Da li je vaša jedina politika da hapsite srpske generale, od onih koji su nosioci ordena Karađorđeve zvezde, kao što je Jovo Đogo, do, večeras, generala Mladića, ili ćete uraditi nešto u borbi protiv korupcije, pa ćete «vojvodu od Meridijan banke» da pitate odakle mu jedanaest miliona evra?
Niste vi razumeli - vojvoda od Meridijan banke je Đelić.

Neki su na gospodina Dinkića pomislili. Dinkić je tu mrtva trka.
Nije u redu, gospodine Mrkonjiću. Čudi me da vi kažete da je to u redu.

Gospodine Mrkonjiću, samo vas obaveštavam da se izvan ove sale dešavaju važne stvari i veoma loše stvari. Ovde sede ljudi koje su svojevremeno hapsili ljude zbog drugačijeg mišljenja i maltretirali ih zbog toga što su radnicima davali bonove. Ni zbog čega. Danas su toliko bogati da neke države nemaju budžete koliko oni imaju para.
Nevezano za to, Vlada obećava borbu protiv korupcije i kriminala, a ona se svela na hapšenje ljudi koji su nosioci ordena Karađorđeve zvezde, ukidanje naših brigada koje su nosioci ordena narodnih heroja, odnosno sklanjanjem i otpuštanjem sa posla ljudi koji nose orden hrabrosti i sve ostale zasluge u odbrani srpskog naroda.
Postavljam pitanje, da li će neko da odgovori na ovo što se u Beogradu zbiva? Ko to večeras i koga hapsi u našem glavnom gradu? Ko je dao nekome pravo da zatvori centralne beogradske ulice?
Ako nije niko nikome dao pravo, poći ću i skloniti sve odande. Verujte mi na reč, to neće biti preveliki problem, ali bih voleo da čujem samo ko je taj koji je večeras dao nalog, dok mi treba da razgovaramo o Vladi Srbije.
Da li je to zbog vašeg «tate» koji sutra stiže u Beograd - zbog Olija Rena, ili zbog nekog drugog?
To je za Srbiju velika sramota. Imate preča posla. Imate šta da radite. U Srbiji narod teško živi. Jedva krpi kraj sa krajem. U Srbiji kriminalaca koliko hoćete, i mafijaša koliko hoćete, ali riba smrdi od glave. Od svoje vlade počnite, pa tek onda hapsite časne i poštene ljude.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednje vesti koje dobijamo iz Deligradske ulice su prilično dramatične.
Naime, vojna policija napada sobu po sobu. Tu se nalaze uglavnom nevoljnici, siromašni, oficiri, izbegli oficiri sa Kosova i Metohije, koji pokušavaju da zaštite i sebe i svoje porodice.
Zahtevamo hitno objašnjenje predstavnika režima, da nam kažu šta rade i da prekinu sa svojom suludom akcijom večeras, da ne maltretiraju ni oficire, ni građane Beograda, niti bilo koga drugog.
Znamo mi i ko vam dolazi sutra i šta morate da polažete, morate da polažete račune, ali tražimo od vas da večeras ovu akciju prekinete. Stižu nam poruke svaka tri minuta o tome šta se događa u Deligradskoj ulici, u Beogradu, i to predstavlja flagrantno kršenje ne samo elementarnih ljudskih prava tih ljudi, već, na najgori mogući način, ugrožava i tok ove sednice.
Ako smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci bili spremni da pristanemo da vam omogućimo, mimo onoga što predstavlja demokratski običaj u ovom parlamentu, da posle kratke rasprave izaberete svoju vladu, bilo bi dobro da obavestite javnost o tome šta se zbiva i ko je sebi dao toliko ovlašćenja, ko je dao sebi toliko pravo da to radi.
Nije ništa smešno, gospodine Jeremiću. Biće nam smešno kada vas budu hapsili zbog svega što ste radili protiv države Srbije. Tada će se radovati Srbija, a sada se niko u Srbiji ne raduje, gospodine Jeremiću.
Šta ste vi našli smešno u tome? Šta je smešno u tome? Da li imate neki problem sa građanima Srbije, sa oficirima, sa čime? Ili se radujete tome što ćete sutra moći da podnesete najgori mogući izveštaj, u kojem ćete vi da budete najbolji mogući, kao što ste se sa nemačkim zamenikom ministra spoljnih poslova ljubakali, kao da vam je ne znam ko došao u posetu, a došao je onaj koji traži nezavisno Kosovo, gospodine Jeremiću?!
Nije to prijatelj, nije to neko ko traži Srbiji da pomogne, nego neko ko traži nezavisno Kosovo. I ovo vam je večeras smešno. Niste dva sata sedeli u ovoj klupi, opet vam je smešno! Šta, treba da se plaši neko vas, moćnih ministara? Šta, da bežimo iz Srbije zbog vas, moćnih ministara, koji ste velika sila? Imate podršku i «tate i mame», i Olija Rena i Havijera Solane, pa treba da bežimo i od vas, i od «tate», i od «mame»?
Nećemo nigde da bežimo, a vi sklanjajte te trupe koje hoće da hapse Srbe i maltretiraju srpske oficire večeras, kako znate i umete, sklanjajte ih brže-bolje, zato što ni mi, niti građani Beograda i građani Srbije neće da trpe vaš zulum, ni vaš, niti bilo koga drugog iz ove vlade.
O tome vodite i te kako računa. Vodite računa, veoma smo trpeljivi, veoma smo smireni, veoma smo strpljivi, ali, građani Srbije su na donjoj ivici trpljenja i ne mogu više da slušaju ni «tatu», ni «mamu», a ni vas. I neće više da vas slušaju!
Hoće slobodnu Srbiju i hoće slobodu za svoju otadžbinu. Zato dobro vodite računa da se ne smejete kad je reč o muci srpskih oficira, kada je reč o maltretiranju od strane državnih organa, jer tu nema ništa smešno.
To je samo veliki problem za našu državu.
Čekam da neko izađe da nam objasni šta se dešava u Deligradskoj ulici. Evo, i svi su novinari otišli u Deligradsku. Niko više ni ovde ništa ne čeka. Svi čekaju da se vidi šta je ono što se tamo radi večeras.

Hoću, gospodine Mrkonjiću. Hvala vam na pažnji.
Nikome u Srbiji večeras nije do smeha. Čak ni kad budete izabrali vladu, neće biti ništa smešno, samo će biti tužno za Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, strašna je bila informacija koju smo dobili od ministra unutrašnjih poslova - radi nešto vojna bezbednost od 10,30 časova i sve je pod kontrolom. Ako nešto bude, ili ako ne bude, oni će možda nešto da jave narodnim poslanicima, ili neće. Valjda je ta operacija toliko tajna da samo nekoliko miliona ljudi u ovom trenutku zna, a samo narodni poslanici, valjda, ne smeju da znaju šta se tamo zbiva.
Dužan sam da vas obavestim o saznanjima, o onome do čega smo mi došli.
Naime, jutros, negde oko 11 časova, počeo je pretres kanalizacionih šahtova, zatvaranje prilaza svih ulica, otvaranja stana po stana ljudima u Deligradskoj ulici, posebno u tzv. vojnom hotelu, uklanjanje ljudi iznošenjem i, rekao bih, manjim maltretiranjem onih koji nisu želeli da "sarađuju" sa organima vojne policije. To se i u ovom trenutku nastavlja.
Izvesni potpukovnik trenutno rukovodi celim poslom, kriminalnim očigledno, čim je to neka velika tajna ili ne znam šta je već u pitanju.
Gospodine Mrkonjiću, voleli bismo da nam, u skladu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine, jer ne mislim u ovom trenutku da pitam Đilasa da li Velja krade pet miliona evra dnevno ili za dva dana, niti mislim da pitam Božidara Đelića gde ima drugih 11 miliona evra, ima li još neki kauč tetkin ili bilo šta drugo, već mislim da je vreme da nas u skladu sa članom 226. obavestite o tome šta se zbiva u Beogradu.
Ovu kriminalnu vladu ćete da formirate, pa ćete da formirate, svejedno vam je, u bilo koje doba. Vidim da su neki iz Garmišpartenkirhena već počeli da se ponašaju kao da upravljaju svojim ministarstvima, ali je važno i vi po Poslovniku imate obavezu da nas o onome što se u Beogradu zbiva obavestite.
Ne znam ko im je «tata» i ko im je «mama», znam da su Solana i Ren. Baš ne znam ko je tu mama a ko tata, svejedno je, možda se i menjaju, nije naročito ni značajno, ali ono što je najvažnije to je da vi sutra «tatu i mamu» ne dočekate sa toliko lepim vestima kao što ste planirali, a da Srbija dočeka to kao najlepšu moguću vest.
Voleo bih da nam još jedanput kažete, gospodine potpredsedniče, čija je to genijalna ideja bila da u trenutku kada oni biraju najgoru vladu u savremenoj srpskoj istoriji, vode i ovakvu akciju?
Zašto je tempirana u ovom trenutku, ko je direktni naredbodavac takve akcije i šta Srbija time dobija?
Srbija time, naravno ne dobija ništa, a budite sasvim uvereni da je ovo loš znak.
Ne zaboravite, 10. juna vam Džordž Buš stiže na Kosovo, na promociju nezavisnog Kosova, a vi gledajte da hapsite srpske generale, gledajte da hapsite srpske oficire, gledajte da uhapsite sve Srbe, po mogućstvu, još nekog sa nekim ordenom narodnog heroja ili Karađorđeve zvezde, da biste pokazali koliko ste mali i sitni.
Nije čudo što nam Srbija propada, ali neće dugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ljajić nije imao po kom osnovu da dobije pravo na reč, više je imao pravo da je dobije kao predsednik nadzornog odbora «Partizana», iako ne znam ni šta tu radi, nego po nekoj drugoj funkciji na koju se ovde pozvao.
Vi ste trenutno, gospodine Ljajiću, ništa, vazduh za Narodnu skupštinu Republike Srbije. To što ste zamislili već da ste ministri, vidim lepo ste se poređali ovako, u prvi i drugi red, neki se već smrzli od straha šta će da bude u još sat vremena, e, to je već druga stvar. To sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije nema nikakve veze.
Da vas obavestim, akcije «Meridijan banke» dramatično padaju na tržištu i Đelić više nije vlasnik 11 miliona nego 9 miliona evra.
Dame i gospodo, izašao sam ovde zato što je Srpska radikalna stranka, dakle, Tomislav Nikolić je bio potpuno jasan. Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica mora da izađe za govornicu da nam kaže da li je Vlada organizovala pokušaj hapšenja generala Mladića.
To nije ništa u skladu sa zakonom, gospodine Jovanoviću, pošto vi o zakonu ne znate mnogo i niste nikada previše znali o zakonima, o Ustavu pogotovo.
Ta vaša škola, pravnička, mnogo je daleko od Pravnog fakulteta u Beogradu i bilo kog drugog pravnog fakulteta i nema veze ni sa Ustavom ni sa zakonima. Ovo što se večeras i danas dešavalo u Deligradskoj ulici je potpuno suprotno svim moralnim normama, svim zakonskim normama. Ne možete jednim nalogom da pretresate čitav hotel, čitav kompleks zgrada, da zaustavljate saobraćaj, da maltretirate ljude i da ne znate šta se radi i o čemu se tu radi.
Predsednik Vlade Republike Srbije mora da objasni da li je to nalog Vlade ili je to nalog nekog već novoviđenog ministra, da li odbrane ili policije ili ko zna već koga, ili je to neko iz «maršalata» u Garmišpartenkirhenu naredio, ili ko zna već ko. U svakom slučaju, očekujem odgovor Vojislava Koštunice. Za građane Srbije, da saopštim nezvaničnu informaciju. Uhapsili su i priveli jednog čoveka, ne znamo tačno o kom licu je reč, ali generala Mladića nisu uhapsili. Sigurno nije ni bio na tom mestu, kao što se i ne nalazi u Srbiji.
Hvala vam još jedanput. Očekujem odgovor predsednika Vlade Vojislava Koštunice.

Dame i gospodo narodni poslanici, tužilaštvo sa sudskim organima, koliko ja znam, a nekada sam dobro učio na pravnom fakultetu, ne bi trebalo da ima nikakve veze. Tužilaštvo je samostalni državni organ. Pravosuđe bi trebalo da bude nezavisno, te ne razumem ko je tačno zahtevao i ko je šta tražio, osim što smo danas videli onog hvalisavca, antisrpskog, Vukčevića, kako preti da će  nastaviti da hapsi, kako je on mnogo toga uradio za Karlu del Ponte, jer je  jedan od njenih najbližih saradnika.
Nametnulo mi se pitanje, slušajući Vojislava Koštunicu, kada ste ovde sipali pravedni gnev, gospodine Koštunica, na koga ste vi to mislili da želi da opstruiše izbor vaše vlade, koja će mnogo dobra da donese građanima Srbije, jer naš narod ništa drugo ne čeka nego samo čeka vašu vladu?
Da nije Tomislav Nikolić hapsio večeras, da nije Lidija Vukićević hapsila nekog večeras, ili Božidar Delić, ili bilo ko drugi, da nije neko od srpskih radikala hteo da hapsi generala Mladića večeras, pa smo mi time hteli...
Razumem da su ministri nestrpljivi, pomalo nervozni.

Dakle, na koga ste mislili gospodine Koštunica? Da li ste mislili da kad ono malo lupite šakom o sto da ćete da uplašite i predstavnike Srpske radikalne stranke kao što se neki drugi plaše?
Niste nas uplašili, zato što se mi hapšenjem srpskih oficira ne bavimo. Ne bi ovo bio prvi oficir srpski koga bi vaša vlada uhapsila. Uhapsili ste, gospodine Koštunica, Jova Đoga, podsetiću vas na to, sedamdesetprocentnog invalida, nosioca Ordena Karađorđeve zvezde, nosioca Ordena za hrabrost, najviših odlikovanja Republike Srpske i Republike Srbije, samo zato što je to tražila Karla del Ponte. Samo zato što je tražila Karla del Ponte, smenićete i Radeta Bulatovića i daćete Borisu Tadiću da bude predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost.
Ali, nije tu kraj poniženjima koja Srbiju očekuju. Ovo danas je pripremana akcija, ima nekih detalja koje građanima ne smemo da saopštimo u ovom trenutku, do kojih smo mi u SRS stigli. Nekih detalja o tome kako i koliko je precizno bila planirana akcija, šta su sve nameravali, pa računali da to ne bude na štetu nove vlade, nego da su to uradili nezavisni organi još u vreme stare vlade, da novoj vladi to ne može da se pripiše. I sve su lepo smislili, ali izgleda da su im se neki šahtovi i kanalizacije, ne znam šta im se dogodilo, suprotstavili na licu mesta.
Dame i gospodo, bilo bi dobro da nam je neko rekao da su zaista tužioci samostalni, a sudovi nezavisni. Znate od koga ne zavise? Ne zavise od zakona, zavise od Sema Nazara, službenika Američke ambasade. Sem Nazaro je vrhovni bog za naše tužioce u zemlji Srbiji i za najveći deo sudija i Vrhovnog suda i najznačajnijih okružnih sudova. To je suština, to je tata za sudije i tužioce kao što su za vas tata i mama, sve zajedno, Oli Ren i Havijer Solana, a da niste baš sigurni ko vam je tata a ko vam je mama, a ni oni nisu baš uvek sigurni.
Međutim, bilo bi dobro da građani Srbije saznaju ko su ti koji su ovo večeras organizovali, da se tačno zna kome je to odgovaralo i ko je taj ko opstruiše.
Vi nas, srpske radikale, optužujete za opstrukciju. Pristali smo da zakažemo sednicu za subotu, Tomislav Nikolić je pristao da zakaže sednicu sa svojom smenom na dnevnom redu, iako je po Poslovniku mogao da je za utorak zakaže. Da li je tako, gospodine Aligrudiću? Za utorak je mogao da vam zakaže sednicu, da ne sanjate da izaberete vladu. Pristao je da je zakaže za subotu, da bude smenjen. Zatim je zakazan zakon o ministarstvima. Pristali smo da prekinemo načelnu raspravu do dva sata, da bismo u dva sata sutradan imali raspravu o amandmanima.
U četiri sata, Tomislav Nikolić danas izlazi i kaže - u redu je, prekidam i raspravu o amandmanima na zakon o ministarstvima, da biste mogli da pokažete kako ćete nešto, tobože, dobro za Srbiju da uradite, a mi nećemo da se služimo opstrukcijom, da ne biste rekli - "eto, samo zato Srbija propada".
Znam ja da ste vi pripremili lex specialis i sve drugo, da promenite i tu volju - da smo išli na neke druge načine da se borimo protiv vas. Na najveću moguću korektnost predstavnika SRS, vi odgovarate na takav način. Da li je to vaš odgovor?
Mi smo vam krivi, mi smo krivi zato što Buš dolazi 10. juna na Kosovo, koje misli da će mu dati promociju nezavisnosti? Da li je i za to kriv Tomislav Nikolić? I za poskupljenje struje je kriv Tomislav Nikolić. Za sve je kriv Tomislav Nikolić.
Ne bih rekao da je to baš tako. Ne bih rekao, dame i gospodo, da vi dobro znate šta se večeras sve zbiva, osim što je ovo jedan tužan događaj za celu Srbiju, kao što i ovo večeras, što biramo vladu, pravo da vam kažem, više deluje kao komemoracija, nažalost, komemoracija za celu naciju i za celu državu, nego kao izbor nečeg dobrog ili veselog.
Ipak, ima jedna dobra stvar. Za razliku od vremena kada je kidnapovan Slobodan Milošević, večeras vidim da su članovi, oni koji su se zamislili da će biti predstavnici buduće vlade, a i sadašnji premijer Vojislav Koštunica, ipak obavešteni, znaju o čemu je reč, i to je veliki napredak.
Nije dobar znak za izbor nove Vlade, veoma je loš znak, ali Srbiji je ovo dobar znak - da će morati da istraje u borbi za slobodu. Pobedićemo i «tatu i mamu» vašu i sačuvati i Kosovo i Metohiju u Srbiji i odbraniti elementarnu slobodu za sve vaše građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako se ovaj zakon predlaže u skladu sa članom 4. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava moram da primetim da je ceo zakon rezultat ne bilo kakvog ozbiljnijeg promišljanja o budućnosti državne uprave Republike Srbije, već rezultat kompromisa u političkoj trgovini i nagodbi između vladajućih političkih stranaka.
Dakle, na osnovu nadležnosti i ingerencija pojedinih ministarstva lako ćete zaključiti ko se nalazi na čelu tog ministarstva, a na osnovu amandmana pojedinih vladajućih stranaka možete da vidite koliko se daleko išlo u sukobima, svađama i preganjanjima predstavnika tri političke stranke, šta će kome i koliko da pripadne, ko će veći deo kolača da uzme, pa je zanimljivo da iz nadležnosti Ministarstva za trgovinu i turizam predstavnici jedne vladajuće stranke hoće da izbace nadležnosti za javna skijališta i da nadležnost za javna skijališta vrate u ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, samo zato što je, slučajno ili ne, Mlađan Dinkić i predsednik nekog skijaškog saveza, ili ne znam čega, pa nemoj da to pripadne nekom drugom ministru, nego mora baš njemu.
Uzeo sam ovaj primer da bi na plastičan način pokazao šta radi naša vlast, čime se bavi, kako ih apsolutno ništa drugo ne interesuje, već od podele plena i podele srpskih resursa.
Ovo nije zakon koji će na bilo koji način ozbiljno da reguliše poslove državne uprave, već samo ko će, gde i nad čim da ima nadležnost da preprodaje, rasprodaje, da koristi, upotrebljava i zloupotrebljava imovinu Republike Srbije.
Vlasti u Srbiji su nam govorile da su uvek za smanjenje ionako glomazne državne uprave, kako je neophodna efikasnija državna uprava, kako je neophodno da građani Srbije daju manje novca, a da imaju bolju zaštitu svojih prava i da imaju neuporedivo organizovaniju Vladu. Na kraju smo dobili četiri nova ministarstva da bi se namirile ambicije pojedinih političara, da bi oni mogli i dalje da ostanu ministri, a izgubili smo jedno od veoma značajnih ministarstava.
Ako, čak, i ne zbog toga što je imalo impresivan učinak to ministarstvo u prethodnom periodu, ako ne i zbog toga što je imalo njegovo postojanje značajne efekte na život u Srbiji, ali je imalo neku vrstu i te kako dobrog pokazatelja – za šta se to Srbija zalaže danas i kakav odnos želi da ima prema nacionalnim manjinama.
Naime, više nemamo Ministarstvo za zaštitu manjinskih i ljudskih prava. Dakle, nema više ministarstva koje će posebno da vodi računa o pravima manjina, pri tome, za razliku od njih, ja ne želim da kažem da su ugrožena prava manjina u našoj zemlji, ali je svakako bilo potrebno da mi kao signal pošaljemo i pripadnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih i svima u svetu, da smo mi zemlja koja će, sem deklarativnih zaštitnih normi u Ustavu Republike Srbije, sem kogentnih normi u Krivičnom zakonu i u nekim drugim zakonima, i posebnim organom državne uprave štiti prava nacionalnih manjina, jer je to od vitalnog interesa i vitalnog značaja za našu zemlju. Ova vlada je to zaboravila i takvu mogućnost izbrisala.
Da je reč samo o podeli srpskih resursa, i ništa više, pokazuje i činjenica što ste jednu široku oblast, iz dela koji se odnosi na rad i socijalnu politiku – zapošljavanje ili materijalno obezbeđenje nezaposlenih, prebacili u kategoriju delokruga rada ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Jer Mlađan Dinkić mora da ima toliko širok delokrug rada, on mora da bude ministar za sve: ministar za javna skijališta, iako je određeno ministarstvo za trgovinu, on mora da bude ministar za zapošljavanje, mora da kontroliše kompletno tržište, mora da kontroliše kompletan proces privatizacije. Videli ste i sami iz tri ministarstva, čak, preuzima sve zaposlene i kompletnu njihovu infrastrukturu.
Postoje neke čudne stvari u samom zakonu. Nigde nema u nadležnosti i ingerencijama Ministarstva unutrašnjih poslova, ono što je jedna od ključnih nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova –nema zaštite bezbednosti Republike Srbije. To je, kao što vi znate, pre svega zahvaljujući posebnim službama kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, a koje deluju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova u području zaštite bezbednosti Republike Srbije, što je prioritetan zadatak jednog od najznačajnijih ministarstava u Vladi Republike Srbije. Toga ovde nema, možda zato što neko misli što Ministarstvo odbrane može da preuzme sve. Apsolutno je nemoguće da preuzme sve.
Apsolutno je nemoguće da Ministarstvo odbrane može da se bavi u potpunosti radom stranih obaveštajnih službi i da ga ono pokriva obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, to je u najvećem delu u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, čega ovde u Predlogu zakona nema.
Kada sam rekao da imamo glomaznu državnu upravu, ne računajući samo 22 ministarstva koja predviđa zakon, mi danas imamo predlog za mnogo posebnih organizacija, mnogo posebnih organizacija za koje nismo u stanju da pronađemo pravi razlog postojanja. Mi imamo ministarstvo za infrastrukturu – nekome je smetalo (pogledajte čime su se oni, u stvari, bavili) da to bude Ministarstvo za kapitalne investicije, iako nikakve razlike nema u odnosu na Ministarstvo za kapitalne investicije, sem što će neko da kaže izdvojene su im telekomunikacije.
A telekomunikacije su drugim lex specialis, dakle, specijalnim zakonima – ta materija je potpuno prepuštena drugim nadležnim državnim organima, i RATEL-u I RRA, a najmanje ima veze to sa bilo kakvim ministarstvom. To što oni govore određivaće opseg frekvencija gde će ko i kako da radi, na kojoj frekvenciji – u nadležnosti je ministarstva za telekomunikaciju. Pa to je nemoguće. To neko mora da vas obavesti, zato što je zakon propisao drugu obavezu za druge nadležne organe u toj sferi društvenoj.
A istovremeno, ministarstvo za infrastrukturu nije moglo da se nazove ministarstvom za saobraćaj i urbanizam, jer, valjda, to nije dovoljno moderno, ili ne znam šta već. A, nemojte da se zove za kapitalne investicije da bi ispalo da je Boris Tadić nešto promenio – eto, on se ne slaže sa kapitalnim investicijama, pa je sad Velimir Ilić ministar za saobraćaj i urbanizam. Kao da tu ima nekakve razlike. Kao da se tu nešto suštinski menja. Ne menja se ništa, osim što se samo gleda ko će koji svoj ''feud'' da uzme.
Ovaj zakon nije pravljen kao opšti akt prema kojem u budućnosti treba da se ponaša i oformljuje bilo kakva vlada. Ovaj zakon je pravljen po pojedinačnoj volji, zahtevima i željama budućih ministara i stranaka koje su učestvovale u dogovoru Vlade Republike Srbije. To je toliko jasno da bukvalno onaj ko samo letimičan pogled baci na tekst zakona biće mu sasvim očigledno.
Mi u okviru posebnih organizacija, kada sam govorio o ministarstvu za infrastrukturu, imamo agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Amandmani poslanika Srpske radikalne stranke, video sam i još nekih poslanika, jasno nameću pitanje na koje teško da ima odgovora – šta će nam agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave ili agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, kada je to posao organa državne uprave na republičkom nivou.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, dakle sve o čemu govorite, nalazi se u okviru delokruga, u članu 10, ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u potpunosti.
Šta će posebna agencija mimo ministarstva, sem da bi bilo još 50 zaposlenih, još 50 iz neke stranke da nađe utočište, još 50 njih da plaćaju predstavnici građana Srbije, dakle, građani Srbije da plaćaju, da se narodu uzme što je moguće više?
Šta je suština, šta će nam onda ministarstvo? Šta je to što ne može da radi ministarstvo, a može da radi ta agencija?
Je l' ima neko ko to može da kaže? Nema nikoga. Al' nije ni važno. Važno je da je sada nastala tuča oko agencija. Zašto sam pomenuo ove dve?
Jer, pažljivo ako čitate amandmane predstavnika vlasti, agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave je samostalni organ na nivou lokalne samouprave, međutim, ko je, naravno, primoran da sarađuje sa ministarstvom za infrastrukturu, ali je stigao takođe amandman predstavnika režima koji kaže da i ta agencija mora da bude vezana za ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, to jest za koga, za njegovo veličanstvo lično, za Mlađana Dinkića. Je l' ima još nešto da vežete za Dinkića i za Đelića?
Je l' ima još nešto da im se da u ovoj zemlji?! Je l' ima neko nacionalno bogatstvo, je l' ima neki resurs kojim oni neće da raspolažu?!
Koliko to glasova malo treba da dobijete, a da dobijete više blaga i više bogatstva koje nikakve veze nema sa onim što je bilo ni u prošlom sazivu, niti sa bilo kakvim intencijama Ustava Republike Srbije, pa čak, ni Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Ali je ovo pravljeno da bi se namirili apetiti svih koji su morali da učestvuju u Vladi.
I, sada je jasno, ne moram da dobijem Ministarstvo finansija, jer ja, evo, sada je važno, neka čuju građani šta je sve dobio Mlađan Dinkić: obavlja poslove državne uprave koji se odnose na privredu i privredni razvoj, ravnomerni i regionalni razvoj, razvoj privrednih društava i drugih poslovanja, povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja, upotrebu naziva Republike Srbije u poslovnom imenu privrednog društva, poslovno i finansijsko restruktuiranje privrednih društava i drugih oblika poslovanja, privatizaciju, stečaj, standardizaciju, tehničke propise, akreditaciju, mere i dragocene metale, strukturno prilagođavanje privrede, utvrđivanje industrijske politike, predlaganje mera ekonomske politike za rast industrijske proizvodnje u celini po pojedinim granama, predlaganje mera za podsticanje investicionih ulaganja.
Pitam vas – a, za šta će vam ministri bez portfelja koji će da prate kako se troši novac iz Nacionalnog investicionog fonda, kada je to već Dinkiću u opisu nadležnosti, kada ste već to stavili Mlađanu Dinkiću u okvire njegovog ministarstva?!
A on da obavlja i druge poslove: unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom, predlaganje i sprovođenje mera u okviru tih odnosa, zaključivanje i praćenje primera međunarodnih trgovinskih ugovora, pa zatim, integralno planiranje razvoja turizma, pa zatim, zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, pa direkcija za mere i dragocene metale.
Pa je l' ima još nešto što biste mogli da date? Je l' ima još neki deo državne uprave da mu stavite na raspolaganje? Je l' može neko da mi pokaže, gospodine predlagaču, gospodine Aligrudiću, da mi pokažete, bilo gde u inostranstvu, dakle, komparativnom analizom, uporednom metodom, kako ste došli da neko ministarstvo ima ovolike nadležnosti koliko ste dali Mlađanu Dinkiću, samo da mi pokažete u kojoj to zemlji na svetu ima.
Ništa drugo ne tražim od vas, samo pitam, u kojoj to zemlji na kugli zemaljskoj ima? Ako ima – Vučiću ti ništa ne znaš!! Ako nema, samo da znamo koga moramo da pitamo za sve i svja u našoj Srbiji.
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo –to, da bi zvučalo kao da ima nešto da radi, pa sad će da se bavi kompjuterima, pa sada će, valjda, da oprema računarskom tehnologijom naše škole, zdravstvene centre, obrazovne ustanove itd.
Šta je posao tog ministra? U skladu sa kojim zakonom će da deluje, u skladu sa kojim zakonom će da radi? Mi, ljudi, nismo doneli osnovne zakone koje smo morali u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, nemamo zakon o odbrani, zakon o predsedniku Republike, zakon o apelacioni, zakon o kasacionim sudovima, a mi ćemo danas da razgovaramo o tome da imamo ministra za telekomunikacije i informatičko društvo. Šta da radi?
Da nateruje firme koje se bave softverskom opremom ili računarima koliko će morati da poklone, koliko će morati reketa da plate državnim institucijama da bi mogle da se pojave na televiziji i da bi mogle da rade određene poslove na nivou Republike. Je l' je to smisao tog ministarstva, koji je drugi smisao?
Kakve veze ima Vlada Republike Srbije sa informatičkim društvom? Ali, ne morate da cokćete pošto mi to govori samo da ništa ne znate.
Spreman sam da se odmah takmičim u poznavanju računara, računarskih programa, softvera i svega drugog, pa ćete ustanoviti da o tome ne znate ništa, ali je pitanje šta će nam ministar za to? To je problem o kojem ne umete ništa da kažete. Ministar koji valjda treba da uključi "Microsoft" i da kaže – e, ajde, malo više, plaćajte programe "Microsoft", do sada niste dovoljno, zato što se to plaća svuda u svetu. Za to treba ministar?
Potpuno je besmisleno, ali očigledno da je i to napravljeno da bi se namirili nečiji apetiti i da bi se pokazalo kako je potrebno na svaki način da se obezbede resursi za sve tri učesnice, odnosno ima ih više, ali za ove tri na najvišem nivou učesnice, stranke u novoj Vladi Republike Srbije.
Kod izbora Vlade, posebno kod Ministarstva vera, to će biti veoma zanimljivo kako vi menjate ministre. To je kao klikere da razbacujete, pa na ''trokiš'' igrate ili ne znam kako: jedan malo ovde, jedan malo onde, pa onaj što je bio u nauci može u energetiku, onaj što je bio u energetici, može malo u veru i crkve, kako god hoćete – sve može. To je na ''trokiš'', tako se to kod nas govorilo.
Ali, nevezano za to, tu postoji jedan nedostatak o kojem smo vam mi govorili, srpski radikali, ovde sa skupštinske govornice više puta, a to je, da nema jasnog razgraničenja tradicionalnih verskih zajednica od onoga što neki nazivaju crkvama, iako je jasno da je reč o sektama ili onim društvenim organizacijama koje nanose veliku štetu svakom građaninu, koje su opasne na najrazličitije moguće načine i koje predstavljaju pretnju po budućnost našeg društva i budućnost naše dece. Tog razgraničenja nema, zato smo mi našim amandmanima pokušali i da taj deo vašeg zakona o ministarstvima izmenimo i popravimo.
Pošto vidim da mi ovo vreme predviđeno za raspravu ističe, ja sam pripremao, sinoć sam imao zadovoljstvo da gledam predsednika Republike, čućete i zašto zadovoljstvo, zarad javnosti moram da kažem, u dogovorenoj i nameštenoj emisiji koju je dogovorio i namestio gospodin Šaper, dogovorio i kako treba, tobože, iz unutrašnjosti da se javljaju neutralni gledaoci, na koje brojeve telefona će da pozovu, ali od lopova sa B92, koji su ukrali 10 i po miliona evra para građanima Srbije, nemojte ni da računate u dinarima, izračunajte samo koliko su onda narodnih kuhinja oteli građanima Srbije, koliko smo obdaništa i škola mogli da izgradimo od para koje je ukrao B92 zajedno sa Mlađanom Dinkićem od građana Srbije. E, samo to da se izračuna...
Ali, da se vratimo sada na to šta je sinoć govorio Boris Tadić. On, naravno, nije izdržao, nego je morao, onako sve glumeći finoću ili ne znam šta, da poslednjih pet minuta posveti Tomislavu Nikoliću. Bilo je, naravno, tih pokvarenih, kao uzgred umetnutih, rečenica i u ranijem delu njegovog nastupa, ali pred kraj se čovek potpuno otvorio. I, kaže Boris Tadić sledeće: "Mi smo se za 24 sata vratili u 1990, u vanredno stanje''. I nisam mogao da verujem. To kaže čovek koji je bio ministar u vreme kada je on uveo vanredno stanje u Srbiji.
Dakle, Tomislav Nikolić je kriv što je rekao da postoji ustavna mogućnost, koju je svojevremeno Tadić iskoristio, a Tomislav Nikolić nije nikada, da uvede vanredno stanje.
I Boris Tadić, ma nije ni važno, nije bio ni u stranci, sada ćete da čujete, gospodine Mićunoviću, kada ste zajedno potpisivali nešto protiv Zorana Đinđića, a nije ni bio u DS, a nije ni važno. Boris Tadić, gospodine Mićunoviću, da li je bio potpredsednik u Veću građana ili je bio ministar ili je bio bilo šta, bio je visoki funkcioner DS koja je zavela vanredno stanje i tiraniju u Srbiji.
A, gospodine Mićunoviću, da vidite koliko vas poštujem, upravo ću sada pročitati nešto što ste vi zajedno sa Borisom Tadićem potpisali, svojevremeno. Doneo sam to građanima Srbije da pročitam, veoma je važno, potpisano je, dame i gospodo, 6. januara 1993. godine, moram da vam kažem da je izvor list "Vreme", oni valjda neće da lažu.

Hoću, gospodine Mrkonjiću. Kažu, slušajte, molim vas: "Ako želimo da sačuvamo našu Demokratsku stranku od novih deoba, moramo otvoreno reći šta je suprotno u njenom biću, njenim idealima i vrednostima.
Pre svega, svaka vrsta puča, u kojem se uzurpacijom stvara faktičko stanje i logikom svršenog čina nameće konačno rešenje, mora biti sprečena. Pokušaj izvršnih organa i administracije da uzurpiraju svu vlast u stranci poznata je odavno kao ona opasna birokratska i autoritarna tendencija protiv koje se bore sve demokratske stranke, pa mora i naša.
Predsednik Izvršnog odbora DS, Zoran Đinđić, deo izvršnih organa i administracije sasvim jasno su ispoljili ove sklonosti, ali nije to ništa. Đinđićeva uzurpacija vlasti u oblasti raspolaganja stranačkim novcem zaslužuje posebnu pažnju. U ranijem periodu prihvaćena je praksa da donatori i sponzori DS dostavljaju ili uplaćuju novac stranci preko Đinđića i kanalima koje kontroliše Đinđić.
Uprkos vidljivim slabostima takve prakse, na to su se vremenom svi navikli. Đinđić je manje-više sam, uz izvestan uvid predsednika Mićunovića, raspolagao tim novcem, tj. prema svojim kriterijumima plaćao angažovane ljude, određivao prioritete, visinu isplate itd.
Često je ljude plaćao neposredno iz džepa. Nadzorni odbor se nije sastajao, ni kontrolisao finansije. Tako je Đinđić istovremeno bio i naredbodavac, blagajnik, računovođa, šef računovodstva i sam svoj kontrolor. Pošteno! Vremenom se navikao na to da je to novac koji samo njegovom zaslugom i angažovanjem ulazi u stranku i da samo on ima pravo da ga raspoređuje, odnosno da niko drugi nema pravo uvida u priliv i trošenje novca.
Pitanje finansija postaje za DS posebno osetljivo i zato što se javljaju ljudi koji izjavljuju da mogu da ulože veliki novac u stranku, ali pod uslovom da se promeni predsednik, dakle, oni odlučuju ko će biti predsednik''.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Molim vas, gospodine Mrkonjiću, moram da pokažem građanima Srbije ko su potpisnici: dr Dragan Domazet, Ljubomir Tadić, otac gospodina Tadića, Boris Tadić, sekretar glavnog odbora DS – to je onaj koji sinoć izjavljuje da je Zoran Đinđić uneo velike reforme. Vidimo da je Zoran Đinđić posebno reformisao finansijski sistem unutar DS. Hvala Borisu Tadiću i na tim informacijama.
A nisam vam rekao šta još piše, samo u jednoj rečenici kaže – u svom pohodu na mesto predsednika Đinđić je primenio model Osme sednice SK Srbije i ranijih komunističkih kampanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim, ne znam da li je u pravu Boris Tadić ili nije. Ali, neko je očigledno lopov ili je neko očigledno lažov. Sad, šta je tu?! Ili je jedno Đinđić ili je drugo Tadić. Pa bi bilo dobro da na ta pitanja odgovori predsednik Republike, a onu vrstu glumatanja u kojoj će da kaže da je za Srbiju bilo veoma opasno to što je izabrala čoveka kojeg je narod izabrao, pokazuje i probleme sa ličnom sujetom i kompleksima predsednika republike, koji ne može da prežali činjenicu što HDZ koji je bio na njegovoj listi, SDP i DS, sve tri stranke zajedno nisu mogle da budu ni blizu SRS, da je to njegov veliki problem, da ga mnogo muči, ali mu obećavam da će ga ti problemi mučiti još više, jer pobede srpskih radikala biće sve ubedljivije i, rekao bih, izražene neuporedivo većom razlikom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da obradujem gospodina Pastora, čini mi se da nije pročitao predložene amandmane. SRS je podnela amandman kojim se uvodi mogućnost postojanja ministarstva za ljudska i manjinska prava. Mi smo mislili, gospodine Pastor, na vas i na sve druge pripadnike manjina u Srbiji. Zato smo podneli taj amandman, a nadam se da nećete izbeći da glasate za taj amandman, samo zato što ga je podnela SRS.
Prosto, čini mi se, da, ponekad, pojedini poslanici imaju nekakav apriori stav, odbijajući, prema SRS, a da ga ničim ne potkrepe, da ga ničim ne obrazlože. Malopređašnji govornik je rekao kako je bio najtužniji dan ponedeljak i utorak za njega i njegovu poslaničku grupu. Za Srbiju je to bio najradosniji dan, dok ga neki nisu vratili u prošlost, u prošlost od 2000. godine, tragičnu za Srbiju, od kada je mafija počela njom da upravlja.
Voleo bih da mi kažete šta je bilo nedemokratsko u svemu. Jesmo li mi pominjali hulahopke i čupanje ušiju ili je o tome govorio Šutanovac?! Jesmo li mi pominjali i izmišljali ubice ili je o tome govorio Dinkić?!
Jesmo li mi govorili nekakvim čudnim imenicama koje strašno ružno govore o nekim ljudima ili su to govorili predstavnici vladajućih stranaka?! A, šta vam je tu onda smetalo kod srpskih radikala? Zbog toga što smo demokratskim putem, ne spaljujući Skupštinu, izabrali predsednika Narodne skupštine?!
Mogu da vas razumem da vam je smetalo to što smo u jednom trenutku poverovali Vojislavu Koštunici. To je možda moglo da vam zasmeta. Zato što se pokazalo da Vojislavu Koštunici ne treba verovati nikada i ni za šta, zato što sve što kaže u stanju je da preokrene na drugu stranu!! On je za četiri dana, pa nije čak ni četiri dana, tri dana, od utorka ujutru do petka ujutru, od jedne saradnje koja je važna za Kosovo i Metohiju preokrenuo u potpuno suprotnu, takođe saradnju, zbog tobože Kosova i Metohije.
Oni koje je gospodin Aligrudić tako ispravno nazivao izdajnicima i špijunima, iznenada su postali najveće patriote. Za samo tri dana, a gospodin Aligrudić još nije povukao svoje reči da su oni izdajnici i špijuni, što znači da možda za tri dana ponovo isto to kaže, možda i danas, ko će ga znati, dug je dan.
Molio bih vas da nas ne petljate u te priče Aligrudićeve o izdajnicima i špijunima, mi smo to davno rekli, mi to mišljenje ne menjamo, a ni u priče o čupanju ušiju gospodinu Aligrudiću, mi to nikada nećemo da mu radimo. Ja sam mu čak garantovao da ću da ga branim od Šutanovca, da ne brine, tako da se ne sekirate. Mi smo ovde najracionalniji i najrazumniji faktor u Narodnoj skupštini.
Mi ćemo voditi računa o pravima nacionalnih manjina i o tome da Aligrudiću niko ne čupa uši, o tome da ne mora baš svaki dan da menja mišljenje o špijunima i izdajnicima, i o tome da se jasno zna šta su gospodin Tadić i Mićunović govorili o Zoranu Đinđiću 6. januara 1993. godine, kako ''hara'' kasu DS i kako je preuzeo sve finansije u svoje ruke i iz džepa to sam određuje, šta i kako.
Ali, dame i gospodo, dragi prijatelji, to sve nema veze sa SRS. Još da nam kažete da imamo uticaja na list ''Vreme'', pa taman da vam poverujemo.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, ovaj zakon o ministarstvima je pravljen da bi se zadovoljili afiniteti Borisa Tadića, Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunice! Ovaj zakon nije pravljen za građane Srbije i nije pravljen za državu Srbiju!

 Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao drugu priliku da intervenišem.
Reč je o povredi Ustava Republike Srbije, a želeo sam u okviru mog izlaganja, kao predstavnika poslaničke grupe, da vam o tome kažem nekoliko reči, ali moraću sada. Naime, sinoć je predsednik Republike Srbije Boris Tadić, ne prvi put, prekršio Ustav Republike Srbije, član 13. stav 2, gde se govori o neophodnosti brige države Srbije za sve svoje građane i državljane, koji se danas nalaze u inostranstvu, a ranije se govorilo o tome da mora da se vodi računa o svim njenim građanima i državljanima, inače.
Boris Tadić je sinoć na najbrutalniji način pokazao kolika je kukavica i koliko je mali čovek.
Naime, u emisiji u kojoj niko nije mogao da mu odgovori, jer on voli da ide u emisije u kojima niko ne može da mu odgovori, Boris Tadić je napao poslanike SRS, ali i predsednika SRS Vojislava Šešelja, rekavši kako neki tamo nose nekakve majice, simbole Srbije, koja je osramotila svoje ime '90. godina.
Boris Tadić je mnogo više od sramote za Srbiju. Da mi imamo predsednika Republike on bi svakoga dana sazivao sastanke i pitao – a kako je Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, treba li mu neka pomoć i podrška od države Srbije?
Šta je to što država Srbija može da učini za svog građanina lidera najveće partije svoje zemlje, za koga znamo da nema nikakve ozbiljne optužnice, jer smo mi sami pisali protiv njega.
Da imamo predsednika Republike, on bi znao da mi nismo nekulturno odeveni: da mi dođemo u odelima, a majicu obučemo, kao simbol preko košulje i kravate, da bismo pokazali koliko i volimo i poštujemo Vojislava Šešelja, jer Vojislav Šešelj je čovek koji je danas pet godina u pritvorskoj jedinici. On je jedan od najhrabrijih ljudi.
On je pet godina u pritvorskoj jedinici i ni na jedan način nije popustio i ničim Srbiju nije razočarao. Ni protiv koga u Srbiji, ni protiv jednog srpskog vojnika nije rekao ni jednu jedinu reč! Ni protiv jednog časnog dobrovoljca, koji je svoj život položio na oltar otadžbine nije rekao ni jednu jedinu reč! Svoju kožu nije spasavao, tako što bi tuđu na šiljak stavljao!
Boris Tadić se drznuo da napada Vojislava Šešelja i najveću poslaničku grupu. On se drznuo da napada zato što je mali čovek. Zato što on ne sme da izađe da sučeli ideje i drugačija mišljenja. Zato što sme samo sa svojim istomišljenikom gde će da glumata, tobože, veliku brigu i zabrinutost za našu državu.
Vojislav Šešelj – bilo da se neko slaže sa njegovom političkom ideologijom ili ne, mi srpski radikalni, njegovi sledbenici, ali govorim i o ljudima iz drugih političkih stranaka, oni imaju poštovanje prema tom čoveku, jer pokazuje principijelnost i hrabrost, odlučnost, odanost otadžbini što je najvažnije.
Jer, njegova ljubav prema Srbiji i prema srpskom narodu je veća i važnija od bilo kakve njegove želje: i da bude zajedno i sa decom i sa porodicom i svim drugim, jer Srbija mu je preča i ono što će se u budućnosti govoriti o njemu i o njegovom delu.
A, o Borisu Tadiću neće se govoriti ništa. Sem, možda, činjenice da je, pošto sam još nešto zaboravio da pročitam, dozvolićete mi...

Hvala vam, gospodine Mrkonjiću.
Ovo je važna istorijska građa iz istorijske arhive. List ''Vreme'' je objavio, da ne mislite da je neko ko pretpostavlja, dakle, kada su gospodin Mićunović, Domazet, Vučković, Ljuba Tadić, Boris Tadić, kao glavni sekretar Demokratske stranke potpisali, sledeće, primera radi – Zoran Đinđić mirno izjavi novinaru ''Nina'' da političari ne treba da se bave biznisom, kao ni biznismeni politikom.
Istovremeno, na Izvršnom odboru Demokratske stranke Zoran Đinđić ucenio je sve prisutne zahtevom da na drugo mesto izborne liste za Beograd dođe Slobodan Radulović, direktor ''C marketa'', sa obrazloženjem, da on, Đinđić, upravo želi, opredeljujući se za takvu koncepciju i ljude, da Radulović bude znak raspoznavanja Demokratske stranke.
To je ovaj šef stečajne mafije za kojim je raspisana poternica i koji se danas nalazi ko zna gde!
A, ovo je Boris Tadić pisao Zoranu Đinđiću. Ovo su sve istorijska dokumenta, istorijska građa, arhiva. Mogu da vam čitam još imena ko je tu potpisao...Bora Kuzmanović, Velimir Simonović.