Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam slušao, ne znam što je gospodin Jovanović ovoliko nervozan, iako mu je gospodin Nikolić jasno rekao da je Srbija suverena država ali da se zalaže za neke druge integracije, one koje nam neće otimati teritoriju Kosova i Metohije, kao što nam ove vaše otimaju.
Moram da vas upozorim, gospodine Jovanoviću, slažem se, neće srpski parlament biti parlament bilo čije gubernije, pa ni ruske. Ali, neće biti ni produžena ruka balističke bande, koju vi predstavljate ovde u centru Srbije i kojoj pomažete na svaki način da nam otcepi Kosovo i Metohiju.
Drugo, dame i gospodo narodni poslanici, dojadilo mi je da slušam vaše gluposti. Dojadilo mi je da slušam da nam držite vi predavanja o demokratiji, da nam vi držite lekcije o demokratiji. Mi, koji dobijamo šest puta više glasova od svih vas zajedno u toj skupini, pa sad nekoliko poslaničkih grupa od vas nastalo, mi nismo demokratski predstavnici, a vi ste zato što imate balističku podršku, ali ne u raketama nego podršku od balista, da bi ljudi bolje razumeli – Čekua, Tačija i svih ostalih koji vas finansiraju i koji vam daju novac da razarate državu Srbiju. Vi ćete da nam pričate o demokratiji nešto.
Kažete ovde – vi ćete da budete čuvari demokratskih prava u ovoj skupštini. Vi, koji ste razorili demokratiju Skupštine Srbije, koji ste uneli diktaturu na velika vrata, koji se hvalite spaljivanjem parlamenta, vi koji u svakom bogovetnom trenutku jedino što znate da ponavljate to je 5. oktobar i 12. mart.
Moram da vam kažem, 5. oktobar sam stalno slušao šta je. Ja znam da neko kaže ubistvo Zorana Đinđića, onda bih znao. Izvinite, ne moraju svi ljudi u ovoj zemlji da precizno znaju apsolutno svaki datum. Da, tragičan je događaj što je ubijen Zoran Đinđić. Ne zaboravite, ubijen je u vreme vaše vladavine, dok ste vi ''slučajno'' bili na skijanju.
Gospodine Jovanoviću, da vas podsetim, danas je jedan od optuženih, baš danas – jutros, tako smo videli, da li je to bilo juče ili danas, rekao da ste vi nabavili oružje za ubistvo Zorana Đinđića. Nisam ja rekao, gospodine Jovanoviću. Ne kažem da je to istina, gospodine Jovanoviću, samo kažem da to danas govore, a prečesto pominjete taj datum, ja ga nisam nabavljao, niti bilo ko iz Srpske radikalne stranke. Vi, gospodine Jovanoviću, nemojte o tome pridike da nam držite. Ali, još nešto, te ideje o kojima govorite, koje vi zastupate, nama nikada neće biti prioritet. Podrška balistima – nikada je neće prihvatiti SRS.
Pamtim dve izjave Zorana Đinđića, ne mogu više da ih se setim. Jedna je: "Kome je do morala nek' ide u crkvu". To nikada neće biti politika SRS, nego će biti visokomoralna, ozbiljna i odgovorna politika.
Pamtim joše jednu rečenicu Zorana Đinđića, radnicima, odnosno rudarima u Borskom rudniku: "Ne morate vi da radite u rudniku. Pa, šta sad, dobili ste otkaz. Posadite kikiriki. Gajite kikiriki pa ćete da živite od kikirikija". Politika kikirikija nikada neće biti politika SRS. Naš sistem vrednosti nikada neće biti sistem vrednosti kikirikija. Ali, to je demokratija da vama nemoralni kikiriki bude sistem vrednosti, a da nama neke druge vrednosti budu neuporedivo važnije. Nemam ništa protiv što je vama kikiriki stub sistema vrednosti, umesto radnika i rudara da rade svoj posao, kikiriki je mnogo važniji. U redu je to, ali nemojte sve da nas terate u to.
Imamo jedan problem danas u Srbiji. Želeo sam na to da izađem, da odgovorim malo ranije. O njemu je ovde govorio jedan narodni poslanik, mislim da je gospodin Čanak. On je ovde rekao: ja sam naročito srećan što danas vidim dve Srbije, jednu ovde – jednu onde. Pa sada treba da se pobijemo, otprilike. Mi smo ozbiljni i odgovorni ljudi, ne smemo da se pobijemo. Ne smemo to da radimo, ne zbog nas ovde, mi ovde i možemo, radovao bi se narod, gleda nas i jedne i druge kako trošimo vreme zato što nismo u stanju da uradimo pametnije stvari za njih. Ne sme narod to da radi. Zato Srbija ne sme da se deli na ta dva dela kako neki zamišljaju.
Zato je normalno da svi učestvuju u raspodeli potpredsedničkih mesta, da svi daju svoje ljude za skupštinske odbore, a ne, ne sviđa nam se što je danas vas više pa mi nećemo da vam damo legitimitet.
Pa, sutra kada vi pobedite mi treba da kažemo – e, nećemo da ulazimo u Narodnu skupštinu jer vaša Narodna skupština nema legitimitet. Dokle tako? Dokle sukobi u Srbiji? Dokle svađe? Dokle sprečavanje drugačijeg mišljenja i nepoštovanje drugačije političke volje, drugačije političke argumentacije. Vreme je da se to u Srbiji zaustavi.
Mi hoćemo normalnu Srbiju u kojoj će politički protivnici na elementarnom nivou da sarađuju, u kojoj ćete vi da dođete i da kažete – da, ja Čedomir Jovanović sam za nezavisno Kosovo, ja Čedomir Jovanović sam protiv Srbije, mislim da je bolja Srbija bez Kosova i Metohije. Mi da kažemo – to je protivustavno, nema pravo to da radi, ali izrečeno je u Parlamentu i za ono što je izrekao u Parlamentu ne može da snosi krivične sankcije. Naše mišljenje je drugačije. Mi mislimo da je Srbija ona teritorija koja sadrži Kosovo i Metohiju u svom sastavu. Onda vi kažete – ja vas ne volim zato što ste protiv mojih balista Čekua, Tačija. Mi vama kažemo – mi vas ne volimo, zato što volite vaše baliste koji su za otcepljenje naše teritorije, i tu nema velike filozofije. Tada su odnosi najčistiji i najpošteniji, a ne – neću da razgovaram sa vama jer ste vi takvi i takvi. Ne morate!
Replika je u pitanju. Ne znam da li ste primetili, ne znam zašto ste toliko nervozni. Gospodin Nikolić je malopre dozvolio i čak vratio vreme na početak i rekao gospodinu Jovanoviću da može da govori koliko god hoće. Vidim da vas bole i pogađaju moje reči, zato što su istinite, zato što kada ste vi vodili Parlament, niste vodili Parlament nego ste se u njemu, nažalost, ponašali kao na stočnoj pijaci, tako ste se odnosili prema narodnim poslanicima, na kilo žive vage ste ih kupovali, na kilo žive vage prodavali, od poslaničke grupe Branislava Ivkovića, izbacivali poslaničku grupu DSS, poslanike svih drugih političkih stranaka. Vreme stočne pijace u Narodnoj skupštini Republike Srbije je prošlo, a vreme balista u Skupštini Srbije nikada neće doći.

Ako mi dozvolite, javio sam se za repliku. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo slučajno da se na ovakav način osporava demokratska procedura izglasavanja predsednika jednog parlamenta, u ovom trenutku srpskog parlamenta. Nije nimalo slučajno. (Ako je reč o ovom gospodinu…i jedan rumunski građanin u biznisu su zajedno, preprodaja kola. Izvinjavam se gledaocima i narodnim poslanicima, to je samo zbog nepažnje jednog istaknutog demokrate koji neka kola preprodaje, pa tako zarađuje, malo vara građane.)
Da objasnim o čemu je ovde reč. Jeste, nekima smeta stabilnost u Srbiji, neki bi po svaku cenu, sad da razgovaramo vrlo ozbiljno, da ne pričamo o njihovim kerefekama svakodnevnim, nekima smeta bilo kakva stabilnost u Srbiji, nekima smeta bilo kakva institucija. Vrlo je prost razlog, nije nikakva posebna zavera. Taj prost razlog se ogleda u sledećem – ti koji pomažu one koji se predstavljaju kao demokratska Srbija žele otcepljenje Kosova i Metohije, žele da uzmu deo teritorije Republike Srbije. Njima ne odgovara da ovaj parlament funkcioniše, njima ne odgovara da Skupština Srbije uopšte postoji.
Vratićemo se na ubistva, da ne zaboravim, gospodine Jovanoviću, da vam odgovorim oko toga, pa kada ih budemo prebrojali, prebrojaćemo ih više u vaše vreme, nego u ono prethodno, ja osuđujem svako, i u vaše i u ono prethodno vreme. Ali ćete na kraju da vidite da, čak, i kada brojite ljude ubijene i slučajeve mnogo više ćete imati da ih brojite u vaše vreme, sve sa Milanom Pantićem, novinarom, ubijenim u vaše vreme, pa još nikad pronađenim, isto kao ubijenim Slavkom Ćuruvijom, tobože u naše vreme, ako tako vremena nazivate.
Da ne pričam o Gavriloviću, za koga se ne zna ko ga je ubio, a postoje osnovane sumnje da su neki politički akteri umešani u tako nešto.
Da ne pričamo o tome da, kao što vidite, postoje ozbiljne indicije da su neki političari, i to bliski prijatelji Zorana Đinđića, umešani u njegovo ubistvo. Optuženi danas o tome govore, o naoružavanju ubica itd, ako su to ubice ili možda neki drugi ljudi, ko će ga znati.
Ali ja sam došao da vam objasnim, pre svega, da građanima kažem zašto se povela ta hajka i haranga i protiv Tomislava Nikolića i protiv Narodne skupštine. Zato što njima ne odgovara da Srbija može da pruži bilo kakav legitiman i legalan odgovor njihovoj ilegalnoj akciji otimanja naše teritorije. Jutros su odmah, na televiziji B92, na toj njihovoj agenturi, pokazali sve najgore, ispričali sve što su mogli najgore o Tomislavu Nikoliću, o Skupštini Srbije, o svemu. A zašto? Znaju oni da će kad-tad morati kriminalni računi da se plate pred nadležnim državnim organima.
Ja sam, poštovani prijatelji, doneo ovde da vam pokažem nešto što još niste videli. Pričali smo o ovome, ali niste videli, sa sve potpisom sam doneo. Ovo vam je ugovor o zakupu, Narodna banka Jugoslavije iz Beograda, Kralja Petra, koju zastupa guverner Mlađan Dinkić i RDP - Radio B92, koga zastupa direktor Saša Mirković. Ugovor zaključen na 10 godina, pokazuje vam ovde, za zakupodavca Mlađan Dinkić i potpis – Dinkić Mlađan, a ovde Saša Mirković, ovaj se ćirilicom potpisao, a ovaj latinicom. Možete jasno da vidite, kopija originalnog, ali kriminalnog ugovora. Naime, cena zakupnine je šest puta manja od cene koja se može dobiti odmah na tržištu, istog trenutka u jednom od najekskluzivnijih i najboljih prostora na Novom Beogradu, na deset godina, na ogroman prostor koji je iznajmljen.
Reč je o 3.474 kvadratna metra. Po toj računici više od 11 miliona evra su ukrali zajedno. Jedanaest miliona evra?! Htedoh da vas pitam, dragi prijatelji, da li je to neka magična cifra kod vas 11 miliona evra? Ovi sa B92 ukradu 11 miliona evra, ovaj ''vojvoda od Meridian banke'' 11 miliona evra!! Da li ima kod vas neko manje od 11 miliona evra da krade? To je sistem vrednosti koji hoćemo da rušimo i to je sistem vrednosti protiv kojeg se borimo. Dosta kikirikiju, vojvodama od Meridian banke, dosta pljački B92 i Mlađana Dinkića, i to je ono što u Srbiji mora da se menja.

Dame i gospodo, oprostite, gospodine Baraliću, dame i gospodo narodni poslanici, nisam naročito pametan da sve zapamtim, pa sam malo zapisivao od onoga što je rekao gospodin Batić. Dakle, gospodine Batiću, u Rambujeu niko od predstavnika SRS nije bio i bili smo protiv osmeha i svega drugog. Što se tiče SRS, nikada nećete naći bilo čiju izjavu predstavnika srpskih radikala da smo negde pobedili NATO pakt ili bilo šta drugo.
Naprotiv, mi smo kritikovali Kumanovski sporazum, pa i Rezoluciju 1244, koju vaši prijatelji posle toga nisu hteli da ispune. Još nešto, Vi kažete, gospodine Batiću – a tada su finansirani projekti ilegalni na Kosovu i Metohiji. Jesu, vrlo slično onome danas, samo je danas mala inverzija. Danas oni finansiraju vas. Nikakva posebna razlika. Ranije su ih neki spoljni krugovi finansirali, a danas oni finansiraju vašu koaliciju.
Pitam vas da li smete vi da kažete građanima Srbije ko se od vaših članova sretao sa Tačijem i Čekuom. Šta ste radili to u Prištini? Šta ste radili tamo sa albanskim separatistima? Ko je tamo išao i na koje razgovore? Zašto o tome ne pričate građanima Srbije, zašto ih ne obaveštavate o tome? Kažete – pričao je Agim Čeku, doduše, prekjuče na HRT i nacrtao vas i rekao da ste vi budućnost, ne vi lično, nego koalicija kojoj pripadate, da je to budućnost Srbije. Poštujem, da to misli Agim Čehu, ali dozvolite mi da se ne slažemo.
Mislim da u Srbiji političku budućnost nikada ne mogu da imaju oni za koje Agim Čeku misli da imaju političku budućnost. U tome se i te kako razlikujemo.
SRS je bila jedina u Narodnoj skupštini koja je bila protiv plana Ahtisari-Černomirdin.
Sve Dosovske stranke u to vreme, prva DS, svojim javnim saopštenjem, pročitanim u Dnevniku TV Srbije podržala je plan Ahtisari-Černomirdin i Kumanovski vojni sporazum, koji je bio delimična kapitulacija.
Ali, čudi me da je DS delimično podržala, ona bi kompletnu kapitulaciju, zato ste vi verovatno bili nezadovoljni. Bili ste nezadovoljni i zbog Rezolucije 1244, koja je ipak govorila o suverenitetu SRJ, odnosno da je KiM sastavni deo suverene teritorije Republike Srbije.
Nemam nikakav problem da vi govorite o tome šta su u to vreme radili ilegalno Koljgeci i svi ostali. Jeste, bilo je mnogo problema i u službama bezbednosti, i u Vojsci, i u političkom vrhu i na svakom drugom mestu, ali su oni radili tada ilegalno i oni su znali da treba da se čuvaju i plaše legalnih i legitimnih srpskih vlasti koje štite svoju teritoriju i svoj narod od terorizma.
Danas su teroristi postali vojnici, tako bar kaže ovaj nekrunisani kaplar na Solanuu. On kaže da je čuveni i najveći terorista Agim Čeku, istaknuta vojničina, kad ga je ''slučajno'' sreo u magli, zbog magle, na aerodromu u Skoplju. To je potpuna istina. Čak se i sam pohvalio rekavši – sreo ga je, to je bilo samo u prolazu, slučajno se našli.
Kažete, gospodine Batiću, tad je krenulo najveće iseljavanje. Tačno, a da se danas možda Srbi ne naseljavaju na KiM zato što im vaši prijatelji Čeku, Tači, kad kažem vaši, ne mislim na vas lično, čine tobož velika dobra dela. Ne, gospodine Batiću, tek danas beže i sklanjaju se i nemaju nikakvu nadu u povratak, pogotovo ako Kosovo dobije nezavisnost.
Znam da je vama najlakše da sve svedete, zato što je svima koji su, kako sebe nazivaju, na onoj strani, mozak betoniran negde u 1995, 1998. ili ne znam kojoj godini i vi i dalje mislite da je ovo 1998. ili 2000. Sedam godina je prošlo od spaljivanja Skupštine, sedam godina je prošlo od trenutka kad ste linčovali neke ljude, tukli neke novinare i tako dalje, na ulicama Beograda.
Sedam godina vladate, sedam godina niste promenili ono što ste hteli. Opet smo vam mi krivi za nešto od pre 15, 20 ili ne znam koliko godina. Hoćete ko Broz da vladate 88 godina ili da živite 128 da biste mogli da vladate 88, ako je on vladao 40 ili 35. O čemu je ovde reč?
Vi govorite o podeli na patriote i izdajnike. Vi je pravite svakog dana, vi ste tobože nekakvi napredni evropejci, mnogo pametni, obrazovani, mnogo ''fensi'' i ne znam ni ja šta, a mi smo retrogradne, konzervativne snage. Mi imamo predsednika Srbije, kaplara "mali od Solane", dakle, kaže danas – progresivne snage da pobede. To je najgori CK rečnik iz 1955. godine. Je l' tako?
Vidim da se slažu neki koji to nikada javno ne bi rekli. Najgori CK rečnik – progresivne snage i retrogradne snage!! To vam govori predsednik Republike. Je l' o tim podelama govorite? Nemojte nama da govorite o podelama, kad ih svaki dan pravite. Kad ste malopre izašli i rekli – super, evo, sad se vidi podela na dve Srbije.
Mi, imamo jednu Srbiju i nećemo dve Srbije. Hoćemo da i mi koji drugačije mislimo, koji različito mislimo, da se ne mrzimo i da živimo u jednoj jedinoj, normalnoj i nepodeljenoj Srbiji. I za takvu ćemo Srbiju da se borimo, a ne za dve Srbije, ne za podele i sukobe među nama, a ne za progresivne i regresivne, a ne za napredne i konzervativne, tobože, a da su najregresivniji i najkonzervativniji ili najgori mogući u svakom pogledu oni koji se busaju u prsa da su najmoderniji, najpametniji ili ne znam ni ja kakvi.
Mislim da je došlo vreme da u Srbiji živimo normalno, da poštujemo političke razlike, ali da dalje ne pravimo dublji i dublji rov. To što se mi ovde prepiremo, ni po jada. Nemojte da smetnete s uma da to što je televiziju gledalo pet miliona ljudi u total share, a u više od 15 minuta 3 miliona ljudi, nije važno, i da je 300 hiljada ljudi, nemojte da mislite da sva naša ostrašćenost i sve što smo izgovorili jedni drugima ili svi svima, da to nije ostavilo utisak na građane. Hoćete da se to sutra dešava na ulicama Srbije? Mi to nećemo, mi nećemo da se nikada više ponovi 5. oktobar, da nikada više niko nikoga ne linčuje na ulici, da nikada niko više, nikada, ne spaljuje parlament, nego da imamo normalnu zemlju, da svi normalno živimo i da mislimo o budućnosti naše dece. To je naša politika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim, kada smo već kod raspoloženja, da nikada nisam više osmeha i dobrog raspoloženja video na strani srpskih radikala, nego što je to danas. (Aplauz radikala)
Čini mi se da je tako i kod građana Srbije i kod većine našeg naroda, gospodine Petroviću. Jedino kod vas vidim tužna lica, zabrinuta lica, neka i prilično uplašena.
Ne znam šta su radili i ne znam ko ima desetine miliona evra u jednoj banci u akcijama, ali čujem da će se saznati, a možemo i kasnije o tome da raspravljamo.
Ja sam dužan danas da kažem sledeće građanima Srbije.
Građani Srbije, mi nemamo na dnevnom redu izveštaj zato, poštovani građani, što nema izveštaja i što nemamo o čemu danas da razgovaramo.
Nema izveštaja Pregovaračkog tima, a sigurni smo da će se kada dođe, pretpostavljamo, gospodin Leon Koen, saznati šta je radio Boris Tadić iza leđa naše države i našeg naroda, pa ćemo o tome imati veoma ozbiljnu raspravu. To je on već saopštio javnosti.
Ja sam sasvim uveren da ćemo o tome imati temeljnu i veoma ozbiljnu raspravu u ovom visokom domu.
Dakle, gospođo Vučić, ja vama preporučujem da ne radite onako nedemokratski kako su to oni činili – kada su govorili da je povređen Poslovnik, pa izbace po 50 poslanika napolje; kada su isterali iz Skupštine onoga koji tog dana nije ni bio u Skupštini; kada su činili svakojake zloupotrebe i prava varvarstva, kao, tobože, dođite da glasate za 15 dana o tome da li je povređen Poslovnik ili nije. Nemojte da čekate 15, niti mesec dana, kako se radilo u njihovo vreme, već pokažite da dolazi nova Srbija i da se stvari menjaju u Srbiji, da dolazi do promene u Srbiji (Aplauz radikala)... da građani Srbije s oduševljenjem pozdravljaju te promene, jer ćemo se mi danas izjasniti o njihovim zahtevima i građanima Srbije pokazati kako Srbija ide u budućnost a ne u Čekuovu prošlost. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da građani Srbije mogu da vide ko je nervozan, a zašto, videćete nešto kasnije.
Dragi prijatelji, mi postavljamo ključno pitanje. Mi smo 21. januara u 22 časa i 30 minuta, kada su bili poznati izborni rezultati, a zatim svakoga dana od 21. januara 2007. godine, pozivali sve poslaničke grupe da krenemo u potpuno konstituisanje organa Narodne skupštine Republike Srbije. To je opštepoznata činjenica. Svakoga dana smo to od svih vas tražili.
Da li će gospođa Milošević ili neko drugi da bude predsednik, pa da se odbori naprave, na ovakav ili onakav način, to ste mogli da se dogovorite. Tri meseca se dogovarate, tri meseca pravite Skupštinu, Vladu i ne znam šta se sve niste dogovarali. Sada vam smeta to što se vi niste dogovorili i mi smo krivi zbog toga što se vi niste dogovorili.
Nećemo da budemo mi krivi, neće građani Srbije da budu krivi što vi ne možete oko, ne znam, trange frange ili oko neke politike da se dogovorite. Građani Srbije hoće da imaju Skupštinu, hoće da imaju svoj parlament, onaj koji su izabrali. Oni hoće izveštaj o radu Pregovaračkog tima i imaće ga čim izaberemo predsednika Narodne skupštine Republike Srbije danas.
Izaberemo predsednika, on zakazuje novu sednicu i imamo izveštaj Pregovaračkog tima, pa da vidimo šta je radio jedan član tog tima, šta je radio drugi, šta je radio Guzenbauer, šta je radio ne znam ni ja ko sve i šta se i o čemu raspravljalo, šta su tu radili ljudi, od Vuka Jeremića do ostalih.
Još nešto, kada neki ovde žele da kažu da ih nije briga za Kosovo i Metohiju, moram da postavim jedno pitanje. Izvinite, kome vi to govorite? Da li to govorite vi koje je juče Agim Čeku na hrvatskoj televiziji hvalio kao svoje saveznike i buduće saborce na Balkanskom poluostrvu? Da li to govorite vi koji kažete – da, Kosovo treba da dobije nezavisnost? To govorite nama koji kažemo da ćemo, bez obzira na nasilje ovih vaših pomagača i sponzora, uvek da tretiramo Kosovo i Metohiju kao Srbiju. To je ono što nećemo da vam dozvolimo. Ne možete vi koji ste najgori u Srbiji da držite lekcije boljima od sebe deset puta. Nikada to nećete moći.
Još nešto. Čujem ovde da priča neko o nekom nasilju. Ovde, koliko sam primetio, gospođo Vučić, niko nije glasao ni iz Antalije, a ni sa Sicilije, ni iz Bodruma, ni iz Soluna, niti iz bilo kog drugog mesta. Bar to nisam primetio do sada.
Molim vas da one koji prete, pa kažu – nećemo to da trpimo, pitate da li će da nas biju ako se ponašamo u skladu sa Ustavom, u skladu sa Poslovnikom. Ja se živ od straha tresem kada ih vidim koliko su opasni.
Samo vas molim da ih upozorite da to da nas biju nije baš po Poslovniku, pa im recite da to ne rade, da nema baš smisla, da građani nisu za to glasali.
Molim vas da im pokažete koliko smo mi široki, demokratski orijentisani, stavite to na glasanje, da vidimo kako to izgleda, a neka Agim Čeku i oni koji služe Agimu Čekuu rade šta hoće, ali u Srpskom parlamentu i u Srbiji sluge Agima Čekua da gazduju neće nikada.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovako nešto već ima smisla, kad se govori o politici, kad se govori o nečijim idejama, da li se slažu ili se ne slažu. Bez obzira na sve neslaganje, može neko nešto i da kaže, bez obzira na to da li ima pravo ili da li je smisleno da neko takve ideje zastupa. Ali, bio sam oduševljen malopređašnjim istupom gospodina Petrovića.
Gospodine Petroviću, ja se svaki put posebno radujem kad vidim vašu nakanu da izađete za ovu govornicu. Malo iskolačite oči, počnete da vičete, i onda ste sasvim sigurni da će svi u Srbiji da vas čuju. To što će da vas čuju ne znači da će da odobravaju ono što govorite.
Gospodine Petroviću, ljudi u Srbiji će se danas, makar jedan dan, 24 sata, radovati zato što će 24 sata vama leđa da vide, i vašoj vlasti, zato što će 24 sata da osete slobodu koju 7 godina ne osećaju, 24 sata će da se osete kao ljudi, 24 sata će da kažu – nema onih lopova i zlikovaca koji nas progone, 24 sata će da kažu – nema onih pljačkaša i baraba koji pokradoše sve fabrike po Srbiji, privatizovaše sve moguće i strpaše u svoje džepove. Nema na vlasti 24 sata onih koji imaju 11 miliona evra u jednoj banci u Srbiji; 11 miliona evra jedna vaša lopuža ima, a čućete danas u toku rasprave ko ima. Jedanaest miliona evra, dragi građani Srbije, vredi 10 posto akcija u jednoj banci, 11 miliona evra, građani Srbije, ima jedan poslanik ovde, visoki funkcioner, zvanično, na svoje ime, 11 miliona, ne dinara.
E, dame i gospodo, zato se ja danas radujem. Znam ja da nas čeka velika borba, ne protiv vas, za vas niko nikada ne bi glasao, nego protiv Cobela, protiv para, protiv svih onih koji razaraju Srbiju, protiv njih ćemo da se borimo na izborima i zato nas čeka velika borba i zato je važna naša pobeda, gospodine Petroviću. Zato ćemo da vas pobeđujemo.
Moram da kažem još jednu rečenicu. Smetaju vam ovi ljudi sa kojima ste do juče sedeli i dogovarali se i razgovarali, ovi ljudi sa kojima ste do juče pravili Vladu i govorili da bi to bila najbolja vlada na svetu, sad vam oni smetaju. Jeste li vi sve vreme lagali narod kad ste govorili da bi to bila najbolja vlada? Izgleda da niste baš istinu govorili. Izgleda da niste baš iskreno o svemu tome pričali.
U čemu je problem? Problem je u tome što se ne poštuje, a sad citiram gospodina Petrovića, "volja građana Srbije". Neke stranke u ovoj zemlji ne umeju da shvate kome su građani ukazali najveće poverenje, pa bi, iako su dobili manje glasova, da dobiju neku veću vlast, da dobiju šira ovlašćenja.
Da vas podsetim, gospodine Petroviću, ako ste neobavešteni, SRS je dobila ubedljivo više glasova od vaše koalicije sa koalicijom Rasima Ljajića i Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini. Vaše tri stranke zajedno dobile su 300.000 glasova manje od srpskih radikala. To je volja građana Srbije, gospodine Petroviću. Zato se Srbija danas raduje, a posebno će se radovati kad prava sloboda dođe. Hvala vam.

Dame i gospodo, nisam uzeo reč pre gospodina Jovanovića. Više puta sam se javljao i povodom prvog izlaganja gospodina Petrovića, za ličnu repliku, ali niste mi dali. Samo da stvar bude jasna, inače, siguran sam da u parlamentu koji ne vodi DS svako ima pravo na slobodnu reč i svoje mišljenje.
Dakle, dame i gospodo, gospodin Petrović, predstavnik grupe poslanika Demokratske stranke, Sandžačke demokratske partije i Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini je danas rekao jednu istinu. Inače, sve je izmislio. Naš narod je to rekao drugim rečnikom, a ja neću danas, zbog visokog doma u kome se nalazimo. Mislio sam da je u jednom trenutku zakolačio očima, ali ih je iskolačio.
Gospodin Petrović je rekao jednu stvar na ono o čemu je govorio gospodin Aligrudić, rekao je – nije nam to prvi put. To je tačno, gospodine Petroviću. Nije vam to prvi put. Od osnivanja ste takvi. Od početka ste takvi.
Od početka vam neki Cobel ili Karla del Ponte izdaju naloge. Od početka radite za sve druge, protiv svoje zemlje, i naravno da vam nije prvi put. Siguran sam da većina birača u Srbiji, kada glasa za listu DS, listu na kojoj se nalazi stranka Rasima Ljajića i podružnica HDZ–a u Vojvodini, zna da glasaju za ljude koji bi trebalo da vode računa o interesima Srbije, a ne o interesima Cobela ili bilo koga drugog.
Znam da vi služite samo njihovim interesima i to zna većina građana Srbije, ali nije to problem. Problem je u tome što ste se vi danas drznuli da kažete u jednom trenutku – da li je Tomi Nikoliću stalo da dođe na jednu državnu funkciju 7 ili 10 dana.
Kako Vas nije stid? Ni iz jednog upravnog odbora, nijedna od vaših silnih lopuža nije otišla u sve vreme vladavine, tobože, DSS–a, SPS–a i ne znam koga.
Gledam Olimpijski komitet ove zemlje. To je skup najgorih bandita i lopova. Pravi Glavni odbor Demokratske stranke. Koji god forum da pogledamo, od predsednika Privredne komore Srbije pa nadalje, svi iz DS–a. U kakvoj ste to vi opoziciji? Gde ste to vi? O čemu vi pričate?
Vama smeta kada prihvatamo vaše reči. Pa, mi vas poštujemo, jer ste rekli – mora da se poštuje volja građana. Onaj ko je dobio najviše glasova, mora u konstituisanju Skupštine, kao što vi govorite za konstituisanje Vlade, da dobije te glasove.

Naše vreme, kao što znate, poštovana gospođo Vučić, tek dolazi.

Dakle, gospodine Petroviću, gospodin Nikolić sasvim sigurno ne čezne za funkcijama, već za odgovornošću, da pokaže da u Srbiji može mnogo bolje i više da se uradi za narod i građane, a ne da se radi kao što ste radili – protiv naroda i protiv građana.

Da vam kažem nešto. Javljaju se ljudi iz cele Srbije, ne može se to zaustaviti, oduševljenje je u svim gradovima, jer ljudi vam već vide leđa, ljudi se nadaju da vas nikada više u tolikom broju neće videti. Ne može se zaustaviti radost kod ljudi. Još nešto, ja vas, gospodine Petroviću, izuzetno poštujem. S vremena na vreme mi se učini da mi nešto pripretite kada prolazite, pa me odmah jeza obuzme. Možda sam pogrešno protumačio, izvinjavam se ako je tako. Imam savet za vas. Nemojte više da izlazite za ovu govornicu. Još od kad je Đilas Grola ošamario tamo 1945, pa se Demokratska stranka priključila komunistima, uvek su za nekog drugog radili, nikada nisu za svoj narod i za svoje građane, još od tada, radili. Za vas je savet, malo, gospodine Petroviću, zakolačite oči unazad, razmislite, i vama i vašoj deci, svoj deci Srbije biće mnogo bolje kada radikali budu vladali.

Gospodin Gavrilović je, kao i svaki demokrata, pobegao kao miš, napustio salu, uplašio se, kao što se svaki demokrata uvek plaši svega. Pobegao je u poslednju klupu, izvinjavam se.
Nemojte da mu dobacujete to, ja nikada neću reći za njega ni da je bitanga, niti bilo šta drugo. Nemojte to da mu dobacujete. Neću da se spuštam na njegov nivo. To šta građani Užica o njemu misle – znamo, ali ja ni o tome ovog trenutka neću da govorim. Samo ću da kažem, čak i ako je gore od toga, gospodinu Gavriloviću moram da kažem, na srpskom se kaže lažov, a ne znam kako se to kaže na fini način.
Gospodine Gavriloviću, vi ste u vreme hiperinflacije bili na vlasti, sram da vas bude; Zoran Đinđić je postavio Miodraga Perišića za ministra u Saveznoj vladi kada smo mi bili u opoziciji, progonjeni. Sram vas bilo što lažete naciju ovde. Zoran Đinđić je iz Dafiment banke uzeo 300.000 maraka, a ne mi, srpski radikali. Zato treba da govorite istinu, treba da pričate o tome, krali ste i otimali sve od naroda i građana Srbije. Vi ste uzimali od Danijela Boajera pare, gospodine Gavriloviću, i tada je još počelo, zato ovo nije prvi put, nego ko zna koji put, gospodine Gavriloviću. Zato je to ko zna koji put, zato što vi kada iskolačite oči, kao da svi danas u DS–u imate tvrdu stolicu, mislite da treba neko da vas se plaši.
Prošlo je vreme straha i od vas, gospodine Gavriloviću, oslobađa se Srbija straha od najgorih prevaranata, lopova i kriminalaca, a to ste vi iz DS, najgori banditi koji su Srbijom vladali, najgori ološ koji je bio na vlasti u Srbiji ikada. Ja vam kažem, Srbija zuluma vašeg više neće da trpi, nigde i ni na koji način, nigde i nijednog trenutka. Vi ste ti koji bi da zabranjuju stranke. Vi ste ti koji biste malo da hapsite, malo da bijete, svašta da činite.
Mi vas, gospodine Gavriloviću, nećemo da zabranjujemo. Nećemo da zabranjujemo čak ni poslove onoga kojim se hvalite da ste izdajnici, lopovi, kriminalci i sve ostalo.

Ali, ja znam, gospođo Vučić, da i vi osećate koliko je ovo istinito i koliko je ovo prava stvar za Srbiju da čuje, pa ćete mi dopustiti još koji sekund.
Dakle, ej, bre, lopovi jedni, vi imate ovde jednog koji ima 11 miliona evra! Sram vas bilo, da vi nekome govorite nešto, 11 miliona evra ima na računu. Jel' pobegao? Nit manjih ljudi, nit više para na jednom mestu. Koliko, 10% «Meridijan banke» – 11 miliona evra.
Ja moram da vam kažem jednu stvar, zakolačite oči, pošto nas niste uplašili, nemojte da plašite građane Srbije. Na njihovu sreću, vi o budućnosti Srbije u skorijem periodu nećete odlučivati, na sreću naše dece, pre svega, na sreću naše budućnosti, budućnosti Srbije, a ne budućnosti Cobela i bilo koje unije ili bilo čega drugog. Srbija vas gleda s prezrenjem.
Hvala i vama, gospođo Vučić, zaista ste pokazali kako na drugačiji, pravi demokratski način može da se rukovodi Skupštinom, mnogo bolje i mnogo drugačije od onoga kako su to diktatori, zajedno sa gospodinom Gavrilovićem i ostalima, svojevremeno činili. Hvala vam.

Samo kratko, izneću neke nove argumente, obradovaćete se, verujte mi.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, slatko me je nasmejao gospodin Gavrilović, ne znam da li je i dalje problem sa stolicom ili šta je, ali malo ih zakolačite unazad.
Što se tiče straha, naravno da vi ne treba nas da se plašite, naravno, mi smo demokratski orijentisani, mi vas nećemo da zabranjujemo, mi nećemo da vas bijemo, jer ne možemo, jer ste vi najjači, imate i Cobela koji bi nas tukao. Šta ćete, ljudi, nemojte na taj nivo. Ali, hoću jednu stvar da vam kažem – lopove ima da hapsimo i za Kipar, a u te za Kipar izgleda da su svi vaši umešani, jer vi ime nijednog radikala ne izrekoste.
Ne znam da je na Kipru bio iko od nas, a od vas, bogami, znam mnoge, i to iz vaše vlasti koju ste formirali 2000. godine, tako da se potpuno slažem i prihvatam inicijativu gospodina Gavrilovića.
Gospođo Vučić, vi poznajete Kipar, kao veliki stručnjak, kao pravi ekspert, pravi stručnjak, za razliku od ovih neznalica, ali znate i sami koliko su oni krali. Zbog opštedruštvene opasnosti tih velikih krivičnih dela koje je ova banda činila, molim vas da se dogovorite sa budućim predsednikom, on će vaše savete, siguran sam, prihvatiti, da se stavi na dnevni red Skupštine i rasprava o tome, da vidimo ko je ukrao kiparske pare. Opet ćete, kao kad pogledate Dafinu, kao kad pogledate cementare, kao kad pogledate sve u Srbiji, opet ćete naći ove «žute».
Dosta, bre, više! Dosta više i vaše pljačke i vašeg lopovluka i dosta više vašeg zastrašivanja! Ne plašimo se vas nimalo. Koliko god da vas ima, svi zajedno meni jednom ne možete, a ne ovolikim radikalima, da učinite nešto. Ništa ne možete.
Najgori ste na kugli zemaljskoj. Ima da vas pobeđujemo, i to ne zbog nas, nego i zbog vas, i zbog vaše dece, jer će i vašoj deci biti mnogo bolje kad vi malo zakoračite, vratite se unazad, a neki bolji, pametniji dođu na vaše mesto. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim kako im se nekada naslov knjige sviđa, a nekad im se naslov knjige ne sviđa. To je samo naslov knjige.
Nećete, valjda, knjige da zabranjujete?! Znam da ste ljude slali da zabranjuju knjige, Života Ivanović i Nikola Milošević su bili recenzenti, što se još od Titovog perioda nije dešavalo, zato što biste vi da zabranite drugačiju misao, zato što biste da zabranite svakoga ko bi drugačije da kaže nešto o vašoj vlasti.
Nemojte da pretite i da dobacujete, znam da ste mnogo jaki i hrabri. Nema smisla da narod čuje kako psujete sa govornice i kako niste baš takve demokrate kakvima se u javnosti predstavljate, to kada mi pominjete majku, a da vas obavestim da sestru nemam – imam brata, da vas ne čujem slučajno da ste pokušali da psujete nešto. Dakle, da vas obavestim da samo zlo izbija iz vašeg pogleda. Po Forilo–Brozovoj teoriji, tačno kad vas pogledaju, vide vam zlo i vide vam kako i šta možete da učinite Srbiji.
Ovo je istina, gospođo Vučić, vi znate. Znam da se vi i u ovo razumete. Završavam, pozivam vas da krenete u glasanje, jer kad krenete u postupak glasanja niko ne može da vas prekida, da vam pomognem oko toga.
Što se tiče Srpske radikalne stranke i toga šta ćete se truditi ili se nećete truditi, trudili se, ne trudili se – budućnost je naša, a vama ostaje neslavna prošlost, pa neka istorija sudi o tome ko je šta u prošlosti radio, a za našu decu moraju mnogo bolji od vas da glasaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kao izvestilac. Imam danas, na osnovu člana 9. i 10. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izuzetnu čast da za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije predložim čoveka koji vodi najveću poslaničku grupu u Srbiji, čoveka koji je vodio onu političku stranku koja je dobila ubedljivo najveće poverenje građana Srbije.
Prva rečenicu koju bih naveo, a koja će pokazati u čemu se sve razlikujemo, ne želeći da kažem nijednu lošu reč o drugim predlozima, suštinska stvar je što će naš predlog pobediti – Tomislav Nikolić da bude predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. (Aplauz)
Dajem ovaj predlog zato što Tomislav Nikolić, sa mesta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, neće voditi ovakvu ili onakvu politiku prema ovima ili onima, već će na najdemokratskiji mogući način obavljati svoj posao. Neće zabranjivati nikome da iznosi svoje mišljenje. On će biti taj koji će pokazivati šta sloboda govora u pravom smislu znači. Njemu će biti isti i Dušan Petrović, dok ne dođu izborne kampanje, kao i Aleksandar Vučić, Nataša Jovanović ili bilo ko drugi. Njemu će biti isti gospodin Aligrudić, kao i gospodin Čedomir Jovanović.
I to je ono što danas mogu da kažem. To će mu biti posao u narednom periodu, to mogu danas da kažem, i videće se kako može da izgleda i naš parlament, kao pravi demokratski – gde neće biti glasanja iz udaljenih mesta širom Evrope i male Azije, gde neće da bude otimanja poslaničkih mandata i gde će svako ko misli da treba da se razgovara, o bilo kojem predlogu, dobiti svoju šansu.
Pročitaću nešto, a onda ću dati sebi slobodu i kazati nekoliko reči o Tomislavu Nikoliću.
Tomislav Nikolić je rođen na Sretenje 1952. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je građevinski tehničar, a svoju bogatu radnu karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd–Bar, a radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i u drugim mestima širom bivše Jugoslavije. U firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina, a dve godine je tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Od 23. januara 1991. godine član je Srpske radikalne stranke, u kojoj je najpre izabran za njenog potpredsednika, a na tri poslednja kongresa srpskih radikala, tajnim glasanjem, izabran je za zamenika predsednika. Od 1992. godine Tomislav Nikolić je jedini poslanik, jedini čovek koji je bio poslanik u svakom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije i on je danas čovek koji ima najveće iskustvo u Skupštini Republike Srbije.
Mi, njegovi politički istomišljenici, prijatelji i saradnici, kao i njegovi politički protivnici, znamo da je Tomislav Nikolić čovek koji najbolje poznaje i Poslovnik o radu Narodne skupštine i sve ono što možete da smatrate običajnim parlamentarnim pravom, da ima najviše iskustva, da je uvek prilično smiren i trpeljiv prema svojim političkim protivnicima i smatram da to predstavlja njegov veliki kvalitet u odnosu na sve druge koji bi želeli da dođu na takvu funkciju.
Ja bih samo želeo da kažem da je Tomislav Nikolić, iako ovo nije dogovoreno da se kaže, ali ću sebi uzeti slobodu i kazati, jedan od ljudi koji je pretrpeo najteže moguće verbalne napade u prethodnom periodu. Podsetiću vas, inače, da je reč o čoveku koji je, zahvaljujući ličnoj nesreći, imao veoma težak životni put, koji je sam sebe gradio i obrazovao, a morao je da izdržavao sam i sebe i svoju porodicu. Njegov napredak u ličnom i profesionalnom životu je zaista izvanredan i to je svako ko želi da bude objektivan, na bilo koji način, mogao i morao da primeti.
Moram da kažem da je to čovek koji je u prethodnom periodu uspeo da zadrži osmeh na licu i kada su ga optuživali najbrutalnijim lažima za najstrašnije stvari. Podsetiću vas na strašne laži u kampanji koje je vodila jedna medijska kuća u Beogradu, optužujući ga za tobožnje zločine i drugo. Onda su rekli – puj pike ne važi, pogrešili smo, izvinite, kada su pobrkali četiri meseca koja im se nisu dopala u lažima. To su oni isti koji su mu tobože našli stan, a posle se ispostavilo da je to stan dečaka od osam godina u ulici Svetog Save. To su isti koji svakog dana vode najgore moguće i najprljavije moguće kampanje, a pri tome nisu čuli nijednu grđu reč od samog Tomislava Nikolića, nijednu težu reč na svoj račun.
Nemojte ni da zamišljate koliko je teško to preživeti i koliko je teško istrpeti, ostati veliki i pokazati svima da ste, bez obzira na to, u stanju da praštate.
Znam da Tomislav Nikolić ima veliko iskustvo iz prethodnog perioda u Narodnoj skupštini. Bili smo zajedno 1995. godine, kada je pao ispod stolica i kada je, bukvalno, ma kako to smešno danas nekome zvučalo ili izgledalo, jedva izvukao svoju glavu.
Ali je mnogo teže bilo posle 2000. godine, kada je svakog dana morao da gleda na koji način će se ponašati, ne politički protivnici, nego oni koji su hteli da nas satru u svakom pogledu.
Tomislav Nikolić je i posle odlaska Vojislava Šešelja u Hag, i to posle pisanja optužnice ovde, u Beogradu, bio korektan.
Pet godina posle njegovog odlaska u Hag, nema suđenja jer je Tužilaštvo nespremno, zato što se ta optužnica na brzinu pisala ovde, u Beogradu.
Posle toga, Tomislav Nikolić je uspeo, svojim državničkim odnosom (to je verovatno bilo uzrokovano mobilnim telefonom, pa ste čuli pištanje) da podigne i Srpsku radikalnu stranku i da vrati nadu građanima Srbije da su promene u ovoj zemlji moguće.
Ovog puta hoću da naglasim jednu stvar. Ovo nije glasanje za politički program Srpske radikalne stranke. Ovo je glas za konstituisanje Narodne skupštine i normalno je i logično da sve političke stranke glasaju za onoga ko je dobio najviše glasova na izborima.
Potpuno je normalno da onaj ko dobije najveću podršku dobije tu vrstu odgovornosti, makar u narodnom predstavništvu, da se što pre konstituišu svi organi, sva tela, u skladu sa našim običajnim pravom, proporcionalno broju poslanika, odnosno proporcionalno narodnoj volji.
Sasvim sam uveren da bi ovaj parlament, makar radio dan, dva, sedam dana ili tri meseca, dok se ne konstituiše neki novi, ili ne znam koliko, dok ne napravite neku većinu, do tog trenutka funkcionisao na apsolutno pravno–perfektan način ukoliko bi ga vodio Tomislav Nikolić.
Pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da glasaju po svojoj savesti, naravno, ali ih pozivam, istovremeno, da građanima koji danas iščekuju odluku Narodne skupštine, mi mislimo da najveći deo iščekuje to s nekom malom nadom da nešto u Srbiji može da se promeni i da može da bude drukčije nego ranije, koji iščekuju izbor Tomislava Nikolića, da u tom izboru učestvuju i da glasaju za Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da glasaju za našu Srbiju.
Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi, ja ću prvo malo da očitam bukvicu nepismenom ministru. Naime, gospodine Dinkiću, ne može u srpskom jeziku da se kaže – izašao Vučić pa se dere; jer, ja kožu ne derem, možda vičem. Ali, to je trebalo da vas uče u osnovnoj školi davno. Dalje, ne mogu da govorim "tihim glasićem", jer to je pleonazam, gospodine Dinkiću, a i to je trebalo u osnovnoj školi da vas nauče. Ima nešto što je trebalo i u predškolskom da vas nauče: ne stavljaj čarapu na glavu, ne kradi, ne otimaj i ne pljačkaj Srbiju. To si radio, e više nećeš moći.

Dame i gospodo, ja mislim da to poznaje gospodin Mićunović, on je čovek koji zna srpski jezik dobro. Jeste "glasić" deminutiv, gospodine Dinkiću, ali "tihi glasić" je pleonazam. Pa, pojma nemate, čoveče nepismeni. Vidim ja, gospodine Dinkiću, da ste ga nešto utanjili, ufitiljili. Uplašio sam se kad ste izašli pa počeli – jedva sam čekao, mnogo sam ojačao... Kao da dižete tegove ili ne znam ni ja šta.
Gospodine Dinkiću, nemam nikakav problem sa tim da li sam govorio glasno ili tiho, važno je šta sam govorio. Ono što sam govorio o Tomislavu Nikoliću iskreno mislim, kao što mislim, a nisam hteo da govorim, gospodine Dinkiću, o onome šta ste vi učinili za ovu zemlju. Ne zaboravite, gospodine Dinkiću, da vam je Vlada na leto 2006. u junu mesecu ustanovila imunitet zbog oružane pljačke, kad ste upali sa čarapom na glavi. Gospodine Dinkiću, nemam problem ni sa tim, samo imam problem sa tim da nam držite lekcije da smo mi, otprilike, svi psihopate i zlikovci, a da ste vi mnogo dobri i fini.
Podsetiću vas sada na nešto što ima veze sa istorijskim činjenicama, što je važno zbog građana, povodom ozbiljne teme, Kosova i Metohije. Kažete, krivi su ti i ti. Niste tako govorili na onom mitingu za Klintonov rođendan koji ste organizovali 19. avgusta 2000. godine, kada ste saopštili narodu kako će Kosovo i Metohija, kao demokratsko pitanje, u najbržem mogućem roku biti rešeno i kako će to nove demokratske snage sa našim prijateljima lako da rešavaju.
Sad ću se osvrnuti na vašu ozbiljnu primedbu, ali neistinitu i licemernu, a to je, kažete, hoće Tomislav Nikolić, koji je protiv Evropske unije... Ne, nego ćete vi koji ste protiv Srbije i protiv Kosova i Metohije, ne, nego ćete vi koji ćete da ponavljate, kao najgori ponavljači, stotinu puta – živela Evropska unija, a posebno u trenutku kad nam otima Kosovo i Metohiju. I što više Solana i Ren budu govorili – treba da se prihvati plan Ahtisarija, treba da se otme Kosovo i Metohija, vi ćete utoliko jače i glasnije da ponavljate – da idemo u Evropsku uniju, otimajte Kosovo i Metohiju, otimajte bilo šta drugo, zato što je kriv Milošević ili ne znam ko. Niste tako govorili.
Niko nema pravo da se na takav način odnosi prema teritoriji ove zemlje. To je pitanje budućnosti Srbije, a ne pitanje budućnosti Evropske unije. Mnogo ja volim i Mađare, i Poljake, i Čehe, i Engleze i Francuze, ali mnogo više od njih volim Srbiju i građane Srbije, pa me interesuje hoćemo li mi da imamo našu otadžbinu ili ne. Mi rezervnu otadžbinu, gospodine Dinkiću, nemamo. Imamo jednu jedinu.
Nismo bežali iz nje ni dok ste vi bili pod vlašću, nećemo vas se ni ubuduće plašiti, budite sigurni. Pobeđivaćemo vas dok god budemo bili živi.