Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam samo jednu ispravku za ono o čemu je govorio gospodin Albijanić.        
Naravno, ne slažem se ni u čemu, ali ovo je jedan drugačiji način, izgleda da je izabrao pametniji način za obraćanje nego što je to bio slučaj ranije. Ali, u svakom slučaju, nije 40 milijardi. Smanjili su to na 15 milijardi što se tiče podrške Evropske unije novim članicama.
Što se tiče para na Kipru, narodnih, državnih, kakvih hoćete, u najvećoj meri se slažem sa vama, gospodine Periću. Nisam ni rekao da su to Miloševićeve pare. Naprotiv, rekao sam da nisu Miloševićeve pare. Ali, da su pare postojale i da su pare netragom nestale - to je ono što sam rekao. I, rekao sam da su netragom nestale i nisam se pozivao na Batića, već sam se pozivao na vašeg koalicionog partnera Mlađana Dinkića.
Pozivao sam se na Mlađana Dinkića i nije mi tri godine govorio Vladan Batić, nego mi evo pet godina govori, pet godina mi vaš koalicioni partner Mlađan Dinkić kaže kako na Kipru stoje toliki i toliki novci, kako samo treba da sačekamo i da se taj novac pokupi.
E, mene sad čudi kakva je to kod vas promena nagla nastala pa pravite ogromnu i dramatičnu razliku između gospodina Batića i gospodina Dinkića. Izvinite, za nas nema nikakve razlike. I jedan drugi su bili u DOS-u. I jedan i drugi su se na isti način obračunavali sa političkim protivnicima ili govorili o nama sve najgore u prethodnom periodu.
Što se tiče samog Dinkića, on je mnogo veće zlo od Batića. Kod njega su u rukama ključevi svih finansija u Srbiji. On odlučuje o bogatstvu ili siromaštvu građana Srbije. On je taj koji je najodgovorniji za čemer i jad koji danas u Srbiji postoji.
Zato vas pozivam na najkorektniji način, uveren da vi to razumete, gospodine Periću, a to je - slažem se sa vama, ali sam siguran da više ne verujete tim i takvim lažima koje DOS, a kao što vidite pre svih, kako sam ovde iznosio, Mlađan Dinkić prezentovao, pa sam uveren da ćete glasati za njegovu smenu i da ćete nam dopustiti da se sledeći put to nađe na dnevnom redu, jer nije demokratski da nam to skidate sa dnevnog reda.
Pa zajednički da ga smenimo i onda očekujem sigurno neuporedivo bolju budućnost i prave promene za građane Srbije i našu decu. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao za reč, nego vidim juče navalio, danas navalio, svaki put kada nisam tu. Onda dobije iznenadni napad hrabrosti ovaj genije i onda pomisli kako može i kako sme da izgovara šta mu padne na pamet i kako mu padne na pamet.
Sada moram da kažem da do Tome Nikolića još nije stigao još jedan materijal. Gospodine Nikoliću, u pitanju je velika lopuža. Nije on naivan kao što izgleda. Velika lopuža, zajedno sa direktorom "Galenike", i sa još nekim ljudima, evo šta su uradili, a doneću vam posle prave papire i da vidite šta i kako su napravili.
Naručili su, raspisali tender, banda raspisala tender za 50 automobila da kupi. Napravili sve malolitarske automobile i napravili da sve bude za "Fijat". Međutim, ne može na tenderu da prođe. Uspešnija im bila neka druga firma, neki drugi automobili, "Škoda" ili neki drugi. Nije ni bitno. Nisu prošli. Onda kažu, sada nećemo da kupimo tih 50 automobila, sada ćemo da uradimo šta, da ovo što smo tražili da tobože kupimo, sada ćemo da iznajmimo 50 automobila, pa su iznajmili na pet godina, verovali ili ne, 50 automobila, "Fijatovih" naravno. Platili ih onoliko koliko košta 50 novih automobila.
Kakva je to lopuža. Ta lopuža izlazi ovde za govornicu da kaže bilo kome bilo šta. Vi ste neka velika vlast, gospodine Albijaniću, vi ste velika vlast, hajde hapsite ako imate za nešto da hapsite.
Mi smo ponosni zbog činjenice da pet godina posle ništa ne možete nijednom srpskom radikalu zato što za razliku od vas nisu lopovi.
Ono ste izmišljali, ne postoje računi, postoji ugovor o saradnji i o tome kako će ljudi da se rekreiraju, a za to "Pinki" naplaćuje usluge i to je veoma važna stvar. To nije nikakva likvidacija. To je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Nemojte da brinete, to postoji, to se uči na prvoj godini pravnog fakulteta i to je sve ostalo zabeleženo. Niko nikada nikoga zbog toga nigde nije ni gonio, jer zaboga to je posao nekoga ko radi u "Pinkiju", to je suština njegovog rada, to treba da radi.
Imam i pismo, doneću vam ga popodne da pročitamo, DOS-ovog direktora, prošli put kada ste me nešto pominjali vi i ovi žuti, nešto ste govorili o tome, pa je on uputio pismo i rekao čak u pismu kako će se radnici uvek na najbolji način sećati tog vremena koje je bilo, a možda i najbolje i za zaposlene u "Pinkiju", i za sam centar i za sve druge.
A, iz Pinkija, za razliku od vas, lopuže jedne, nisam uzeo ni jedan jedini dinar. Nisam uzimao platu. Nisam uzimao ni dodatke. Nisam uzeo nijednu akciju. Nisam uzeo ništa. (Glasovi - a marke?)
Ne, kako čujem ni vi marke niste hteli, nego ste nešto u švajcarskim francima prebacivali na Maršalska ostrva, a sada ste prešli na dolar i evro. To je kod vas jedina promena koja se u međuvremenu dogodila.
I, još nešto da znate. Znam da će genijima još nešto da pada na pamet, kako vam rejting pada na neka 2,5%, tu ste negde sada, velika je bitka sada da domahnete do tih 2,5%, i vi ćete da pokazujete sve veću nervozu. Nemam ništa protiv toga. Samo to pokazujte, samo to radite, očekujem, naravno, a izlazimo za govornicu zbog građana Srbije, da bismo njima rekli kakve ste lopuže još jedanput, da bismo im pokazali...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
... da bismo im kazali da se klone lopova. Kao što znate, gospodine Markoviću, naše vreme tek dolazi. Vaše je skoro prošlo. Možda će se jednom tamo u dalekoj budućnosti i vratiti.
E, da bismo građanima ukazali kakvi ste lopovi, da vas se klone, da beže od vas, da sa vama ne rade i ne prave nikakve poslove, jer to može da bude opasno za njih. I uvek, u svakom trenutku, i kada se rukuju sa vama, da na neki način gledaju u svoje džepove, a bogami na kraju i prste da prebroje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je bio Dragan Vučićević kada je ono napisao u "Kuriru" za ovog Albijanića. Ne smem da ponavljam, ali vas pozivam da pročitate to što je rekao. Podsećao ga je na jedan deo tela, nije baš najprijatniji.
E sad, samo zbog jedne stvari koja je ovde izrečena kao ozbiljna, moram da odgovorim na ono što je on jadnik pričao. Takav nesrećnik retko se pojavljuje u ovoj skupštini. I dobro je da ga imamo, da nekada zabavi narodne poslanike. Dobro je da nekad zabavi i javnost. Ali, on je izašao i jednu krupnu stvar slagao. Neću da govorim o tim glupostima - a, vi ste rekli, osvetićete se ovome ili onome – nego ste slagali za jednu stvar.
Nije obelodanio nikakvu malverzaciju, nego je rekao kako imam kuću u Zemunu, koju nisam imao, i za to sam tužio novine, i mislim da se to upravo rešava, i da će biti pravosnažne presude u narednih nekoliko meseci.
E, sada da vam kažem, znači to je bila notorna laž. Nigde nikakvih malverzacija nije bilo, to je bilo zajedničko izdanje "Zemunskih novina" i "Velike Srbije", jedno divno, pravo izdanje, doprinelo je uspešnoj reklami, a za reklame sam prebacio mnogo više novca za pojedine TV kuće, vama danas omiljene. Ne znam kako to niste pronašli. Ili vam to izgleda nije smetalo.
Ali, u reklamu smo ulagali mnogo i imali ogromne efekte od reklame. Mislim da to i ubuduće radimo, gde god da osvojimo vlast, gde god budemo upravljamo tako javnim preduzećima.
Nego, da ovoj lopuži odgovorim još nešto. Lopužo jedna, vi koji jedino što znate to je da kradete, i možda je moj manir da vam govorim srpskim jezikom, možda mi je zbog toga pogrešan manir, ali vaš manir da kradete od početka do kraja je ostao isti i nikada se menjao nije. E, u tome smo nekako dosledni i mi i vi. Vi da kradete, a ja da vam stalno govorim da ste lopovi i budite sigurni da se to nikada neće menjati.
Što se tiče toga koliko ste krali i kako kradete - vi kradete na veliko. Nema tu krađe na malo. To su velike pare. Na Anketnom odboru za utvrđivanje istine oko električne energije rekao je Dinkić - evo, sada novac povlačimo iz Evroaksis banke zato što je tako ustanovila Kori Udovički. Pošto kažete da je tako ustanovila Kori Udovički i vratićete te pare, mi smo očekivali da će te devizne rezerve od dvadeset i nešto milijardi evra da dođu u ovu zemlju.
Ali, u ovu zemlju te pare ne dođoše, zato što je Radovan Jelašić doneo ponovo odluku. Kakvu? Da se te pare ne vraćaju, da i dalje stoje da bi kumovi mafije, Lazarević i Hamović, mogli da troše pare zajedno sa lopužama iz G17 plus. E, u tome je stvar. U tome je razlika.
E, dosta je bilo lopovluka i kriminala. I, sada da vam kažem - to je posao tužilaca i sudija. Ali su to toliko jasna, najteža krivična dela, da ćete zbog tih krivičnih dela završiti iza rešetaka, zbog pravde, zbog budućnosti Srbije i zbog budućnosti naše dece. Hvala.

Nemam ništa protiv što ga je Vučićević dobrim imenom nazvao "Veselko", što izlazi za ovu govornicu, ne pominje ni član Poslovnika, ni ništa, razumem da je po Poslovniku. Malo se uznemirio, nemam ništa protiv.
Što se tiče grobova i toga ko je šta ostavljao, znam da u krivičnom pravu, gde je normalno da u svakoj državi za jedan grob kada ostavite, bilo čiji, ex officio, po službenoj dužnosti vas tužilac goni. Ne razumem što nikoga od nas tužilac za nešto slično ne goni.
A gde je Šešelj? Da li je to vaše pitanje? E, lopuže jedne, a gori ste i od lopova, to je vaš najveći problem što ste gori i od lopova. Što niste samo, znate, jer i neki lopovi vode računa pa od bogatih kradu, a vi kradete i otimate od sirotinje, i morala nemate ni najmanje. Za razliku od vas, lopuže jedne, mi obraza imamo. Nikada krali nikome nismo, srećom ni grobovi iza nas nisu ostajali, a iza vas je ostala osiromašena, tužna i jadna Srbija, Srbija koja hoće promene i Srbija koja hoće lopova da se oslobodi.
Da vam nešto kažem. Samo jedno obećanje ću da vam dam i to će biti ono na čemu ćemo u izbornoj kampanji da insistiramo. Građani Srbije hoće promene, građani Srbije hoće da žive bolje, ali građani Srbije, pre svega, hoće obračun sa korupcijom i kriminalom, građani Srbije hoće obračun sa vama, hoće da vi koji ste upetljani u najgore kriminalne radnje, hoće da lopovi idu u zatvor, hoće da lopovi budu iza rešetaka.
To je jedino što građani Srbije hoće i znaju oni da se neće živeti lako. Znaju da će biti hiljade problema, ali takođe građani Srbije znaju, da bismo živeli bolje, moramo da se obračunamo sa korupcijom i kriminalom. Znam da će ovaj "Veselko" ponovo dva-tri dana, kada dobije istraživanje na 2,2, na 2,3 posto, da gleda u one što imaju 35 do 40 posto i da razmišlja - a što su oni toliko bolji od nas. Bolji smo zato što nismo lopovi i zato što, za razliku od vas, imamo obraza.

Razumem da to, kada neko kaže ovom gospodinu da je lopov, njega ne pogađa. Što bi ga i pogađalo, to mu je svakodnevna delatnost, ništa to njemu nije novo, to mu i građani na svakom koraku govore, što bi ga to čudilo i što bi mu to smetalo.
Što se tiče toga ko se brani, nisam čuo da ste nas za to optužili, a računam vi ste vlast, računam vi biste hapsili nekoga ko je lopov. Hajde, ako imate nekoga da je lopov, uhapsite ga. Nemojte ovde ovaj "Veselko" da izlazi i ne zna jadan šta priča više, otišao, napustio je salu. Ali, nema potrebe da to radite, nego jednostavno upotrebite instrumente države, uhapsite nekoga, privedite ga licu pravde i kažite građanima šta je neko ukrao.
Ja vama kažem, ne želeći da prejudiciram ono što će se događati, ali sam uveren, pošto znam da će državni organi u budućnosti, kada se promeni vlast, želeti da povrate poverenje građana u institucije države, želeći da građani ponovo znaju da mogu, smeju i hoće da računaju na institucije svoje zemlje, da će tada krenuti obračun sa lopovima. Onda su lopovi nadrljali.
Što ste vi shvatili da ste vi nadrljali, ne znam. Ali pretpostavljam da će mnogi od vas i za ovih 50 automobila, na pet godina što ste iznajmljivali, što će za ovih 20 milijardi neko da odgovara, 20 milijardi ne dinara, nego dolara. To ljudi ne znaju koliko je to, to ljudi ne mogu da sanjaju koliko je to.
Ne znam, to su za mene velike cifre, to milioni i milijarde, nešto dinara, nešto evra, svejedno vam je. Ali, da vam kažem nešto, nije ovo poziv građanima Srbije da se sa vama obračunavaju, ovo je samo vama pokazatelj da se opozicija lopova ne plaši i da će opozicija i lopovima i onima koji podržavaju lopove u svakom trenutku smeti da kaže šta misli o tome i šta misli o njima.
Možete da radite šta vam je volja. Možete da pretite sa ove govornice. Može ovaj "Veselko" da bude nervozan koliko hoće, ali time nećete uplašiti nikoga u SRS i uvek ćete dobiti odgovor kakav zaslužujete.
Odgovor kakav zaslužujete je taj, evo kažem vam, izađite pa kažite gde smo to nešto ukrali. Naveo sam vam dva primera, a doneću vam za popodne još deset.
Navedite jedan primer gde smo nešto uzeli ili ukrali, a od vašeg lopovluka Srbija propada svakog dana, ljudi preturaju po kontejnerima, ljudi ostaju bez posla, a samo ste vi sve bogatiji i bogatiji, samo vi imate sve više para, tako da nije čudo što se za pojedine ministre kaže da su teški nekoliko desetina miliona dolara. Kome će da otvore, a kome neće da otvore fabrike cigareta. Kome će da daju dozvole, a kome neće da daju dozvole.
Srpski radikali u tom poslu neće da učestvuju i zato je naš najvažniji posao i najvažniji zadatak da u sledećem mandatu vladamo na drugačiji način. A pre toga, bogami, moraćemo i vas i sve one zajedno sa kojima vladate da počistimo sa političke scene, jer to je najvažniji zadatak SRS, ali i svih građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije nije - prodavači magle, već - prodavci magle, eventualno. Ali je meni drago da gospodin Mihajlov nije mogao da se oklizne ni na koji način, čvrsto se držao za ovu govornicu, izgleda da su neke druge stvari stradale u bifeu.
Ali, sada neću o tome posebno da govorim, ne bi bilo ni u redu, već ću da govorim o doslednosti G-17 plus, jer sam rekao da su oni zaista veoma dosledna stranka. I vi ste, gospodine Mihajlov, slika i prilika doslednosti G-17 plus. Koliko ste stranaka promenili? Četiri ili pet, ali to samo u poslednjih sedam-osam godina. Ne znam ranije kako ste menjali stranke, ali u poslednjih nekoliko godina četiri-pet puta je promenio, u ovom parlamentu je bio član tri stranke. U čije ime vi govorite, čoveče Božiji.
Ovde ste pričali da je neko na neku decu izvodio, mi učestvovali u krađi glasova, kojoj krađi glasova? Kod nas u stranku su došli Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović, bili smo Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Dragan Todorović i ja, primili smo ih, dali smo im zapisnike da se vidi gde ste pobedili. Vi pojma nemate o tome, nikada nas niko za to optužio nije, nego ne znate više šta da kažete.
Sada vidim oko ovog telefona da su se zabrinuli mnogi, uopšte ga nisam platio u kampanji, ali kada god da sam ga platio ili ne platio, za to moram da odgovaram ili da ne odgovaram, to je moja stvar. Nisam razumeo za ono kako naši članovi ne plaćaju porez, ne znam šta vam to znači, samo vidim da gonite ljude za jedan đevrek, da im zatvarate radnje, da ih maltretirate.
Vidim sada zbog čega je Bogdanović pobedio u Beogradu, kako se taj moćan lopovski lobi objedinio, kako su se svi snašli, dakle, što nemaju probleme sa telefonima, posebno nemaju sa krađom mobilnih telefona, a znali ste da nije na vas mislio, nego na jednog drugog. Znali ste vi dobro o kome je bilo reči i o čemu se govorilo ovde, zato što je pričao istinu. Još nisam čuo da je lopovluk kada neko ne plati neki račun, da li će da plati ili neće – njegova stvar; neka ga gone, platiće na drugi način.
Veliki je lopovluk kada otmete narodne pare, veliki je lopovluk kada od državnih para plaćate automobile koje koriste za vas, oni vama plaćaju proviziju, to je veliki lopovluk. Ako nešto jeste lopovluk, da se ne sekirate, dođite pa nas uhapsite, odmah, i požurite sa tim jer vam vreme ističe, a plašim se da ćete za tri meseca da nas gledate kada vas budemo posećivali i donosili vam cigarete, pomorandže, jabuke...

.... na nadležno mesto. Samo moram da ih obavestim gde će da se nalaze i da ćemo da budemo veoma kolegijalni, da ćemo da ih posećujemo, da se ne sekirate. Postaraćemo se da imate dobar tretman, da brinu o vama, a preko veze ćemo da vam sredimo da dobijete i onaj dobar broj, robijaški, da budete prepoznatljivi za sve. Hvala vam.

Hvala, gospodine Anđelkoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, evo u ime poslaničke grupe SRS moram najpre da primetim da smo pre godinu dana podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Sećam se da sam tada sa nekim poslanicima komentarisao sadržaj tog predloga zakona, međutim, taj predlog zakona nikada nije došao na dnevni red u ovoj skupštini. Zašto, to treba da pitamo predsednika Skupštine i vladajuću većinu, koja nikada nije našla za shodno da obrazloži ili objasni zašto im ne pada na pamet da se tako nešto pojavi na dnevnom redu, pa neka glasaju protiv. To je njihovo pravo, naravno. Ali, u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa Ustavom, podneti predlog je morao biti razmatran.
Šta da radimo, očigledno je da neki demokratiju shvataju kao princip po kome mogu da urade šta im je volja i kako im je volja, nevezano za pravne propise, nevezano za sve ono što se podrazumeva pod poštovanjem prava manjine u Narodnoj skupštini.
Istovremeno, zanimljivo je da i predlog za izglasavanje nepoverenja pojedinim ministrima nije na dnevnom redu, iako bi, po slovu Poslovnika, morao da bude u roku od 15 dana stavljen na dnevni red, ali će reći - pa, skinuli smo. Pa, ne možete da skinete. Možete da glasate protiv, ali ne možete da skidate sa dnevnog reda predloge.
Tu vrstu osionosti ne razumem, zbog čega se pojavljuje kod poslanika većine, jer, sve zajedno sa onima koji vas podržavaju, vi koji vladate nemate više od 15 posto birača. Ne znam odakle vam takva vrsta hrabrosti, ali valjda će građani Srbije to na najbolji mogući način umeti da procene.
Što se tiče samog paketa zakona, dakle Zakona o hartijama od vrednosti, posebno Zakona o privatizaciji i Akcijskom fondu, srpski radikali su podneli najveći broj amandmana. Najveći broj primedaba imamo. Voleli bismo da ste pogledali naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i da ste neke od tih primedaba uvažili, da neke od mogućih načina zloupotrebe ili načina sticanja koji su podložni korupciji sprečite ubuduće. Nažalost, Vlada nije imala dovoljno sluha za predloge opozicije i nije želela da ih čuje i sasluša.
Istovremeno, mi u Srpskoj radikalnoj stranci oduvek smo bili zagovornici procesa privatizacije. Smatramo da je privatizacija jedan od onih procesa koji predstavljaju suštinu ekonomskog napretka, suštinu ekonomskog oporavka naše zemlje, naših preduzeća i nešto bez čega ne možemo nikako da idemo napred. Međutim, ono na čemu insistiramo i što smo tražili da se izbegne u svakom trenutku jeste mogućnost zloupotrebe i korupcije na svakom nivou, mogućnost lopovske ili burazerske privatizacije, čiji smo bili svedoci u mnogo slučajeva do danas.
O čemu je ovde reč? Niko od nas neće da kaže da je društvena ili državna svojina bolja od privatne svojine, naprotiv, čak i kada se takvim putem sprovede privatizacija ponekad je bolje da fabrike, preduzeća, firme, kapital ili imovina ostanu u rukama države ili u tzv. društvenoj svojini. Ali, ono što mora da se spreči jeste da privatizacija bude neizmerni i neiscrpni izvor korupcije, a čini mi da to ni ovi zakoni, a ni ono što se do sada u praksi dešavalo, nisu učinili.
Naime, mi smo tek odskoro uspostavili u značajnoj meri finansijsko tržište. Berza je tek sada počela da radi. Nažalost, ovim zakonom se predviđa da državne obveznice koje izdaje Republika mogu biti u prometu i van berze. Zbog čega? Kome je to potrebno? Zašto je to potrebno? Da, reč je o obveznicama koje izdaje Republika, gospodine ministre. Taman smo uspostavili neku vrstu finansijskog tržišta koje dalje ne treba urušavati takvim merama, posebno ne zakonskim propisima.
Dalje, propisujete nova krivična dela u ovim posebnim zakonima. Zbog čega? Nekoliko puta su poslanici SRS sa ove govornice govorili i upozoravali vladajuću većinu da ne ide na disperziju krivičnih dela, već da je naš osnovni cilj i zadatak kodifikacija krivičnih dela. Imamo toliko veliko sporedno krivično zakonodavstvo da ne znamo šta sa njim da radimo.
Vi danas kada otvorite KZ Srbije, kada otvorite sve propise SRJ, odnosno danas Srbije i Crne Gore, kada otvorite zakone o krivičnom postupku, pojma nemate da ste odgovorni po nekom petom ili desetom zakonu, jer ima još 20 zakona koji propisuju krivično delo. Još 20 zakona ima koji propisuju krivična dela, na različite načine. I umesto da to smanjujete, vi taj broj povećavate i kažete, ne znam, odgovorno lice iz privrednog društva kazniće se zatvorom tako i tako itd, itd. Pa, to se propisuje krivičnim zakonom, a ne zakonima o privatizaciji, hartijama od vrednosti ili Akcijskom fondu.
Dalje, daju se veoma široka ovlašćenja ministru i Vladi Republike Srbije. Pa, mi hoćemo da ove stvari budu propisane zakonom, da ovo bude zakonska materija, a ne da bude dato na volju ministru. Tako se u jednom članu zakona kaže da način ostvarivanja prava glasa propisuje ministar, kao i visinu troškova provizije itd.
O čemu je ovde reč? Šta mi hoćemo da imamo? Svemoćnog ministra? Ovde uopšte nije reč ad personam, i ne želim da govorim o gospodinu Bubalu, želim da govorim načelno, želim da govorim o onome što je opasnost za svakog ministra, a ne samo za gospodina Bubala, već i za one koji će doći posle njega. Šta će tako široka ovlašćenja jednom nosiocu izvršne vlasti, jednom čoveku koji se nalazi na čelu organa uprave? Zbog čega je to potrebno? Zašto to nismo propisali zakonom? Nego se kaže - to će da bude upravni akt ministra. Zbog čega? Neki jeste, a neki nije upravni akt, da... (komentar iz sale)... još gore.
Dalje, imamo neravnopravan položaj, s obzirom na način sticanja akcija. Kaže se da Vlada bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti. Pa, mi hoćemo da to "bliže" bude regulisano zakonom, da imamo zakonsku formu. Zašto podzakonskim propisima? Kad već idete na ovakve izmene i dopune i ovoliko široke, u tri nivoa kako ste objasnili, zašto ovako nešto niste napravili i predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodnim poslanicima u Skupštini Srbije.
Zato je SRS protiv mogućnosti da dužnik subjekta privatizacije može biti kupac kapitala ili imovine. To nas zaista može dovesti u neverovatne situacije, gotovo nemoguće, i nešto što je neobjašnjivo celokupnoj javnosti i nešto što je mimo svake logike i zdrave pameti.
Istovremeno, moram da ukažem i na to kakve smo probleme imali u postupku javne aukcije. Zato ću reći da je vrlo značajno da u samom postupku restrukturiranja uvek imamo javni tender, a ne javnu aukciju. Ja ću vam to ispričati, nekoliko puta je primenjen.
Naime, na javnoj aukciji kada se ne dogovore i kada ne daju jedan drugom onih 100.000 evra da odustane od utakmice, a već znate za taj dogovor... Dakle, idemo nas dvojica na aukciju, kupuje se to i to preduzeće i ako sam ja u stanju da idem do tri miliona evra evo 100.000 vama, nemojte da idete da bih ja mogao to da kupim jeftinije. Ako vi to ne prihvatite, dužni ste da meni date 100.000 i na taj način se dogovaraju učesnici na javnoj aukciji. To ne možemo da sprečimo, to je nešto što je van samog postupka. Jeste da je država oštećena, ali teško da može da se smisli najbolji način da se to spreči.
Ima nešto drugo što je pogubnije i što je mnogo opasnije na samoj javnoj aukciji: naime, ne samo što cena nije bila jedini ili apsolutno najvažniji element ugovora koji se kasnije sklapao. O čemu je reč? Lažne investicije, navodne investicije koje su stavljane u izgled uzimane su kao izuzetno važan, ponekad i kao jednako važan deo takvih ugovora koji su se posle toga sklapali, kao što je bila i sama cena prodaje.
O čemu je reč? Onome ko postane vlasnik ne pada na pamet ili može da kaže - neću da uložim ništa. Imate primer "Putnika" i ovog Ilića. Postao sam vlasnik i baš me briga, ništa više neću da uložim, iako sam tamo napisao, potpisao da će investicije da budu pet, deset, 15 ili 20 miliona evra. Isti slučaj je sa ovim frizerskim radnjama. Videli ste da je čovek otvorio kafane, iako je rekao da će svi frizeri, svi oni pomoćnici da i dalje rade kao frizeri. O čemu je reč? On je postao vlasnik, baš ga briga, niko mu ne može ništa.
Da se vratim na onaj trik. Vrlo je ozbiljan trik i proverite kod privatizacija koje su sprovedene javnom aukcijom kako je to funkcionisalo.
Naime, moj protivnik na aukciji (uslovno govoreći, protivnik) može da ide do milion i po dinara ili evra, potpuno svejedno. Ja mogu da idem do dva, a ne mislim da platim ni blizu toga, nego ako je paket sto posto akcija platiću milion i jedan, a naravno to se rasteže kao lastiš, znate taj izraz da svi govore da je lastiš toliki i toliki, toliko i toliko treba da platim. Kada platim milion i jedan dinar ja sam vlasnik 50% plus jedan, a ovo ću da platim, možda neću da platim i nikada neću da platim.
Takvih primera ima mnogo, a ja ću vam reći koji je od savetnika, ključnih, ako me budete pitali, učestvovao u tome i kako, na koji način, koga je savetovao da na takav način trguje, ako hoćete da i tako učestvuje u javnoj aukciji. To nije nimalo naivno, nimalo bezazlena stvar, a ta stvar nije sprečena.
Dalje, mi tražimo da pravno lice sa većinskim udelom državnog kapitala više ne može da učestvuje u privatizaciji. Sada ću vam reći kako svoje mišljenje čak ispravljamo. Svojevremeno smo, želeći da pokažemo u onom sistemu, ako se sećate, da moramo da krenemo u proces privatizacije u sportskom, kulturnom i poslovnom centru "Pinki", krenuli u to i napravili; sve je navodno bilo perfektno u skladu sa zakonom, ali je bio problem što je kupac većinskog paketa akcija bila firma sa većinskim državnim kapitalom.
Tada smo shvatili da je bolje i to, jer je na takav način stiglo nešto svežeg novca, izvršena je delimična dokapitalizacija itd., nego ondašnje stanje, ali mnogo lošije nego da tu bude privatni kapital zato što se nastavilo sa relativno jednakim odnosom ili nedovoljnom brigom vlasnika tog sportskog, kulturnog i poslovnog centra prema svojoj imovini, prema svom kapitalu, kao što je bio slučaj ranije. To je ono što pokušavamo predlogom naših amandmana da sprečimo.
I na kraju, da ne bih oduzimao vreme ostalim poslanicima SRS-a, hoću samo da kažem, pošto vidim da vam je krenulo ovo donošenje raznih zakona, prilično neustavnih i najavljujete donošenje zakona kojima ćete da zamrzavate nekome imovinu, ja vas, gospodine Bubalo, kao ozbiljnog čoveka, upozoravam da tako nešto ne radite (najavio je to ministar Stojković), zato što je to suprotno Ustavu Republike Srbije, zato što je privatna svojina neprikosnovena. Nemojte da se igrate sa tim, nema te preporuke koja može da bude važnija od Ustava Srbije, zato što posle toga ničija svojina neće biti neprikosnovena.
Sa druge strane, svi u Narodnoj skupštini, a posebno Vlada Republike Srbije, treba malo više da obrate pažnju na to kako žive građani Srbije, jer od tih priča o španskim selima, o tome kako ćemo da živimo stotinu puta bolje, kako će nam biti milion puta lakše, samo da se još neki propis tobož usvoji, samo da nam stigne Studija o izvodljivosti, mi ćemo, nažalost, još malo morati da postavimo semafor na Brankovom mostu, s obzirom na to koliko ima potencijalnih samoubica, ljudi koji ne mogu da prehrane svoju decu, ljudi koji ne vide budućnost, ni za sebe, ni za svoju decu.
Zato vas molim da vodite računa o tome, da vodite računa o životnom standardu građana i da obezbedite, u skladu sa svojim izbornim obećanjima, građanima da žive neuporedivo bolje, da imaju egzistenciju i da žive životom dostojnim čoveka, ma kako to demagoški nekome zvučalo. Zato što od silnih priča da ćemo sada u Evropu, pa na Antarktik, pa na Arktik ljudi ostaše bez hleba, jedva krpe kraj sa krajem, a ljudi samo traže da žive kao i svi drugi, najnormalnije, u svetu i da imaju jednaku šansu za sebe i svoju decu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da su se ovi iz vlasti i bliski vlasti osokolili ponovo, osilili; znaju, biće još koja nedelja, još koji mesec masti da se koristi, na vašu veliku sreću, a narodnu nesreću; radujte se, samo što treba malo da izađete na ulicu i da pogledate kako narod i građani Srbije žive. Onda se ne biste radovali, a pogotovu kada biste pogledali koliko vam narod i građani Srbije veruju. Onda biste dobro razmišljali da li biste se sa takvim zanosom obraćali sa ove govornice i narodnim poslanicima i građanima Srbije.
Mi govorimo o nečemu što je politički problem, nažalost, par ekselans u prethodnih 15 godina, govorimo o nečemu u šta su sve vlasti pokušavale na različite načine da se upliću, pokušavajući da određuju manje ili više podobne sudije, a da svakako sve one koji su suprotstavljeni njihovoj volji ili koji pokušavaju da u pojedinim trenucima sačuvaju lični moralni integritet i sude, kada je reč o sudijama, po pravu, zakonu i pravdi ili o tužiocima kada donesu odluku da protiv nekoga podignu optužnicu, a nije u skladu sa političkom voljom većine ili da ne podižu, iako je pod pritiskom vladajuće većine da to učine. Nažalost, malo je takvih svetlih primera u prethodnih 15 godina.
Svojevremeno je, pošto sam u tome lično učestvovao, vođeno nekoliko političkih procesa protiv poslanika i ljudi iz rukovodstva SRS. Gonili su nas da smo ovde u Skupštini napali izvesnog Deretu, koga su kupili predstavnici tadašnje vlasti da izađe iz poslaničke grupe SRS, da smo ga tobože napali u hodniku, a uopšte nismo bili u Beogradu, dvojica od nas, petorica protiv kojih je vođen postupak celog dana. I, ne bi mi ništa smetalo da sam učestvovao u tome, hvalio bih se time pred svima, ali zaista nisam. Oni su vodili montirane procese, jadne sudije su znale da moraju nekako to da okončaju, pa su boga molile da odlože to, da prođe neko vreme.
To se isto dešavalo pred gnjilanskim prekršajnim sudom, pa ću da vam ispričam kako se to zbilo. Naime, oni su doneli političku odluku da Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić budu osuđeni na po 30 dana zatvora. Međutim, desilo im se da su bile sudije moralnog integriteta. Jedan je kasnije rekao da privatno čak i najviše voli Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i SRS. Pošto su morali, osudili su ih na 10 dana zatvorske kazne. Međutim, onda je stigao nalog iz Beograda i helikopterom su sleteli, pa su u drugostepenom postupku promenili tu odluku, preinačili je na dva meseca, pa su tako dali mesec dana duže da leže u gnjilanskom kazamatu zato što su bile neposlušne sudije organa za prekršaje.
Mi ovde danas imamo predlog o kojem se, kao što znate, SRS ne izjašnjavaju ad personam, uvek smo se izjašnjavali u načelu, uvek smo govorili generalno, davali svoje primedbe na sam način predlaganja sudija, tužilaca, predsednika sudova. Činjenica je da Visoki savet pravosuđa, predlažući mnoge ljude za ovakve pravosudne funkcije, nije imao dovoljno jasne kriterijume. Neverovatno je da oni koji su saradnici dve godine budu predlagani za sudije, a da oni koji su saradnici 10 godina nemaju takvo pravo i mogućnost, ili nema jasnog razgraničenja zbog čega ovi imaju to pravo, a ovi drugi nemaju to pravo.
Ovde se predlaže za sudiju Okružnog suda u Beogradu izvesni Željko Šćepanović. Imamo svega nekoliko primera protiv kojih ćemo biti, a ne onih koje ćemo naročito da hvalimo. Taj Željko Šćepanović je baš od Demokratske stranke dobio nalog i ako je tu gospodin Boško Ristić želim u lice da mu saopštim koji su mu to ljudi, u kojoj kafani naredili da donese osuđujuću presudu protiv Vojislava Šešelja i Petra Panića u slučaju Nikola Barović protiv Vojislava Šešelja.
Rečeno mu je u toj kafani - pošto doneseš tu presudu, a on je rekao - nemam nikakve dokaze protiv Vojislava Šešelja, nemam nikakve dokaze protiv Petra Panića. Oni su mu rekli - pošto je to tako, tvoja jedina šansa i jedini način da napreduješ u Okružni sud jeste da doneseš osuđujuću presudu protiv lidera Srpske radikalne stranke. On je naravno, brže-bolje pohitao i takvu presudu doneo.
Ako kaže negde da lažem, reći ću mu vreme i mesto tajnog susreta sa jednim od onih policijskih doušnika, inače visokih funkcionera Demokratske stranke. Vreme i mesto ću reći, kao što ću im reći vreme i mesto gde se onaj bivši šef Udbe sastajao sa Petrom Panićem i pokušao da ga natera da lažno svedoči protiv Vojislava Šešelja za najteža krivična dela.
Zamislite, imali smo tada tužioca i šefa Okružnog suda, gospodine ministre, a ne vidim da je bilo ko po službenoj dužnosti reagovao po tom pitanju, kao i šefa Udbe ili BIA, kako vam se to već zove, isto mu dođe. Ta banda se skupila i pozvali su Petra Panića u "Milošev konak" sa još jednim kriminalcem, i rekli mu - ti ćeš da svedočiš protiv Vojislava Šešelja, a ako ne svedočiš završićeš iza rešetaka zbog toga i toga, što sve možemo da ti napakujemo. Dakle, time su se bavili i oni nam danas drže moralne pridike i moralna predavanja. Niko o tome ne govori ni reči.
Ovaj Željko Šćepanović ne može da bude sudija Okružnog suda. Možda može, možda ste se vi nagodili sa vašim koalicionim partnerima, možda se neko dogovorio, ali što se tiče srpskih radikala mi mu otvoreno kažemo – onog trenutka, a to je čim budu izbori, jer vaša radost, radost vaše većine traje dok ima malo masti tokom vlasti, dok to još traje, ali neće još dugo, čim dođu izbori znate da će se sve promeniti. I, odmah da vas obavestim, za one koji nisu obavešteni i koji čak ne čitaju istraživanja javnog mnjenja: neće na vlast doći ni Tadić, ni Boško Ristić, ni Dušan Petrović, već će doći srpski radikali, koji imaju mnogo veću podršku kod građana Srbije.
Taj koji je za obećanje da će biti sudija Okružnog suda protiv nekoga doneo osuđujuću presudu ne može i ne sme da bude sudija Okružnog suda. Može da bude šta god hoće u ovoj zemlji, ali to ne može da bude.
Vidite kako mi sada pokazujemo poštovanje moralnih principa. Vidu Petrović-Škero smo napadali najgorim rečima. Nije bilo pogrde koju nismo upotrebili da govorimo o Vidi Petrović-Škero, koja je onako u vreme dosmanlijske revolucije glumila nekoga ko treba, tobož, da pomogne, sada će ona da bude ta koja će da sprovodi pravni poredak, a svi smo videli da to veze sa pravnim poretkom nije imalo, da je to bilo jedno divljaštvo u kojem će da čini ko šta stigne, kako stigne, da hapsi, maltretira, zatvara, pritvara, radi šta hoće i kako hoće.
Međutim, u jednom trenutku Vida Petrović - Škero je pokazala neku vrstu moralnog integriteta i suprotstavila se nastavku pritisaka dosovskih bandita. Zaista je pokazala u jednom trenutku hrabrost, i to je stvar koja je jeste za poštovanje. Ali, ne može da bude za poštovanje da vi ovde predlažete da budu unapređene sudije i neki drugi ljudi koji su učestvovali u direktnom progonu političkih neistomišljenika.
Ovde postoje tužioci koji su podizali optužnice protiv ljudi zato što su delili bonove svojim radnicima. Mislim da je tu najgore prošao Živanko Radovančev, ni kriv ni dužan, a delili su u vreme prelazne vlade i šakom i kapom. Sada ću da vam navedem moj primer, pošto je mene baš briga, protiv mene ima 140 krivičnih prijava. Ludaci nisu znali šta drugo da rade pa podnosili krivične prijave i nije to nikakav argument, Obradoviću da kažem, to što protiv čoveka u Novom Pazaru ima krivična prijava. Pa šta? Taj čovek, koliko čujem, mnogo je pošteniji nego svi ostali kandidati.
Reč je o Milošu Mladenoviću i taj treba da bude predsednik Opštinskog suda u Novom Pazaru, ali izgleda neki hoće da ga sklone zato što je branio Srbiju na Kosovu i Metohiji, zato što je vodio postupke protiv mafije i protiv šiptarskih terorista. Zato što nekima ne odgovara, zato što su ušli u neki biznis sa nekim drugima, nemoj da bude on, nego da bude neko drugi. Ovi su podizali optužnice protiv ljudi, da vidite kako.

Koristim. Dakle, kažu oni, stigla krivična prijava; nije znao nesrećni Đelić šta će da radi nego da goni za bonove, pošto nije mogao velike kriminalce da navata, svi prešli odmah u DOS, nego da goni ljude za bonove. Od januara do oktobra meseca, dok nije došlo do promene Vlade 2000. godine, pojma nisam imao, nikada se u životu ni sa kim nisam čuo, ali po principu objektivne odgovornosti negde oko 300.000 dinara, da bi radnici imali po 1.000 dinara mesečno ili svaka dva meseca, da bi preživeli, dobijali su bonove.
Međutim, u vreme prelazne vlade, kada su me zamenili trojica koministara, oni od oktobra do decembra (uopšte neću o imenima da govorim) daju tri puta više bonova nego ja za 10 meseci, i protiv mene ide krivična prijava, a protiv njih ne ide. Sada mi objasnite da li je normalan taj u Vladi Srbije koji je radio, a onda i tužilac koji je u istražnom postupku na tome insistirao. Ne znam da li su dizali optužnice ili nisu, nikada me više nisu zvali, ili sam možda pobrkao i pobrljavio od silnih postupaka koje vode i ne znam više šta hoće.
Govorim vam kako se u ovoj zemlji shvatala pravda i pravo. Svako je radio šta je hteo i kako je hteo, samo je bilo važno kako će da se progone politički protivnici, a ovi kriminalci opljačkaše celu državu, uzeše sve živo, ovi što kažu kako smo prodali veliku domaću banku, a ono kiparska banka sa 86,43%, gde država dinara nije dobila. Ovi što raspišu tender za jedno preduzeće (a za to ću da vam donesem papire, gospodine ministre) i ne može da im prođe; naprave tender da mora da dobije "Fiat", da dobije "Delta", pa ne dobije zato što ima loš odnos cene i kvaliteta, dobije druga firma.
Onda kažu da nam ta vozila uopšte nisu potrebna, nego ćemo sada da idemo da iznajmimo na pet godina "Deltina" vozila i skuplje košta iznajmljivanje na pet godina nego da su kupili ova vozila.
Ko to goni, gospodine ministre? Ili ne smete, zato što su direktori vaših koalicionih partnera, oni koje juče svi tako zdušno branite, zbog kojih ne dozvoljavate raspravu u ovom parlamentu. Da li se plašite rasprave? Govorili ste da je demagogija radikalska. Hajde da raspravljamo o tome da vidimo da li smo mi u pravu ili su oni u pravu, da vidimo ko je izumeo Dafinu i Jezdu, pošto malo-malo pa o tome pišu novine. Da vidimo da li su za to odgovorni radikali ili neki drugi.
Ono što tražim od vas, a neću da vas napadam za ono za šta vas napadaju ovi iz Demokratske stranke, jer mislim da ste manje loši od onih koji su bili pre vas i od onih koji su pokušavali da kreiraju ne pravni poredak, već divljaštvo kao neku vrstu vrhovnog pravnog i moralnog principa. U tome nije bilo nikakve mere, šta god im je palo na pamet, kako god im je palo na pamet, oni su mogli da urade.
Uveren sam, i voleo bih da to prihvatite, a uveren sam da građani Srbije to žele, da mi u narednom periodu moramo da obezbedimo samostalnost tužilačkoj funkciji. Nije tužilaštvo nezavisno, kao što to neke neznalice izgovaraju odavde, već je samostalno, a pravosuđe, odnosno sudstvo jeste nezavisno. Daleko smo mi od toga. Ono što je naša obaveza, to je da svi pokušamo da učinimo da to tako bude.
Mi smo vam na primeru, recimo, Vide Petrović-Škero pokazali kako stranački stavovi, pa i lični stavovi ne moraju da budu prioritet, jer ćemo protiv nje u ovoj raspravi reći najmanje, iako nema reči koju za nju nismo izgovorili svojevremeno, kada je bila jedna od perjanica dosmanlijskog režima. Posle toga smo videli, pokazala je i hrabrost i moralni kredibilitet da se suprotstavi Đinđićevoj vladi i njihovim nalozima za dalje uništavanje političkih protivnika. To je nešto za poštovanje
Mi takve poštujemo, koji nemaju veze sa SRS, koji su, ako su mogli, samo govorili protiv SRS, ali su pokazali neku vrstu moralnog integriteta.
A za ove neljude, za ove sitne duše, za ove što "daćemo ti da pređeš u okružni sud, osudi čoveka". Njegovo je "sudijsko uverenje".
Pa, gde su ti dokazi? "Moje sudijsko uverenje, nismo našli nekog novog osumnjičenog".
Jeste upućeni u slučaj? Znam da jeste, gospodine ministre.
Došli su očevici koji na glavnom pretresu kažu "mi ne prepoznajemo optuženog kao čoveka koji je izvršio napad, ne prepoznajemo kao nekoga koji je izvršio inkriminisanu radnju".
Svi svedoci govore da je nemoguće da je tog dana optuženi nešto slično učinio, ali je sudija, zato što je čitao novine, "Danas" i "Blic" (a on ne zna ništa drugo da čita nego "Danas" i "Blic", dnevne biltene Demokratske stranke i još nekih njihovih sitnih prilepaka) i pošto je tamo pročitao ko je izvršio to krivično delo, tako doneo presudu.
E, takav nam sudija ne treba. Nećemo sudije koje će na osnovu onoga što pišu "Danas", "Blic" ili ne znam koje novine da donose presude u ovoj zemlji.
Hoćemo sudije koje će presude da donose po slovu zakona, po principima prava, pravde i pravičnosti. Hoćemo tužioce koji će u skladu sa zakonom da podižu optužnice, a ne kada ga okrene neki mali fićfirić iz vlasti, koji misli da je mnogo jak i mnogo moćan zato što je uspeo da skine 15 kila, kad mu je Đinđić tako nešto naredio, u roku od 15 dana. Pošto je on okrenuo taj broj telefona, tog trenutka tužilac mora da podiže optužnicu i da ne znam šta radi. E, to više ne može.
Nadam se da ćete vi, gospodine ministre, uvažiti naše primedbe, da nećete da vodite kampanju protiv ovog čoveka iz Novog Pazara, jer mislim da i Milan Veselinović, koji živi u Novom Pazaru, o tome može mnogo toga da kaže. Ne može čovek da bude unapred osuđen i da mu bude zabranjeno da radi ono što je čitav život radio zato što je bio na ratištu, zato što je branio Srbiju na Kosovu i Metohiji i u Peći, zato što je sudio šiptarskim teroristima i zato što ne da mafijašima da rade u Novom Pazaru sve što hoće.
Još nešto: a što ste se vi uplašili da kažete bilo šta o onom Prijiću? Kako objave "Danas", "Blic" i "B92" bilo kakvu budalaštinu, zašto vi tog trenutka morate da slušate? Oni krenu u kampanju, tri dana zovu neke nesrećnike da gostuju, vidim, izmenjaše se, samo čekam kada će svaki član DS-a i još nekih stranaka da bude gost u njihovim emisijama i da piše kolumnu u njihovim novinama. Sad zbog toga što oni tamo pišu, što skoro niko ne čita, sem nas koji to moramo, vi zbog toga odustajete od svojih odluka ili svojih namera.
Da li se to Prijić pokazao kao neko mnogo dobar, neko ko u skladu sa zakonom postupa negde? Pa, nije. Smejete se svi i svi znate da nije, a ne smete da kažete ništa, zato što će vas napasti "Danas" i "Blic". Strašno brinemo zbog toga što će da nas napadnu "Danas" i "Blic". Braniće nas građani Srbije, zato što znaju da govorimo istinu.
Sada tog koji je pisao optužnice, falsifikovao, koji u vreme "Sablje" samo što nije naredio da se svi Karađorđevi potomci pohapse i streljaju zato što je njihov predak učestvovao u podizanju Prvog srpskog ustanka, zbog svega toga nemojte da dirate, jer on je sveta krava, on je božanstvo. Da li vam je on sveta krava, ministre? Ne znam šta je, ali svet nije ni najmanje. Baš me briga, pravo da vam kažem.
Kakve su to ucene, čiji su to pritisci, koji to ambasadori zovu za takve ljude? Šta je u pitanju, kažite nam da znamo. Zamislite, "oni sada pokušavaju njega da smene, hoće da naprave sprdnju od suđenja za ubistvo tadašnjeg premijera Srbije, pa zato hoće da smene Prijića". Na to niko ne odgovara, niko ništa ne kaže. Hoćemo da smenimo, pa šta. Hoćemo da smenimo ni manje ni više nego onoga ko je hapsio, podizao optužnice protiv ljudi, nije znao zašto podiže optužnice, radio sve u dogovoru, ne samostalno, već u direktnom dogovoru sa policijom i izvršnim organima vlasti. Da li je to tačno, gospodine ministre? Ne znate, nemate dokaze.
Čudim se da nemate dokaze, gospodine ministre. Ništa drugo nisu ni radili, nego su se samo dogovarali – hajde sada da hapsimo ovog, hajde da hapsimo onog, hajde da maltretiramo onog, hajde da maltretiramo onoga. To niko ne sme da kaže. Hoće li taj da nam doveka vedri i oblači u Srbiji? Hoće li taj doveka da bude, zato što vi nemate hrabrosti, zato što su vas napali "Danas", "Blic" i "B92"?
Da li vi mislite da svaki dan treba neko da se osvrće na to šta će neko da govori u novinama? Političari su tu da stvaraju ne samo sliku o društvu, već da stvaraju društvo, da bude bolje i drugačije od onoga kakvo je danas. Mi smo ti koji treba da ga kreiramo da bude bolje građanima Srbije, a ne da budu zadovoljni Veran Matić, Gruja Spasović i ne znam ni ja ko još.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas da privodite vaše izlaganje kraju.)
Privodim kraju. Nadam se da nećete glasati za Šćepanović Željka i ove ostale što sude tako što im u kafani neko kaže – ideš u okružni sud ako doneseš presudu protiv naših političkih protivnika.
Na kraju, da se i ja zapitam, mada moram da kažem da niko od nas nije dobio te kazne ni za 500 maraka, ni za 500 evra, ali ako je dobio tri godine za 500 maraka, koliko bi godina zatvora morali da dobiju oni čiju ste smenu, odnosno raspravu o smeni juče sprečavali svi vi zajedno? Plašim se da bi otišlo u desetine hiljada godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u nekoliko rečenica da se izvinim onima koje sam možda povredio, ili zaista rekao ono što nije trebalo da izgovorim sa ove govornice.
Delimično je gospodin Ristić u pravu kada je rekao da ne bi trebalo da skupštinska govornica služi za iznošenje pojedinačnih primera iz sudske prakse, zato što ukoliko predmeti nisu završeni, ukoliko je postupak u toku, na posredan način vršimo neku vrstu pritiska. To je tačno, ali sam to uradio zato što su ti primeri toliko drastični i rekao bih da ukazuju na jednu pojavu koja je postojala, a nisu izvučeni iz celokupnog sistema kao nešto što treba da predstavlja samo određeno pojedinačno delovanje.
Ovde je rečeno nekoliko stvari sa kojima ne mogu da se složim. Naime, ni u jednoj jedinoj civilizovanoj zemlji na svetu nije moguće da vam tužilac određuje pritvor, kao što je to bilo u toku "Sablje", gospodine Ristiću, i siguran sam da vi kao školovan pravnik to znate. Imamo primer dvojice ljudi kojima je tužilac odredio pritvor, bez obzira što ja o tim ljudima ne mislim sve najbolje. To su Stanišić i Simatović, je li tako? Njima je tužilac sam protivzakonito, bez konsultacije sa sudijom, odredio pritvor u toku akcije "Sablja".
Ljudi nisu imali pravo ni na službenog branioca i nije tačno da jesu, nekoliko njih nije, a glupost izreke, odnosno obrazloženja kada su neki puštani na slobodu, a hapšeni su ni zbog čega, išla je do tih granica da je, recimo, u obrazloženju jednom od političkih protivnika, koji je bio priveden u toku akcije "Sablja", zašto je bio zadržan u pritvoru (dakle, primenjen je taj pravni institut) rečeno – zato što je procenjeno da bi mogao da predstavlja opasnost po bezbednost Republike Srbije.
Zamislite vi sada – jedan Uroš Šuvaković predstavlja opasnost po bezbednost Republike Srbije. Da nije tragično, bilo bi komično. Uroš Šuvaković predstavlja opasnost po bezbednost Republike. Da mi ne znamo Uroša Šuvakovića, da ga svi ovde ne znate u ovoj sali, pa da pomislite da je to možda moguće, ali nije.
Ja Uroša Šuvakovića ne vređam, poštujem ga, ali znam da nikada nije mogao da ugrožava bezbednost i znam da nikada nikome to ne bi moglo da padne na pamet. Znali su to i oni, a znate i vi, gospodine Ristiću, zašto je on bio u pritvoru. Da li znate zbog čega?
Zbog jedne TV emisije, zato što se zamerio nekim vašima, zato je morao da završi iza rešetaka.
Naše vreme tek dolazi, vaše pogotovo.
(Predsedavajući: Ja se slažem.)
Pošto sam se javio za repliku gospodinu Dačiću, da mu kažem, možda sam pogrešno razumeo za ovog u Boljevcu da nije tri godine nego tri meseca, ali nisam mogao dovoljno veliku cifru za ove vaše koalicione partnere, za ove što ih podržavate danas, da nađem. Makar i tri meseca bilo, njima će opet da ostane 200-300 hiljada godina za sve zlo što su počinili građanima Srbije. Žao mi je što ste ih u tome vi podržali. Nadam se da za neki dan, kada to po slovu zakona, po slovu Poslovnika bude na dnevnom redu, nećete to učiniti. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da svi možemo da se preganjamo ovako u nedogled, ali građanima Srbije od toga neće biti bolje. Ono što je naš zadatak ovde jeste pre svega da omogućimo bolji život građanima Srbije i da nešto uradimo u njihovu korist.
Što se tiče koalicija, kod nas nema nikakve tajne. Od 1992. godine do juna 1993. podržavali smo manjinsku vladu SPS-a i bili u Vladi Srbije od marta 1998. do petooktobarske revolucije 2000. godine. Sve ostalo vreme proveli smo u opoziciji, bili progonjeni, i za ono što smo činili ne kajemo se, jer nikada nismo učestvovali u kriminalu i lopovluku, pre svega. Zbog toga ne govorimo ni jednu jedinu reč ni našim nekadašnjim koalicionim partnerima, a za one za koje smo mislili da su ogrezli u kriminal, u lopovluk uvek smo govorili i sa ove govornice i na svakom drugom mestu.
Pitao sam ovde, ne slučajno, ko je odgovoran za "Dafiment banku" i "Jugoskandik banku". Jezdimir Vasiljević je rekao da mu jedino Vojislav Šešelj i radikali nisu tražili pare. Vašim liderima je po 100 hiljada franaka i 100 hiljada maraka ostavljao zato što ste tražili da otimate. Mislim da je jedan od lidera iz DS-a taj novac uzeo; danas je u DS-u, nije doskoro bio u DS-u. To je rekao Jezdimir Vasiljević za Dragoljuba Mićunovića, ako se ne varam, a ne varam se. Nije optužio nijednog radikala.
Da li je neko od nas, sada pitam i kad odgovaram to gospodinu Dačiću, uzimao u džakovima novac iz "Dafiment banke"? Nikada nijedan radikal. Ja znam ko je. Ti su menjali stranke, pa su malo bili u SPS-u, pa malo u demokratskom bloku, pa su opet veliki levičari. Nijedan radikal to nije radio.
Što se tiče koalicija, nemamo ništa protiv. I mi smo ponudili koaliciju DSS-u. Tada nismo kukali, žalili se, rekli smo - mi hoćemo da napravimo vladu sa Demokratskom strankom Srbije; ako ta vlada nije moguća, ako ne želite tu vladu, formirajte je kako hoćete, mi idemo u opoziciju. Ljudi u DSS-u mnogo više su želeli za koalicione partnere, očigledno je, SPS, G17 plus, SDP, SPO, NS i nemamo ništa protiv. Mi smo u opoziciji, samo mislimo da su rezultati rada te vlade katastrofalni. Mislimo da su rezultati rada te vlade veoma loši.
Sa druge strane, ne upravlja ovom zemljom i nije centar ove vlade Vojislav Koštunica. Jeste formalno. Znate dobro ko je finansijski centar ove vlade, znate ko dobro kontroliše sve finansijske centre moći u ovoj zemlji, a nećete da ih rušite. To treba da objasnite građanima Srbije, kao i svima ostalima koji, suprotno svim demokratskim...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas da završite izlaganje, četvrti minut.)
... načelima, nisu želeli da pokažu dobru volju da o tome raspravljamo. Ništa mi juče nismo tražili, sem da razgovaramo o tome. Vi ste pobegli od razgovora, od rasprave, vi ste glasali protiv rasprave. Glasajte ako hoćete za svakog ministra, ali ste pobegli od razgovora o tome da li taj ministar radi dobro ili ne. Problem je što se razgovora plašite.
Ubuduće, da li ćemo morati u koaliciju ili ne, odmah da vam kažem – naš cilj na sledećim izborima biće više od 100 poslanika. Kako danas stoje stvari, to ćemo ostvariti bez muke, ali ćemo morati da nađemo nekog malog koalicionog partnera. Sigurno je da se koalicioni potencijal srpskih radikala u tom smislu povećava, ali u jednoj stvari postoji razlika: nikada lopove i kriminalce da podržavamo nećemo, one za koje cela Srbija zna da to jesu, i u tome je razlika između nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, rasprava se nastavlja u istom smeru. Hoću samo da vam kažem da je juče, i to je ključan razlog zašto sam izašao za govornicu, odbijena rasprava, ako hoćete i razgovor, u Narodnoj skupštini Republike Srbije o memorandumu o Kosovu i Metohiji, koji je predložila Srpska radikalna stranka. Mislim da mali broj primedaba imate na taj akt.
Čuo sam jedno veoma glupo objašnjenje jednog nezvaničnog pripadnika vladajuće koalicije, koji se opet pozvao na onoga koji je tražio da srcem branite onog lopova, znate već od juče, koji je rekao - nećemo da podržavamo tako nešto, jer nama ne treba da o tome donosimo odluku šta je to što mi nudimo, nego da čekamo šta će oni da rade.
Da vam kažem nešto: vaše ponašanje juče, i gotovo svih političkih subjekata na političkoj pozornici, povodom odvođenja ili odlaska Haradinaja u Hag pokazalo je koliko je nezrela politička scena Srbije i kako nemamo ni plan ni program za Kosovo i Metohiju. Vi se radujete nečemu što će nam biti omča oko vrata, jer će oni iz sveta sutradan da nam kažu - evo vidite kako oni poštuju sve međunarodne norme i propise, tako će i međunarodne standarde, evo vam nezavisnost. Vi na to nemate nikakav odgovor zato što se ponašate kao mala deca u obdaništu koja su dobila čokoladu i sada će sa tom čokoladom da se prehrane do kraja života.
Hoću da vam kažem da najveći problem koji je napravljen ovde jeste činjenica da vi mislite da imate neke pametnije od narodnih poslanika u Narodnoj skupštini da govore o Kosovu i Metohiji i o načinima na koje treba da se rešava situacija na Kosovu i Metohiji. Vi imate tri genija koja će da sednu i o tome govore, a nas je ovde 82, nemamo baš pameti, ni deseti deo, koliko ima taj jedan vaš genij koji će da smisli idealno rešenje i da nam objasni kako je super to što sada Haradinaj ode u Hag, to je naša pobeda, jer ćete Hag da nam predstavljate u dobrom svetlu, a oni će sutra to da iskoriste kao razlog za davanje nezavisnosti Kosovu. Prekinite da to slavite u svojim idiotskim medijima.
Govori Ristić ovde o vanrednom stanju. U vašim medijima je i danas vanredno stanje. Pogledajte današnji "Blic". U današnjem "Blicu", gospodine Ristiću, veliki naslov - "DS: Falsifikat u Skupštini". To je prvo juče izjavio Tomislav Nikolić. On ima 82 poslanika, a vi 37, ali SRS ne postoji, postoji DS.
Postoji da smo mi odgovorni za Dafinu i Jezdu, iako su za to odgovorni koalicioni partneri ovih lopova. Tako ste lepo objasnili, samo niste objasnili koliki ste lopovi.
O kakvom vanrednom stanju govorite? Na B-92 krene kampanja Tomislav Nikolić protiv Borisa Tadića. Zakupimo vreme preko agencije, platimo to i onda nam kažu - džabe ste platili zato što vam mi sada povećavamo cenu, jer smo videli da vi kupujete veliki prostor. O čemu pričate? Zato što vam je vanredno stanje i danas u onome što je pod vašom kontrolom.
(Predsednik: Vreme.)
Na sve što smo radili u toku rata apsolutno sam ponosan i nećete naći nijednog koji će nešto da kaže po tom pitanju.
Što se tiče koalicija i onoga što nam predstoji u narednom periodu, znam da će ovde biti vrlo turbulentna politička scena.
I to zna svako, ali moramo kao država i kao poslanici da sednemo da se dogovorimo, da vidimo koji su nam prioritetni i vitalni nacionalni i državni interesi; da razgovaramo, da zajedničku platformu imaju predsednik Republike, Vlada Srbije i Skupština Srbije, a ne da svako radi šta mu padne na pamet i kako mu padne na pamet.
To je rešenje za našu zemlju, za građane Srbije, i nije nama problem, učinićemo mi taj dodatni napor da dobijemo još 20-25 poslanika.

Taman sam hteo gospodinu Zankovu da kažem da me podseća na Predraga Markovića, kad on glavom i bradom iza mene.

 Gospodine Markoviću, vi ste juče završili kada ste onaj falsifikat ostavili da opstane i nastavili da radite kao da se ništa nije desilo.
Vi ste juče završili, kad niste hteli da raspravljate o Kosovu i Metohiji. (Glas iz sale: Dosta više.) Dosta vama.