Dame i gospodo narodni poslanici, neću da govorim o Vladi Republike Srbije i da zloupotrebljavam govornicu na bilo koji način da mi ne biste prebacivali. Hoću da govorim o kršenju člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno na najgori mogući način, brutalno pregaženo, i znam da se sa tim slaže većina poslanika, bez obzira na to što ne smeju da glasaju zbog partijske lojalnosti ili nečeg drugog.
Naime, toliko se zaklinjete u Evropu i evropske standarde, a nigde u Evropi, ali ni u Aziji, ni u Americi, a do sada nije poznato ni u Africi ne postoji slučaj da opozicija pokrene zahtev za raspravu o Vladi ili interpelaciju, a da onda neko kaže - izvinite, ovo ne može da bude na dnevnom redu i nećemo o tome ni da razgovaramo zato što je nama palo na pamet da o tome ne bude rasprave ili kako je neko rekao - Vlada dobro radi, pa o tome nećemo ni da raspravljamo.
Ljudi, ako Vlada dobro radi onda dajte raspravu. Ali, i da radi dobro i da radi loše nije to pitanje vašeg mišljenja i vaše želje. To mora da bude na dnevnom redu, voleli ili ne. Ne može to, zato što neko ne zna šta će da se događa u tih pet, šest ili deset dana, koliko će rasprava da traje, da li će neke lopuže i kriminalci da kupuju neke druge lopove i kriminalce, da to isključi sve ostale narodne poslanike iz priče i rasprave o onome što jeste suština pitanja, da li ova vlada zaslužuje poverenje ili ne.
Ono što mi postavljamo kao pitanje, a to je – ko je to uspeo da ubedi nekoga u Srbiji da je postalo normalno da nešto tako ne bude na dnevnom redu; kažu - evo mi imamo većinu da to skinemo sa dnevnog reda. Nigde i nikada, ni u jednoj evropskoj zemlji se nešto slično nije dogodilo. Uporedno-pravna praksa ne poznaje sličan slučaj. Nigde i nikada.
Znači, to je moglo da padne na pamet nekom geniju i palo je u prethodnom mandatu; imali smo tada objašnjenje šefa poslaničke grupe DOS, koji je izrekao ovde genijalnu misao - ne može opozicija da nas smenjuje, jer opozicija nije ni birala Vladu.
Takvih genijalnih rečenica smo se naslušali, ali sada moram da kažem i da konstatujem, da smo od 5. oktobra imali desetine zahteva za smenu ministara i samo je jedanput bilo na dnevnom redu, i to kada je bio u pitanju ministar pravde Batić. Nikada više to nije bilo na dnevnom redu, jer je neko posle toga rekao – to više ne mora da se nađe na dnevnom redu i nećemo o tome da razgovaramo i raspravljamo, zato što je bila neprijatna diskusija.
Zbog čega postoji ovaj parlament? Zbog čega postoji Narodna skupština? Zbog toga da biste vi ono što se dogovorite, četiri predsednika stranaka koje se nalaze na čelu vaših poslaničkih grupa, vi se dogovorite i uopšte nije važno šta će da kažu poslanici, šta će da kaže opozicija ili bilo šta slično. Vama se ne sviđa tema, Vlada dobro radi i sada ćemo to da skinemo sa dnevnog reda.
To vređa inteligenciju građana, kao što vređa inteligenciju građana to, kada Agencija BETA objavi, pa onda pojedini mediji prenesu, kažu – posle 50 godina prvi demokratski izbori u Iraku. Tamo 100 mrtvih svakoga dana, zgaziše, uništiše zemlju čitavu, a mrtvi hladni objavljuju kako su prvi demokratski izbori i svi mediji prenose.
Misle da je narod lud. Hoće bukvalno od svakog od nas, ma nije samo to, koju god zemlju hoćete da uzmete i na bilo koji način, neko hoće to da napravi od građana Srbije. Hoće da kažu - ljudi, vi niste ljudi, vi niste čak ni šimpanze, vi ste orangutani. To vi sada hoćete da kažete građanima Srbije, svima, zato što ovo niko normalan ne može da uradi, zato što ovo nigde, nikada nije postojalo.
(Predsednik: Vreme.)
Neka izađe jedan od vas pravnika, neka kaže gde je ovo nekada postojalo, gde se ovo na sličan način dogodilo. Znam da je vreme, gospodine predsedniče, prekidam.
Pokušao sam da vam ukažem, uopšte ne ulazeći u meritum stvari, u meritum našeg zahteva, zašto je ovo problem da danas uradite. Vidim da ste čvrsto rešeni da od vaše ideje ne odustajete.
Molim vas da razmislite još jedanput zato što će i ovo ostati ubeleženo, ući će u anale Narodne skupštine, a bilo bi dobro da to uradite, jer ovde je četiri ili pet poslaničkih grupa u vlasti, jedna će ući u Skupštinu, a ostale neće naredni put. Neka bar te što neće da uđu naredni put u Skupštinu dobro razmisle da ne budu po ovome zapamćeni. Što se nas tiče, ne brinemo zbog toga, građani Srbije su sve videli.
Videli su ko se plaši rasprave o Vladi i što se nas tiče samo ćete nas naterati da još veću snagu utrošimo za rad na terenu, da objašnjavamo građanima Srbije i da se borimo za izbore što pre, na kojima ćemo sve zajedno da vas pobedimo.