Dame i gospodo narodni poslanici, dobroje što se gospodin ministar pojavio posle duge zauzetosti nekim drugim poslom, verovatno mnogo značajnijim i važnijim nego što su Narodna skupština Republike Srbije, narodni poslanici i građani Srbije.
Kao što je šef poslaničke grupe naše stranke rekao, srpski radikali neće glasati za Predlog zakona o rebalansu budžeta, iz nekoliko razloga.
Naime, ono što se primećuje kroz sve medije, ono što se primećuje kao permanentna intencija Vlade Republike Srbije jeste da ubedi sve građane kako žive neuporedivo bolje nego što stvarno žive, kako im je mnogo lakše nego što im je stvarno, kako, evo samo što nije, još dan ili dva, tri meseca ili nekoliko meseci, u najgorem slučaju, pa će živeti svi kao bubrezi u loju.
Ali, svakog dana im je sve bolje, pa prosto geniji rukovode time, pa jedan genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, kao što je ministar finansija, drugi genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za mir, čuli smo sinoć, Sonja Biserko. U ovoj zemlji svi hoće da dobiju Nobelovu nagradu, samo narod nema hleba da jede i samo Srbija propada iz dana u dan.
Od silnih nobelovaca građani Srbije ne videše ništa, samo vide nove probleme, samo vide ove muke, vide hiljadu nerešenih situacija sa kojima se svakodnevno suočavaju, a koje nikoga u zemlji Srbiji ne interesuju. Hvali se ministar suficitom od 32 milijarde.
Prvi put imamo suficit, prvi put imamo višak novca, što znači radi naša ekonomija kao američka lokomotiva, reklo bi se.
Nije baš tako, 32 milijarde je skinuto sa grbače srpske privrede, sa grbače onih koji donose novac, sa grbače onih koji prehranjuju zaposlene, sa grbače onih koji bi trebalo da otvore nova radna mesta, a danas u Srbiji imamo 986.000 nezaposlenih i neću da budem licemer da optužujem samo ovu vladu ili samo prethodnu, ili samo pre njih vladu. Svi su tome pomalo doprineli, ali niko taj problem ne rešava.
Svi su tražili i govorili, rešavaćemo problem nezaposlenosti. Kako se rešava problem nezaposlenosti. Tako što suficit umesto da vratimo u proizvodnju, umesto da vratimo poljoprivrednim proizvođačima, da uradimo ono što nam je najvažnije u ovom trenutku, da pokrenemo mrtvu industrijsku proizvodnju, koja je u padu u poređenju sa prošlom godinom, a predviđa se tobože za 4,5% veći bruto društveni proizvod.
Dakle, umesto da to radimo, mi idemo na servisiranje dugova. Mislio sam da su nama svi dugovi otpisani, da mi ništa nikome ne dugujemo, da se nismo ni zaduživali, da smo sve dobijali na poklon, koliko su voleli reformske i demokratske snage posle 5. oktobra, pa računam, nikada nemamo šta ni da vraćamo. Ispostavilo se, mi ceo suficit u bunar, vraćamo nešto, a ne znamo gde je to nešto svojevremeno ni potrošeno, kako i na koji način su građani Srbije to iskoristili, jesu li imali nekakve vajde od toga ili nisu, a nisu, kao što vidimo, ili je bila toliko minimalna da su samo neki u svoje džepove potrpali tu pomoć i podršku koja je stizala i da je netragom nestala.
Postavlja se pitanje – zašto na drugačiji način nije predviđeno da se ta finansijska sredstva troše, zašto se i dalje pojedini državni funkcioneri, prema onome što imamo u Predlogu zakona, rasipaju novcem? Zašto, kada njihovi rezultati nisu nikakvi, kada nikada ništa nisu uradili, od predsednika Republike do predstavnika Vlade, na svim nivoima. Milioni silni se troše na prezentacije, putovanja, na razna čuda.
Zašto? Eto, to je tako potrebno, a građani Srbije, vi propadajte, vi živite još teže, mučite se i nikome ništa, a mi ćemo da se rasipamo i da pravimo pancirne zavese i ne znam koja sve čuda, ne bismo li nas, mnogo važne, Luja 13, pardon Luja 14. da imitiramo i kopiramo, i njihove prve ministre inostranih poslova uspostavljene, koji su mislili da je najvažnije koliko će para državnih da potroše i koliko kočije da budu zlatne, a ne kakav će posao za svoju zemlju da obave.
SRS smatra da je potreban realan i racionalan pristup rešavanja problema u Srbiji, onakav pristup kakav će, pre svega da uzme u obzir elementarne potrebe građana Srbije.
Njihove muke, njihove probleme sa kojima se suočavaju svakodnevno i kako i na koji način da izađemo iz ovog ćorsokaka, u kojem nam nameću obaveze kako da potrošimo novac građana Srbije.
Ako su to pare privrednika Srbije, a jesu, dajte da te pare potrošimo tako što ćemo privredu da razvijemo, tako što ćemo da ih vratimo u poljoprivredu, u industrijsku proizvodnju, u bilo šta što može da znači sutra više radnih mesta, što može da znači manje korupcije, manje nezaposlenih, dajte, ljudi da to radimo.
Ne, to ne radimo, nego samo kreši svuda, na svakom nivou, hajde da plaćamo onima koji su nam naredili da to plaćamo da bismo imali njihovu političku podršku i nikome ništa.
Vreme je u Srbiji za promene, vreme je da ljudi u vlasti razmišljaju onako kako to mora da bude interes građana Srbije i interes Srbije u celini. Nemamo mi ništa od toga što će neki da dobijaju Nobelove nagrade za mir i Nobelove nagrade za ekonomiju u svojim glavama, jer građani Srbije nemaju ništa i nikakve vajde od svega toga.
Imaju samo mnogo više muka i mnogo više problema. Ti problemi se svakog dana uvećavaju, a o korupcionaškim aferama, o kriminalnim aferama da ne govorimo. Samo da se Srbija izleči od najtežih i najvećih korupcionaških afera, u budžetu biste imali, ne mogu tačno da kažem, ali sigurno više od 10 milijardi suficita, samo na osnovu direktnog obračuna sa najtežim i najvećim korupcionašima u našoj zemlji, sa najvećim kriminalcima, za koje svi znaju ko su, sa najvećim tzv. biznismenima, koji su mnogo pametni pa imaju milione dolara dnevno na svojim računima, zato što su pokrali državnu imovinu Srbije ili zato što to rade svakodnevno, svaki dan, i niko u Srbiji ništa zbog toga i po tom pitanju ne radi. To je naš ključni problem danas sa kojim se suočavamo i to je ključni problem koji moramo da pobedimo i da razrešimo.
Zato nam je potrebna primena putinovskog recepta, nemamo mi tu vrstu odnosa da li u ovoj ili onoj zemlji, ali putinovski recept sa trojicom najvećih, Hodorkovskim, Berezovskim i Gusinskim je odličan primer. Dizali su veliku dreku, imali mnogo novca, preko svojih medija protiv, a Putin se na ovaj način oštro i žestoko obračunao sa kriminalcima i mafijašima.
Šta se dogodilo? Pogledajte koliko su uvećani prihodi države. Pozove ih, to mogu da kažem i to država mora da radi ovde na zakonit način naravno, pa ih pozove za novu godinu na koktel, pa kaže - vidi ti što si zaradio u Čelziju toliko i toliko para, lepo što si zaradio, ali te pare ćeš da držiš u ruskoj banci, a ne u Barcly ili Midland banci, ili bilo kojoj drugoj. Te pare ćeš da doneseš ovde u CSK, u neki treći klub i u neki četvrti, inače nema ništa od tih para.
Tako se dogodi sa četvrtim, sa petim i sa deset njih, a onda ostali dolaze i sami se pojavljuju, sami izvršavaju svoje obaveze prema državi, jer znaju da sa državom nema igre.
A dok god oni znaju da u državi mogu da nađu jednog, dvojicu ili petoricu koji mogu da im završe posao, na bilo kojoj strani, na bilo koji način, država će da propada, da odumire u korupcionaškim aferama, a mi ćemo da se hvalimo velikim rezultatima, dok narod i građani Srbije budu živeli sve teže.
Nama su potrebne promene, potreban nam je drugačiji odnos prema državi i prema njenim građanima, i uveren sam da građani Srbije to danas znaju, vide i osećaju. A što se tiče kreditnog rejtinga mogu da kažem da je kreditni rejting većine građana Srbije, ne nas poslanika koji imamo velike plate, ne vas ministara koji imate još veće, već građana Srbije koji imaju mnogo manje plate, njihov kreditni rejting je mnogo nizak i užasno mali. Pitajte ih gde mogu da uzmu kredit, potrošački i bilo koji, i gde mogu da uzmu automobile na lizing, oni koji nemaju velike plate i oni koji nemaju ogromna primanja danas.
Prosto mora da se zna da građani Srbije žive teško i žive sve lošije iz dana u dan, ma kakva Potemkinova sela vi prepričavali i prikazivali na svojim televizijama, u svojim novinama, u svim medijima, bilo elektronskim i štampanim. Zato nam je potrebno da stvari u Srbiji menjamo odlučno, hrabro i beskompromisno, i uveren sam da će srpski radikali za to imati snage i zato očekujemo veliki i široku podršku građana Srbije.