Dame i gospodo narodni poslanici, dobro sam razumeo šta je sve ovde govoreno, dobro sam razumeo i priču o ovim topovima oko Sarajeva. Da, u ratu imaju i topovi, u ratu imaju i krstareće rakete, i "tomahavk" rakete kojima je ubijena mala Milica Rakić u Batajnici, pa se ne sećam da ste nekada rekli da je to bila brutalna agresija i brutalni zločin, i to osudili.
Takođe se ne sećam da je isto to učinjeno u Varvarinu, gde je mala Sanja ubijena, niti se sećam da je neko osudio ono što su radili oni zlikovci Mazreku, silujući Srpkinje i ubijajući srpsku decu, srpske mladiće. To su javno priznali, direktno, objašnjavali kako i na koji način su to sprovodili. Dosovska vlast im je omogućila da budu pušteni na slobodu i da ne budu iza rešetaka. Da li je bilo pod pritiskom ili nije ne znam, ali je to sramota za ovu državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Blažiću, mi u SRS imamo vrlo precizan i jasan odnos: prvo moraju da odgovaraju oni u Sloveniji koji su ubijali srpske vojnike, koji nisu imali nikakvu priliku, niti su hteli, ni želeli, ni imali naređenja da im se suprotstave. Moraju da odgovaraju oni koji su, pre svega, počinili zločin protiv mira, kao najteži zločin, izazvali sukob na prostoru bivše Jugoslavije, oni koji su hteli protivpravno otcepljenje od teritorije bivše Jugoslavije i u tome uspeli uz pomoć pojedinih velikih sila, a onda počeli da sprovode politiku etničkog čišćenja, maltretiranja, šikaniranja i ubijanja Srba.
Ne treba da vas podsećam kako su na Koranskom mostu kod Karlovca, valjda se sećate tog zločina, prerezani grkljani svim Srbima, svim srpskim vojnicima, i kako su ih ostavili u onim limenim sanducima, sa prozorčićima tamo gde su im glave, da se vidi kako su mučeni i kako su ubijani. Ne treba da vas podsećam kako je to isto činjeno i u Gospiću, kako je to činjeno u selu Varivode, toliko upečatljivo da ni hrvatski sudovi, koji sve njihove zločine apsolutno zataškavaju, a Srbima izmišljaju, nisu mogli to da prećute.
Siguran sam da se svi građani sećaju proterivanja gotovo pola miliona ljudi sa svojih ognjišta iz Srpske Krajine, iz Srpske Krajine koja je imala sve elemente države: teritoriju, narod, suverenu vlast, koja je imala 98% opredeljenje ljudi da ostanu da žive, kao preče pravo nego pravo protivpravnog otcepljenja u tadašnjoj državi. Ti ljudi su proterani sa svojih ognjišta.
Te ljude su mitraljirale zločinačke ustaške eskadrile, i ocu i majci su, mislim da se Krapići ili nešto slično prezivaju, ako sam pogrešio, izvinjavam se, ubili tri sina mitraljirajući ih kod Petrovca, kod Petrovca u Republici Srpskoj. To je mesto koje nema veze sa Hrvatskom. Nikad Hrvati nisu u Petrovcu ni živeli, da se ne lažemo, možda jedna ili dve kuće. Sve je bilo srpsko i ponešto muslimana. Ali, zato im nije smetalo da pobiju koga stignu i gde stignu.
Nije smetalo nikome da čine najstravičnije zločine protiv Srba, jer oni nisu nikome bili problematični. Samo je važno da se Srbi osude kao genocidni, jer Srbi su dobri samo kad idu, kada ih za ruku povedu i odvode u jame. Uvek sam se pitao, kad su odvodili Srbe 1941. do 1945. godine ustaše, kako je moguće da dođu trojica, petorica ustaša i odvode 50 Srba u jame, bez otpora, i ubijaju ih na način na koji im to padne na pamet. Onda sam shvatio, u stvari, da bi svi želeli i da je to jedino poželjno ponašanje Srba.
Mi smo sada krivi samo zato što se prvi put u istoriji nismo tako ponašali, zato što nismo dobrovoljno išli u jame, zato što nismo vršili dobrovoljna samoubistva. Mom ocu su celu familiju pobili na taj način, sve, celo selo počistili, sve muško pobili.
Preživeo je zato što je bio u stomaku svoje majke. Pošto su se u ovom ratu pobunili i počeli da se bore, odmah su genocidan narod, zato što su branili svoja ognjišta, zato što su branili svoju teritoriju, zato što su branili svoju zemlju.
Dosta je više, ne govorim više, najmanje ste tu vi problem. Ima tu mnogo moćnijih i ozbiljnijih koji vrše pritisak na srpsko javno mnjenje. Imamo šefove banditske grupe, Natašu Kandić i mnoge druge koji to rade, ne bi li srpskom narodu stavili omču oko vrata. Protiv toga ćemo da se borimo. Borićemo se ne samo svojim znanjem, ne samo svojom umešnošću, imamo li je ili ne, borićemo se svim srcem, svim onim što imamo da branimo i sačuvamo ono malo što je od Srbije i od srpskog naroda ostalo.