Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da nisam dobro protumačen.
Mi imamo potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije iz redova Srpske radikalne stranke koji je Bugarin po nacionalnosti. Mi sada posle ovih izbora, ako niste obavešteni, u Bečeju imamo vlast sa mađarskim strankama. U Temerinu predsednik Skupštine opštine jeste Mađar, član Srpske radikalne stranke, koji je pobedio na izborima u Temerinu.
Nisam vam pomenuo Sulju Ugljanina i Jožefa Kasu zato što su druge nacionalnosti, nego zato što imate jednu zajedničku karakteristiku. To su oni hektari, to je u pitanju. Kada ulazite u Srbiju, ulazite na Kasinu zemlju, zato što sve što je mogao da ukrade, ukrao je.
Kada već govorite o Sulji Ugljaninu, ne zbog njegove nacionalne pripadnosti ili verskog opredeljenja, jer može da se dogodi da sa drugim ljudima istog, njegovog verskog opredeljenja i nacionalne pripadnosti baš u Pazaru i u nekim drugim mestima napravimo koaliciju. Tamo smo dobili četiri odbornika, a sve ostale stranke, pa i vaša koja je išla u savezu srpskih stranaka, to vam je bila različitost u odnosu na te političke stranke o kojima govorite, dobili ste dva mandata.
Gospodine Vlahoviću, izgleda da niste dobro obavešteni i moram da primetim da hoćemo da sarađujemo sa svim građanima Srbije bez ikakve razlike, i ne smeta nam ni Srbin, ni Mađar, ni Bugarin, ni Rumun, ni Slovak. Jednako ih cenimo, poštujemo i volimo sve, ali ono što razlikujemo, to su pošteni ljudi od lopova.
Lopova ima kod Srba, kod Mađara, kod Muslimana, kod svih drugih, i časno je i pošteno lopovu u brk reći da je lopov, kriminalcu da je kriminalac, jer to su lepe srpske reči. Ne znam koju bi drugu reč za nešto tako smislio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS smatra da porez na dodatu vrednost mora da bude donet, ali pitanje je u kom trenutku, na koji način i, rekao bih, posle kojih zakonskih i izmena u privrednoj praksi Srbije.
Naime, donošenje ovog zakona u ovom trenutku nosi sa sobom brojne probleme u Srbiji, u trenutku kada imamo minimalni nominalni rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, u trenutku kada imamo, rekao bih, realni problem sa svim oblicima proizvodnje u Srbiji, gde imamo ogromne probleme i sa fabrikama i sa zaposlenima u Srbiji, uvođenje poreza na dodatu vrednost, naglo, u terminu koji je previđen ovim zakon, stvoriće nove dodatne, ogromne probleme.
Mi smo podneli brojne amandmane i tek ćemo, nakon prihvatanja ili odbijanja i ministra i skupštinske većine, doneti konačnu odluku kako i na koji način ćemo se izjasniti po pitanju ovog zakona.
Najpre, moram da kažem da je bilo nekoliko varijanti kako je trebalo na bolji način da se pripremi Srbija za uvođenje zakona o porezu na dodatu vrednost, kako i na koji način to pravno-tehnički da izvedemo bolje.
Naime, mi ovaj zakon imam još od 1998. godine na tzv. saveznom nivou, zatim, imamo crnogorski zakon o uvođenju poreza na dodatu vrednost. I jedan i drugi su pravno-tehnički bolji nego ovaj predlog zakona. Mogli smo, čak nas i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje, pa i sama Ustavna povelja obavezuju da primenimo onakav zakon kakav imamo na tadašnjem federalnom nivou. Nismo to učinili.
Doneli smo zakon koji je morao da bude nešto izmenjen u odnosu na crnogorske prilike, ali pravno-tehnički neuporedivo bolji, sa manjim brojem novih pravnih termina koji su nejasni onima koji treba zakon da primenjuju, posebno poreskoj administraciji i u poreskom postupku.
Ovaj zakon, osim onoga što mu jeste namera, dakle, a on se od jednofaznog poreza na promet razlikuje po tome što je višefazni, ali se takođe razlikuje od višefaznog kumulativnog poreza na promet, koji smo imali priliku da vidimo kako i na koji način se primenjuje.
Prednosti sistema poreza na dodatu vrednost bez sumnje jesu veća poreska izdašnost, efikasnije suprotstavljanje poreskoj evaziji, neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama. Dakle, to je ono što je apsolutno nesporno.
E sad, sporni su - opšta i posebna poreska stopa, način primene. Mi mislimo da je prvo trebalo ići na ukalkulisani porez, pa na preneti porez, a tek zatim ići na porez na dodatu vrednost. Zašto? U poslednjoj rečenici svog izlaganja o tome je govorio ministar Dinkić.
Mi imamo ogroman problem sa likvidnošću. U prvoj fazi imamo tri faze: proizvodnu, dohodnu i potrošnu, ili tri tzv. oblika poreza na dodatu vrednost, ali šta ćemo da radimo sa likvidnošću. Odakle novac? Odakle angažovana sredstva? Gde ćemo to da pronađemo?
U prvom trenutku, to će biti pokušaj kamufliranja, prva tri meseca će ostati sve isto, ali već u aprilu imaćemo veliki problem: od 5% do 20%, a možda i veću, inflaciju. Zatim će dolaziti do smanjenja kupovne moći stanovništva. Razume se i smanjenja prodaje. Imaćemo pojavu sve veće neefikasnosti i ogroman problem sa stravičnim padom životnog standarda.
U prvom trenutku ćemo imati inflaciju, a kasnije će doći, u skladu sa tim, čak i do deflacije i do velikog problema, jer niko ništa neće moći da kupi, i to će građani na najgori mogući način osetiti. Biće lakše državi - tačno je. Država će imati mnogo veća finansijska sredstva na raspolaganju. Budžetski deficit neće postojati ili će biti neuporedivo niži. Ali, prema računici koju je napravila SRS, sa opštom poreskom stopom od 12% imaćete više od 30% povećanje budžeta. Više od 30%!
Da li mi time pokrivamo budžetski deficit i ono što su potrebe javnih rashoda, javne potrošnje uopšte - da. Mi, naravno, znamo da se ta opšta poreska stopa danas u Evropi kreće, posebno u zemljama istočne Evrope, koje su to prihvatile od 90-tih godina, negde na nivou od 14% u Gruziji do 25% u Uzbekistanu.
Nećemo da kažemo da je u našoj zemlji predviđena najveća. Nije. Negde je na nivou kako su prihvatale okolne zemlje, npr. Bugarska ima stopu od 18%, s tim što su oni uveli dve druge posebne stope od 2% i 10%, a mi imamo ovde direktnu posebnu stopu od 8% i još jednu od 5%. Naravno, imamo i tzv. nulto oporezivanje, koje bi moralo da bude neuporedivo šire nego što je predviđeno u ovom zakonu.
Spremio sam ovde da pročitam građanima kakve ćemo probleme imati u nekoliko sfera društvenog života, a onda ću u drugih deset minuta govoriti o konkretnim stvarima.
Dakle, mi imamo opštu stopu PDV od 18% i posebnu stopu gde se oporezuje promet dobara i usluga od 8%, i to na sledeća dobra: lekovi navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju; ortotička i protetička, kao i medicinska sredstva; proizvode koji se hirurški ugrađuju u organizam; materijal za dijalizu. Zašto to nije išlo u onu grupu dobara koja spadaju u nultu poresku stopu, odnosno u oslobađanje plaćanja poreza?
S druge strane, imaćemo velikih problema sa poljoprivrednicima, sa onima koji imaju osam tovnih junadi, jer to prelazi ovih milion dinara o kojima se govori u članu 34. Mislim da je to ta cena otprilike. Znači, direktno u štali će se naplaćivati PDV od 5%, koji je predviđao, uzgred, i prethodni predlog zakona, koji je podnosila Demokratska stranka, te nije tačno da nije postojao posebni porez već samo opšti, kao što je to malopre sa ove govornice izgovoreno.
Šta ćemo sa prometom nekretnina? Šta ćemo sa mladim ljudima koji treba da steknu, da mogu da zarade? Izračunajte koliko će biti i na koji način povećana cena nekretnina zato što nisu na ovoj listi po posebnoj stopi od 8%, nema ih na ovoj izdvojenoj stopi od 5%, nema oslobađanja od poreza. Šta ćemo sa tim? Kako će se i na koji način taj veliki problem regulisati?
Imaćemo problema sa tzv. tajm leksom, brojne druge merljive i nemerljive loše efekte prihvatanja zakona u ovom trenutku i na ovakav način, sa ovom opštom i ovim posebnim stopama. Sa tim odloženim dejstvom će biti negde između 6 do 18 meseci, i ne samo u primeni i onome što treba da radi poreska administracija, već i u nečemu što jeste objektivno naš problem, a to je da nam je privreda u potpunom kolapsu.
Imamo nerešiv problem za one lance i katance, a baš ti koji govore o lancima i katancima su nam i napravili lance i katance, pa ćemo da vidimo, pošto su rekli da će Tadićevom pobedom da nam ih skinu, a vidimo da nam ih neće skidati. Imaćemo ogroman rast troškova života. Imaćemo, tačno je, gotovo dvostruko povećanje dohotka države, ali će doći do ogromnog ekonomskog zaduživanja privrede, za nas i našu državu u ovom trenutku nerešivog.
A, potpuno je jasno da država koja toliko zahvata od vrednosti nacionalne proizvodnje imaće ogromne probleme i taj problem mi nećemo biti u stanju da rešimo. E zato, osim prihvatanja i prepisivanja onoga što stoji u šestoj direktivi, mi moramo da napravimo ono što jeste specifično za ovo tržište, što je specifično za ovo privredno područje. Mogla je Bugarska 1993. godine da uvede stopu 18% plus posebne 10 i 2%. Ali, Srbija ne može 2004. godine. Nama je potrebna niža opšta stopa, niže posebne stope i širi krug onih koji ulaze u tzv. grupu nultog oporezivanja.
I opet ćemo imati dovoljno povećanje dohotka države. Opet ćemo imati veći priliv u budžet nego što smo imali do sada, neuporedivo veći. Imaćemo, ako se uspe u toj nameri, i smanjenje sive ekonomije, ali u svakom slučaju ćemo imati potpuni privredni kolaps, ako se mnogo toga u ovome ne izmeni.
Zato vas pozivamo, naravno skupštinsku većinu, da prihvatite i amandmane poslanika SRS, da ne bude po onoj narodnoj "videla žaba da se konj potkiva", pa smo i mi uhvatili na isti način, kao i neki drugi, i u okruženju i u Evropi, a nismo u stanju, nismo sposobni za to.
Nismo sposobni za to jer nam privreda umire, industrija nam umire, poljoprivreda nam umire. E, ne treba mi da izvršimo eutanaziju, nego treba da podignemo i popravimo našu privredu, da krenemo u proizvodnju, da konačno u Srbiji počne da se radi i živi od svoga rada. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću potpuno otvoren, konkretan i korektan, za razliku od gospodina Paunovića. Reći ću na koga je on mislio i odgovoriću mu direktno. Pa, što to govorite u rukavicama? Što zavijate ko neka tetka? Kažite da ste mislili na Bogoljuba Karića. E, Bogoljub Karić nikome od nas ne plaća ništa i o njemu mislimo jednako loše koliko i o vama. Mislimo da ste jednako odgovorni i krivi za nesreću u kojoj se Srbija danas nalazi.
E, tako se odgovara, džentlmenski, politički, muški ako hoćete. Ne uvijajte, nego izađite i kažite, pa ćete odgovor da dobijete.
A, što se tiče 40 zakona, ma biće izgleda i 400 zakona, kada biste vi mogli do tada da vladate, jer nijedan zakon koji ste napravili nije bio dobar, nijedan zakon koji ste napravili ne valja. I, još nešto - ti o kojima vi govorite zabranili su pojavu - Srpska radikalna stranka, kao pojavu su zabranili u svojim medijima. To ste mogli da primetite. Ali, izgleda da to ne čitate i ne gledate dovoljno. Niste slušali šta sam govorio prethodnih 15 dana. Na pamet vam nije padalo.
Niste slušali ni u prethodnom periodu šta smo govorili, ali je vaš problem u tome što ću sada vama da kažem - dakle, pošto sam vam otvoreno rekao da nemamo ništa sa tim ljudima, čije ime niste smeli ni da pomenete, e sada ću vam reći s kim vi imate veze. Nemate veze sa njim, ali imate veze sa vrhunskim kriminalcima i mafijašima, kakvi su - Vuk Hamović, Vojin Lazarević i mnogi drugi banditi koji mešetare po Srbiji, rade šta hoće, drže pola medija.
Onu drugu polovinu koju ne drži Bogoljub Karić drže oni, a razlika je u tome što jedan ima ovoliko, a jedan malo manje ili malo više para. Ko je za to kriv? Ko je za to odgovoran? Vi koji ste vlast, gospodine Paunoviću, zato što vas oni sponzorišu i podržavaju.
Dali su još jednom onome koji je trebalo skoro da pobedi više od milion evra. Dogovorili su u kafani "Daka", tu u centru grada, ova novoizgrađena. Seli pa se dogovorili koliko para treba.
Nama to ne možete da kažete. Znate ko nas drži i ko nas podržava? Narod i građani Srbije, i zato smo protiv vaših 40 zakona. Bićemo protiv još 40, a teško da ćete 41. dočekati da vi predlažete kao Vlada Srbije, zato što će do tada narod i građani Srbije imati prilike da izaberu bolju vlast, da izaberu narodnu vlast, a u novoj narodnoj vlasti neće biti mesta ni za koga iz G17 plus i za malo koga iz vaše današnje vladajuće koalicije.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem  da nemam ni blizu pameti kao gospodin Paunović. On je čovek veoma pametan, pravi ekspert, jednom rečju genije.
Da se vratim na ono o čemu je on govorio iza toga. Dakle, gospodine Paunoviću, Bogoljub Karić je negde sedam dana pred drugi krug predsedničkih izbora izgleda jeo mnogo salate, ne malo nego mnogo salate, a izgleda da mu je bila pokvarena ta salata, pošto je iz uvoza, pa podržao vašeg kandidata Borisa Tadića, direktno podržao Borisa Tadića protiv Tomislava Nikolića.
I rekao je narodu i građanima Srbije - kada pobedi Boris Tadić, on, Boris Tadić i vi, svi vi zajedno, dogovorićete se i učiniti sve da više ne bude lanaca i katanaca, da više ne bude viza za odlazak bilo gde u inostranstvo, pa ste rekli da će cvetati demokratija u Srbiji, da će ljudi imati ogroman životni standard.
Šta se to, gospodine Paunoviću, dogodilo? Dogodilo se to da vas je narod sve prepoznao i samo je jedna istina u svemu tome, nema dve, ne postoje tri istine, a to je da između vas nema nikakve razlike.
Ono što jeste naš zadatak, otvoreno govorim vama i građanima Srbije, jeste da pobedimo troglavu aždaju koju čine Tadić, Karić i Vlada Srbije.
Između vas nikakve razlike nema, pobedićemo vas sve zajedno i ovu Srbiju ćemo voditi na ozbiljan i pametan način. Ovu Srbiju ćemo voditi tako što nećemo vređati političke protivnike time da nisu pametni.
Vi ste geniji, mnogo ste pametni, a imate 34 poslanika. Mi nismo tako pametni, ali imamo 82. Gledajte šta ste time hteli da kažete o svom narodu, a mislim da je narod ipak mnogo pametniji, i da narod zna koga bira i za koga glasa.

Svaka veća stopa u značajnoj meri doprinosiće inflaciji, povećanju inflatorne stope, imaćemo velike muke i probleme da to zadržimo, kao što se videlo i u ovim zemljama koje su uvođenjem PDV htele ne samo da dobiju istu sumu prihoda, već da u značajnoj meri nadomeste budžetski deficit i ostvaruju u velikoj meri budžetski suficit.

Zato vas pozivam da prihvatite ove amandmane poslanika SRS, a naš je posao, da još jednom kažem nekim poslanicima koji su govorili posle naših poslednjih izlaganja i istupanja, a koji govore o tome šta je posao opozicije, da tražimo slabe tačke i da kritikujemo vlast. To je posao opozicije, ali da to radi sa realnih osnova i na ozbiljan način. Oni koji žele da glumeći opoziciju na drugog prebacuju krivicu nisu nikakva opozicija.

Podsećam one iz stranke izabranog predsednika Republike Srbije da je on obećao, iako mu to nije ustavna nadležnost, da će da rešava pitanje radnih mesta i pitanje životnog standarda. Eto nas za mesec, dva i tri ispred vrata Borisa Tadića, Bogoljuba Karića, jednako kao i Vlade Srbije, da ih pitamo šta je to u Srbiji bolje, da li se u Srbiji živi bolje.

Pošto znamo kako i na koji način ste sposobni, kako i na koji način će u Srbiji biti, tada ćete videti kakva će biti narodna reakcija, jednako protiv jednih, drugih i trećih, i do kakvih promena će u Srbiji morati da dođe. A Srbija već danas razume i Srbija je već danas potpuno jasno za promene.

Dame i gospodo narodni poslanici, da sam zapamtio sve oko čega su lideri G17 plus vodili pregovore...(Dobacivanje iz sale.) Tačno je, ja sam glup, vi ste mnogo pametni. Sada ćemo da vidimo da li ću svega da se setim.
(Predsednik: Još jednom vas molim, kao i ranije, nemojte vređati narodne poslanike. Izvolite. Gospodin Vučić je narodni poslanik Skupštine Srbije i ne dozvoljavam da ga iko vređa. Izvolite, odgovorite na repliku.)
Gospodine Markoviću, te šibicarske štosove ostavite za predsedništvo vaše stranke, a u Skupštini nemojte da ih koristite.
(Predsednik: Upozoravam vas drugi put i povodom ovog izraza. Izvolite.)
Nemojte da me molite, jer to je istina, gospodine Markoviću. Pošto smo ustanovili da ste vi mnogo pametni, rekao bih geniji, pa eksperti, jednom rečju, a ja nisam naročito pametan, priznajem, da vidimo da li sam sve zapamtio. Kaže - pregovarali su sa Pariskim, Londonskim klubom, kaže da su za pšenicu pregovarali, oko otkupne cene žita. Još ste nešto pregovarali. Evo čega se ja sećam, šta ste vi pregovarali. Ostavili ste nama oko slame da pregovaramo.
Pregovarali ste, pre svega, sa kumovima mafije, koliko para da vam daju i koliko još treba Srbiju da opljačkaju. Zašto nestaje struja u Srbiji, da niko ne zna, da niko ne odgovara, samo svakog dana struja poskupljuje da bi se kumovi mafije naplatili i namirili, kumovi mafije koje vi podržavate. Kažete da ste pregovarali oko cene žita. Jeste pregovarali i opet ste prevarili seljake, ne prvi put, već ko zna koji put. Kaže - biće 8,50 dinara. Ni to nećete da im isplatite. Opet ih varate, kao što ste ih varali kada ste govorili o trostruko većem agrarnom budžetu.
Šta ste još pregovarali? Pregovarali ste sa nekim, da li su bili maršali ili kumovi, ali sa Maršalskih ostrva, ne znam šta su i ne znam o čemu ste tamo pregovarali, znam samo da je mnogo para nestalo iz Srbije. To je jedino veoma značajno o pregovorima u kojima su lideri vaše političke stranke učestvovali. To što vi radite, dosta je više narodu i građanima Srbije da slušaju.
Mi vas pustimo, niste nam više interesantni, tu ste negde na jedan, dva posto, borite se za ovaj novi predloženi cenzus od dva posto, da uđete u parlament, inače ćete i vi na otvorena vrata da zakucate, kao i neki drugi u ovoj skupštini. To će biti jedini način da je vidite, i na razglednici, ono - Beograd noću, uslikaju Skupštinu Srbije, ili na televiziji, Treći kanal, kao pratite prenos.
Pošto je sve to tako, mi vas ostavimo na miru, ne diramo vas, ali vi ne znate šta ćete sa sobom, izlazite i jedina tema vam je SRS i jedina meta, jer ništa drugo u životu ne umete da pričate. Jedino što umete da kažete, to je - radikali su ovakvi, radikali su onakvi.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ste geniji, vi ste najveći mogući eksperti na kugli zemaljskoj, ali nemojte više u ovoj zemlji svoja stručna dela da sprovodite. Ojadite malo neku drugu državu, Srbiju ostavite na miru, biće nam bolje i lakše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kakva je vaša "spoljašnja" politika, ali znam kakva je naša spoljna politika. Pravo da vam kažem, u tu vašu "spoljašnju" politiku nikada se nisam razumeo, nikada mi nije bila posebno jasna.
Što se tiče spoljne politike SRS, ona je potpuno jasna. To je ona politika koja bi trebalo da bude u interesu građana Srbije. Danas sam primio predstavnike nemačkog parlamenta, predstavnici Bundestaga su bili u SRS i razgovarali smo, naravno, o Kosovu i Metohiji kao ključnom problemu, jer neki su lažno izvestili poslaničke grupe, pa su namerno izostavili radikale, a ljudi iz Bundestaga su posebno želeli da čuju šta ima najmoćnija i najveća politička stranka u Srbiji da kaže po tom pitanju, posebno stranka koja dobija 70% glasova Srba na Kosovu i Metohiji.
O tome smo razgovarali, ali smo razgovarali i o pomoći koja je stizala u Srbiju, a za koju su nam ti ljudi rekli danas da ne znaju gde je sve i kako utrošena, jer je mnogo više stiglo u Srbiju nego u neke druge zemlje, a nije im jasno gde su te pare nestale. Siguran sam da ste o nestajanju tih para i vi pregovarali. Sa kim sve, nisam siguran.
Što se tiče uvreda koje sam iznosio, trudio sam se da ne iznesem ni jednu jedinu uvredu. Neću da vređam nikoga, trudim se da govorim argumentovano i zato jednako govorim i o onome protiv koga ste vi, iako ste nas optuživali da mi to ne smemo da radimo zbog ne znam čega, pa mu mi danas kažemo da će on da bude odgovoran za neskidanje lanaca i katanaca, jer je podržao Tadića u drugom izbornom krugu, ali isto to kažemo i vama, jer između vas suštinske razlike nema. Zato se toliko i svađate.
Da vam kažem još jednu stvar. Kažete - uvrede; ja sam rekao da ste vi mnogo pametni, rekao sam da ste skoro geniji, rekao sam da ja nisam naročito pametan i ne znam šta je tu za vas uvredljivo. Možda je to uvredljivo za građane Srbije, ali za vas nema apsolutno ništa uvredljivo.
Želeo bih da na drugačiji način koristite svoju pamet i da razmišljate, pre svega, o tome kako u Srbiji, jer kontrolišete i ekonomske resurse i ekonomska ministarstva, da se pokrene proizvodnja, kako da rade fabrike.
Umesto što ćete da smišljate kako da napadate srpske radikale, kako da trošite pare na glupave performanse protiv najjače političke stranke u Srbiji, razmišljajte kako da Srbija ustaje u šest i sedam ujutro, da se vidi dim iz fabrika i kako da ljudi mogu da žive od svog rada.
Tada biste pokazali da ste mnogo odgovorniji, umesto da izađete za govornicu, pa hajde, ošinuću po SRS, jer nemam po kome drugom, sa svima ostalima sam morao da se udružim da bih imao pravo da napadnem nekoga iz SRS. Mnogo vas je, a mnogo ste mali da bismo vas se plašili.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite amandman narodnog poslanika Gorana Cvetanovića, jer čini mi se da je ono što je nekoliko poslanika, srpskih radikala predložilo, vezano za poboljšanje statusa, za posebno materijalno obezbeđenje i socijalnu sigurnost našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, nešto što bi trebalo da bude apsolutno prihvatljivo za sve u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zašto sam ovo rekao? Mi smo doneli u ovom sazivu, ali i u prethodnim sazivima više opštih pravnih akata, deklaracija, rezolucija i drugih odluka vezanih za teritoriju Kosova i Metohije, posebno za položaj i status pripadnika srpskog naroda na teritoriji južne srpske pokrajine. Do sada smo malo toga konkretno uradili.
Mislim da imamo primere u brojnim zemljama širom sveta, kako se ponašaju prema svojim teritorijama koje su ugrožene, ali i prema svom narodu koji živi van te teritorije. Čini mi se da smo mi kao nacija počeli malo da zaboravljamo i na stranu da ostavljamo, a samo verbalno da se zalažemo za poboljšanje statusa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, istovremeno zaboravljajući koliki deo našeg naroda živi zapadno od Drine i Dunava.
Naravno, mi ne možemo da regulišemo status i poboljšanje položaja naših ljudi van granica naše otadžbine. To možemo da radimo sarađujući s tim zemljama, poboljšavajući kulturne, ekonomske, duhovne veze, ali ono što možemo i moramo, što je naša prioritetna obaveza, jeste da učinimo sve što je moguće i što zakonskim putem možemo da regulišemo, a da ne bude suprotstavljeno direktnoj volji međunarodnih moćnika.
Ono što Srbija može da uradi na Kosovu i Metohiji, što može da uradi u svakom trenutku, sem one dve osnovne činjenice, a prva je da ne dozvoli nezavisnost Kosova i Metohije, mada čujem da neki dosmanlijski političari o tome već otvoreno govore, govore o datumima, neki juni, jul 2005. i 2006. godine...
Druga stvar na kojoj mi u političkom smislu insistiramo jeste da na svakom mestu, umesto što trguju glavama srpskih generala, treba govore o tome kako je konačni status Kosova i Metohije rešen Rezolucijom 1244; i zaista jeste, Rezolucijom 1244 je prestao rat, agresija NATO-a na SRJ zato što je dobijen neki papir za koji smo mi tada mislili i danas mislimo da nije dobar po Srbiju i srpski narod, ali bolji nego ono što nam je bilo predviđeno ranije u Rambujeu i bolje nego što bi nam neki želeli danas, a to jeste odvajanje Kosova i Metohije od Srbije.
U okviru toga, i vezano za ovaj amandman, jeste treća stvar koju Srbija može i mora da uradi, koju ova Narodna skupština mora da uradi kroz sve zakone koji se ne tiču direktno i posebno teritorije Kosova i Metohije, a ne možemo u potpunosti pravni sistem Republike Srbije da primenjujemo na teritoriji južne srpske pokrajine, znači da i kroz takvu vrstu sporednog zakonodavstva vezujemo teritoriju Kosova i Metohije u državno - pravni sistem.
Da pomažemo našem narodu u ekonomskoj i socijalnoj sferi, državi to nije skupo i ne sme da joj bude skupo bilo šta što se tiče njene teritorije i što se tiče njenog naroda, da im omogućimo najbolje ekonomske uslove, da im omogućimo najveće plate u službama koje su pod kontrolom naših državnih organa, organizacija i institucija.
Da im omogućimo najveće materijalno obezbeđenje, najveću socijalnu pomoć, da nam ne bude to još jedan razlog, da to ne bude dodatni razlog za dalje ostavljanje kućnih pragova, napuštanje domova i prepuštanje naših srpskih ognjišta albanskim separatistima. To je ono što mi možemo da uradimo, to je toliko malo i neopterećujuće za državni budžet Srbije, da sam uveren da svako u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije sa tim može da se složi.
Ali, ako to prihvatite i ako to uradimo, mi time pokazujemo odnos svih narodnih poslanika prema tom pitanju, pokazujemo da smo spremni da uđemo u rešavanje tog problema, ne samo u izbornoj kampanji, već kada se izborna kampanja završi i kada moramo da radimo u interesu naših građana.
Znam ja. Lako je prikupljati političke poene, otići i reći - ja ću da pustim ovu fabriku, neka pobedi moj kandidat. Pobedio je taj kandidat, sada sam zaboravio šta sam rekao. Znamo kakva su obećanja davana Srbima sa Kosova i Metohije.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
Završavam. Hvala vam na strpljenju i razumevanju, gospodine potpredsedniče.
Dakle, mi smo dobili u svim izbornim ciklusima posle 2000. godine najveći broj glasova na Kosovu i Metohiji. Ali niko ni za živu glavu neće da pita srpske radikale šta da se radi, jer oni imaju svoje privatne Srbe. Tako sam pre neki dan gledao onog nesrećnog Momčila Trajkovića, kaže da je on pobedio, kaže - Bogoljub Karić pobedio. Čovek nije normalan, ali šta da radite. Čuo sam još neke, kao da nisu čitali izborne rezultate, svi imaju trojicu, četvoricu privatnih Srba, kažu - oni pozdravljaju ne znam ni ja čiju pobedu ili ne znam šta.
Srbi su sa preko 70% glasali za Tomislava Nikolića. Pitajte nas po tom pitanju šta da radimo. Mi nećemo da imamo monopol po tom pitanju. Želimo sa vama da razgovaramo, želimo da sarađujemo i da pomognemo našim ljudima na Kosovu i Metohiji da mogu da žive životom dostojnim čoveka; ne mogu da žive sa istim parama, jer su im uslovi sto puta lošiji, neuporedivo lošiji, zato što moraju drugačije da se vezuju za centralni deo Srbije, zato što su im tu troškovi neuporedivo veći. Tu teritoriju moramo da čuvamo ne onda kada su nam potrebni glasovi, nego onda kada mi moramo da uradimo nešto za njih, a ne samo oni za nas, time što nam čuvaju otadžbinu i što nam brane teritoriju. Hvala.

Molim vas, pošto je jasno da kvoruma nema i po broju prisutnih, a vidim da se i predstavnici većine sa tim slažu, da samo izbrojite, pogledate i date pauzu do 15,00 časova, a do 15,00 časova će se skupiti i predstavnici većine. Nema nikakvih problema apsolutno ni sa čim. Mislim da je to racionalno i vidim da su to radili i predstavnici vaše stranke. Molim vas da to utvrdite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da reklamiram član 100. Poslovnika, zbog kršenja ugleda institucija Republike Srbije. Sramota je da čovek predsednika Republike Borisa Tadića naziva magarcem, a tačno je da lavovi treba da preuzmu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada gospodin Vlahović povisi ton ja se prilično uplašim i pomislim – izgleda se on vraća na vlast, pomislim da će ponovo da zatvara fabrike, da će ponovo da uvodi stečaj u Srbiji, kao što je to bilo u prethodnom periodu, ali neće. Pametan je naš narod, i neće.
Sada da vam kažem nešto povodom onoga o čemu je on govorio. Vređao je inteligenciju ne samo narodnih poslanika, već svih građana Srbije. Gospodine Vlahoviću, o kojoj godini govorite kada su fabrike zatvarane, a u kojoj vlasti je tu učestvovala SRS? Da li o 1992. godini, kada je Miodrag Perišić bio potpredsednik Vlade? On je član DS, a ne SRS, gospodine Vlahoviću. Da li imate amneziju? O kojoj godini govorite? Od 1998. do 2000. godine, u teškim godinama, gotovo nijedan stečaj nije otvoren i nijedna fabrika za tri evra nije prodata i nije otpušteno 500.000 ljudi, kao u vaše vreme. To su rezultati i posledice vašeg rada i propale politike DS-a, uništavanja Srbije, i to smišljenog, namernog uništavanja Srbije.
Dosta je bilo više tih titoističkih priča da je za sve kriv neko od pre 10, 15 godina, pa kad više i ne znate šta da kažete konkretno – oni su tamo nešto sa njima učestvovali. Nismo, nego ste vi učestvovali. Onoga u čemu smo učestvovali mi se ne stidimo, time se ponosimo. Ako imate nešto protiv nas, imali ste pet godina da nas gonite i šta ste uradili – niste ništa, niti imate šta da nam kažete.
Pet godina slušamo šuplje priče, izmišljotine najgore vrste - biće sankcija, mi za Evropu, mi za ovo, mi za ono. Dobra vam je Evropa. Uvedoše nam vize za Rumuniju prvog dana posle pobede vašeg kandidata, čujem da će i za Bugarsku u ponedeljak. Još malo pa ćemo morati da imamo i neke vize kad napuštamo Beograd.
Govorite o lancima i katancima. Pa, lance i katance ste pravili u Srbiji zajedno sa onim koji vas je podržao. Zatvarali ste te fabrike. Sada čekamo da ih otvorite, čekamo i vas i onoga koji je o tome govorio, onoga koji je isti kao i vi, koji vas je podržao. Da vidimo kako ćete da skinete lance i katance.
Pričate o demagogiji i populizmu. Nisam vas slušao sve vreme u sali, ali vidite da sam vas pažljivo slušao. Pa, najgora je vaša priča, najbesmislenija. Tobož nešto konkretno govorite. Šta to - konkretna otimačina, konkretna pljačka građana Srbije, za dva-tri evra otmite sve što se stigne. To je jedino što je konkretno.
Sve ostalo vam je – mi ćemo da obezbedimo nova radna mesta, i to predsednik Republike. I vi znate da je to laž i budalaština. Kome to da kažete u kampanji, kad svi mediji otvoreno navijaju za tu stranu. Gde su ta nova radna mesta, kada će da budu ta nova radna mesta, pobedom vašeg predsedničkog kandidata? Gde će da ih bude, u kojoj to zemlji, na kom mestu?
Još nešto, kada govorite o tome ko je šta radio i kako je radio, vi ste u jednoj značajnoj grani privrede u Srbiji veoma doprineli, a to je turizam. Niko u Srbiji pojma nije imao gde su Maršalska i Sejšelska ostrva dok vi niste došli na vlast. Molim vas da to budu turističke vesti, ali da se, zbog građana Srbije, manete daljeg lopovluka, dalje otimačine i odnošenja para na Sejšele, Maršalska ostrva i ne znam gde, nego kidajte te lance i katance.
(Predsednik: Četiri minuta, molim vas završite.)
Ako ih ne budete skinuli za mesec, dva ili tri, videćete. Možemo da vam damo i četiri godine, samo bi bilo još više lanaca i katanaca, ali za tri meseca videćete kakvo će i koliko nezadovoljstvo naroda biti i šta će građani Srbije imati da vam kažu po pitanju vaše dobre, veličanstvene i konkretne politike, a ova 82, kako reče malopre, pohvalio nas je vaš kolega poslanik, lava, čekaće na to pa ćete videti kako će da reaguju u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako izgledaju nepobitne činjenice onih koji su najveći falsifikatori, da ne kažem težu reč, možda bi srpskom jeziku i građanima Srbije priličnije bilo da čuju – lažovi. Oni koji govore o "nepobitnim činjenicama" kažu – od 1995. godine, uz prećutnu ili direktnu podršku, vlada SPS. Zašto izmišljate? Kako vas nije sramota?
Je l′ 1995. godine, kada su Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić bili u zatvoru, a vaš lider na kanabetu kod Mire Marković? Kako vas nije sramota? Je l′ to nepobitna činjenica? Je l′ su oni bili u zatvoru tada ili podržavali Vladu Socijalističke partije Srbije? Zašto izmišljate? Kako vas nije stid da izađete za govornicu i kažete da je nepobitna činjenica.
Vi govorite nekome o rejtingu, kakav će da bude i šta će da bude. Ne, vama će da raste rejting jer ćete još malo da pljačkate, dva-tri meseca, koliko možete. Malo ste se napljačkali u prethodnom periodu, pa ćete sada da nastavite još dva ili tri meseca, pa ćete da dobijete više. Ne brinite za rejting. I na ovim izborima, i procentualno i u apsolutnom iznosu, dobili smo više glasova nego na parlamentarnim, na kojima smo imali ubedljivo najviše, gotovo tri puta više od vas, od vaše četiri političke stranke zajedno.
Sada nas niste pobedili vi. Mi smo čestitali tu pobedu, za razliku od vas, koji kada gubite kukate, mučite se, jadikujete, a mi čestitamo u deset sati uveče i kažemo - izgubili smo izbore, ali ih nismo izgubili od vas, nego smo izgubili od svih koji su se ujedinili protiv nas, a ujedinili su se i mafijaši koji su davali pare u restoranu "Daka" u centru Beograda, milion evra su kriminalci i mafijaši dali da bi bio pobeđen kandidat SRS-a i kandidat naroda.
Boja svih kriminalaca,... kada pričate o onima koji su u zatvoru, u zatvoru je sirotinja, kriminalci su ili na vlasti ili vladaju zemljom zato što su najbogatiji, kao sponzori najveći.
Treće, gospodine Vlahoviću, ne berite vi brigu da li dolazi ili ne dolazi naše vreme, jer tri godine ste ponižavali ovde Narodnu skupštinu, vređali narodne poslanike SRS, gotovo četiri godine, slušali smo uvrede, viku i dreku sa ove govornice svakog dana - ih, vas je samo 23, ih, ko je za vas glasao. A sada nas je, gospodine Vlahoviću, posle tri godine vaše uspešne vladavine - 82.
Na predsedničkim izborima u prvom krugu, bez obzira na prevaru koju ste vi lansirali, zvanu Karić, gospodin Nikolić je dobio veći procenat nego što je stranka dobila na parlamentarnim izborima, samo je izašlo 800.000 ljudi manje, 30,7%, a stranka je dobila 27,5%. U drugom krugu Tomislav Nikolić je bez podrške ijednog medija, bez podrške ijedne nevladine organizacije dobio novih pola miliona glasova, gospodine Vlahoviću.
Neka vas to brine, jer su to glasovi običnog naroda, osiromašenog naroda. I vaši su glasovi pristojnog sveta, jer, za razliku od vas, mi mislimo da su svi građani Srbije pristojni, ali to su ljudi koje ste lažno uplašili i koji će sada da vide kako ste sve izmišljali, lagali, varali i falsifikovali. Budite uvereni, već u septembru i u oktobru ćete videti, gospodine Vlahoviću, i vi i ovaj što već misli da je maršal Tito, kako ćete na izborima proći i kakva će biti volja građana.
Da li je neko večito drugi - nisam primetio da smo često bili drugi, obično smo prvi, a i kada smo drugi umemo da čestitamo i, za razliku od vas, nećemo da rušimo i palimo ni Skupštinu ni televiziju. Zato smo u narodu uvek prvi i budite uvereni da će to tako i ostati.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednu molbu - da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije iskoristi svoje diskreciono pravo, svoje diskreciono ovlašćenje i da zamoli službe u Narodnoj skupštini Republike Srbije da zatvore bifee i kafanu, do 14,00 sati da rade, a posle toga da poslanici ne mogu ništa da konzumiraju.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, koristim svoje poslaničko pravo da vas upozorim da se ne izražavate uvredljivo prema poslanicima. Izvolite nastavite.)
Nijednu uvredljivu reč nisam izgovorio, ništa ružno nisam rekao, a voleo bih da ovakvi poslanici vlasti što češće izlaze. Što više oni budu izlazili, to će nama pobeda biti bliža i lakša. Malo-malo, pa slušamo kada kažu - put u Evropu, i sve nam ta Evropa nekako dalje, iako smo geografski na istom mestu. Kao da postoje neki koji su za Australiju i Antarktik, a neki bi da idu i na Arktik, ko zna gde, pa sada oni geniji se našli da idu u Evropu.
Da li vi to u Evropu hoćete tako što vam svake godine neko ćušne nešto u džep, pa menjate stranku. Koliko ste stranaka do sada promenili? Svake godine menjate put u Evropu. Jedne godine put u Evropu vam je levo, jedne desno, jedne pravo. Evropa nije menjala svoje geografsko mesto. Ovde ste bili poslanik u ko zna koliko političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću da kažem nešto na šta bi trebalo ozbiljno odgovoriti, o čemu nije govorio moj prethodnik. Dakle, pričalo se o lancima i katancima. Hajde da napravimo analizu. Ko je pominjao lance i katance? Pominjao je onaj koji je bio u Vladi sa nama. Dakle, Bogoljub Karić je bio u našoj Vladi. Nije valjda čovek hteo sebe da kritikuje? Hteo je da kritikuje one koji su posle njega stavljali lance i katance.
To što je on posle toga podržao baš te koji su stavljali lance i katance, to je već druga stvar i to je već njegov problem i njihov problem, koji će morati da objašnjavaju građanima Srbije. Ali, lance i katance, i ne lance i katance, nego ste ih i zapečatili, fabrike i proizvodne pogone i industrijske mašine, a uskoro ćete pečate da stavite na sve, na sve naše njive, na sve ono što naši ratari čuvaju, u sve staje, zato što nikada siromašniji seljak u Srbiji nije bio.
Vaša genijalna politika se svodila na priču - imaćemo trostruko veći agrarni budžet.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću.)
Gde je taj trostruko veći agrarni budžet, kada nema seljacima da se isplati ni za malinu, ni za višnju, ni za žito? I ovo što ste im obećali, varaćete ih na tome, ima vlage ovoliko, nema vlage onoliko, pa sa sedam na šest dinara, pa umesto osam plus dva ići će na jedan i po, a i to će da bude - prvo pokupite 80%, nosite u silose, pa ćemo onda da vidimo kad, kako i na koji način to da se plati.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću. Replika je bila na govor gospodina Mihajlova. Budite ljubazni, završite.)
Taj put u Evropu se ne menja.
Završavam, gospodine Markoviću. Evropa je na istom mestu. Ako idete istim putem, uz istu ideju, do nje ćete isto ići. Ako idete malo levo, pa malo desno, pa malo dole, pa malo gore, pa ne znate ni sami više gde idete, onda nigde nećete stići, bar ne dalje od skupštinskog bifea. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  kad kaže gospodin Mihajlov da su njega hteli, zato je promenio četiri ili pet stranaka, šest stranaka je promenio u nekoliko proteklih godina, moram da ga podsetim da narod i građani Srbije poštuju političare, ljude koji ih zastupaju i po tome koliko oni poštuju svoju ideju, svoju ideologiju, ako je uopšte imaju. Oni koji češće menjaju politički dres nego što je Milko Đurovski menjao na prostoru bivše Jugoslavije klubove, teško da mogu da računaju na ikakvu podršku naroda i građana Srbije.
Moram da vam kažem još nešto. Govorite o tome da bi bilo dobro da napustimo gospodina Šešelja. Ne, za razliku od vas, mi smo ljudi. Možda nismo uvek u svemu u pravu, možda nismo ni najbolji političari na svetu, ali smo sigurno, za razliku od vas, dobri ljudi, a imamo ideju koju nam je on ostavio i za koju ćemo se boriti i koju ćemo pratiti. U to nemojte da sumnjate.
Zbog toga što to činimo i kada je čovek u zatvoru i kada je daleko odavde, dobijamo ogroman broj glasova, na poslednjim izborima gotovo 1.500.000, a sam Tomislav Nikolić protiv Tadića, Karića, Koštunice, Labusa, Dinkića, Draškovića, Velje Ilića, i protiv svih ostalih, Žarka Koraća, Gorana Svilanovića, Nataše Kandić, Sonje Biserko, protiv svih vas 1.500.000 glasova.
Približilo vam se, gospodine Mihajlov, vaše menjanje stranaka. Menjali ne menjali, više u Skupštinu teško da ćete moći, jedino ako se prijavite kod nekog od srpskih radikala ubuduće da vas dovede ovde, do hola ili do nekog drugog mesta vama dragog, moći ćete da svratite do Narodne skupštine, a ima i ovaj institut "otvorena vrata", koji je sad gospodin Marković organizovao, pa ćete moći i na "otvorena vrata" u Narodnu skupštinu da navratite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi govorimo o onome što je na dnevnom redu, ali naravno i o gorućim problemima, o svemu onome što muči građane Srbije.
Sve ono što je izgovorila gospođa Radeta za ovom govornicom istina je, čak je na svojevrstan način to u svom izlaganju potvrdio i ministar Stojković.
Što se tiče poljoprivrednih radova, i onoga što radi Vlada ili posebno jedna politička stranka, neću da budem neko kome je lako da po ceo dan samo kritikuje i napada, a da ne kaže ništa drugo ili da ne ponudi rešenje. Mislim da nije lako Vladi i nijednoj vladi ne bi bilo lako da nađe rešenje za sve probleme u Srbiji, da popuni budžetski deficit, da popuni sve rupe, ali ono što jeste problem i ono u čemu se mi razlikujemo to su koncepcijske, strateške razlike, to je činjenica da bismo mi našli načina. Ne može da opstane zatvorena privreda. Našli bismo načine da prelevmanima ili drugim carinskim i fiskalnim dažbinama zaštitimo pre svega domaću poljoprivrednu proizvodnju, pa ne bismo uvozili pileće i svinjsko meso sa 15.000 kilometara udaljenosti kao što to danas radimo.
Danas gledate, ne možete to da zabranite, ali da li vidite da nam je najviše bilborda zakupila firma "Radenska". Nemam ništa protiv, ali da li je moguće da "Knjaz Miloš", "Vrnjci", "Mivela", "Heba", "Karađorđe", bilo koja druga naša voda tako nastupa na slovenačkom tržištu. Da li bi to država dopustila? Zar mi nemamo dovoljno vode pa moramo 10 miliona boca onakve vode da uvezemo, da bismo uništili našu proizvodnju, ili neko na tome uzima proviziju?
To je suštinska razlika između nas i vas. Mi mislimo da moramo ne samo ulaganjem u opštu potrošnju, već ulaganjem u proizvodnju da podižemo nivo društvenog proizvoda, ali sem toga da stvaramo šanse za budućnost ove zemlje, za budućnost naše dece, da se ulaže u poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju, da otvorimo nove fabrike, nove poljoprivredne i industrijske komplekse i da posle toga možemo da stvaramo višak vrednosti i profit od kojih novac možemo da vraćamo, čak i one dugove da servisiramo.
Niko ne misli da je lako nekome, niti neko hoće da nipodaštava nečije napore. Ja vam samo kažem da je potrebna drugačija strategija, razvojna strategija, potrebna nam je nova ekonomija za Srbiju, ne ekonomija zaduživanja, ne ekonomija uništavanja naših nacionalnih resursa, već davanje jednakih šansi svima da rade i da žive od svog rada.