Zato tu podršku i pomoć tražite, jer vaš slogan – naša kuća, znači da to bude samo vaše i da niko više ne sme u to da zaviri. Sada ćete da vidite kako će u mnogim opštinama u Srbiji finansijske inspekcije i policije da zavire u te kase, da bi građanima pokazale kako se taj novac trošio i kakve su promene građanima Srbije potrebne.
A građanima Srbije su potrebni, pre svega, pošteni ljudi, što znači sve suprotno od onoga za šta se zalaže DS.

Dakle, kada ponestane argumenata, gospodin Petrović počinje da govori o evropeizmu, primitivizmu, ne znam ni ja čemu još. Nije se setio treće stvari, valjda će do kraja večeri. O procentima još nije pričao. To radi, to ne priča, to je u službenoj upotrebi.
Što se tiče onoga ko će da pobeđuje u Srbiji i kakvi su građani Srbije, tačno je, građani Srbije su ozbiljni ljudi, odgovorni ljudi koji čekaju da vide šta će to neko da uradi. Znate li ko su primitivci?
Primitivci su ne oni koji vas pobede u direktnom duelu sa skupštinske govornice, ne oni koji su od vas i duhovitiji, obrazovaniji, pametniji, šta god hoćete, primitivci su oni koji kažu narodu – osnivamo narodnu kancelariju da razgovaramo sa građanima, osnivamo narodnu kancelariju da vam pomažemo, dragi građani Srbije.
A kada građani Srbije dođu ispred zgrade Predsedništva i Narodne kancelarije, onda ih dočekaju specijalci i žandari, policija, da ne smeju ni da priđu vratima Predsedništva, vratima svog predsednika koga su birali i toj Narodnoj kancelariji.
Na svakog čoveka je bilo po tri do zuba naoružana policajca. Demokratski, nema šta. Gospodine Petroviću, to je primitivizam, kada vređate inteligenciju naroda, kad vređate građane, kada im obećate veće plate, veće penzije, nova radna mesta. Onda jedino što radite po ceo dan, to je: mi spasavamo Srbiju od radikala. Vi spasavajte Srbiju od sebe. Bolje što pre da se sklanjate, jer sve što ste mogli da otmete, oteli ste. U svakoj korupcionaškoj aferi u kojoj ste mogli da učestvujete, učestvovali ste.
Građani Srbije će znati da ocene i tu vrstu neispunjenih obećanja i nemorala i, ako hoćete, najgoreg mogućeg primitivizma. Interes građana Srbije jeste najvažniji i mi o tome moramo da vodimo računa. Onaj koji je dobio većinu na izborima za predsednika, ne zahvaljujući vašoj stranci, već zahvaljujući mnogima koji su to podržali, predstavnicima Vlade i nekih drugih opozicionih stranaka i još nekih faktora, zahvaljujući tome što ste plašili narod i rekli da će se desiti ne znam šta. Naravno, ne bi se desilo ništa. I to ste izmišljali.
Sada, sa tim, nemojte da govorite o nečijem primitivizmu, nego uradite nešto za građane Srbije, uradite nešto da građani Srbije žive bolje, da imaju veći standard. Gde su vam ta nova radna mesta, gde su vam ti skinuti lanci i katanci, kako ste govorili zajedno sa onim koji vas je podržavao? To uradite, gospodine Petroviću, pa nećete biti primitivni. Ovako, svaki put ćete da izlazite, pokušavaćete da se nadmećete sa Tomislavom Nikolićem, Natašom Jovanović, sa bilo kim, ali ni sa kim od njih nemate nikakvu šansu. Reći ću vam zašto?
(Predsedavajuća: Vodite računa o vremenu, gospodine Vučiću.)
Zato što su to obični ljudi, ljudi iz naroda, govore u ime naroda i u svoje ime, ne u ime nekog drugog ili trećeg. Zato što ti ljudi nikada nisu učestvovali ni u jednoj korupcionaškoj aferi. Zato vas se nisu plašili ni 2000. ni 2001. godine, zato vas se ne plašimo ni danas kad mislite da ste mnogo snažni i da možete da radite šta hoćete. Zato ćemo, gospodine Petroviću, uz mnogo strpljenja i mnogo muka, jer znamo da građani Srbije pate pod vašom vlašću, sačekati nove izbore, pobediti vas i pokazati kako u Srbiji mogu da se sprovedu promene i kako građani Srbije mogu da žive neuporedivo bolje, i bez primitivizma nosilaca vlasti, kakav vi danas, gospodine Petroviću, pokazujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo čuli ko je donosio taj novac i gde je bio taj novac. Izgleda da ga nije ni bilo. Ali čini mi se i tačno je, za ono što je tačno neću da izbegnem da kažem i ne želim da lažem, dakle, Gradski odbor SPS u četvrtak, predizborna tišina, izdao je saopštenje takve sadržine. Nemam nikakvu vrstu potrebe ni da lažem ni da izmišljam.
Ono što je zanimljivo, to je da u prethodnom periodu predstavnici SPS ne pada nama na pamet da ulazimo u to da li su uništavali ili nisu uništavali svoju stranku. To je njihova briga. O tome neka oni vode računa. Ni kakvi su im odnosi sa Miloševićem, šta Milošević misli o sadašnjem rukovodstvu SPS-a.
Mislim da je to Milošević rekao sam desetine puta. Mislim da i to što je Milošević govorio koga podržava jasno govori, jer Milošević je i iz Haga, kada je hteo da podrži nekog, hteo je da podrži onoga koji može da pobedi celokupan DOS-ov režim.
Zato je podržao i Vojislava Šešelja, zato je bilo nagoveštaja da bi mogao da podrži i neke druge kandidate SRS-a, zato što je znao da ti ljudi hoće promene u Srbiji, da mogu da ih donesu, a ne one koji su sa njima od prelazne vlade, pa nadalje na ovaj ili onaj način zajednički sedeli.
Nemamo ništa sa DOS-ovom vladom. Nismo ni u jednom upravnom odboru, ni za jedan zakon glasali nismo, apsolutno ni za jedan. Nismo glasali ni za Maršićanina, ni za Đinđićev budžet. Oterali su nam predsednika stranke u Hag, najoštrije smo im se suprotstavljali sve vreme. Sada im nismo glasali ni za jedan zakon koji je predložila Vlada Vojislava Koštunice. A, da nam govorite vi, koji im sve zakone podržaste, sve. Kada god je trebalo, svaki zakon ste podržali, samo je pitanje šta će da bude, Vranje ili Požarevac, ili neko drugo ili treće mesto, gde vi možete neku trgovinu da napravite, koja sa građanima Srbije nema nikakve veze.
Kao što dobro znate, da ono što ste radili i kako ste nekada radili sa ljudima iz SRS-a, znate da nikada nečasno niste radili i znate da nikada niko od nas nije učestvovao ni u kakvom lopovluku, ni u kakvom kriminalu. Zato je bilo tužno ono što ste govorili, gospodine Dačiću, jer građani Srbije vama ionako iovako svejedno, manje-više to oko Koštunicine Vlade, sve drugo vam mnogo teže opraštaju, a ponajviše vam zameraju i najteže vam opraštaju kada tako govorite o nama, koji se hrabro i odlučno suprotstavljamo dosovskom režimu od njegovog uspostavljanja.
Kada govorite o izbornim rezultatima, hajde da govorimo o glasovima, gospodine Dačiću. U prvom krugu, kada niste podržali nikoga do svog kandidata, dobili ste u Beogradu 3%, a kandidat SRS-a 30%. U Novom Sadu kandidat vaše partije ...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
... 1,2%, a kandidat SRS-a 42%. To su vam najveći gradovi. Nerešeno, gospodine Dačiću. Tako će da bude. Kao što je bilo i na predsedničkim izborima, Toma Nikolić 33%, a vi 3%. To je mera Srbije, to je mera građana Srbije, to je ono što građani Srbije misle i o vašoj i o našoj politici.
Budite sigurno da će posle svega ovoga, posle ovakvog produžavanja loše vlasti, koja ne vodi računa o interesima građana Srbije, koja nije donela bolji život građanima Srbije, ljudi još više želeti promene i nikakvu razliku između vas i onih koji direktno upravljaju neće videti. Ljudi hoće promene i zato će dati poverenje srpskim radikalima, jer nikada ih niko nije kupio i nikada ni u kakvoj krađi i kriminalu učestvovali nisu. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS govori ono što misli i govori ono što misli većina građana Srbije. Celog dana, rekao bih, bili smo u sukobu sa ove govornice sa režimom i onim delom režima koji predstavlja DS, i onim delom režima koji u najvećoj meri predstavlja DSS. Bez ikakvog straha, bez ikakve bojazni u takvu vrstu političkih duela ulazimo, beskopromisno, odlučno govorimo šta zameramo svojim političkim protivnicima i spremni smo da u svakom trenutku primimo na svoja pleća ono što nama politički protivnici zameraju.
Kada već gospodin Dačić kaže, neću da ulazim u to da je najavljen i da je učestvovao u 10 emisija kandidat za gradonačelnika Novog Sada, pa nije mogao ni potpise da skupi. Govorio sam o listi koja je skupila 3%. Nije ni važno. Kandidat je imao 3% u Beogradu, a lista je imala 5%. Zaista minimalno, a posebno u odnosu na ono što je imala SRS.
Bez obzira na to, neću da kažem da bilo koji birač koga ste pozvali da glasa za kandidata SRS-a da je nevažan ili beznačajan. Nije ni slučajno. Ne pada mi napamet da vam kažem, izvinite, priča se po gradu, Komisija za hartije od vrednosti. A vi im ovde hiljadu komisija i hiljadu agencija izglasaste. Ko zna koliko su ih napravili od početka i na koje sve moguće načine, i nikada nije bilo nikakve negativne ocene, uvek je bilo, nismo baš najzadovoljniji, ali to je mnogo bolje nego Živković ili Čedomir Jovanović, kako kaže gospodine Dačić.
Gde su vam Živković i Čedomir Jovanović? Ne mogu Čedomir i Živković da tvore ni vladu ni Skupštinu. Nema ih ni u Skupštini, a tek sada prave neke frakcije unutar DS-a. Oni treba da se izbore unutar svoje stranke.
Ne plašite građane onima koji ne mogu da budu. Mogu da budu oni kojima ste obezbedili da imaju većinu. Da li su uradili nešto dobro za građane Srbije u prethodnih osam meseci? Nisu. Da li su uradili nešto, ali mnogo manje od onoga što je trebalo. Građani nisu zadovoljni, jer žive mnogo lošije nego što su živeli ranije. Da li su uradili nešto da se obračunaju sa korupcijom i kriminalom iz prethodnog perioda? Nisu.
Oni koji su najviše umešani u korupcionaške afere i dalje su ili na vlasti ili vrlo blizu vlasti, oholo, osiono i bahato se ponašaju, pa zašto ih podržavate onda. Zašto u tome učestvujete? Mi u tome nećemo da učestvujemo. U tome se razlikujemo. Nećemo ni da razgovaramo o tome, jer nema nikakvog smisla.
Zato ćemo da idemo, a ne samo sa skupštinske govornice da objašnjavamo, od mesta do mesta, od grada do grada, od sela do sela i da građanima govorimo kakav je to naš program, kakve promene donosimo. Promene su najvažnije da se obračunamo sa korupcijom, sa kriminalom, da poštenje vratimo u najviše vrhove vlasti i da imamo jasan ekonomski i strateški koncept razvoja Srbije.
To, gospodine Dačiću, ne može sa onima za koje ste govorili da su motorno ulje. Rekli ste u kampanji, G17 plus, pa to je šifra za motorno ulje. Sada podržavate motorno ulje umesto Vladu Srbije. Mi hoćemo da imamo normalnu Vladu, a ne motorno ulje. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kako izbroja gospodin Anđelković milion glasova, kako su to računali. Ne znam kako su i šta računali, ali im računica nije dobra.
Moram samo da im kažem da kada na izbore izađe duplo manje ili gotovo duplo manje nego na prethodne ne možete u apsolutnom iznosu da dobijete toliki broj, ali procenat glasova na svim izborima samo povećavamo. Tamo gde nismo, ako hoćete, a nikada vam o tome nismo govorili, nismo imali gotovo nigde odborničke grupe, gotovo nigde ni odbornike. Sada smo jedina politička stranka koja je zastupljena u svim skupštinama opština i svim skupštinama gradova širom Srbije.
U bilo kojem mestu, gde je većinsko stanovništvo pripadnika nacionalnih manjina ili gde je srpsko većinsko stanovništvo, samo je jedna stranka svuda zastupljena, a to je Srpska radikalna stranka. Ako to nekome nije dovoljno, ne znam šta bih posle toga imao da mu kažem. Znate, kako ste brojali te glasove, samo sam u Beogradu dobio više nego što ste vi u celoj Srbiji, gospodine Anđelkoviću, pa još kada sa dva pomnožite, vidite ko je kako i na koji način na izborima prošao.

Odmah da kažem da nemate pravo da radite to što ste namerili zato što je taj gospodin izazvao repliku i toliko morate da znate, gospodine Mihailoviću, o Poslovniku.
Što se tiče dogovora i ko koga podržava, jeste Srpska radikalna stranka radila, njena politika je bila jasna, ali pre toga nije govorila za one koje će da podrži da su motorno ulje i da su najveći lopovi u Srbiji. To je razlika između nas. Razlika je u tome što smo mi to radili zbog građana Srbije, a ovo sada nisam siguran o čemu je reč, jer ne verujem da iko ko je simpatizer Socijalističke partije Srbije misli da je neko iz G17 plus ili bilo koje slične organizacije nešto dobro za Srbiju uradio. Kada smo nudili koaliciju Demokratskoj stranci Srbije nudili smo je samo njima, ne svima koje oni vuku za sobom.
Vi ste izabrali Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, vi ste ga izabrali, ne neko drugi, SPS. Ništa, baš lepo, neka se hvale pred biračima SPS-a da su oni za to zaslužni. Što se tiče naših briga, nemamo ih, mi imamo brige građana Srbije, hoćemo da vodimo računa o građanima Srbije i da preuzmemo odgovornost za vlast u Srbiji. Zato se ovako žestoko i ovoliko borimo i protiv korupcije, ovoliko se borimo za promene u Srbiji, i zato smo ubeđeni da su te promene građanima Srbije neophodne.
A te vaše reči 10 puta danas ponovljene, te sram vas bilo, te ne znam ni sam šta, moram da vam kažem da taj rečnik zaboravite, jer to je rečnik bez argumenata, to je rečnik u kome nemate ništa činjenično da kažete, nego hajde, da vam kažemo nešto da ispadnemo jadni i uvređeni za nešto što vam se ne sviđa, što je izgovoreno sa ove govornice.
Samo vas podsećam, da vodite brigu ne samo o svojim odborima, već o građanima Srbije, ne biste danas glasali ni za rebalans budžeta, ni za nove ministre, za one koji dobiju po jedan posto, kojima je narod pokazao da ih neće, ne da glasate za one i podržavate vladu onih ministara koji su dobili po jedan posto glasova na izborima.
Ljudi su pokazali da ih neće i tražim od svih u Narodnoj skupštini Republike Srbije da pre svega poštuju volju naroda, da poštuju volju građana Srbije i ako budu poštovali volju građana Srbije, a volja građana Srbije je da se obračunamo sa onima koji su korumpirani, sa onima koji su u kriminalu, onda ćemo imati šansu da idemo napred, da pokrenemo promene u Srbiji.
Zato ne brinite za SRS, mi smo dobro, hvala na pitanju, pobeđujemo, a pobeđivaćemo i u buduće. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekako je uobičajeno da se vlast i opozicija prepiru i preganjaju da li nam je bio potreban rebalans, da li smo na početku godine ili krajem prethodne ukazivali da će biti potreban, kakav nam je budžet, najvažniji zakon.
Mislim da u ovom trenutku imamo značajnije pitanje na koje nemamo odgovor, a to je strateški pravac Srbije, šta je to što radimo, šta je to što ćemo u budućnosti da uradimo da naši ljudi žive bolje. Da prekinemo sa praznim pričama i besmislenim objašnjenima, ne bismo li napali nekog od političkog protivnika, pa svakog dana slušamo - sutra ćemo u Evropsku uniju, prekosutra, 2007. godine, 2010. godine.
Sada nam kažu oni, Evropska komisija, koja je neka vrsta evropske vlade, javno je saopštila – ovo kažem zbog građana Srbije od kojih se to krije, od kojih to kriju i oni koje finansirate po direktnom nalogu Gordane Suše - Evropska komisija je rekla da do 2012. neće biti prijema u Evropsku uniju, ni Hrvatske, ni mnogih drugih zemalja, a kamoli Srbije ili Srbije i Crne Gore. To je još osam godina da sigurno neće biti, a i onda je pitanje.
Znači, narednih deset godina mi treba da gledamo kako ćemo da živimo, kako da preživimo, kako da unapredimo proizvodnju i šta je to što možemo da uradimo da običnom čoveku, radniku, seljaku, penzioneru, službeniku, poboljšamo životni standard, pre svega. Kroz to moramo da gledamo svaki budžet, kroz to moramo da gledamo ono što jeste najvažniji zakon. Tu će uvek biti - opozicija je protiv, jer na glasanju o budžetu se vidi ko je vlast, a ko je opozicija. To je nešto najvažnije, uz izbor Vlade, uz izbor izvršne vlasti. Dakle, glasanje o budžetu je to koje vas opredeljuje da li ste vlast ili opozicija.
Neću da govorim o tome da li je negde neko nekoga kupio, da li je negde neko nekome dao novac, da li su se neki naftaši upleli u celu igru ili nisu. O tome neka neki drugi objašnjavaju i govore svojim biračima. Mi smo opoziciona politička stranka, imamo brojne primedbe, imali smo ih na budžet, imamo ih na rebalans budžeta. Naravno da ćemo biti protiv ovakvog budžeta.
Ovoga puta, da ne bi bilo da svaki put kritikujemo vlast samo zato da bismo je kritikovali, kritikovao bih je zbog odnosa prema Narodnoj skupštini. Gospodine ministre, ne sme emisija "Kažiprst" na vašoj omiljenoj radio ili televizijskoj stanici, svejedno, da bude važnija od narodnih poslanika. Dakle, to ne sme da vam se dogodi, nikome. Ne sme da se dogodi to da nikoga nema od predstavnika Vlade, sem vas, u klupama Narodne skupštine.
Da li to oni imaju pametnija posla danas? Da li to oni imaju nešto drugo danas da rade? Mi danas donosimo odluku, danas raspravljamo o budžetu Republike Srbije. Da li ima nešto važnije?
Čemu će da prisustvuju, šta će da rade u životu? Da li to znači da njih Narodna skupština ne interesuje? Obezbedili smo mašineriju, neko je negde platio, neko je negde trgovao sa ovim ili sa onim, i baš nas briga. Da li je to odnos, ne prema narodnim poslanicima, to je odnos prema građanima Srbije.
Sada hoću da kažem nešto, pošto mi imamo bicefalnu izvršnu vlast. Imamo predsednika Republike i Vladu Republike Srbije. Nisam želeo da reagujem malopre na ružne, jezive reči koje su ovde izgovorene o ljudima koji su juče protestovali ispred Predsedništva Srbije. Kaže se da je neka škola, neka uprava platila autobuse. Došla je sirotinja u Beograd, došli su ljudi koji brinu o budućnosti svoje dece, kojima je glava u torbi svakoga dana na Kosovu i Metohiji, koji brinu kako će da prežive, šta će da urade za svoje porodice i familije.
Došli su u Narodnu kancelariju kod svog predsednika, a dočekala ih je žandarmerija i specijalna policija. Da li se na to troše budžetske pare? Da li je to ta Narodna kancelarija o kojoj govorimo? Da li je zato za ove ugovore potrebno povećanje, da bi nekima to moglo mnogo više da se plati, pa je problem što su ljudi došli da protestuju? Nego šta su.
Šta ćete, da zabranite demonstracije protiv predsednika. Rodio se drug Tito ponovo, pa niko ne sme ništa da kaže. Pa, sme i govoriće. Govoriće zato što nema ni većih plata, ni većih penzija i zato što ljudi žive sve lošije. Te plate, te penzije i nova radna mesta nije nam obećao samo Dinkić i nije nam obećao samo Koštunica, obećao nam ih je Tadić u izbornoj kampanji. Doslovce je rekao: "Uradiću sve i garantujem vam da ću obezbediti da svi slobodno putuju po svetu i da nemaju vize". Šta smo dobili - vizu za Rumuniju, a dobićemo i za Bugarsku. Sve ostale su ostale na istom nivou kao što smo imali i ranije.
Rekao je: "Dragi prijatelji, hoću da vam obezbedim veće plate, mora da se živi od svog rada". Srbi su vredni ljudi. Svi građani Srbije su vredni, marljivi, pravi domaćini. Da li imaju veće plate? Šta je uradio, osim što je bio psihoterapeut našim fudbalerima na Olimpijskim igrama, kada su izgubili 6:0, pa su posle psihoterapije izgubili sa 5:1 od "velike sile" kakva je Australija.
Da li je to posao predsednika Republike? Kada mu dođe narod, ojađeni narod, kada dođe gladan narod, ljudi koji nemaju ni kuću, koji brinu za to kako će na svojoj zemlji da opstanu, onda ćete da mašete računima i da je potrošeno 400.000. Vi da mašete računima, koji ste se ugrađivali u svaki fotokopir aparat koji ste kupovali.
Očekujem da u narednom periodu, to je glavna stvar koju moramo da uradimo i onda ćemo imati i bolji budžet, a to je ono što mi moramo da preduzmemo - borba protiv korupcije na svim nivoima.
Sada vam kažem, izveštaje koje dobijamo iz lokalnih samouprava, izveštaje gde su ti vladali, a ljudi su samo zagrebli po površini. Izveštaji su strašni. Građani Srbije će to uskoro moći da vide.
Nema faks mašine, fotokopir aparata u koji se nisu ugradili sa 10%, 20%, 50%, negde i 100%. To je novac građana Srbije. O tome mi treba da razgovaramo, kako taj novac možemo da iskoristimo i da ga uložimo u poljoprivredu, u naše fabrike, u razvojne projekte, da u Srbiji počne da se radi i gradi, a ne kako Srbija da se pljačka. U tome je razlika između vas i nas.
Preći ću na konkretne stvari. Kaže se u rebalansu budžeta: idemo na dve milijarde povećanja za otplatu stranih kredita. Mi moramo da servisiramo naše obaveze, ali pitam Vladu - ljudi, da li vi mislite da ne mogu svi građani da uzmu ove kredite, lizinge, bez učešća, čuda koja im se nude po svim novinama, bilbordima, sredstvima informisanja? Mogu, ali svaki čovek razmišlja - hoću li ili neću da uzmem nešto od toga, hoću li ili neću nešto da uradim, jer kako ću da vraćam, koliko ću da zadužim porodicu, koliko ću da zadužim one koji bi mi pomagali, šta kako i na koji način da radim.
Da li smo mi nešto po tom pitanju promenili? Nismo, ostalo nam je isto sve. Imamo 8,9 milijardi zaduženja kod međunarodnih finansijskih institucija, po rebalansu budžeta. Da li je to ono čime treba uvek da se hvalimo? Mislim da treba da uzimamo povoljne kredite, da ulazimo u povoljne aranžmane, ali svaki put tri puta da razmislimo pre nego što presečemo, jer je bolje da se ne zadužujemo. Bolje je da idemo na što manja zaduženja, a ne na velika. Od 3,7 milijardi donacija nema ništa. Neće niko u korumpiranu zemlju da ulaže. Neće, zato što je korupcija postala globalni problem.
Imamo pet milijardi dinara manje za vojsku. Svi će reći, znamo već - idu reforme, sve će biti mnogo bolje, biće mnogo lakše. Tu smo priču čuli već sto puta, a vojska iz dana u dan propada sve više. Da ne pričamo o ponosu i dostojanstvu tih ljudi, da pričamo o onome od čega žive. Ti ljudi nemaju od čega da žive, pre svega oficiri, ali i vojnici. Sve lošiji je životni standard onih koji idu u armiju, onih koji nisu profesionalci, a o profesionalcima da ne govorim.
Imamo smanjenje za poljoprivredu, direktno, od 1,5 milijardi dinara, i 900 miliona uzeto od Uprave za veterinu.
Naravno, morao je ministar da pravi balansiranje, radili su to i drugi ministri, nije bilo nijednog do sada koji to nije uradio, a neću da budem onaj koji će da kaže, sve najgore došlo je sa Dinkićem, nikada se to ranije nije dešavalo. Jeste. Svako je tako nešto pravio i radio.
Ali, podsećam ga na to da se hvalio pre šest meseci ovde kako je ovo u suštini agrarni budžet, kako je to neuporedivo bolji odnos prema poljoprivredi nego što je bio ikad ranije, kako će poljoprivreda procvetati, kako će nam biti neuporedivo bolje. A zahvaljujući, pre svega, marljivosti seljaka, njihovoj vrednoći, ali i dobrim uslovima koji su sve to pratili i za koje nije zaslužna i odgovorna Vlada, imamo porast proizvodnje. Dakle, ne zahvaljujući tim merama, već nečemu sasvim drugom.
Hoću da govorim o onome što jeste suštinski problem ove vlade, ali i prethodne i mnogih drugih. Mi imamo neke nevladine organizacije i neka čuda živa koja finansiraju građani Srbije, a siguran sam da i ne znaju da ih finansiraju. Tako građani Srbije finansiraju Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji sa 13 miliona i pozdravljam odluku gospodina Dinkića da to smanji sa 43 miliona.
Moram da vas pitam, da li to neko zavitlava narod, da li to neko zamajava građane Srbije na najgori način i pokušava da im kaže, vi građani ništa ne razumete, a mi ćemo da vam uzmemo samo pare. Evropska komisija nam je rekla da do 2012. godine neće ni da razmišlja o nama. Mi ćemo da trošimo na godišnjem nivou ko zna kolike milione da bismo čekali 2012. i da bi smo onda čuli novu odluku do 2015. ili 2020. godine. Ko zna šta će se do tada u svetu zbivati.
Imamo Komisiju za lustraciju koja je dobila 1.400.000. Koja je to Komisija? Šta rade ti? Ko su ti ljudi? Čime se bave oni? To je neko čudo neverovatno u ovoj zemlji, pa važno je da postoji neko da je na državnom budžetu i da se te pare troše, to su neki smislili koji su zaista čudo pravili u ovoj skupštini i ova skupština nije na skupštinu ličila.
Danas kada ih vidim, nadam se i uveren sam da ih razboriti građani Srbije nikada više neće birati. Ali sam i onaj koji se nada, a nikada ih se nisam plašio i šta god da su uradili i kakvu god strahovladu da su sprovodili, nadam se da zbog građana Srbije nikada im više takve fantomske ideje neće padati na pamet, da svoje političke protivnike odstranjuju iz političkog života. Pošto ne mogu drugačije, ne mogu da ih zastraše, ne mogu u zatvor da ih oteraju, ne mogu im ništa, ne mogu da ih pobede, onda, hajde, mi ćemo da donesemo našu komisiju koja će da ih izbaci iz parlamenta, koja će da ih izbaci iz Vlade ili bilo kog drugog mesta. Nadam se da je to vreme prošlo.
Zato bih vas molio da više ne finansirate ovakve gluposti, gospodine Dinkiću, zato što sam uveren da sve ovde vaše kolege, a siguran sam čak i vi sami, smatrate da je to notorna glupost.
Slušajte molim vas ovo, imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, a koju plaćamo iz budžeta. Imamo Agenciju za odnose sa dijasporom, imamo Ministarstvo, ne znam šta će nam Agencija za odnose sa dijasporom.
Imamo Agenciju za energetsku efikasnost, verovali ili ne. Imamo, slušajte ovo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine – 4.120.000.000, onda imamo Upravu za zaštitu životne sredine sa 306.000.000, a onda imamo i Agenciju za zaštitu životne sredine – 2,7 miliona. Nemojte, molim vas, pa ako i uz sve to imamo i Agenciju za reciklažu – 16.000.000.
Ovo se neko igra sa građanima Srbije. Postojanje ovolikih agencija i ovakvih čuda, ovakvih i ovolikih nevladinih organizacija koje izdržavaju građani Srbije može da bude samo razlog za korupciju i ništa više, i to je svima jasno. Korupcija je najteža bolest od koje je društvo obolelo i koju svi zajedno moramo da pobedimo. Ovo nema veze sa političkim strankama, nema veze sa tim da li pripadate onoj ili ovoj stranci, ovo moraju svi da rade, i to moramo svi zajednički da pobedimo i svi ljudi to žele.
Imamo u budžetu, u rebalansu RTS 3.200.000.000, za Gordanu Sušu. Nije mi žao što radnici primaju, snimatelji, kamermani, što primaju novinari, što primaju ljudi koji časno obavljaju svoj posao, ali mi je mnogo žao što velike pare prima Gordana Suša, zato što ona ne vodi ni državnu, ni nacionalnu televiziju, već vodi televiziju Demokratske stranke i tako se i ponaša. Tako se ponašala i tako se i ponaša i danas, a ne znam šta radite.
Vi, gospodine Aligrudiću, izađite i kažite nešto o tome. Vi ste taj koji sedi u Vladi, vi ste šef poslaničke grupe koja predstavlja većinu. Da li znate šta je uradila od te televizije? Išli smo na duel gospodin Bogdanović i ja, a neću ni o čemu drugom da pričam, završio se duel. Pošto nije mogla na duelu ništa, onda su sačekali Dnevnik iza toga, pa je Gordana Suša svakog koga je zvala telefonom, a ko je u Demokratskoj stranci, da se pojavi i da kaže neku rečenicu protiv mene.
A da vas pitam, da li to ima negde, da li je moguće da sinoć puste Olivera Ivanovića, kao da je on neki faktor, da li je on učestvovao u nekim protestima. Ko je taj čovek? Koga predstavlja taj, gospodine Aligrudiću? Da li je to onaj što je oteo silne državne pare, onih 1.650.000.000, koliki je njegov deo tu, gospodine Aligrudiću, da li je to taj, pa treba da se pita zato što brani Borisa Tadića.
Da li zato, gospodine Aligrudiću, jer ne sme niko ništa da kaže protiv druga Tita u ovoj zemlji, zato što misli da treba, čudom se čudi kako sada ne miri sve strane u svetu, kako ne unese mir u sve afričke zemlje, azijske zemlje i svuda, pa će i Gordana Suša u tom mirovnom projektu širom svetu da mu pomaže. Neće građani Srbije, gospodine Aligrudiću, to da plaćaju.
Dame i gospodo, kažete, rebalans budžeta je nešto što moramo da donesemo, jer će nam biti mnogo bolje, a svi oni koji glasaju protiv oni u stvari glasaju protiv građana Srbije, a posebno protiv penzionera.
Posebno glasaju protiv onih koji su najugroženiji. To smo slušali svaki put ovde, od onih koji su hteli po svaku cenu da nam objasne kako su jedino oni dobri i dovoljno dobri da upravljaju ovom zemljom, jer oni su evropejci, jer oni su za budućnost Srbije u Evropskoj uniji, pa smo zbog njih čuli da do 2012. godine ne možemo ni da slušamo o Evropskoj uniji, oni su velike demokrate, pa su glasali iz Bodruma i iz Soluna.
(Dušan Petrović: O kome se radi?)
Radi se, gospodine Petroviću, o kriminalcima iz Demokratske stranke. Ne krijem ništa, nego vam to kažem u lice, gospodine Petroviću.
Pošto oni uvek misle da će neko da ih se uplaši, računaju da su velika sila, a vidim da u pojedinim opštinama prete ljudima, nemojte protiv njih, samo demokratski blok. Neće ljudi.
Hoće ljudi protiv korupcije i kriminala i zato svuda gubite vlast, polako ali sigurno, u svim mestima, u svim opštinama. Neće za one koji su se u fotokopir aparate ugrađivali, u cenu faks mašina, u cenu svakog fiksnog telefona su se ugrađivali, neće.
To su promene koje su Srbiji potrebne i potrebni su joj drugačiji budžeti, potrebna joj je drugačija vlada, drugačija vlast, ali ne ona koja će da bude mnogo gora, lošija, nego ona koja će da donese promene u interesu građana Srbije, ona koja će smeti da im kaže, da, ljudi, imamo teško stanje i moramo da napravimo takve rezove, teške rezove, u svim oblastima ekonomije, naše privrede, idemo u privatizaciju, ali nema našeg zakona sedam meseci, zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, da ga stave na dnevni red.
Zato što se poboljšava kontrola samog toka procesa privatizacije. Nema lopovluka, nema nameštenih tendera. To je ono što se menja. E, takve su nam promene potrebne. Borba protiv korupcije, promene u ekonomiji, brze, efikasne, jasne, prepoznatljive, transparentne i pre svega poštene. Hvala vam najlepše.

Dakle, moram da priznam da sam veoma zadovoljan. Očekivao sam da se javi ceo poslanički klub Demokratske stranke, da se osete prozvanim, jer sam sve vreme govorio o korupciji i kriminalu.
Znao sam da će oni svi da se prepoznaju i da se jave. I da vam kažem nešto.

Gospodine Markoviću, vi ste njima dozvolili da iznose najgore lične uvrede i laži. Čak su govorili reči koje ne priliče političarima.
Što se tiče mog rezultata na izborima za gradonačelnika Beograda, imao sam 48,46% u drugom izbornom krugu. Čestitao sam pre nego što su konačni rezultati objavljeni, časno se poneo, onako kako su videli svi građani Srbije, ne samo Beograda. Sam protiv svih sam išao, niko me nije podržao, osim građana Beograda u ogromnoj meri. Zadovoljan sam zbog toga i siguran sam da će sledeći put biti još bolje. Dobro je da vi taj rezultat potcenjujete i da te ljude potcenjujete.
Sada, šta ja vama da kažem? Možda ću da izgubim sledeći put. To što ste pominjali po sto peti put, moram da im kažem na lep način, jer neću da zvučim kao oni, dakle, ja sam od države dobio 63 kvadrata, ostalo sam dao svoje, nemam ništa više od imovine nigde, ali vi, lopuže jedne, koji ste hektare krali i otimali od građana.

Vi, koji ste pljačkali Srbiju četiri godine, pljačkali i otimali fabrike od naroda i u svoje džepove novac stavljali, vi koji imate po 10 kuća...

Zašto njemu niste oduzeli reč. Nemojte da mi glumite strogoću.

Dozvolite mi da završim do kraja.

Hoćete da mi date da završim do kraja?

Ne mora da se čuje prenos, kriminalci jedni, završićete tamo gde vam je mesto.

Dame i gospodo, žao mi je što ste, gospodine predsedniče, ali neću gubiti vreme na to, nekorektno se odnoseći prema meni, u poređenju sa vašim odnosom prema vašim dojučerašnjim koalicionim partnerima, a možda i današnjim, nije ni važno, samo ste meni oduzeli reč, njima niste, iako sam govorio istinu, a oni nisu. Sada ću vam dokazati to.
Naime, jedan od govornika je rekao da sam se u vreme rata negde useljavao itd. Kako ste one reči govorili o lažima, pa glagole, to neću da govorim, ali niste rekli istinu.
Drugo, govorili ste o crveno-crnoj koaliciji. Ne znam šta to znači. Ne znam ko vam je to crn, ko vam je crven. Znam da su svi građani crni od muke i jada zbog vaše vladavine, koje ste im naneli i napravili. Građani, čuo sam kada već o bojama pričate, samo boga mole da ne vlada žuto-zelena koalicija, Suljo, Tadić i Kasa. Narod boga moli da ta žuto-zelena koalicija nikada ne pobedi.
Kada već govorite o kriminalu i korupciji, govorite o praznini ili punini, ne znam već čemu, moram da kažem da mislim da nema važnije teme u ovom trenutku za građane Srbije. Mi ne možemo napred.
Nama Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka kaže da smo u vrhu zemalja koje imaju velike probleme sa korupcijom. To je veliki problem i ne možemo ekonomski da oporavimo zemlju dok ne rešimo problem i pitanje korupcije.
Onda nam ključni problem dođe kako i na koji način ćemo da se odnosimo prema građanima. Narodu obećaju narodnu kancelariju, kažu – dođite narode, dođite građani, primaćemo vas. Dođe narod pred zgradu svog predsednika i ne može da dođe narod više. Ne može da uđe u zgradu, ne može da razgovara sa svojim predsednikom, jer ga čekaju sa vizirima, palicama, šlemovima i kažu – ne možete dalje. Narod razmišlja kako će da preživi sledeću noć, kako će deci da obezbedi bolju sutrašnjicu.
To što slušam od vas, tu priču, izađete i počnete da vičete svaki put – jurišali ste na kvadrate. Hajde da merimo kvadrate, da menjamo imovinu. Kod vas su zbog raznih lopovluka dolazili, čitave opštine zauzimali ljudi, nisu vam dali da izađete napolje, zato što sve što ste stigli pokrali ste, sve što ste stigli uzeli ste od građana i to ćete sada da vidite.
Posle četiri godine vaše vlasti u lokalnim samoupravama ljudi će da vide da ste se i na fotokopir mašinama ugrađivali, zato što je jedino što ste znali da radite to kako da uzimate od građana. Došlo je da građani vrate svoje. Pošto je došlo vreme da građani vrate svoje, vi ćete da idete na neka druga mesta, a u ovoj skupštini će neki drugi ljudi posle sledećih izbora da sede. Promene su ono što je najvažnije za Srbiju.