Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, već su to naši poslanici ponovili više puta, neće glasati za Predlog zakona o budžetu. Kao najveća, ne samo opoziciona, već i uopšte politička stranka u Srbiji, izneli smo brojne razloge za to.
Pre svega, ne prihvatamo način popunjavanja deficita budžeta, kako je predviđeno Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije. Smatramo da specijalizovane usluge treba da se regulišu, odnosno finansiraju iz sredstava organa, a ne dodatno iz budžeta Republike Srbije. Time bismo uštedeli 6,8 milijardi dinara. Takođe smatramo da možemo da postignemo uštedu od najmanje 700 miliona dinara samo uklanjajući ili ne dajući pare, ogroman novac, za razne agencije, kancelarije i komisije koje ničemu ne služe.
Izašao sam da, pre svega, govorim o onome što predstavlja vrlo skupu administraciju i neverovatni trošak za građane Srbije. Od jutros smo pričali o automobilima koje kupuje Vlada Republike Srbije, o 218 automobila. Gospodine ministre, pričaću i o energetskoj mafiji, o Vuku Hamoviću i ostalima.
Dakle, pričali smo jutros o 218 automobila koja kupuje Vlada Republike Srbije. Još nismo dobili izveštaj, očekujemo da vidimo koliko je. Ali, mi iz SRS smo dobili informacije da se ti automobili kupuju i za predsednika Republike, odnosno za njegove savetnike. Nije istina ono što nam je rekao gospodin Dinkić, koji je rekao da to ide za inspekcije, za stručne službe. Kupuju se najluksuzniji automobili za kabinet predsednika Republike.
Od građana Srbije se uzima novac da bi on i njegovi savetnici imali nove automobile, da bi Vuk Jeremić, koji nije u stanju, iako smo svi bili u stanju da predvidimo ko će da pobedi na američkim izborima, da nanese takvu štetu ovoj zemlji, da izađe i da, po okončanju izbora, kaže da očekuje pobedu gospodina Kerija. Taj treba da dobije novi automobili? Teško mu je da se vozi u starom i taksijem, nego treba građani Srbije da mu plaćaju, a da može da ga koristi on i još neki drugi.
Da li je to inspekcija? Kakva je to inspekcija, da li oni treba da idu negde na njivu? Jeste, obećali su nova radna mesta i veće plate i penzije, ali nisam još čuo da su negde otišli. Ko zna kome još u Vladi treba da ide, ali tu informaciju nismo uspeli da dobijemo, iako smo je očekivali.
Čekam da vidim i da dobijem objašnjenje ko dobija najluksuznije automobile i koliko ih ide kom državnom organu, i u Predsedništvo Republike, i u Vladu Republike Srbije i u stručne službe.
Hoću sada da vam temeljno pročitam, da vidite za kakve nelogičnosti vi – poslanici skupštinske većine – hoćete da glasate. Kaže se ovako: Narodna skupština Republike Srbije, nema ugovora po usluzi, sem u stručnim službama, ugovori za usluge u Narodnoj skupštini Republike Srbije iznose 15 miliona dinara, predviđeno budžetom, a takvi isti ugovori u Predsedništvu Republike iznose 23.200.000. O čemu govorimo? Za ovoliku Narodnu skupštinu, socijalna davanja zaposlenima su 700.000, a za zgradu Predsedništva 600.000. Da li vi ovde zavitlavate naciju i sve građane Srbije? Da li vi Cezara hoćete da gajite, da li je to vaš cilj?
Šta je sa Ministarstvom spoljnih poslova? Jedan od govornika vladajuće većine danas je rekao da se to ne odnosi na ministra, da se to odnosi na naša diplomatsko-konzularna predstavništva itd. Ne, ovo što govorim se odnosi na kabinet ministra i MIP. Pitao sam ministra Dinkića i nisam dobio odgovor - šta je to 20 miliona za specijalizovane usluge? Prevodi ne idu u to, nego idu usluge po ugovoru. Šta su specijalizovane usluge od 20 miliona, neka mi kaže bilo ko od vas u sali. To su pare građana Srbije. Očekujem da mi neko odgovori.
Znamo odakle se uzima novac - od naših ljudi, od naših građana, ali za šta ide, to niko ne zna u ovoj sali. Tražim da nam ministar objasni za šta ide taj novac, za šta idu usluge po ugovoru 54.931.000. Kompletan DKP, ceo razdeo, sva naša DKP, ne znam da li ste to primetili, imaju značajno manju svotu novca određenu ovim budžetom, od onoga što je određeno samo za Ministarstvo spoljnih poslova, a pri tome najviše za nešto što niko živ ne razume.
Mašine i oprema - 30 miliona. Kakve mašine se to kupuju? Vidim i kod predsednika Republike mašine i oprema - 10 miliona. Kaže, 3 miliona će neko valjda da mu pokloni, pošto ide - izdaci iz dodatnih prihoda organa. Kakve to prihode ima predsednik Republike? Nisam znao da ima. Da li vi znate da mi objasnite? Da li to neko poklanja avionske karte u visini od 2.600.000 i to piše - izdaci iz dodatnih prihoda organa. Umem da čitam, znam šta vas pitam, ali nema tog koji će da mi objasni.
Trideset pet miliona troškovi putovanja. Sada da vam kažem, danas sam pravio računicu, to je svaki dan kao da neko putuje na liniji Beograd-Peking. Ništa drugo ne radi u životu, nego leti Beograd-Peking svaki dan. Pošto će nekada morati da bude ovde da ode na neku košarkašku i fudbalsku utakmicu, to znači da će dnevno da ide Beograd-Peking i nazad.
Još je gora situacija sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. Taj ko zna koliko ima, samo on putuje. Evo ga, 98 miliona. Devedeset osam miliona, može da kupi veliku aviokompaniju, ozbiljnu aviokompaniju može da kupi. Nije mi smešno nimalo.
Naši amandmani su usmereni pre svega na to da se taj rasipnički deo budžeta svede na racionalniji nivo. Nismo mi ovde da se bilo kome svetimo. Nećemo mi bilo kome da se svetimo, pa ni našim političkim protivnicima. Mi hoćemo da njihovu raskalašnost, da njihovu pohlepu svedemo na razuman nivo.
Ne može budžet Narodne skupštine Republike Srbije da u odnosu na prošlu godinu bude spušten na 50%, treba da bude, neka bude i za 70%, ali će za isto toliko da bude umanjen budžet drugih državnih organa, a ne da kancelarija, kabinet predsednika Republike dobije 600% više i to je po ovom budžetu, dame i gospodo, sa 33 miliona na 184 miliona, a odavde Skupština ide sa 1.500.000.000 na 740.000.000.
To je ono o čemu mi danas govorimo.
To mora da se promeni. Hoćete da mi pričate kako to sve mora, a evo vam primer. Dobio sam iz Jagodine, kako su, kaže, po nalogu Ivice Stevanića, predsednika opštinskog odbora DS-a u Jagodini i Gorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora SO Jagodine, to je bilo dok nisu smenjeni, platili su 1.147.000 za dresove, ništa strašno, a tih 1.147.000, to jest te dresove, poklanjali su kao donacije DS-a.
Oko vozila, samo u jednom mesecu, 200.000 dinara za pežo, koji je koristio predsednik opštinskog odbora te stranke, koji nikakve veze nije imao sa Skupštinom opštine. Da li to finansiramo, da li za to građani Srbije daju pare, za 218 automobila za Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, za koje gospodin Dinkić nije u stanju da nam kaže za koga su; kaže, nije za Ministarstvo finansija. Nije, ali za nekoga u Vladi jeste, za predsednika Republike jeste, da čujemo za koga.
Još taj izveštaj nismo dobili, čekamo da vidimo, čekaju građani da vide, zato što samo za te automobile mogli smo da zaposlimo više od 500 ljudi. Petsto mladih školovanih i obrazovanih ljudi koji traže posao, samo za to da se ne vozi nečiji savetnik u luksuznoj limuzini, jer mu je sinulo da on mora da ima automobil, on mora da ima automobil, mnogo je, mnogo je važan. Dakle, zato što će da sluša nečije naloge o tome kako Srbe da tera na izbore na Kosovu i Metohiji, pa mora da se vozi u luksuznoj limuzini.
Ne mora, mora narod da ne gladuje, mora narod da živi normalno, mora narod da ima nova radna mesta, a ne na ovakav način da se odnose prema građanima Srbije. Poslanička grupa SRS predvidela je upravo zbog toga i da se povećaju subvencije za poljoprivredu sa 11 na 13,5 milijardi i to je ono u šta mi treba da ulažemo.
U našu proizvodnju, u ono gde novac možemo da vratimo, gde višak vrednosti možemo da ostvarimo, a ne da zadovoljavamo pojedince, koji ne znaju šta će od obesti. Ne znaju šta će od silne vlasti, ne znaju šta će od svoje pohlepe i gramzivosti, evo završavam, to je ono čemu moramo da se suprotstavimo.
I dalje tražim odgovor, kažite mi da li je naš budžet 416,5 ili 473 milijarde, jer ako ovo računamo, onda je 473 milijarde. Kažite mi šta su specijalizovane usluge u Ministarstvu spoljnih poslova, kakvi su to ugovori po usluzi od 23 miliona u Predsedništvu Republike. O čemu je tu reč, neka bilo ko iz vlasti izađe, gospodine ministre, možete i vi da izađete, čak i da govorite o demonopolizaciji do koje nije došlo, do privatnih interesa u sferi energetike. Neka neko izađe i neka objasni šta to znači, napisano je bezveze, nekome je sinulo i palo na pamet, hajde, upiši mi još negde da imam da trošim toliko.
Mašine ću tolike, jer moram da napravim promociju jednom sponzoru, pa ću za 30 ili 40.000 evra da mu napravim promociju, kako je on taj koji pomaže sve državne organe i kako daje svoju opremu najvišim državnim organima, da bi svima posle toga bilo jasno da od njega moraju da kupuju.
Šta smo mi, glupi, vi mislite da smo svi mi idioti ovde, da niko ništa ne razume, da li se tako pravi promocija jednoj firmi? Tako se pravi, to su ti dodatni prihodi od tri miliona, a sedam miliona će posle država da izdvaja za novu opremu, između ostalog da bi se ta oprema naknadno platila.
Taj kriminal, tu korupciju, mi nećemo da dozvolimo.
Zato očekujemo promene, zato očekujemo odgovore i to u ime građana Srbije. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada sam napravio kratku računicu.
Država, naravno, može da postigne mnogo bolji ugovor, posebno na godišnjem ili višegodišnjem nivou, ali recimo povratna karta do Pekinga, ako govorite o Aziji, ona je 600 evra. Recimo, da kažemo da je 50.000 dinara, može? Dobro, 10 povratnih karata do Pekinga je 500.000 dinara, znači, imamo takvih 196 puta 10.000, a to vam je 1.960 karata. Dakle, 1.960 karata samo do Pekinga i nazad, i to po punoj ceni, a znate da ide i niže.
Samo sam vam to rekao, gospodine Prorokoviću, a mogu da se složim s vama i neću da budem demagog da kažem da treba naši DKP-i da ostanu bez novca, da ne treba ništa da rade. Naprotiv, mislim da treba mnogo toga da urade u inostranstvu, ali ne ono što su do sada radili.
Mislim da pre svega treba da se bore za Kosovo i Metohiju, da se bore za našu zemlju, a ne da se bore protiv svojih političkih protivnika.
S druge strane, koliko zaposlenih imate u Hrvatskoj. Po 50 ih imate u konzulatu i ambasadi, i šta rade? Sklanjaju našu vojsku sa naših granica. Šta je to urađeno za naš narod? Koga šaljete? Neke koje ste poslali, znam kako to ide u koalicionim vladama. Teško. Jedni traže jedno, drugi traže drugo i ne odnosi se ovo lično na vas.
Vi dobro znate da neke koje ste negde poslali, da su oni već u 11 sati u alkoholisanom stanju, u 11 ujutru. Znamo ih svi. Hoćete zemlje da vam nabrajam u kojima su? U jednoj od najvažnijih zemalja su šefovi naših DKP-a, ali je problem u tome, suštinski je problem u tome, što se ne zna na koga se odnosi. Vi ispod toga imate i DKP, ali neće troškove putovanja, ono što je suština, što vi znate, gospodine Prorokoviću. To mnogo manje ide.
I na naše ljude koji se bave arapskim svetom, i na naše ljude koji se bave Rusijom, koji će da se bave severnoameričkim kontinentom. Ne, to najviše ide direktno. Ministar, savetnici, isti kao i ovde u zgradi preko puta, zato što ti misle da su bogom dani da rade šta hoće, zato što misle da mogu da uzimaju pare od naroda koliko hoće i zato što nikome ne odgovaraju, jer su oni najmoćniji i najmudriji, zato što su savetnici.
Tu je suština stvari, znam da se tu slažete i znam da se tu slažu svi, svi u Srbiji to dobro znaju. To ćemo jednom da sprečimo, postoje ljudi koji hoće da im kažu – dosta je bilo, dosta je bilo. Čuj, došli oni, sinulo im, pa će sada novi luksuzni automobili za savetnike. Teško im da kupe svoj automobil, jer su mnogo uspešni, radili su u inostranstvu i mnogo su cenjeni, ali nemaju para i neće da troše te pare za to, nego hoće da im ova država i građani ove zemlje, koje u crno zavijaju, plaćaju njihove automobile, a oni će da čekaju kada siđu sa vlasti da troše svoje pare, a do tada hajde da pljačkamo ovu Srbiju koliko možemo i kako možemo. To je ono što moramo da zaustavimo, to je ono što mora da se spreči.
Ima tu još nelogičnosti oko socijalnih davanja zaposlenima, apsolutno su neverovatne. Dakle, imamo socijalna davanja zaposlenima, izgleda što je proporcionalno manji broj lica, utoliko su veća socijalna davanja, zato što će starešina tog organa da se pohvali kako je mnogo dobar, a o čijem trošku. O trošku naroda Srbije, o narodnoj grbači.
To moramo da sprečimo i ove pare ne može da ima, 1960 povratnih karata do Pekinga, jer bi to on da iskoristi. Nije važno da li će to da ide nešto do Njujorka, nešto do Južnoafričke Republike, nešto do Helsinkija, nije bitno na koju stranu sveta.
Bitno je da ne može da ukida našu vojsku i to će da ide za naše vojnike, da oni imaju šta da jedu, da budu pristojno naoružani, da mogu da brane ovu zemlju, a ne da im se dozvoli da dalje urušavaju našu zemlju, našu poziciju na Kosovu i Metohiji, našu armiju, naš odbrambeno bezbednosni sistem.
Zato to mora da im se ukine, narodu manje para da se uzima, a da se daje na bolje mesto, takođe narodu da se vraća.

Dozvolićete mi nešto, dobio sam papir koji će zanimati sve građane Srbije, a siguran sam i sve narodne poslanike.
Dobio sam izveštaj, upravo mi je stigao u koverti u vezi tendera za nabavku automobila za potrebe republičkih organa i organizacija po određenim korisnicima. Ovde je tačno, rekao je gospodin Dinkić, imamo automobile niže klase, a to su ovi od 1.200 do 1.400 kubika, automobile srednje klase od 1.400, tako su klasifikovani, od 1.400 do 1.900 kubika.
Dakle, najviše je onih niže klase – 117, 18 komada ove srednje klase, a onda dolaze ovi više srednje klase, a to su putnička vozila za Ministarstvo poljoprivrede, to je viša srednja od 1900 do 2000 kubika dizel, ona su obično u vrednosti od 20.000 do 30.000 evra.
A pogledajte sada šta dolazi. Partija 4, putnička vozila od 2-3000 kubika, benzin i dizel 43 automobila, 5 vozila za potrebe službe predsednika Republike. Do sada je bilo malo izgleda, treba sada 5 novih vozila najviše klase, a onda još 2 vozila, dame i gospodo, za potrebe Narodne kancelarije predsednika Republike. To je ono za koje smo čuli da će sam da finansira i da će u interesu građana da je otvori, a sada građani treba kola da im plate i to luksuzna kola. Neće jugom da se voze po Beogradu, nego treba da im kupe od 3000 kubika automobil.
Da li je tako, gospodine ministre? Da li to kupuje vaša Vlada? Sedam vozila, a traži još 5, prema informacijama koje sam upravo dobio. Ima 7 automobila sada novih, mimo onog najskupljeg blindiranog BMV-a, a traži još 5, tender gotov. Sa njim ide danas u stranku, a zanimljivo, o narodnom trošku.
Da li plaćate i te usluge po ugovoru, gospodine Dinkiću, tako rasipnički. Ne štiti ga policija, nego vojska. Da li znate vi to, gospodine Dinkiću, ili se pravite da ne znate? Ko to plaća, gospodine Dinkiću? Da li preko grbače naroda Srbije, građana Srbije? Pogledajte, kancelarija predsednika Republike dobija isti broj vozila koliko cela Narodna Skupština Republike Srbije. On jedan naspram ovde 250 ljudi.
Ima još. Nije baš da nema za ministarstva. Ima za 5, za ministarstvo za kapitalne investicije, trebalo je da znate gospodine ministre, jedan za potrebe Ministarstva privrede. Da li je to za gospodina Bubala? Znao sam da vam treba jedan dobar automobil, ali narod nema toliko para, gospodine Bubalo. Dame i gospodo, dragi građani, za to mi moramo da štedimo, ali neću da dozvolim i to sam rekao na sednici šefova poslaničkih grupa, pošto je gospodin Nikolić odsutan, te sam ga zamenjivao.
Rekao sam - neću da dozvolim da nam moralne pridike drže oni koji do morala ne drže, koji kada misle o moralu kažu nekome da treba da ide u crkvu. Hoću da vam kažem nešto - smanjujte ovo, gospodine ministre, smanjujte, krešite ovo, jer da ste narodu ovo rekli, jer narodu i građanima ovo da ste rekli, da se na ovo troše pare, narod bi s motkama došao ispred Narodne skupštine.
I nikome od građana Srbije ovo neće smetati kada kažete - nema kola. Neka se voze kako su se vozili do sada. Nije ovo prvi predsednik u Srbiji. Nisu ni ovo prvi narodni poslanici. Nije ni ovo prva Vlada u Srbiji, ali tamo gde je ta halapljivost i gramzivost najizraženija, e tamo to sprečavajte i zaustavljajte.
A, javno i jasno ćemo im govoriti šta su nameravali i šta su hteli, i dolazićemo do dokumentacije. Dolazićemo do dokumentacije jer je dosta bilo - mi smo sveci, mi smo dobri, a neki drugi tamo ne valjaju. E, sada ćemo da pravimo belu knjigu o lopovluku.

Hvala vam, gospodine Mihajloviću, veoma ste tolerantni, ali sam siguran da su građani Srbije želeli da čuju ovu informaciju, želeli su da čuju ko su ti koji tobož rade u njihovom interesu, ko su ti koji govore stalno kako mnogo brinu o građanima Srbije, a ono što ih najviše brine jeste njihov luksuz, jeste kako će samo oni da žive neuporedivo bolje, jeste kako će oni da imaju više.
E, red je da se stvari okrenu. Naš cilj mora da bude da narod ima više, pa neka ti imaju i manje ako treba. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, razočaran sam diskusijom ministra Dinkića. Očekivao sam da će da govori stručno, a ne demagoški i politikantski, kako je naučio da govori. Vikao je na nas, valjda u nedostatku argumenata. Ne morate da vičete, čujemo vas dobro gospodine Dinkiću. Nismo vas se plašili ni ranije, ne plašimo vas se ni danas.
Ono što je vaš problem, gospodine Dinkiću, to je činjenica da niste hteli da odgovorite ni na jedno pitanje. Postavljali smo vam pitanja: zašto nema javnih investicionih radova; šta vam znači trošenje novca na Komisiju za ilustraciju; šta vam čine specijalizovane usluge u Ministarstvu spoljnih poslova; da li je naš budžet 416,5 milijardi ili 473 milijarde, kako vi prikazujete ovde u budžetu; zašto se deficit ovog budžeta reguliše novim kreditima i novim zaduživanjima, a ne pokriva iz realnih izvora?
Zašto se ne izbegne finansiranje pojedinih pozicija, posebno specijalizovanih usluga, dakle, da se ide iz sredstava sopstvenih organa, nego mora da se ide dodatno iz budžeta. Zašto se daje na tolike besmislene agencije, komisije i kancelarije?
Gospodine Dinkiću, sada da pređem na ono što ste vi govorili. Počeli ste ovde da vičete na nas, kažete milion i sedamsto hiljada ljudi je glasalo za predsednika, pa je li bolje da ga nemamo. Ko vam je to govorio? O čemu vi pričate? Milion i sedamsto hiljada ljudi, koji su glasali za gospodina Tadića, kao i milion i četristo pedeset hiljada koji su glasali za gospodina Nikolića, hteli su poštenu državu, hteli su nova radna mesta, hteli su veće plate, hteli su veće penzije, i to im je govorio Boris Tadić. Gde je nešto od toga? Nigde ništa od toga nema.
Kažete, ništa, sedam vozila. Izvinite, poštovani poslanici, pogrešio sam u čitanju informacije koju vi niste dobili i to je izmislio gospodin Dinkić, samo sam ja dobio, nije sedam, već je osam vozila u Predsedništvu Republike, i to nijedno nije niže klase, nijedno nije srednje klase, svi su visoke klase, najviše klase. Mislim na automobile.
Odakle pare, od građana Srbije, gospodine Dinkiću, to nije nikakva demagogija, to je lopovluk, gospodine Dinkiću, u tome se vi i ja razlikujemo, zato što je to lopovluk. Kažete, govorili ste o razvojnim projektima, o svemu tome što nam budžet dobro donosi, a na kraju iz svega od budžeta obećaste nam samo kako će otkaze da dobijaju radnici Vlade, pa će otkaze da dobijaju radnici javnih preduzeća, pa će otkaze da dobijaju neki treći i hrabro ćete da krenete u otkaze.
Kada ćete hrabro da krenete u nova radna mesta, a jedino što neće da bude skresano, nego podizano, biće plate predsednika Vlade, predsednika Republike, ministara, zamenika, pomoćnika ministara.
Gospodine ministre, povećajte plate radnicima, povećajte primanja seljacima, obezbedite nova radna mesta i onda govorite kako i koliko plata treba da se poveća vama i bilo kome, i neću imati ništa protiv. Nisam zavidan, neka ima svako ko je na vlasti, treba da živi pristojno, treba da se vozi u boljem automobilu. Šta će osam automobila najviše klase u Predsedništvu, novih, neće da se bace ova koja do sada postoje, neće ni ovaj najskuplji blindirani BMV, koji vredi više od pola miliona evra, gospodine Dinkiću.
Kažite mi, šta će novih osam automobila visoke klase, kada već o tome pričate. Kažete, nije za ministre, jeste i za ministre i to ste izmislili. Nije za sve, ali za neke ministre jeste i po pet vozila, i nije 80% niže klase, nego 52,4% su automobili niže klase, gospodine Dinkiću. Toliko kada govorimo o brojkama i činjenicama. Možete da govorite šta želite.
Hteo sam da vam kažem da vam je budžet tehnički bolje uravnotežen nego raniji budžeti, ali ste me razočarali vašom diskusijom. Zaboravili ste, osećate se izgleda mnogo moćnim, a ja vam na samo jednu stvar ukazujem.
Mnogo velike planove pravite, plašim se da ćete iz opozicije te planove da pravite za naredne godine, a to će narod pozdraviti sa velikim oduševljenjem. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzgred da kažem da sam u svom prvom izlaganju to zaboravio da pomenem.
Gospodin Dinkić je lažno optuživao našu poslaničku grupu, tobože da koristimo službena vozila. Nikada Tomislav Nikolić ni u ovom ni u prethodnom mandatu, gospodin Šešelj i Tomislav Nikolić, nisu koristili službena vozila. Nisu ga ni tražili, a nije nam ni bilo potrebno i ne znam zašto ste ih nabavljali.
U ovo vreme, od 1998. godine, toga nije bilo, gospodine Dinkiću. Govorite o džakovima para, pominjete gospodina Kertesa. Da li to kritikujete svoje koalicione partnere, gospodine Dinkiću? Ne treba da vam daju podršku. Razmišljajte o tome, nikada u životu nisam video nikakav džak para, ali gospodine Dinkiću jedan sam od ljudi koji odlično poznaje geografiju.
Spreman sam da to proverimo na svakom mestu, nikada u životu nisam baš znao tačno koordinate Maršalskih ostrva, dok se nismo upoznali sa vama i vašom partijom. Tada smo ustanovili da neki znaju i kako će račune da osnivaju i na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima, jer mnogo su pametniji, za to im nisu potrebni džakovi para, a te sa džakovima para niste u stanju ni da uhapsite, ni u zatvoru da držite. Imate našu podršku. Sve te koji su nosili džakove para strpajte u zatvor, ali gospodine Dinkiću i za Maršalska i za Sejšelska ostrva doći će vreme da odgovorni izađu pred lice pravde. To je ono što morate da imate u vidu. U tome je razlika između vas i nas.
Zaista ste me razočarali vašom diskusijom, nepoštovanjem poslanika opozicije. Možda vam je bio cilj da nas naterate da iz protesta izađemo iz ove sale. Nećemo to da učinimo, nipošto zadovoljstvo da raspravljamo o amandmanima nećemo propustiti, a imaćemo da vas pitamo a ko će da vozi 8 novih luksuznih automobila u Predsedništvu Srbije. Ko, gospodine Dinkiću? To su pare građana Srbije i to nije demagogija.
Navedite nam, ne znam ni tih 8 savetnika da li ih ima. Baš svaki mora da vozi luksuzni automobil, sa sve blindiranim BMV-om. To je, gospodine Dinkiću, mnogo gore od demagogije. Na kraju da vam kažem, zadovoljan sam što svaki put kada izađete hoćete nešto da kažete protiv SRS. Nemam ništa protiv, zato što svaki put se sve više uverim da apsolutno ništa nemate da nam kažete.
Em nama upućujete primedbe koje se nas ne tiču, neke strele odašiljete, koje sa nama nemaju nikakve veze, zato što znam da nemate šta drugo da nam kažete. Da imate odavno biste se drugačije ponašali. Ovako, gospodine Dinkiću, vama želim, ne vama zbog vas i zbog vaše političke partije, ali zbog građana Srbije, da bude mnogo bolje nego što ste predvideli ovim budžetom, ono što je dobro da to ispunite, jer to želim narodu i građanima Srbije.
Ali, gospodine Dinkiću, budite sigurni, dogodi li se ovo što mi predviđamo, da će Srbija živeti sve teže, da će građani Srbije imati sve manje novca, manje posla, da će jedva krpiti kraj sa krajem.
Onda ćemo razgovarati ponovo u Narodnoj skupštini, nadam se, na isti način demokratski, mirno, ali budite sigurni da onda nećete predstavljati većinu, već ubedljivu manjinu, a nadam se, gospodine Dinkiću, da nećete parlament gledati na razglednici, a kako je krenulo nije ni to nemoguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet se sastoji od prihoda i deficita, koji po Zakonu o budžetu i budžetskom sistemu ne bi smeo da postoji, a taj deficit popunjavaće se iz dela sredstava od privatizacije u iznosu od osam milijardi, pet milijardi i 700 miliona od donacija i kredita i neto domaće finansiranje šest milijardi 800 miliona. Pri tome, to neto domaće finansiranje ponovo se sastoji delimično od privatizacije, uzimanja kredita od poslovnih banaka i emitovanja hartija od vrednosti Republike Srbije.
Šta je naš predlog? Sem ove činjenice da deficit po našem zakonu, svideo nam se ili ne Đelićev zakon, ne može da postoji, moram da kažem da ova priča o kreditima ima i te kako značaja i pokazuje strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, sa kojim se mi ne slažemo.
Naime, svaki čovek, svaki domaćin pre nego što uzme kredit za automobil "jugo" razmisli kako i na koji način će to opteretiti njegov budžet, kako i na koji način će moći da servisira dugove i samo ako je u stanju da u narednom periodu stvori novu vrednost, profit, neki novi kapital, iz kojeg će moći da vraća taj novac, ući će u taj posao, razume se ukoliko je dovoljno odgovoran.
Moram da kažem da se naša država zaduživala i kada je bilo potrebe i kada nije bilo potrebe. Krediti su dobra stvar, odlična, a posebno kada možete da oplodite taj novac, da stvorite veću vrednost od one koju ste uzeli, ali nažalost mi ovde pokrivamo deficit, suštinski nema nove vrednosti, nema oplodnje tog novca, nema onoga što bismo mogli posle izvesnog vremena da vraćamo, već ćemo samo morati veću sumu novca u narednom periodu da vraćamo.
Ako smo izračunali da nam to predstavlja oko 5% otplate, otplate kamata nam predstavljaju gotovo 5% budžeta i taj procenat će rasti iz godine u godinu i predstavljati sve veći teret baš našoj deci, onima o kojima bi trebalo da vodimo računa, a čini mi se da o tome nedovoljno razmišljamo.
Pošto su predstavnici SRS o tome zaista dovoljno i iscrpno govorili, a nije nam namera da budemo destruktivni ili da vas maltretiramo, još dva dana i dve noći da ne napuštamo ovu salu, i mi smo jutros od osam u Skupštini, mi koji smo radili prilično smo umorni, ali svejedno ovde smo zbog građana, a ne zbog sebe, pa sam vam doneo jednu stvar da pročitam, da vam pokažem kako i na koji način smo ovaj deficit mogli da popunimo. Ovo govorim zbog građana, zato što je u pitanju velika afera, veoma značajna, mnogo državnog novca se otima na taj način i da čujete o čemu se radi.
Naime, uredbom, dakle podzakonskim pravnim aktom, Saveta ministara od 1. juna 2004. godine formiran je izvesni fond za reformu vojske. Ta banditska organizacija, a sada ću vam reći zašto, donela je odluku kada se krene tobož u izgradnju stanova za vojna lica, obezbeđivanje otpremnine za viškove zaposlenih, opremu, ne za oružje naravno i za mirovne misije, ali zato će Savet ministara fondu dodeliti aktivu od pet milijardi evra. Ta suma će se dobiti prodajom objekata i opreme vojske, za koju se procenjuje da danas iznosi oko 20 milijardi evra.
Šta ta družina radi? Inače, tu se događaju veoma čudne stvari. Direktor se menja za jednu noć, nikada Skupština državne zajednice nije upoznata sa tim, nije do kraja upoznat ni Savet ministara. To neka čudna grupa mafijaška drži na najvišem nivou.
Šta oni to rade? Oni imaju tobož upravni odbor i direktora, a onda kažu sledeću stvar – mi ćemo sada bez javnog tendera, bez obezbeđivanja konkurencije, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama iz 2002. godine, da damo firmi "Meridian homes", koja se njima sviđa, da gradi 394 stana na Bežanijskoj kosi, posao vredan 20 miliona evra, upravo na nivou ovog dela deficita o kojem danas govorimo.
Ko su ti ljudi? Šta se to u ovoj zemlji dešava? Kome to pada na takav način na pamet da može da pljačka ovu zemlju i da nam ti isti sede negde i sole pamet, ubeđuju nas kako su oni mnogo pametni, oni su reformatori, reformatori tako što hoće da opljačkaju sve, tako što se žale što nisu dobili zemlju u Valdanosu na obali mora, zato što nisu dobili u centru Beograda lokacije za prodaju, nego su dobili negde gde ne mogu baš toliko milijardi i miliona da zarade, ono što normalnim ljudima ne može na pamet da padne.
Skupila se ta banda i oni misle da to nikome neće da padne na pamet, ni da ih opomene. Ovo nisam izmislio, pročitao sam vam tekst. Da li treba neki da pišu tekstove o takvom banditizmu, da bi se neko od nas setio da građane, javnost i nadležne državne organe o tome upozna?
Oni su se skupili da sada rasture sve ono što su građani ove zemlje decenijama gradili, ono u šta su svoj novac ulagali, a mi brinemo o tome koliko ćemo ponovo da se zadužimo da bi se pokrio budžetski deficit od 20 milijardi dinara, a oni razmišljaju kako će da otmu 20 milijardi evra, što je 80 puta više.
Šta smo mi preduzeli? Nismo preduzeli ništa. Zato vas pozivam da kasnije, pošto pretpostavljam da će predsednik Skupštine odmah odrediti dan za glasanje, da prihvatite ovaj amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović i SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da posebno odgovaram gospodinu Šormazu. Siguran sam da on želi da se ova afera rasvetli do kraja. Hoću da iskoristim ovu priliku da vam ukažem na još nekoliko činjenica.
Naime, nije ovo prvi put da se pominje ovaj fond, neki čudni saveti, ni razna druga bulumenta koja, potpuno nezvana, bez ičije kontrole radi šta joj padne na pamet. Ne radimo mi ovo ni zbog reklame, ni zbog samoreklame, ne ni između ostalog. Reći ću vam i zašto.
Mnogi od nas imamo tužbe i krivične prijave najgorih kriminalaca u ovoj zemlji. Vjerica zna koliko ih ima protiv nas, ima ih ukupno negde oko stotinu. Svi mafijaši za koje ste čuli u ovoj zemlji, svake nedelje ili svakog meseca podnesu ili privatnu tužbu ili krivičnu prijavu protiv nekoga od nas, nemaju pametnija posla. Mi zbog toga, osim privatnih neprijatnosti, nemamo nikakvu drugu vrstu problema. Naravno da se oni neće umiriti.
Naravno, kada govorite o ovolikom novcu, da nikome nije lako da o tome govori na ozbiljan način, a da ne budu ni ozbiljne optužbe iza toga. Ako neko razmišlja o milijardama evra i samo misli kako i na koji način zemlju da opljačka, tome mora da se stane na put i to moraju da znaju svi građani Srbije. To od građana Srbije ne sme da se krije.
Mislim da je došlo vreme u Srbiji, u kojoj svako sme da kaže i da pita - izvinite, a za šta toliki novac. Da je neko rekao milion dinara, pa da kažete - nešto ne znam na šta se to odnosi, možda nešto ima, ali kad neko kaže milion evra ili milijardu evra, izvinite, onda je to pitanje za celu zemlju i za sve građane.
Zato su ovi ljudi, koji su izlazili danas, bili revoltirani. Možda je to naljutilo gospodina ministra, ne znam šta je, ali nije to bila politika, niti smo to znali, čitali smo u novinama, kao i svi drugi. Onda smo došli do onog izveštaja i mogli da vidimo, koji ste vi verovatno dobili na Vladi.
Niko ne može nama da objasni koja je to potreba da, pored svih vozila koja ostaju, jer razumem da ni jedno vozilo niste uzeli iz Predsedništva Srbije, ni iz pojedinih ministarstava, da dođe novih osam vozila od tri hiljade kubika. Malo mu je golf, astra, vektra, nego mu treba audi i BMW, i to osam. Za koga - za savetnike, za dadilju, kućnu pomoćnicu? To tražimo da čujemo, to traže ovi ljudi da čuju, kao što traže da čuju obrazloženje za ove milijarde. To nije reklamerstvo.
Reklamiraju se oni koji su u stanju to sebi da obezbede, zato što će neki da kažu - ako je on sebi i svojima uspeo da obezbedi odmah, a nije tri meseca na tom mestu, nova vozila od tri hiljade kubika, ako sam uspeo to i to da uradim, ako mogu milijardama evra da raspolažem, što da idem uz onu sirotinju koja ne može ništa da mi da, idem uz ove, baš me briga da li su lopovi ili nisu. To je reklamerstvo. U tome se razlikujemo.
Posao ove skupštine jeste da razobličava najgore pojave i najgore stvari u društvu. Nisam imao informaciju za sednicu Odbora za bezbednost. Dobro je da ste to uradili. Očekujem da uskoro svi građani Srbije budu upoznati sa rezultatima. Naročito sam bio najeđen, izvinjavam se i završavam, da iskoristim jedan narodni vojvođanski izraz, kada sam slušao jednog od tih oficira, a ne znam više šta taj radi, neki je general, nešto mulja po tim organizacijama.
Bio je na jednoj TV emisiji i onda, valjda sebe da pohvali, kaže - znate, kada ste neuspešan slikar, onda odete u generale. On se još sprda sa našom armijom, on pravi šale na račun vojske, koja mu je dala čin generala i u kojoj diriguje milionima i milijardama. Takvima moramo da stanemo na put. Nadam se i siguran sam da će to želeti i da to hoće sve poslaničke grupe u ovom visokom domu.

Dame i gospodo narodni poslanici, po onoj "da je čovek gospodar svake neizgovorene reči, a rob svake izgovorene" pokušaću da ne dodajem ništa na ono o čemu je govorio gospodin Marković, iako smo u međuvremenu čuli da je reč o vrlo opasnim mafijašima, te su me neki upozorili na bezbednost, ali šta da im radim, i opasni mafijaši moraju jednom iza rešetaka da se nađu.

Dakle, kada je reč o ovom amandmanu narodnog poslanika gospodina Markovića, on ima sličan smisao u ovom trećem delu popunjavanja budžetskog deficita, tzv. neto domaćeg finansiranja, uz deo privatizacionih prihoda i emitovanja hartija od vrednosti, dakle, pominje se i zaduživanje, odnosno uzimanje kredita od poslovnih banaka. Naša je namera i ovim amandmanom bila da pokušamo da taj deficit popunjavamo na drugačiji način ili da ga izbegnemo u svakom smislu, ali ne na taj način što će neko reći – imaćemo manjak u svakom slučaju, što znači imaćete penziju manje ili pola penzije manje, pa se vi tobož zalažete za to da penzioneri ne dobiju svoja primanja.

Naprotiv, mi smo za to da penzioneri imaju redovne penzije, da one budu neuporedivo više, a zbog gotovog transfera nominalnog novca iz prošle u ovu godinu, videćete da će te penzije biti realno niže, nažalost.

Mi mislimo da treba da se obezbedi drugačija i bolja budućnost za građane Srbije, time što ćemo im garantovati da ne moraju da se zadužuju svake godine u tolikom iznosu i da nam se procenat otplate kamata u budžetu iz godine u godinu povećava. Da nam 2006. godine u budžetu to ne bude još veće.

Još nešto, ono o čemu je govorio gospodin ministar danas, želeo bih samo da pokažem da nije bio u pravu za jedan detalj. Naime, govoreći, obraćajući se poslanicima SRS danas, a rekao bih u ovoj skupštini jedinoj opozicionoj poslaničkoj grupi, rekao je – nemojte, 4 meseca nismo imali u 2004. godini predsednika.

Imala je Srbija formalno u svakom trenutku predsednika, ali vi to niste mogli da znate, ni da pravite obračun u trenutku kada ste predlagali budžet za 2004. godinu. Vi ste predlagali budžet za 2004. godinu kada ste računali da Srbija ima predsednika. Niste vi pravili a posteriori račun, već je to išlo pre toga. To je bio vaš proračun da toliko predsednik Republike ili ko obavlja dužnost predsednika Republike može da potroši para.

Vaša računica je bila 33 miliona za 2004. godinu, a zatim je danas vaša računica, vi ne znate da li možda za 2 meseca u 2005. ćemo zbog vanrednih izbora ili zbog donošenja Ustava ostati bez predsednika, ali predvideli ste 185 miliona. Šest puta više. Dakle, to je suština onoga o čemu smo mi govorili.

Nema opravdanja nije ga bilo 4 meseca. Nije ga bilo, ali ste vi pre toga polagali račun pred Narodnom skupštinom i rekli – evo, ovo je moj predlog budžeta, vrlo restriktivan, nema mnogo trošenja u državnoj administraciji, a danas nam objašnjavate – to je zato što nije bilo. Ne možete nikada da znate da li će ga biti ili ne, jer vi predviđate za instituciju, a ne da li je u pitanju gospodin Tadić ili ćete možda biti vi, ili možda gospodin Proroković. Ne verujem, ne veruju ni građani, ali ništa nije nemoguće.

Dakle, prosto, to je jedna od stvari na koju sam želeo da vam ukažem i bilo bi dobro, jer kada obični ljudi razmišljaju kako se to bankama i na koji način isplati, a kako to i na koji način mi ulazimo, polako ali sigurno, u dužničko ropstvo, kamata na međubankarskom tržištu od 1,6 do 1,8%, oni ovde svoja sredstva plasiraju sa 8, 9, 10, 11, 12% na godišnjem nivou; ide prvo usklađivanje sa evropskom valutom, pa zatim kreditiranje ili se ulazi u drugu vrstu bankarskih poslova. Razmislite da li smo mi u stanju da napravimo takav višak vrednosti, takav profit, iz koga ćemo sve to moći nekada da vraćamo, jer to ostavljamo našoj deci.

Neću da branim amandman DS, posebno što se sa njim ne slažemo, jer ne bismo da se mešamo u uređivanje sopstvenih prihoda Pokrajine Vojvodine, posebno ne na ovakav način, gde bi se povećavao deo koji se obezbeđuje iz republičkog budžeta.
Dakle, izašao sam da vam kažem sledeću stvar. Malopre je, mislim da se tako zove to telo, generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije, pošto se predsednik Republike Srbije bavi značajnim diplomatskim aktivnostima, a večeras je otišao na neku drugu utakmicu, posle sinoćne Real-Partizan, a pošto se on bavi značajnim diplomatskim aktivnostima, generalni sekretarijat – ovo govorim, gospodine predsedniče, zato što je time jedan poslanik ugrožen, na mene je nasrnula jedna moćna institucija predsednika Republike, moćnog čoveka, još moćnije službe, navalili su svim silama – kaže da sam obmanuo javnost, tako što sam rekao da je predviđeno pet vozila za potrebe službe predsednika Republike i dva vozila za potrebe narodne kancelarije.
Tako su oni silni i hrabri navalili na mene i kažu da sam obmanuo javnost. Meni je drago što sam ad personam tako proglašen za velikog protivnika ovog Cezara preko puta i što je Cezar našao za shodno, usred svojih silnih diplomatskih aktivnosti, jer je sada nova situacija. Znate, on sada ima ogromne diplomatske aktivnosti. Navalio je da radi mnogo za državu. Nadam se da neki naši neće večeras da izgube neku utakmicu. Pošto je tako navalio na posao, setio se da kaže da sam obmanuo javnost.
Dame i gospodo, ovde držim izveštaj Vlade Republike Srbije. Možda je sada Vlada obmanula javnost, a očekujem da Vlada obavesti nekoga da li su obmanuli javnost ili ne, ali ja sigurno nikoga nisam obmanuo.
Predsednik Republike i to moćno telo, generalni sekretarijat, ne znam ni šta je, u Predsedništvu Republike, dobro je da se bave Narodnom skupštinom, narodnim poslanicima, ali nije lepo kada te izraze koriste.
Dakle, da ja još jedanput pročitam.
Putnička vozila, ovde piše, partija četiri, putnička vozila od 2000 kubičnih centimetara, što bismo mi narodnim jezikom rekli, 2000 kubika do 3000 kubika. Znači, to su ona moćna vozila visoke klase. Dakle, to su vozila audi, BMV, mercedes, ona najmoćnija koja obični građani ne mogu sebi da priušte.
Za potrebe uprave 37, dakle, za zajedničke poslove republičkih organa, sedam vozila za potrebe cele Narodne skupštine, pet vozila za potrebe službe predsednika Republike. Dva vozila za potrebe Narodne kancelarije predsednika Republike, 11 vozila za potrebe okruga na teritoriji Republike Srbije, 12 vozila za ostale državne organe i posebne organizacije radi zamene vozila, ajde sada što se ne zna koji su to ostali državni organi, ali 12 vozila, nije mnogo ni važno, jedno vozilo za potrebe Ministarstva privrede, nažuljao se Bubalo u onom, mora da promeni auto, pet za potrebe Ministarstva za kapitalne investicije.
Ovo sam pročitao, dame i gospodo, još jedanput, a sada molim da mi neko iz Vlade u ime vladajuće većine kaže da li sam obmanuo javnost. Kao što su svi novinari dobili izveštaj, dobio sam ga i ja.
Voleo bih da neko izađe i da kaže ko je obmanuo javnost, da li to moćno Cezarovo telo - generalni sekretarijat ili ja. Ako sam ja obmanuo javnost, ja ću da kažem, obmanula me Vlada Republike Srbije.
Šalim se, ne bih ja obmanuo javnost, prvo sam proverio da li je Vlada Republike Srbije u pravu ili nije, ne bih njima mnogo verovao, nego sam gledao da vidim gde će zaista ti automobili da odu.
Zaista molim ministra da izađe da kaže da li je istina ovo što sam pročitao ili nije, da bi drug Cezar znao da nismo ovo uradili sa nekom namerom da ugledu Cezarevom naškodimo, već da zaista javnost obavestimo i da pitamo zašto je i kome je potrebno sedam vozila visoke kubikaže, najskupljih vozila, a da niko ne zna kakvu to službu ima i zašto se to sve koristi.
Moram da kažem da sam ovo shvatio kao pokušaj zastrašivanja iz Cezarevog kabineta, kao pokušaj da me uplaši zbog onoga što govorim sa govornice Narodne skupštine Republike Srbije, ali neka gospodin Cezar i njegov generalni sekretarijat ne brinu, nastaviću sa tim, nastaviću da ga podsećam za obećanje, i za nova radna mesta i za veće plate, za veće penzije, on je takva obećanja davao građanima Srbije, i nekako se ne brinem i ne plašim mnogo ni zbog onih mnogo jakih i moćnih koji ga mimo zakona i mimo Ustava prate, ni zbog svega drugog.
Neka on vodi računa o građanima Srbije koje je prevario, izneverio i kojima je lažno obećavao da će živeti bolje, a na kraju samo on živi bolje.
Uzgred, samo je jedno obećanje, a ni to nije ispunio. Rekao je građanima da neće da živi na Dedinju, da neće da se seli na Dedinje i to je pogrešio. Možda nije pogrešio, ali je obmanuo građane, preselio se na Dedinje, dame i gospodo, to je najznačajniji rezultat u radu predsednika, pardon, gospodina Cezara. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik srpskih radikala Milorad Mirčić tražio je da se razdeo 2 - funkcija 110 - u članu 7, ekonomska klasifikacija 422, "troškovi putovanja", u iznosu od 35.000.000 zameni iznosom od 10.000.000.
Naime, naša je namera da uštedimo nešto novca za građane Srbije, a reč je o predviđenim troškovima putovanja za predsednika Republike. Nemamo ništa protiv, neka čovek putuje što je moguće više, voleli bismo da zastupa politiku drugačiju, da zastupa interese građana Srbije, da uradi ono što je obećao narodu i građanima Srbije u izbornoj kampanji, ali ono što je za nas mnogo važnije, jeste činjenica da građani Srbije hoće da imaju više novca za sebe, da taj novac mogu da troše na drugačiji način, da od toga vide neku korist, neku dobrobit, bilo kakav benefit, a ne kao danas da se pojedini državni organi i državna administracija rasipa, da putuju svuda gde stignu, gde su rezultati nikakvi ili mnogo lošiji da uopšte nisu išli na ta putovanja.
Zato mislimo da nikome ne treba da se ostavlja novac za ličnu promociju, već da mora da se vodi računa isključivo o interesima građana Srbije. Tih 25 miliona nije bog zna kakav novac imajući u vidu celinu državnog budžeta, ali je i te kako veliki novac kada možete nekoliko desetina ljudi da zaposlite, da time može nekoliko desetina porodica da se prehrani. To je ono što je za Srbiju veoma značajno i to je novac koji možemo na neuporedivo pametniji način da potrošimo.
Šta je bio smisao pojedinih poseta? Šta će biti smisao pojedinih poseta? Otišao sam, bili su izvanredni rezultati ove moje posete, svi nas podržavaju, nego vi građani Srbije i vi moji politički protivnici ne valjate, jer jedni su ekstremisti, drugi su ne znam ni sam kakvi, i šta smo na kraju dobili kao rezultat: ništa, sem činjenice da je mnogo više para, mnogo više novca građana Srbije potrošeno.
To je ono što ovim pokušavamo da sprečimo i uveren sam da će ovaj amandman naići na razumevanje većine narodnih poslanika, zato što smo čuli od ministra da je neophodna štednja, ovo treba da bude restriktivan budžet, budžet koji će da omogući racionalno trošenje finansijskih sredstava, onih finansijskih sredstava koja neće biti uludo bacana.
Hoću da vas zamolim da na ovom primeru pokažemo kako i na koji način možemo da doprinesemo daljoj štednji, daljoj racionalizaciji i kako možemo da na to nateramo one koji misle da su nedodirljivi.
Sinoć je sebi predsednik Republike dozvolio u jednoj TV emisiji da kaže – ne znam koliko ima tamo u budžetu, to je svejedno.
Ko će da zna ako on neće da zna koliko ima u njegovom razdelu budžeta. Ko to treba da zna, ko je o tome vodio računa. Nisu znali ni oko ovih automobila, pošto me večeras lažno optužuje Cezarov generalni sekretarijat, koji saopštava naciji da sam nekoga obmanuo, a nisam nikoga. Da li je tako gospodine Anđelkoviću.

Hvala vam na zaštiti, gospodine Anđelkoviću. Imam pravo da iznesem šta hoću, ali iznosim istinu i to je ono što je zabolelo Cezara i njegov kabinet.
Sada, samo bih molio narodne poslanike u Narodnoj skupštini da zapamte amandmane o kojima govorimo, da negde pribeleže koji su amandmani koje hoće da podrže, jer se nadam da to neće ići po onom automatizmu, kako to uobičajeno biva. Ako je amandman opozicije, nećemo da glasamo, ako je amandman vlasti, onda hoćemo, jer mislim da je ovo nešto što je u interesu svih građana Srbije.
Takav amandman ne bismo predložili da to nije slučaj i u krajnjoj liniji imaćemo mnogo više koristi. Počeće čovek da se bavi i nekim drugim stvarima, počeće da razmišlja o tome kako građani žive, pa će da shvati kako nije moguće za 100 posto povećati svoj vozni park novim vozilima, kako nije jedini problem građana Srbije koji će rezultat utakmice da bude Real-Partizan ili Zvezda-Barselona, potpuno svejedno, već da u Srbiji ima mnogo većih problema. Da one gladne, gole, bose, one kojima se obraćaju u izbornoj kampanji, obećavajući nova radna mesta, veće plate i veće penzije, konačno obezbede.
Ovo je amandman kojim ćete pokazati, pozivam vas ministre Dinkiću da ga prihvatite, da zaista želite štednju u budžetu, da zaista želite restrikcije i da želite pošten odnos.

 Baš sam hteo da vas pohvalim za toleranciju.

Mi ćemo podržati i prethodni amandman predstavnika SPS-a i očekujemo da glasaju za obaranje budžeta. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim bi se, ukoliko bi se prihvatio, uštedela finansijska sredstva u iznosu od 32.495.000.
Reč je o onim sredstvima koja su opredeljena za kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, i da ne bude zabune i optužbi, to je pre svega zbog činjenice što mi imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sada da pitate nekog u Srbiji da li zna ime i prezime tog ministra, niko živi to neće znati da vam izgovori. Reč je o gospodinu Parivodiću, koga smo nedavno izabrali. Ne znamo šta čovek radi, kako radi, šta mu je posao, ali vidimo da treba da izdvojimo još 33 miliona za posebnu kancelariju.
Ako je već strateško, suštinsko opredeljenje Vlade Republike Srbije Evropska unija, zašto onda to ministarstvo svoj posao ne radi? Ako je to tačno, valjda bi bilo normalno, logično, razumno da ministarstvo sve svoje napore, sve svoje aktivnosti usmeri na pridruživanje Evropskoj uniji, na prihvatanje njihovih zakonskih standarda, principa i načina delovanja, pa nam nije potrebna nikakva kancelarija.
Ovako imamo jedno ministarstvo, a imamo isto takvo ministarstvo na konfederalnom ili unionističkom nivou, kako god hoćete. Sada imamo i posebnu kancelariju. To me uvek podseća na nešto što treba da služi za pranje para, da budem potpuno iskren, jer niko živi ne može da shvati kome je to potrebno i zašto je potrebno.
Sa druge strane, imamo javno saopštenje Evropske komisije, koja je rekla da će 2012. razmišljati o Srbiji. Ne razumem o čemu je ovde reč. Da li to mi sada, kao, bržim koracima hitamo zahvaljujući toj kancelariji? Smeju se svi. Niti ko u to veruje, niti ko misli da je to potrebno, već je potrebno da bi se zaštitili nečiji sitni politički i materijalni interesi. Samo je o tome reč. Zato država mora da potroši 33 miliona.
Ako to nije tačno, neka to radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Neće sa Antartikom i Arktikom da razvijaju ekonomske odnose. Naravno da će njima prvi partner da bude, kako već to kao papagaji svi ponavljaju, Evropska unija. Šta će onda ova kancelarija? Samo da bi se negde nekome uzele pare.
Vidite, reč Evropa je u poslednje vreme, kad kažem poslednje vreme, mislim na nekoliko godina, postala paradigma i metafora za nešto što treba da predstavlja sjaj, veličinu, lepotu za naš narod. Odlično. Jesmo li to dobili, hoćemo li to dobiti? Nismo i očigledno je da nećemo.
Zato bi bilo dobro da se prekine da se koristi nešto kao lažna šargarepa za građane Srbije, kojima se stalno kaže - sačekajte još malo, do 2005. ćemo biti u Evropi, do 2007. ćemo biti, tako su nam govorili ovi iz prethodne Vlade. Sada nam već kažu da nećemo ni 2012. jer ni do tada neće da razmišljaju o nama.
Ima nekih koji kažu - hoće ljudi preko noći. To govore ljudi koji su danas u vlasti i na konfederalnom nivou državne zajednice i u Republici Srbiji. Tako neozbiljno ponašanje ne može i ne sme da se prihvati, zato što govore o tim ljudima koji bi samo da vide još nekog građanina Srbije u Hagu, a da nikakvo obećanje nisu dobili, da ništa nemaju crno na belo da će drugim građanima Srbije biti bolje.
Niko ne razmišlja zašto nismo iskoristili sve mogućnosti saradnje sa svim drugim zemljama. Niko ne razmišlja zašto i na koji način mi nismo u stanju da izvezemo nešto u zemlje Evropske unije, a ne samo da uvozimo. Uvozimo svinjsko meso iz Brazila. Nije Evropska unija, ali je mnogo dalje od Evropske unije. Uvozimo jabuke iz Evropske unije, a naše jabuke po dinar za kilogram propadaju svuda po Srbiji. To je prosta računica i svaki seljak u Srbiji je to u stanju da izračuna.
Zato je bilo dosta te velike demagogije - čekaju nas veliki, samo što nismo stigli, zato ćemo mi da napravimo još jednu kancelariju. Očekujemo uskoro i neku agenciju, malo je kancelarija. Tu mora, kao i za zaštitu životne sredine, da postoji komisija, ministarstvo, agencija, kancelarija i sve da se uzme po nekoliko desetina miliona građanima Srbije.
Da li može neko da mi objasni zašta se ovde uzimaju pare građanima Srbije? Niko živi ne zna. Zašto to ne radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom? Ako to već ne radi ono na konfederalnom nivou, zašto to ne radi na republičkom nivou, šta mu je drugi posao? Nema na to racionalnog odgovora. To nema veze ni sa opredeljenjem građana, ni sa opredeljenjem političara, ni sa čim, već ima samo sa štednjom i racionalnim trošenjem para. Plašim se da na ovaj način samo pokazujemo kako i koliko nas ne interesuje da građanima Srbije suštinski kažemo da želimo štednju i da želimo da brinemo o njihovom novcu.
Pošto je danas gospodin ministar govorio o Komisiji za lustraciju, da oni, dok postoji, po zakonu, moraju da je finansiraju, nigde ne piše da moraju da je finansiraju sa 200 hiljada za troškove putovanja i 200 hiljada usluge za ugovore. Za šta bi to 200 hiljada otišlo, radi čega, niko živi ne zna. Ko to putuje? Koje je to lice koje putuje? Gde putuje? Šta radi to lice? Kopa nešto po zemlji i čeka, kao u priči "U cara Trojana kozje uši", da nešto izađe. Troši se narodni novac, troši se novac građana.
Ako još neko kaže da ovo služi da se koordiniše ono na konfederalnom nivou i ovo na republičkom, ljudi, to bi zaista bio vrhunac cinizma i vrhunac licemerja. Voleo bih da to niko ne pomisli da izgovori. Onda, hajde da ukidamo sve te organe, pa da imamo jedno ministarstvo na republičkom nivou, koje će da reguliše sve po pitanju privrede i ekonomije, i da više ne brinemo o tome ko će i koliko para građanima Srbije da uzme. Građani Srbije i njihov novac su najvažniji i ništa drugo nije preče od toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam za druge, ali u Narodnoj skupštini sam više od 16,5 sati, pa pretpostavljam da neki od vas neće zameriti ako negde nešto preteramo, a nadam se i građani Srbije.
Naime, nemam nikakvu potrebu da se bilo kome pravdam i da nekome objašnjavam šta će neko da kaže, i tu je gospodin Dačić u pravu, i kako bi mogao da tumači bilo koji amandman.
Naši amandmani su zasnovani u skladu sa onim što mi mislimo da su interesi građana Srbije.
Mi mislimo da je interes građana Srbije da 35 miliona potroši na to što će da se otvore neka nova radna mesta, što će neko da dobije veće plate ili veće penzije, a ne tako što će da se formiraju fiktivne agencije, kancelarije, komisije i razna druga čuda koja će da služe za pranje para pojedinim političkim moćnicima, jer tu nema ni gladnih, ni golih, ni bosih.
To je ono što građani Srbije znaju i to je ono što smo mi tražili od ove Vlade Republike Srbije.
Moram da priznam da nisam bio naročito zainteresovan za tu vest oko uspostavljanja ili prekida komunikacije na relaciji kabinet predsednika Republike - kabinet predsednika Vlade, jer kada to slušam, pravo da vam kažem, nekada mi dođe da primetim da mi se čini da u našim državnim organima malo ko mu dođe potpuno čist, ali šta da radimo. To je naša sudbina izgleda i mislim da ono što mora da bude interes svih građana Srbije, tim treba jedino da se rukovodimo.
Moja pitanja oko komisija, agencija i kancelarija, koje troše 738 miliona ukupno; nije temeljno i detaljno obrazloženo od strane ministra, rečeno je, postoje u mnogim zemljama slične kancelarije, slične agencije koje troše i više novca, postoje.
Postoje negde i postoje u mnogo bogatijim društvima. Ono što mi moramo da znamo, to je da mi imamo siromašno društvo, da naši ljudi traže da žive neuporedivo bolje, da žive mnogo drugačije nego što je to danas i ljudi traže promene, a ovo što sve mi imamo, to multiplikovanje agencija, kancelarija, svega drugoga, jeste ustvari suštinski izvor korupcije. Svi hoće preko hleba pogaču, svi hoće da budu negde gde će da imaju sigurne prihode, gde ništa ne rizikuju, gde malo šta rade, gde malo za šta odgovaraju ili gotovo ni za šta ne odgovaraju, a para uvek koliko hoćete.
Zato oni koji rade, koji ujutru ili u ponedeljak ustaju u četiri ujutru, pet ili šest, idu na posao, idu u fabrike, idu na privatni posao, idu na njivu, ti ljudi moraju da zarade i za te da bi ovi konačno mogli da dobijaju svoje plate, svoja primanja i svoje penzije.
Samo hoću da kažem poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, ne tražimo ni od koje poslaničke grupe da podrži naše amandmane koji se tiču jedne institucije. Mi tražimo od vas da glasate protiv budžeta i to očekujem od većine poslanika. Čini mi se da će SRS biti jedina u opozicionom redu koja će se suprotstavljati vlastima, ali šta da radimo.
Naše je da kažemo ljudima šta mislimo o budžetu, šta mislimo o onome što Vlada radi, šta mislimo o onome šta radi predsednik Republike i uveren sam da će građani Srbije to razumeti.
Uveren sam zato što govorimo o ovome, ljudi znaju da to jesu izvori korupcije, a građani Srbije gladni su promena, ljudi hoće da se nešto menja, a ne da svakoga dana novinski naslovi budu isti. Ovde se uzimaju pare ili se tamo uzimaju pare.
Neka ljudi jedan dan dočekaju u ovoj godini da ne bude, uzimaju se pare ovde i otimaju se pare onde. Jedan dan neka bude, evo malo para i za građane Srbije, da i oni dobiju ono što su svojim poštenim radom zaslužili. Dakle, ono što su zaradili u krajnjoj liniji, jer ništa nikome nisu ukrali i oteli. Hvala najlepše.