Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marinika Tepić

Marinika Tepić

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Govori

Zahvaljujem, predsednice.

Moram priznati da smo u prethodnih nekoliko sati čuli dosta hvalospevnih izliva ljubavi prema ovom setu zakona od poslaničke većine, tako i fraza punih ničega čak od nekih čitača koji sebe nazivaju profesorima.

S obzirom na kratkoću vremena i samo nekoliko minuta koliko mi je ostalo, iskoristiću da postavim nekoliko pitanja ministru, s obzirom da ovde nije bilo reči o nečemu što mene i kolege iz Nove stranke, Kluba samostalnih poslanika jako zanima, a to je obavezno tarifiranje vigilance, odnosno rizika od štetnosti i štetnih posledica medicinskih sredstava po nedavno usvojenoj novoj odluci Agencije za lekove i medicinska sredstva, pre svega dve ili tri nedelje, koja je objavljena u „Službenom glasniku“, koja je stupila na snagu, a počeće se primenjivati od 1. januara 2018. godine, a na osnovu koje je tarifiranje vigilance uvedeno kao obavezno tarifiranje od strane Agencije, što će naravno dodatno podići iznos i poskupeti medicinska sredstva.

Ne znam po kom osnovu, iz koje norme ovog zakona je izvučeno to pravo i dato to pravo Agenciji kojom samo sebi uvećava budžet za gotovo dvostruki iznos, jer je dosadašnji prihod Agencije bio oko milion evra na godišnjem nivou, a sa ovim dodatnim obaveznim terifiranjem proizvođača medicinskih sredstava prihod Agencije, odnosno korist, odnosno potpuno bespotrebni namet, će se uvećati za dodatnih oko 750.000 evra, a sve na štetu građana, koji će, naravno, u skladu sa povišenom cenom medicinskih sredstava, prvi na svojim leđima ili na svojoj kičmi, kako hoćete, ili po svom novčaniku, to osetiti.

Ono što je problematično, takođe, je da stalno slušamo o usklađivanju ovog zakona sa direktivama EU. Stoga me, takođe, zanima po kom osnovu je ovo tarifiranje za vigilancu definisano za svako medicinsko sredstvo, a ne npr. za grupu sredstava, kako ih klasifikuju direktive EU. Dakle, tako smo i došli do računice da ako svako od oko 37.000 registrovanih medicinskih sredstava, pa puta iznos koji je, evo ovom odlukom, čisto da upozorim i proizvođače medicinskih sredstava ili ovlašćena lica, jer gomila ljudi ne zna da je ova odluka usvojena i da će se primenjivati od januara, znači, svaka dodatna tarifa za medicinsko sredstvo pojedinačno koje treba da se tarifira je dodatnih prihod od…(Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsednice.

Reklamiram član 104. Smatram da ste povredili Poslovnik time što mi niste dali pravo na repliku nakon mog izlaganja, nakon odgovara ministra, a koji je potpuno protumačio pogrešno moje reči i u svom odgovoru se uopšte nije odnosi na ono što sam postavila kao vrlo korektno pitanje. Mislim da se ministar sa tim slaže. On je meni odgovorio opštom informacijom o promeni tog Pravilnika o tarifiranju Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Pokušavam da vam objasnim u čemu je suština vaše greške, jer mi niste dali pravo na repliku.
Nećete ni da saslušate.
Imam pravo da obrazložim. Ne, ne zloupotrebljavam.
Pokušavam da obrazložim svoje pravo na repliku koju ste mi uskratili.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovom izmenom i dopunom zakona koju predlažem, u odnosu na zakon koji ste i sami pročitali, tražim da se zapravo dopuni član 5. ovog zakona, koji bi isticanje fašističkih i neonacističkih simbola odnosno organizovanje fašističkih i neonacističkih manifestacija smatrao kažnjivim, smatrao pogrešnim i štetnim, ne samo u odnosu na nacionalne manjine, kako to trenutno stoji u ovom zakonu, i ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice, kako to takođe trenutno stoji u ovom zakonu, već i u odnosu na kompletnu populaciju LGBT zajednice.

Smatram da je vreme, poštovane kolege poslaničke većine, da ovo prepoznate i u zakonu. Nije dovoljno da se predsednica Vlade sa pojedinim ministrima samo pojavi na ovogodišnjem „Prajdu“, na primer, i nije dovoljno da se samo fotografiše i da to bude vest u nekom periodu na naslovnicama dnevnih novina, šaljući zapravo time poruku nekim drugima, a ne unutrašnjosti Srbije.

Nama je važno ono što se odlučuje u Republici Srbiji, a to su zakoni Republike Srbije i vreme je da se i u zakonima Republike Srbije takođe mržnja, simboli i svi porivi neonacista i fašista ili manifestacija nacističkih i fašističkih kažnjavaju i kada su upereni prema LGBT zajednici.

Uprkos činjenici da je, na primer, šef poslaničke grupe većine, Aleksandar Martinović, neskriveno i u ovom parlamentu govorio vrlo ponižavajuće o LGBT zajednici, i to u prisustvu tada ministarke a sada premijerke, vrlo se dobro sećamo svi kako mu je predsednica Narodne skupštine suflirala da prestane da se tako odnosi i govori o LGBT zajednici, uz opasku – Nemoj, Ana je tu.

Apelujem i na predsednicu Narodne skupštine da objasni svojim kolegama da je vreme da se prepozna u zakonu upravo ono što ja predlažem. Nemojte se, kolege, bojati i plašiti da budete na strani ljudskih prava i života. To nije ništa opasno, nije ništa štetno i nije ništa bolno. Mi svi zajedno treba da budemo na strani ljudskih prava, naročito onih kojima su ta prava ugrožena.

Apelujem još jednom da se bar stavi u raspravu ovaj predlog za izmenu i dopunu zakona. Sve i da vi intervenišete dodatnim podizanjem nivoa obzirnosti prema LGBT zajednici, ali, hajte, ohrabrite se i pokažite da stojite iza evropskih vrednosti i ljudskih prava.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Krivičnog zakonika ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime.

Naime, kada je prošle godine ova poslanička većina menjala Krivični zakonik i prvi put prepoznala, što je delovalo u tom trenutku kao nešto pozitivno, da će ubuduće biti kažnjivo negiranje ratnih zločina i genocida. Kažem, to je samo naizgled delovalo kao nešto obećavajuće. Međutim, kada bolje pogledate taj novi član zakona, vi vidite zapravo kompletno naličje zapravo ove vlasti, vi vidite kompletno licemerje ove vlasti, zato što je, po ovom članu, kažnjivo samo ono što se dešavalo u ime nekih drugih ili u odnosu na neke druge žrtve, a ne u odnosu na počinioce koji su to činili u naše ime ili, štaviše, u odnosu na naše žrtve.

Po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koje je počinjeno u naše ime. Ja sam ovde u nekoliko navrata optuživana od poslanika većine za genocidne namere, kada sam tražila da se u zakonu prepozna ćiriličko-latiničko pismo. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane, i samom činjenicom, a mi o tome imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice ili tamo koji su bili okupljani odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini.

Molim vas da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stiditi, treba imati hrabrosti suočiti se, kako ne bismo dočekali sutra da nam vojni ministar Vulin i Ratka Mladića dovede da predaje našim vojnim pitomcima na Vojnoj akademiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je jedan od zakona koji spada u te tzv. nepolitičke zakone. Predlažem ga već godinu i po dana. Namera ove izmene Zakona o igrama na sreću je vrlo jednostavna, a preko potrebna, a to je da se svi budžetski prihodi od igara na sreću, dakle, prihodi od kladionica, kockarnica, poker aparata, preusmere u većem obimu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Neverovatno mi je, poražavajuće je da nijedan poslanik većine godinu i po dana nije bio u stanju da pritisne dugme „za“ ili da podrži druge svoje kolege da ovu izmenu i dopunu zakona stavimo na dnevni red i da, pobogu, deci i našim sugrađanima koji ne mogu da se leče uspešno u Republici Srbiji, onako kako zakoni kažu, povećamo budžet za lečenje njihovih stanja i oboljenja van naše države, gde je to moguće, i to ne tako što ćemo uzeti od škola, od vrtića, od bolnica. Ne, ti prihodi se neće umanjiti i ta sredstva se neće umanjiti, već uzimamo, odnosno preusmeravamo sredstva od igara na sreću, ponavljam, od kladionica, poker aparata, kockarnica itd.

Ima li, zaista, ikoga u ovoj sali ko ima toliko savesti da ne podrži da se budžetski prihodi od kockarnica, poker aparata i kladionica ne preusmere u većem obimu za lečenje dece i naših sugrađana koji ne mogu uspešno da se leče u Republici Srbiji?

Neću iskoristiti svo vreme, ostaje mi još minut i po, zato što, zaista, ovakav muk na ovakvu inicijativu ne zavređuje nijedno dodatno obrazloženje.
Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je, takođe, jedan od zakona čiju izmenu i dopunu predlažem već gotovo više od godinu dana, a njome tražim da se zapravo 4,5 milijarde vrati opštinama i gradovima koje im je centralna republička vlast otela iz njihovih budžeta još prošle godine, i to im je otela od najsigurnijeg prihoda, od najsigurnijeg prihoda koji imaju opštine i gradovi u Republici Srbiji, a to je deo poreza na lični dohodak.

Znači, da bi se napunila republička kasa, oštećene su opštine i gradovi, i to ne samo oni prihodi ili onaj novac koji pripada građanima koji su članovi SNS. Svima je poznato, svi znaju, javna je tajna da u opštinama i gradovima, u lokalnim samoupravama, u lokalnim upravama, postoji osoba, kao i u javnim preduzećima, koja svakog meseca kada stigne zarada uzima deo te zarade onim zaposlenima koji su članovi SNS, ili reketira ih od njihove zarade, zato što su ih zaposlili.

To nije bilo dovoljno, nego ste onda uzeli prihod od svih građana, i koji nisu članovi SNS, a koji pune lokalne budžete od svojih zarada, jer ste uzeli baš taj najsigurniji deo, odnosno deo od poreza na zarade.

Nije, takođe, bilo dovoljno što politički komesari SNS teraju gradonačelnike i predsednike opština da potpisuju nelegalno izvršenje budžeta za koji će oni odgovarati, a ne ti politički komesari vaše partije, da prazne budžet suprotno zakonu, da dovode do bankrotstva opštine i gradove na sredini tekuće budžetske godine. I to nije bilo dovoljno, nego ste morali da uzmete još 4,5 milijarde od svih građana, svih poreskih obveznika, i od onih, naravno, koji nisu članovi SNS.

Dakle, apelujem na kolege da bez obzira što su gradonačelnici, predsednici opština uglavnom ili pretežno njihovi članovi, da razmisle da je strašno to što činite vašim, da kažem, lokalnim liderima vlasti. Vi ih držite na kratkom povodcu, držeći ih pod finansijskom kontrolom i zavisnošću, jer znate da bi vam se oteli ukoliko tako ne bi bilo i znate da bi vam sutra okrenuli leđa i osvestili se i rekli sve na šta ih pritiskate i ucenjujete.

Vratite novac opštinama i gradovima. Pustite ljude da rade svoj posao i otvorite ovu temu u parlamentu.
Zahvaljujem.

Nekako u istom tonu, ali zabrinuta za bezbednost naše države, Republike Srbije. Došla sam do informacija, koje smatram izuzetno značajnim i s toga ih upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktoru BIA Bratislavu Gašiću, direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću, starešini VBA i predsednici Vlade Ani Brnabić. Za sve važe ista pitanja koja ću postaviti.

Naime, kakvim informacija raspolažu o boravku DŽima Dosona u Srbiji, između ostalog i u mom Pančevu, kako se može i dokazati, kako je i on sam u jednom trenutku objavio? DŽim Doson, inače Škotlanđanin, u svetu poznati fašista, mobilizator militantnih grupa ljudi, neko ko se angažovao i u kampanji Donalda Trampa, mobilušući radikalne desničare, čovek koji naoružava te svoje timove, ekipe i pristalice i naročito se, kao fašista, bori protiv osnovnih ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, muslimana, LGBT zajednice, izbeglica, migranata itd. i kome je zbog problema koje je izazivao u Mađarskoj tamo ulaz zabranjen, a potom i u Grčkoj, a na zahtev i apel takođe Mađarske.

S obzirom da postoje jasni dokazi da je ove godine, u periodu maj – jun mesec, DŽim Doson boravio u Srbiji, a o čemu svedoče njegove fotografije sa Avale, iz beogradskog manastira Rakovica, i to sasvim jasno, moje sledeće pitanje – kakve su mere MUP-a, BIA, VBA i nadležnih organa ove države bile i šta su preduzeli tim povodom ili ćutanjem o ovim jezivim informacijama vlast prikriva, šta više, štiti DŽima Dosona i njegove pristalice u Republici Srbiji?

Dalje, kako je moguće da je ovakva individua našla utočište baš u Republici Srbiji i da ovaj fašista uredno donira srpske manastire? Mada, fotografije donacija koje se javno mogu videti, ne sadrže ni hranu, niti lekove, niti higijenske potrepštine, već više liče na duge i kraće cevi u obliku oružja. Te fotografije postoje.

Tražim takođe, odgovor na pitanje - da li je DŽim Douson još uvek u Srbiji? Zapravo, tražim da mi se dostave informacije o evidenciji njegovog boravka u Pančevu, u Beogradu, u Srbiji, na KiM, kada je i gde je bio, dolazio, odlazio, u kom periodu, od kada do kada? Želim precizne odgovore na ova pitanja. Dakle, gde se pitaju i carinici i graničari i svi.

Naravno, ukoliko se ne dogodi da mi se dostavi odgovori na ova pitanja u roku od 15 dana, kako to nalaže Poslovnik, smatraću da vlast Republike Srbije ili prikriva i štiti DŽima Dousona u Republici Srbiji, što znači da imam ogroman problem sa bezbednošću u državi.

Inače, veliki deo aktivnosti interesovanja DŽima Dousona ovde, tiče se Kosova, pri čemu on sam uz redovne parole Kosovo je Srbija zauvek i slično, objavljuje fotografije pravoslavnih sveštenika pored dugih cevi i potpisuje ih kao ratne sveštenike. U svetlu toga, pitam naročito Marka Đurića, ali i sve pomenute državne nadležne funkcionere - šta znaju o najmanje dve donacije ovog fašiste, srpskim manastirima na KiM? Da li su tzv. donacije DŽima Dousona na Kosovu išle preko administrativnih prelaza, kao i on sam, ili na neki drugi način i nekim drugim putem?

Dodatno, želim informacije šta najviši funkcioneri u našoj zemlji znaju o domaćinima DŽima Dounsona u Srbiji, koji su ga vodili i po streljanama, uključujući naravno i moje Pančevo, o čemu svedoče zajedničke fotografije. Lako ih je videti i sve dokazati ovo o čemu ja govorim.

Ono što me dodatno brine jesu informacije koje se mogu naći na internet sajtu „red zmaja“, gde ti saradnici, domaćini DŽima Dousona u Srbiji, u maskirnim uniformama, naoružani, na fotografijama koje objavljuju potpisuju tekstom i kažu – da učestvuju u obezbeđivanju bugarsko-turske granice od migranata, i kažu - od radikalnih islamista, koji kažu - nezakonito preko Bugarske i Srbije ulaze u Evropu. Oni sami pišu – u poslednje vreme je uhvaćen određen broj pripadnika ISIS.

Šta je urađeno sa tim uhvaćenim ljudima, šta je njima rađeno, šta je sa njima urađeno, kome su predati, o čemu se zapravo ovde radi, jer su ovo ozbiljna bezbednosna pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog u ovoj sali i svakog građanina Republike Srbije?.
Zahvaljujem predsedavajući, imate još jednu ženu narodnu poslanicu. Nije teško zapamtiti.

Elem, amandman Nove stranke i kluba Samostalnih poslanika na član 15. zakona o dualnom obrazovanju glasi – briše se, kao i amandmani na sve članove ovog zakona, s toga što smatramo da je zakon izuzetno štetan i treba ga povući iz procedure, što ćemo činiti kroz naše apele i tokom današnjeg dana, gospodine ministre, nadajući se da ćete se ohrabriti da učinite ono što zapravo znate da je ispravna stvar, ali, kažem, nemojte ni danas dopustiti da vam laskaju aplauzi većine, jer vi znate da je ovo izuzetno štetno za naše mlade naraštaje i da zakonom o dualnom obrazovanju vi zapravo legalizujete dečiji rad kao najjeftiniju radnu snagu u Republici Srbiji.

Još jedan dokaz nalazi se upravo u članu 15, kao i u nekoliko članova koji se tiču ovim delom zakona, a govore o ugovorima u dualnom obrazovanju koji se zaključuje između škole i poslodavaca. Vi ste u članu koji tretira sadržinu ugovora pobrojali sve elemente koje ugovori treba da sadrže, osim definisanja toga da ti ugovori treba da budu javni, dakle transparentni. Dakle, da na internet sajtu škole ovi ugovori između škole i poslodavaca, a tiču se naše dece, budu javno objavljeni.

To je primedba koju je uputila i označila i Agencija za borbu protiv korupcije, koju vi niste uzeli u obzir nažalost i nemojte molim vas da krenete stopama predsednice Vlade, koja toliko promovišući transparentnost, kada joj se postave nezgodna pitanja, ona kaže – neću da odgovaram na ta pitanja. Nemojte to da radite.

Dajte, razmislite još jednom, ko god da predloži neki korektivni amandman u ovom pravcu, ali ovi ugovori koji se tiču dece, pobogu, gospodine ministre, moraju biti javni, a ne tajni.
Poslanica. Zahvaljujem predsedavajući.
Nemojte molim vas, vi da tumačite Ustav, zakon i Poslovnik. Imam pravo da se izjašnjavam i da me oslovljavate kako ja smatram da treba.

Dakle, član 19. ovog štetnog zakona o dualnom obrazovanju, koji mi iz Nove stranke Kluba samostalnih poslanika tražimo da se briše, kao i sve druge članove, pa i sam zakon da se povuče iz procedure, na šta imate pravo gospodine ministre, do kraja ove rasprave. Sigurna sam da ćete u jednom trenutku, kada bude ostali sami i dobro i duboko razmislili, da ćete takvu odluku i doneti.

Dakle, član 19. je loš nastavak odredbi koje su i u prethodnim članovima sadržane, a tiču se ugovora između škole i poslodavaca o dualnom obrazovanju, koji takođe definiše uslove raskida, kao što je prethodno u drugim članovima definisano šta sve treba da sadrže ugovori, ali mi kao narodni poslanici, kao možda roditelji, kao zainteresovani građani nikada nećemo moći da vidimo ugovore između škole i poslodavaca. Odnosno, oni se neće nalaziti na internet stranici škola koje ove ugovore potpisuju.

Škole nisu privatne. Ovde raspravljamo o državnim školama, vi ste državno ministarstvo, a ne ministarstvo poslodavaca i ne ministarstvo Privredne komore i ne ministarstvo u interesu bilo koga drugog, osim učenika, đaka i škola. Prosto je neverovatno da ste sve drugo zakitili u ovim odredbama, samo ne da taj ugovor između škole i poslodavaca bude javan, dostupan roditeljima, da u svakom trenutku znaju na šta se škola obavezala, a i na šta su se poslodavci obavezali.

Samo još da stavite oznaku tajnosti, kao što je Vlada stavila na dokumentaciju o kamerama na Kosovu…(Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsednice.

Želim gospodinu ministru da kažem, kao i kolegama poslanicima vlasti – džaba vam sva propaganda i promocija i svi hvalospevi na račun ovog zakona o dualnom obrazovanju kada svi, gospodine ministre, znaju o čemu se ovde radi i znaju da je ovaj zakon način da legalizujete dečji rad kao najjeftiniju radnu snagu u Republici Srbiji. To dobro znaju i profesori srednjih stručnih škola sa kojima sam razgovarala pripremajući se za ovaj zakon i kojima je muka što ih ovim zakonom činite saučesnicima u tom vašem nedelu, a oni to ne smeju da vam kažu jer se plaše odmazde i osvete i gubitka radnog mesta, što je inače zaštitni znak SNS za sve državne institucije. Stoga je dobro da postoje narodni poslanici opozicije koji će njihov glas da prenesu i ove u Narodnoj skupštini.

Oni takođe dobro primećuju da upravo u članu 3. u poslednjem stavu vi podižete na nivo institucije Privrednu komoru Srbije i zato i kažu da oni već kolokvijalno vas, odnosno Aleksandra Vučića, kao rodonačelnika ove ideje, zovu mama ovog zakona, Privrednu komoru – tata ovog zakona, a oni su zapravo posluga koja treba da služi na dobrobit mami i tati i izuzetno su kivni zbog toga.

Stoga mi iz Kluba samostalnih poslanika tražimo da se ovaj član briše, kao i svi ostali ovog zakona i skrećemo dodatno pažnju da se ne pozivate više ni na Švajcarsku ni na Austriju ni na Nemačku, kao pozitivne primere za dualno obrazovanje, zato što su tamo učenici dobro plaćeni za ovaj rad, plaćeni su im doprinosi i dozvoljeno im je sindikalno udruživanje kada rade po dualnom obrazovanju. Hvala.