Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marinika Tepić

Marinika Tepić

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Govori

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pitanja imam za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.

Kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu danima nisu na radnom mestu i to zato što se u isto vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u tom mestu, u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu.

Desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti redovnu svoju platu za radno mesto na kojem se ne nalaze danima unazad, a očigledno i do održavanja tih izbora. Naravno i jedno od pitanje je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog tako vrednog tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima?

Posebno je pitanje za gospođu Brnabić, da li je to njen model decentralizacije, pošto je na krilima decentralizacije pokušala da se promoviše dok je bila ministarska državne uprave i lokalne samouprave?

Takođe, moje je pitanje šta znaju o tome i kako je uopšte moguće, pošto su Pančevci i u to sigurni, da zaposlenima u javnoj upravi, u Gradskoj upravi Pančevo, u preduzećima tamo na terenu upravlja komesar SNS, potpredsednik izvršnog odbora ove stranke Branko Malović i od kada je on to postao poslodavac zaposlenima u javnoj upravi i lokalnim samoupravama širom Srbije, jer činjenice to dokazuju?

Na tragu istog mesta događaja, a to je opština Lučani, imam i sledeći niz pitanja takođe za predsednicu Vlade Anu Brnabić, ali i za ministra za rad Zorana Đorđevića, tačnije zašto ćuti na protest zaposlenih u MB Namenskoj od pre dva dana, u Lučanima, koji je najdirektniji pritisak i predstavlja cilj, odnosno njihov zahtev da se novinarka Tatjana Vojtehovski uhapsi stoga što se u svojoj emisiji „Život priča“ bavila temama i pogibijama radnika u ovoj fabrici?

Da li je moguće da dok traje ova propaganda protiv novinarke Vojtehovski i ne samo da državni organi jesu u zaveri ćutanja i da li je to zato što paralelne strukture SNS, kao što sam već rekla, ne samo da vode propagandu protiv ove žene, već vode svoju lokalnu kampanju u Lučanima? Da li je to zbog toga što je novinarka Vojtehovski u svojoj emisiji među sagovornicima imala čak i lica koja su po sopstvenom priznanju članovi i vrlo posvećeni aktivisti SNS, ali da uprkos tome nikada neće dozvoliti da ljudi u Namenskoj Lučani, na miru ginu? Hoće li te proteste i dalje dizati kako su moje informacije, isto već pomenuti Branko Malović i nastaviti da organizuje radnike u štrajk protiv ove novinarke? Dokle će to ići i kako će sve to izgledati u koncepciji SNS?

Jedini odgovor, nažalost vrlo nemušt, vrlo neartikulisani i loš na posletku, je dao državni sekretar u Ministarstvu informisanja, Gajović, koji je direktno Tatjani Vojtehovski predložio, kako se izrazio, medijaciju sa drugom stranom. Pa, ja pitam resornog ministra Vukosavljevića, kakve su to nove metode u Ministarstvu informisanja, i predsednicu Brnabić, u Vladi Republike Srbije, da novi novinari treba da učestvuju u medijaciji sa onima koji pozivaju na njihovo hapšenje? Da se dogovore sa njima kako da ih država hapsi, grublje ili nežnije, sa kamerom ili bez, dok se ne pripremi neka nova konferencija za novinare Aleksandra Vučića, pa da se puštaju ti snimci. Šta znači to uopšte?

Naravno, koristim priliku da u poslednjim sekundama, još jednom apelujem na ključno usko grlo, na Republičko javno tužilaštvo, odnosno republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, da konačno izađe iz svog konfora i da počne da radi svoj posao i zaštiti novinare kojima se crtaju mete na čelu već godinama unazad.
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa vašim saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram odmah na početku da kažem da mi je zaista žao što ministar Zlatibor Lončar nije danas sa nama. Čekali smo ga juče gotovo čitav dan. Nadali smo se prisustvu danas, a vama zaista hvala što ste dosledno učestvovali u ovoj raspravi, do ovog trenutku. Zamoliću vas da mu prenesete ono na šta ipak moram da se osvrnem, iako nije tu, pa ako ništa drugo, prateći njegovo ponašanje da se obraća onima koji, takođe, nisu bili tu i nisu mogli da se odbrane, mada sam sigurna da će mu druge kolege vrlo brzo preneti ono što imam da poručim, a i da pitam, i zato je bilo beskrajno važno da bude tu.

Po mojim saznanjima ministar Lončar je u životu položio dve zakletve, koliko sam upoznata. To je trebalo da bude Hipokratova zakletva i pred nama ministarska zakletva. Međutim, opšti je utisak, ne samo moj, već i velikog dela javnosti Srbije, da on flagrantno krši i gotovo svakodnevno obe ove zakletve, pa i svojim nastupom u parlamentu u uvodnom izlaganju kada je obrazlagao Šestu tačku dnevnog reda.

Ja, zaista ne znam da li je on nekada ranije nekome, negde, položio neku treću zakletvu, jer se očigledno pridržava samo nečeg čime se nije obavezao pred građanima, ali se očigledno rukovodi nekim drugim kriterijumima, jer ono što je on uradio u svom uvodnom izlaganju je zaista dodatno skandalizovalo ovu Skupštinu, ne samo zbog toga što je, rukovodeći se tabloidima, podlegao tome, mada nisam videla da mu je to bilo strano, da kriminalizuje, satanizuje, ponižava sve one koji se ne slažu sa njim, sve one koji ne podržavaju vladajuću većinu kojoj pripada, iako me zaista posle dve i po godine čudi nepostojanje svesti u tome da jedan ministar u Vladi Republike Srbije nije svestan toga da je on ministar svih građana i onih koji su njega glasali, odnosno poslaničku većinu i koji nisu, oni koji uopšte nisu glasali, dakle, on jeste u mandatu kada treba da zastupa interese svih građana bez obzira na njihovu bilo, bilo kakvu pripadnost.

Zašto ja kažem da je on skandalizovao ovo zasedanje? Zato što je, prvo, došao da obrazloži Šestu tačku dnevnog reda koja se odnosi na rebalans Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i nema čoveka, ne u ovoj sali, sigurna sam u državi Srbiji, koji će kritikovati bilo koji dinar koji se usmerava za lečenje kako retkih bolesti, tako i lečenje i stanja oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, ono što mi kolokvijalno zovemo lečenje u inostranstvu, ali to su dve potpuno različite stvari, dve potpuno različite budžetske pozicije, dve različite ekonomske klasifikacije, a ministar je napravio zbun, što kažemo. Dakle, čak ni poslanici koji su pokušavali da ga odbrane nisu razumeli o čemu se radi, ne čitaju budžet, ne mora da znači da svako ume da čita budžet, onako kako nam ga šaljete petitu od sedam tačaka zaista je teško koncentrisati se i naravno u minimalnom vremenskom roku, ali to su dve potpuno različite stvari. Sve je ovde bilo pomešano i kritike koje su upućivane onima koji su svojim dobrovoljnim radom, svojim ličnim integritetom, svojom javnošću kao umetnici, kao glumci, kao javne ličnosti pokušali da deo sebe ulože u humanitarni rad, oni su naravno prokazani, iako su se usmerili na lečenje u inostranstvu, a ne na lečenje retkih bolesti.

Dakle, ono što je na dnevnom redu danas neme nikakve dileme da svako ovde podržava. I, naravno, moram da dodam da bi, sigurna sam, svako poželeo i ovde i u celoj zemlji da se ni jedan dinar ne potroši iz svih ovih fondova i sa svih ovih pozicija, jer bi to značilo da su svi zdravi u ovoj zemlji.

Druga podmetnuta stvar jeste da je govorio o licima, organizacijama koje ne mogu da se brane, koje nisu zastupljene u ovoj Narodnoj skupštini, tu prvenstveno mislim na humanitarnu organizaciju „Podrži život“ i na Sergeja … (Isključen mikrofon.)
Potpredsedniče Arsiću, vi i ja nismo iste osobe da biste vi mene podučavali kako ću ja da obrazlažem svoje izlaganje o tačkama dnevnog reda. Dozvolite…(Isključen mikrofon.)
Zaista vas najlepše molim da me ne prekidate.
Da li je moguće da još 17 minuta ne možete da izdržite moje izlaganje i da me uporno prekidate?
Dakle, govorim naravno o tačkama dnevnog reda osvrćući se na sve ono što je već izrečeno. Ako ono što je izrečeno, na šta se ja osvrćem, vi smatrate da je mimo tačaka dnevnog reda, onda su svi ti prethodni morali biti upozoreni i prekinuti takođe da ne govore o tačkama dnevnog reda.
Ništa ja ovde nisam izmislila, ništa ja ovde nisam dodala. Postoje stenobeleške, vrlo sam ih pažljivo čitala, sigurna sam da ste i vi. Prema tome, apsolutno nisam izašla iz okvira dnevnog reda i ponavljam ono što bilo uvodno izlaganje ministra i molim vas da me ne prekidate više. Izdržite još nekoliko minuta koliko mi pripada.
Dakle, stvorio je ministar Lončar, kao što sam rekla, opštu zabunu i izjednačio lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji i lečenje retkih bolesti. Nema nikakve sumnje da se kroz RFZO drugačije tretiraju.
Mi smo slušali koje su retke bolesti i kako se detektuju i kako se tretiraju, ali je stvorena slika da je to ono zbog čega se javnost Srbije podigla na noge od kada smo imali poslednji slučaj, nažalost tragično završen u subotu sa četvorogodišnjim dečakom i mi smo tabloide i celu satanizaciju ovih nesrećnih okolnosti imali prenete ovde u uvodnom izlaganju ministra Lončara u parlamentu.
Ono što sam u ime građana dužna da pitam ministra Lončara ovim povodom, u ime građana koje zastupam, da li bi da se drugačije završio ovaj vikend i da nije bolest pobedila život, da li bi i Vlada i humanitarna fondacija „Podrži život“ i Sergej Trifunović, kome je Vlada odlučila da uplati određena sredstava, da li bi bili heroji jer su spasili jedan život? Umesto toga mi smo se suočili sa tragičnom vešću u subotu, a istog dana je krenula haranga na ovu fondaciju i na njihove predstavnike.
Molim vas, imam tri pitanja za ministra Lončara i postavljam ih u ime Sergeja Trifunovića, građanina Republike Srbije jer sam ja predstavnica građana Republike Srbije ovde.
Prvo pitanje je – kako je moguće da neko ko je član Vlade Republike Srbije, ministar ove države, da temelji svoje tvrdnje iz tabloidnih natpisa?
Drugo pitanje – da li mu je imalo neprijatno da kao neko ko je dokazano fotografijama bio povezan sa kriminalnom grupom povezanom sa… (Isključen mikrofon.)
Jel mogu da nastavim? Hvala.
Treće pitanje u ime Sergeja Trifunovića, građanina Republike Srbije – da li bi… (Isključen mikrofon.)
Potpredsedniče Arsiću, pa pre pet minuta ste mi rekli da ako imam neko pitanje da ga postavim i da ga uputim.
Hoćete li mi vratiti vreme i …
… da mi kažete koliko mi je vremena ostalo, pošto ste isključili minutažu.
Zahvaljujem.
Imam još jednu molbu za vas ministre Trivan da prenesete ministru Lončaru, a to je, da kad dođe sledeći put ovde, ja bih mu svakako to i rekla da je došao, da nema nikakve potrebe da viče na narodne poslanike, da nam govori šta on sve neće dati i na šta neće pristati, što je takođe činio pre nekoliko dana ovde, pre tri dana mislim, nema potrebe da imitira svog predsednika Aleksandra Vučića, koji možda na ministre, ja ne znam, ili na svoje saradnike viče.
Potpuno je neverovatno da niste u stanju da izdržite još deset minuta, evo sad potrošila sam već minut.
Svaka vam čast na ovim seksističkim komentarima kojima se smeju i žene, narodne poslanice, koje se smeju seksističkim komentarima predsedavajućeg jednoj narodnoj poslanici.
Mogu li ja da nastavim da govorim bez vašeg ometanja?
Jedino mene ometate sve vreme. Uopšte mi nije jasno zbog čega.
Kada je reč o aktima vašeg Ministarstva, to je jedan zakon, ja bih, svakako, mogla štošta da vam zamerim. Mi smo se malo komentarisali, dopisivali preko medija, to smo učinili i preko instituta Poslaničkog pitanja, mogla bih da vam zamerim da mi niste odgovorili, ili ne adekvatno, ni na jedno pitanje koje sam vam postavila. Uglavnom su se odgovori svodili na prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo poljoprivrede, kolega Nedimović je prebacivao loptu na vas, jer sam ja istovetna pitanja slala na oba ministarstva, jer jedno se razdvojilo na dva dela.
Mogla bih da vam zamerim i što vas je šira javnost ili bar mlađa javnost upoznala tek u okviru beogradske kampanje ovog proleća, osim ovih starijih koji vas znaju kao ministra sporta, ali da kažem neka šira javnost u najdirektnijem delovanju vas je upoznala tek kada ste počeli da terenski posećujete lokacije na kojim je otkriven, odnosno krijumčarenjem zakupan kancerogeni otpad. I to je bilo samo u beogradskoj kampanji i to se završilo bez epiloga ili bar da javnost zna šta je bilo sa svim tim, jer nekako neće biti da su samo operateri krivi, neko je njima dao dozvole za rad. Neće biti da je jedina mera samo oduzimanje dozvola nesavesnim operaterima. Mene jako zanima ko je njima izdavao te dozvole? Šta sada u ovom trenutku rade lica koja su bila zadužena za izdavanje dozvola ovim, kako se smatra, očigledno nesavesnim operaterima.
Imala bih da vam zamerim dosta i kada je reč o tome da izbegavate neke lokacije u Pančevu. Ja dolazim iz Vojvodine, dolazim iz Pančeva i pozvala sam vas kada ste najavili posetu Pančevu i još jednu detektovanu krijumčarenu količinu kancerogenog otpada da svratite malo i u „Petrohemiju“ Pančevo. Mogla bih da vam zamerim što se tamo ne čini ništa da se ukloni ogromna deponija gotovo 100% žive u sred fabrike, ogromne količine izuzetno štetnog azbesta. Vi znate sigurno da se urušio i deo objekta gde je sve to bilo smešteno. Vi sigurno znate da se iz vazduha može videti preko Gugl mape fleka otpada u sred „Petrohemije“, koliko je velika. Ne vidite fabriku, vidite fleku, e to je taj otpad. Isto tako dobro znate da se sa živom u tako visokom procentu, ona je preko 80% čistoće, gotovo ne može ništa uraditi. Tamo rade neki ljudi, tamo žive neki ljudi. Sigurna sam da isto tako dobro znate o problemu porozne peći, od pre godinu i po dana i da je uprava „Petrohemije“ bila upoznata sa tim i da kancerogeni hrom ne samo što šteti građanima Pančeva, već i Beograda i da se ništa do danas po tom pitanju nije uradilo.
Mogla bih da vas kritikujem i po pitanju nepotizma u odnosu na „Petrohemiju“, ali neću ministre. Odlučila sam da vam verujem, slušala sam vas pažljivo i odlučila sam da vam verujem. Zato što imam utisak da ste ostavljeni na ledini.
Imam utisak da jasna poruka koju ste dobili sa gotovo 300 amandmana kolega koji će, kako su najavili, glasati za ovaj zakon, 300 amandmana ne na zakon, na četiri člana jednog zakona, ne na ceo zakon, neki imaju stotinu članova. Na četiri člana izmene zakona ove vaše kolege koje kažu kako će vas podržati su uložile gotovo 300 amandmana. Šta su vam time pokazale? Da ne znate da pišete ni izmenu člana? Da ne znate da pripremite materijal za skupštinsku sednicu? Ne znam za koga je to veći poraz, za njih, koji uprkos tome kažu da će glasati, iako ni jedan od tih amandmana verovatno neće biti usvojen, ili za vas, koji ste prva adresa i za pohvalu, ali i za kritiku.
Slušala sam raspravu nekih kolega koji su vam na elegantan način izneli prekorne tonove u odnosu na vaše kritike i vaš pokušaj da pred građanima savesno odgovarate na probleme, naročito na isušivanje reka i na veliki problem sa mini hidroelektranama. To su bili jedini trenuci kada niste klimali glavom dok neko govori. Taj govor tela je mnogo govorio, takođe zbog kog sam odlučila da vam verujem.
Zašto dodatno želim da vam verujem? Zato što znam da ne možete da se izborite sa izmišljenim pravnim licima koje osnovano možemo da sumnjamo da iza njih stoji SNS, koji su direktni zagađivači životne sredine, kao što je slučaj u Vrbasu. I hvala vrednim novinarima Vojvođanskog istraživačkog centra „Vois“ koji to prati već godinu i po dana. Radi se o tzv. nekoj kafileriji, inače pravnog lica „Eko vet plus“, kojeg Vrbašani zovu Aušvic, ali koji je imao evidentno za cilj da takođe u predizbornoj kampanji za beogradske izbore, iz gotovo trećine vojvođanskih opština, njih 18, izvuče preko milion evra za potpuno nenormalne ugovore za uklanjanje animalnog otpada, za tzv kafileriju „Eko vet plus“, koja je zapravo oteta. Oteti objekat je inače donacija EU prethodno koji je volšebno nestao, niko nije znao šta je sa njim, pa se odjednom pojavila ta kafelerija, pa neki radovi na nadstrešnici i onda su u rekordnom roku od nekoliko nedelja isisani bukvalno budžeti.
Znači raskinuti su ugovori u svim opštinama i gradovima koje sam pomenula. Dakle, trećina vojvođanskih gradova. Raskinuti su ugovori sa dotadašnjim saradnicima, sa javnim preduzećima ili sa kafelerijama ili sa privatnicima koji su za dve ili tri stotine hiljada dinara radile redovan godišnji posao, a sačinjavani su ugovori sa „Eko vet plus“ pravnim licem, za više desetina miliona dinara u samo nekoliko meseci. Naravno, kada se beogradska kampanja završila, za šta smatramo da je finansirana pretežnim delom upravo iz ovih vojvođanskih budžeta na ovaj način, ugovori su počeli da se raskidaju.
Jako je važno da napomenem da je prvi direktor ili vlasnik Branislav Radišić, rukometaš iz Novog Sada, koji je sa 40.000 dinara podržao kampanju Aleksandra Vučića, zatim kada je „Vois“ počeo da piše o ovome, preneto vlasništvo na Todora Šimpragu, koji je bio član veća ispred SNS u opštini Srbobran, a kada su ga novinari zvali, pobegao je glavom bez obzira i podneo ostavku istog dana.
Dakle, biće da ima i vatre tu gde ima dima. Vrbašani kažu crnog dima, smrdljivog dima, počinju da se zaista guše, da im biva jako teško da žive u Vrbasu. Ima ovde kolega iz Vrbasa, takođe vas molim da obratite pažnju ne samo na ono zagađenje koje se vidi, već i na ono zagađenje koje isisava naše budžete u stranačke svrhe. I zbog toga što ste ostavljeni na ledini dok se vi borite za neke stvari ovde, a imamo SNS zagađivače u svakom smislu, potpuno razumem vašu poziciju i ne znam … (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste prekršili član 27. koji vam nalaže da se starate o primeni Poslovnika, a to znači da vodite računa o tome da se u Narodnoj skupštini govori istina i samo istina. Sigurna sam da i vi, kao narodni poslanik, imate saznanja o prethodnom radu, naročito ove, Vlade čiji ste sastavni deo, odnosno vaši ministri, jer je prethodna govornika govorila apsolutno netačne podatke, interpretirajući nešto što bi trebalo da, po istini SNS, bude i zvanična istina.

Nije tačno da se deca nisu lečila u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine zato što je Zakon o igrama na sreću usvojen 2008. godine. Dakle, to je stari zakon i počeo je da se primenjuje 2009. godine…
Dozvolite da završim obrazloženje i u čemu je neistina.

Dakle, neistina je da se deca nisu lečila ili pacijenti u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine. Godine 2013. ili 2014. je samo dato ime posebnom namenskom budžetskom fondu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji. Nemojte dozvoliti da se anulira sve što se radilo 2008. ili 2009. godine kada je i prepoznato da se prihodi od taksi od igara na sreću, dakle, kockarnica, kladionica, poker aparata, narodne lutrije, namensku usmeravaju za lečenje pacijenata u inostranstvu koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji.

Dakle, nije tačno, ponavljam treći put, i sigurna sam da vi to dobro znate da se prethodno nisu lečili pacijenti u inostranstvu, samo je dato ime namenskom budžetskom fondu i nije ga osnovao Aleksandar Vučić, kao što se ovde nameće, to nije privatni fond, nego fond koji pune građani Republike Srbije.