Dame i gospodo narodni poslanici, tema je vrlo ozbiljna. Naime, da pokušam da odgovorim na ovo što je izrekao gospodin Mihajlov, demagoški pokušavajući da kaže kako oni tobož vole naš narod i naše ljude koji žive i rade u inostranstvu, a mi tobož ne volimo ili ne znam ni ja šta.
Naime, SRS smatra da kada bi postojalo dobro rešenje i kada bi mogao da se kontroliše sam izborni proces, kada bi to moglo da se uredi na pravni i demokratski način, ne da ne bi bilo problema, bilo bi poželjno da naši ljudi u inostranstvu glasaju. Ovde ima desetine problema koje ćemo veoma teško rešiti, jer je to nemoguće. Kaže gospodin Mihajlov - neće na prvim izborima biti sve idealno. Ako ne bude sve idealno, onda nismo imali demokratske, valjane izbore. Valjda mora da bude sve idealno po tom pitanju, posebno je tu poštovanje biračke volje, urednih spiskova, jasne i tačne evidencije.
Ovde se radi, pre svega, o nečemu drugom, a onda i o kontroli samog postupka, što nije predviđeno vašim predlogom zakona. Ovde se radi o nečemu drugom, a to je, sastajali ste se sa predstavnicima naše dijaspore, sastajali smo se i mi, ali za razliku od vas koji ste licemerje pretočili u zakonski projekat, mi nismo obećavali ono što je nemoguće da se uradi. Rekli smo - voleli bismo da se integrišete u naš socijalni život, voleli bismo ako postoji način ili mogućnost i da izađete na izbore, pa da vidimo kako da obezbedimo kontrolu.
Ako mislite da ćemo da dozvolimo da izbori budu valjani ili da ih proglasite za uspešne na taj način što će se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima glasati uz kontrolu ambasadora, konzula ili bilo koga, tako što će on moći da ubacuje svoje koverte koliko hoće i kako hoće, pa će vaš Glišić u Australiji da donese stotine koverata ili hiljade koverata za DSS, pa makar ne dobili nijedan glas to nećemo da dopustimo.
Kako ćemo da obezbedimo to da ljudi mogu da glasaju u Brizbejnu, Pertu, kao i u Melburnu i Sidneju? Kako i na koji način? Da li je neko razmišljao o tome? Kako i na koji način ćete da obezbedite da se glasa u Štutgartu, Dortmundu, Kelnu i Berlinu, zato što ako mu ne dozvolite da glasa ... Ako možete malo da ih umirite i da mi ovo vreme ne računate.
Dakle, ako postoji ta mogućnosti da glasaju samo u Berlinu ili u još jednom ili dva grada, onda ćemo imati još veći problem, lakše će im biti da dođu do Beograda.
Dakle, to nije pitanje nečije volje da li ti ljudi da glasaju ili ne, kako ste vi to želeli da predstavite, jer mi želimo da ti ljudi glasaju, i zahvaljujući njihovim glasovima, zahvaljujući njihovoj izbornoj volji, jer najveći deo tih ljudi je stigao na parlamentarne izbore u Srbiju, zbog velikog interesovanja, SRS jeste dobila najveće poverenje. I ne brinite, pobeđivaćemo vas ne samo u Beogradu, Pirotu, Novom Sadu, pobeđivaćemo vas i u Minhenu, Adelejdu, Brizbejnu i u svakom drugom mestu na svetu, ali za to moramo da obezbedimo jasan postupak kontrole, na zakonu zasnovan i da tu ne bude nikakvih problema.
Još nešto, povodom onoga što je prebačeno gospođi Pop-Lazić, a nije istinito.
Završavam, gospodine potpredsedniče.
(Predsedavajući: Vi imate svojih 20 minuta, pošto govorite kao šef poslaničke grupe. Nije bilo replike. Tražili ste na intervenciju gospođe Pop-Lazić kao predstavnik poslaničke grupe. Imate još 16 minuta.)
Imam još šest minuta. Ovde je istaknuto kako mi imamo predsednički sistem. Nemamo predsednički sistem, to je čista izmišljotina nekadašnjih političkih protivnika vlasti. Nijedan teoretičar u Srbiji vam neće reći da imamo predsednički, čak ni polupredsednički sistem, jer šta su ingerencije predsednika Republike koje su predviđene od člana 82. do 89. Ustava Republike Srbije.
Ovlašćenja predsednika Republike su posebna u odnosu na Vladu Republike Srbije, kao drugi organ izvršne vlasti, izuzetno mala. On čak ne može na drugačiji način da utiče na rad Vlade Republike Srbije, osim da poziva pojedine ministre, članove Vlade, i to je više uticaj na javnost i građane Srbije nego što je suštinski uticaj na rad Vlade. On tim pozivima, tim razgovorima, tim apelima može pre svega da utiče na taj način da govori javnosti i ljudima ko loše obavlja svoj posao, ko ga ne obavlja, ko ga obavlja na protivzakonit i kriminalan način itd. Suštinski, on tu nema značajnija ovlašćenja. On ima pravo suspenzivnog veta u vidu njegove kontrole nad radom Skupštine, ali ako Skupština ponovi svoju odluku i ponovo donese isti zakon predsednik Republike Srbije je primoran da taj zakon ukazom proglasi, odnosno da ga potpiše. Dakle, tu je veoma ograničen predsednik Republike.
Sada pogledajte kakva je to vrsta kontradiktornosti. Mi nemamo izborni cenzus za parlamentarne izbore. Dakle, moglo je da izađe 100.000 birača na izbore i da izaberete vladu koja će da ima neuporedivo veća ovlašćenja nego što ima predsednik Republike u skladu sa pozitivnim Ustavom Republike Srbije, a cenzus za predsednika Republike bi nam ostao. Mislim da je to nesalomiva logika i da je to potpuno jasno svakome. Zato je neophodno da se donese ovakav zakon i zato sam uveren i očigledno je da ćemo za to imati poslaničku većinu.
Postoji nekoliko razloga zašto smo mi tu imali probleme sa izborom predsednika Republike, faktičke i pravne. Faktički problem imamo i danas. Da napravimo jednu simulaciju: da sutra raspišete izbore i da kaže npr. Srpska radikalna stranka (iako mi to nikada nismo učinili, hoću da kažem kakva je politička situacija u Srbiji, kakva bipolarnost postoji u gotovo svakom trenutku) da neće da učestvuje na predsedničkim izborima, niko živi ne bi mogao da dovede do 30% izašlih, a ne do 50%; ili da kaže ceo jedan blok ovih ostalih stranaka koje su protiv SRS - nećemo da učestvujemo, mi ne možemo da izvedemo naravno 50% ljudi na izbore i to uopšte ne krijemo, tu nema spora. Znači, mi imamo jednu tešku političku situaciju, značajnu podeljenost i, naravno, mislimo da imamo veći broj pristalica i simpatizera, ali ta značajna podeljenost je nesporna.
Sa druge strane, imamo pravno pitanje da li nam je potrebno i da li moramo da imamo predsednika Republike. Moramo da imamo predsednika Republike ili da imamo izbore, ali je bolje da imamo izabranog predsednika, jer ćemo time motivisati sve one da uđu u tu vrstu političke utakmice.
Kada se ukine cenzus neće moći da kaže ni DB takozvani, niti će moći da kaže SRS, niti bilo ko drugi – izvinite, prepuštam ovom drugom pobedu na tim izborima.
Pobeda na tim izborima je od suštinskog značaja, ne samo zbog činjenice što će imati neka ovlašćenja da bude član Vrhovnog saveta odbrane, da predlaže predsednika i sudije Ustavnog suda Srbije i ova koja sam naveo, da ne govorim o odlikovanjima i pomilovanjima koja su nešto manje značajna ovlašćenja predsednika Republike. On ima suštinski značaj zbog jedne stvari: izabran je neposredno izraženom voljom građana Srbije. U tome leži njegova ogromna snaga koja nije zasnovana na ustavnim ovlašćenjima i prerogativima vlasti, već na ogromnom uticaju koji ima kod građana Srbije. Odatle potiče njegova ogromna politička moć.
Dakle, ukoliko bi se to dogodilo i na takav način, pod ovim uslovima se raspišu predsednički izbori, onda se jasno može sagledati promena biračke volje, promena raspoloženja građana Srbije i onda je jasno da bismo morali da idemo na nove parlamentarne izbore ili da vidimo kako i na koji način da se drugačije ustanovi nova većina u Skupštini Srbije.
Dakle, mislim da su to dva ključna razloga zbog kojih bi ovakav predlog, koji je podnela SRS, trebalo da prihvate sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije. Jasno je da ćemo imati većinu zato što su neke druge političke stranke to tražile ranije, ali ono što je važno to je da se postigne politički konsenzus i da ovo prihvate sve političke snage.
Imali smo problema i ranije. Nije tačno da je lako biran predsednik u prethodnom periodu. U stvari, kada je Vojislav Šešelj pobeđivao onda je nedostajalo 0,02 pa su vađeni glasovi tamo gde nismo imali kontrolora, a nije nam dozvoljeno da na svakom mestu na Kosovu i Metohiji u tom trenutku imamo kontrolore. Onda smo u ponovljenom izbornom turnusu imali slučajeve da u Glogovcu kandidat Socijalističke partije Srbije ima 19.000 glasova, a mi da imamo četiri glasa.
U Donjem Prekazu njihov kandidat ima 642 glasa, a mi nula glasova. Tamo, znamo da su srpski policijski tenkovi 1999. godine uspeli da uđu u Donje Prekaze, a nikada pre toga, od 1945. godine srpska noga kročila nije, ali je neko rekao da su otvorena biračka mesta i Savezni ustavni sud kaže – šta nas briga, nemate dokaz da nije. Vi mu kažete – čoveče božiji, tamo nikada niko živ nije došao, a kamoli da su izbori održani, i on nas ubedi da je Adem Jašari glasao za Milana Milutinovića. Znači, sve je bilo moguće, ali je ispunjavano na takav način.
Ovo je konačno rešenje kojim možemo da pokažemo da treba da imamo predsednika, da uđemo u otvorenu političku utakmicu, u bespoštednu, ali korektnu i fer političku borbu, da dobijemo najboljeg među nama. Ako to bude srpski radikal, biće to značajna promena za Srbiju, a ako pobedi neki vaš kandidat, mislimo da će to biti loše za Srbiju, vi mislite da će biti dobro. Naravno, kao što ste vi rekli, mi vam kažemo i znate da smo uvek priznavali volju građana, uvek prvi saopštavali izborne rezultate, nikada nismo lagali, nikada nismo krali i to nećemo činiti nikada u budućnosti.