Da, da. Odlično sam vas razumeo. U pravu ste. Ja sam kriv za sve.
Pazite ljudi, Šole mu kaže, kaže mu ovaj Stano. Svi mu kažu – pa Kurti krši to. Ne, ne, ti si Vučiću kriv.
(Slaviša Ristić: Nisam to rekao.)

Ja ću još kraće od tih 18 sekundi.
Hvala vam na tome, drago mi je da ste sa metoda Gadafi i u šahtu moja porodica i ja, došli do ostavki. Veliki napredak i veliko vam hvala.
A što nam o KiM očitaste bukvicu, posebno vam hvala.

Dakle, kao i juče ja sam zapisivao, poslušao sam vaše naređenje. Dobro je da ste došli, rekli – zapisuj. Računao sam da ću nešto istorijski i da zapišem, a onda sam zapisao one uobičajene floskule. Bavite se politikanstvom, a jedino čime se bave je politikanstvom, jer politike nema nikakve.
Onda opet da zapišem. Pa, kaže – dobijali po turskom okupacijom bolje sporazume. Možda. Ne znam kakve smo sporazume dobijali pod turskom okupacijom. Znam nešto o hatišerifima, nema baš mnogo veze sa ovim što je nama ponuđeno i ne liči, ali to je vama bilo onako za kafansku upotrebu, nema veze sa pravom politikom, onako da se kaže.
Vi kažete - govorite o međunarodnom ugledu. Da li ste ozbiljni kada o tome govorite? Pa, vaš međunarodni ugled je toliki da možete da odete sa Zvezdare na Voždovac i sa Voždovca do Sopota i tamo vas poštuju neki, većina ne, a u međunarodnoj zajednici niko. Dobro, verovatno da nam pomognete tim ugledom, pa da rešimo neki problem, samo ne znam gde u kojoj toj zemlji i na kom kontinentu i ko je to od ozbiljnih i važnih ljudi na svetu, ko to sa vama razgovara?
Govorite o onome što je ozbiljno. Ispričaću. Ovde je lista 220 organizacija u kojima je Kosovo član. Zašto vam ovo govorim? Zato što mi sve vreme nećemo da govorimo o problemima koje imamo. Bežimo od ozbiljnog razgovora. Ceo dan ste bili odsutni kao i većina ljudi iz vaše poslaničke grupe, gotovo da nikoga nije bilo, da razumem zašto vi niste. Nikog iz vaše poslaničke grupe uglavnom nije bilo ovde. Više sam proveo ja vremena u sali, nego cela vaša poslanička grupa zajedno. Toliko o brizi za Kosovo.
Vidite, kad pričate o Kosovu svelo vam se Kosovo na partiju, svelo vam se Kosovo na partijsku priču. Ja vam nisam pomenuo nikakve konferencije za novinare, niti bilo šta. Niste, čak rekli ni istinu. Nije Darko Glišić ništa slagao on se ispravio odmah posle toga u rečenici iza, samo vam je bilo teško da čujete rečenicu iza, odnosno da kao što ste juče falsifikovali moje reči odavde izrečene, to ste uradili i sada, to uvek radite. To mi je jedini princip, jer jedino što imate su trikovi. Politike nema nikakve. A on rekao iza toga - ne Dragan Nikolić nije. Samo ste to zaboravili da kažete, napravio sam grešku. To je Darko Glišić rekao danas. Ali, šta vas briga tim gore po činjenice, tim gore po činjenice jer ste se vi toga držali.
Što niste objavili ljudima zašto je otišao Dragan Stojanović narodni poslanik? Hoće da demantuje? Zašto je otišao Dušan Stojiljković narodni poslanik? Zašto je otišla Bojana Sladojević odbornik na Paliluli? Marija Vukmirović, odbornik u Rakovici? Stefan Jovanović, odbornik na Paliluli? Hoće li da demantuju? Biće da neće zato što ljudi hoće rešenje, ljudi hoće politiku, a ne trikove.
Juče ste mi govorili – pa, nisi Vučiću, deset puta su mi rekli, kao i ovi što unutar jedne poslaničke grupe imaju dva stava od dva moguća o uvođenju sankcija Rusiji, e tako i ovi, juče su govorili - ne smeš da kažeš, Vučiću da se uđe u UN. Ja ćutim, sat, dva, posle onoga što sam već rekao za govornicom, ne smeš da kažeš, valjda su pomislili da stvarno ne smem da kažem, pa, kaže – ako kažeš onda ćemo to da pozdravimo. Onog sekunda kada sam rekao, dakle, nikada se neću saglasiti sa ulaskom Kosova u UN i neću priznati nezavisnost Kosova. Odjednom aplaudiraju svi drugi samo oni koji bi prvi trebalo da aplaudiraju oni ne aplaudiraju zato što su žalosni i tužni, zato što im je krivo, propao je plan, propala je laž, propala je besmislica koju su pokušali da plasiraju građanima Srbije, a sada će da kaže nemoj da pregovaraš za bilo šta drugo, pregovaraćemo o svemu drugom, a daću sve od sebe da sačuvamo i zaštitimo naše nacionalne interese.
Inače, kada govorite o crvenim linijama, sit sam crvenih linija vas iz antidržavnog projekta, kako god da ga nazivate pošto sam te crvene linije video dovele su nas do nezavisnog Kosova, doveli nas do pogroma 2004. godine, doveli nas do Kolubara transa, doveli nas do svega. Toliko da znate.
(Predsednik: Bez vikanja Zečeviću.)
Nemam ja problem sa tim što vi dobacujete. Vi ste malopre rekli za narodne poslanike da su čopor, a šta sad radite? Sve vreme dobacujete. Ni jednom se nije desilo da mi ne dobacujete kad god da govorim, ni jednom. Jesam li vam dobaci išta? Nisam, ni jednom kada ste govorili da to ljudi u Srbiji znaju, ne možete da izdržite istinu, ne možete da izdržite da vam neko odgovori, ne možete da izdržite da ne udarate u vreću, već da postoji protivnik u ringu zato što sam ja autokrata samo zato što hoću da vam odgovorim, zato što hoću da se borim, metaforično naravno, ja nisam kao vi dolazio na podijum da se obračunavam sa bilo kim, jer vi ovde nemate šta da radite i nemojte da izmišljate da je neko drugi za to kriv. Nisam ja došao kod vas u klupu, nego ste vi dolazili ovde svi. Zbog čega? Da Kurtiju pomognete? Šta bi drugo bila ideja? Pa, hvalio
vas je i Kurti, svi Kurtijevi mediji su vas hvalili. Velike ste zvezde postali u Prištini, možda ste tamo podigli naš međunarodni ugled kad već govorite o međunarodnom ugovoru.
Hoćemo međunarodni ugled da podignemo tako što kažete da je Italija nebitna? Za mene je Italija bitna. Italija je inače zemlja, samo da znate, koja ima za 30% veći BDP nego recimo nama draga Rusija. Toliko je Italija nebitna, članica G7. I tako se podiže međunarodni ugled naše zemlje kada kažete da je Italija nebitna, a imamo i premijerku koja je veliki prijatelj Srbije, Đorđa Meloni, pa smo odjednom shvatili da je Italija nevažna zemlja. Koja je važna zemlja? Koja je važna zemlja i u kojoj to važnoj zemlji ćete vi da nam podignete međunarodni ugled? U kojoj to važnoj zemlji ako je Italija nevažna? Samo da čujem ime te zemlje. Pošto smo shvatili i opet smo čuli o patnjama porodice i o svemu drugom. Da li vi to možete da razumete, ljudi? To govore oni, to govore ljudi koji su ovde organizovali bukvalno hajku koju su donosili neke krpe ovde, banere, peškire, ne znam ni ja šta sve, ispisivali najgore gadosti i najteže moguće uvrede, dobacivali, dovikivali, ne mogu ja da kažem psovali, ne bi bilo fer, ja nisam čuo. Nije važno. Možda i jesu. U svakom slučaju, ne postoji uvreda koju nisu napravili.
Pričate o porodici? Pa, nema šta ne radite mojoj porodici i nikada vam niko odavde nikoga iz porodice nije pomenuo. Ni reč vam nije rekao. Ni reč vam nije rekao. Vi ne znate šta biste drugo, nego – jao, ja sam žrtva.
Da vas podsetim a gde je Ana Brnabić koja ima dvostruko državljanstvo. Pa, nema ona dvostruko državljanstvo, već ovaj vaš iz antidržavnog projekta, pa neće da dođe da spali francuski pasoš, kao veliki junak, ali će nas da ubeđuje da treba da spaljujemo veze sa Francuskom.
Veliki ste junaci da nam držite pridike i predavanja. Što ne kažete – izvini, Ana? Što ne kažete – izvinite, poštovana premijerko Brnabić, što sam lagala, sramota me je što sam lagala?
Nije vam samo to bila namera. Znam ja šta je namera - mi smo tradicionalni, a vidi njih, vi ste malo poremećeni, znate, ona je homoseksualac. Ma nemoj? Ne dam vam pravo da to radite. Znam ja šta vi radite.
Da je to, ne biste lagali i izmišljali priče o dvostrukom državljanstvu, a sedite pored onoga koji ima dvostruko državljanstvo i ne pada mu napamet da se odrekne tog drugog državljanstva, ali nam drži ovde patriotske pridike i sve vreme to radite.
Ljudi, da li vi razumete da ste vi vređali ljude i da ste pokazivali kako se prezivaju? Pa ne znate da li se on preziva Jovanov ili Jovanović, a on nije Orlić, nego je Orliću itd. To je sve toliko jadno. Takve uvrede niko živ na svetu više ne pravi kao što ih vi pravite svojim političkim protivnicima. Pa, što to radite?
Šta treba da kažem - nije Vučić, nego je Mučić, Dučić, Tučić, kako hoćete, ovo je Kikolić, a ne Nikolić. Ne razumem? Šta je smisao tih gluposti koje pravite? To je politika oko Kosova? To je priča oko Kosova? I, šta ste ispričali oko Kosova? Ništa. Da je vaša partija veoma moćna, da ugrožava najveću partiju u Srbiji i da zato se najveća partija uplašila i to je veliki problem.
Dobro, uplašili smo se. Kako da se ne uplašimo kada vas vidimo da dolazite ovde na podiju. Vas 30 navalilo na podijum, poneli krpe, ne znam o čemu se radi. Šta drugo da radimo nego da se uplašimo?
Ja nisam mislio da odgovaram. Vi ste, gospodine Bulatoviću, bar slušali, bili u sali najveći deo dana, video sam, i danas i juče. Kaže čovek da idemo na izbore. Ja ne mislim da je vreme za izbore. Imamo mnogo važnog posla, ali, pravo da vam kažem, kada vidim ovakvu situaciju, dok nas ne obore ovako moćni i veliki, možda bolje što pre mi da idemo. Možda bolje što pre malo podignemo cenzus i što pre da idemo, pa da nas pobede da ne pređemo taj veliki cenzus.
Nego, ko Boga vas molim, taj međunarodni ugled, da nam pomognete oko tog međunarodnog ugleda u jednoj nebitnoj Italiji. Nećemo za Italiju, dakle, da vas angažujemo. Shvatili smo da je ona nebitna, ali nam sada recite u kojim to bitnim zemljama ćete mnogo da nam pomognete na ugledu? Hvala vam najlepše.

Najpre oko priče oko dvojnog državljanstva. Ja sam suprotno dopisima koje dobijamo iz MUP-a i BIA, neko ko je tražio dodatno obrazloženje zašto su oni protiv da imamo ljude sa više državljanstava, da ne objašnjavam sada. Postoje izuzetci i teška su pravila, itd.
Nije problem u tome. Problem je u tome kada vam neko drži patriotske pridike i objašnjava vam kako Ana Brnabić ima dvojno državljanstvo, a nema, kako ima hrvatski pasoš, a nema, jer to objavljuje Milovan Brkić i ostali lažovi, a onda prenose takvi ljudi poput prethodnih govornika.
Onda se ustanovi da to državljanstvo neke od zemalja čije planove odbijaju i čiju politiku preziru imaju upravo njihovi koalicioni partneri. Samo je to problem, ništa drugo. Problem je licemerje i laž. Ništa više od toga.
Kao što ste videli, ponovo nismo čuli izvinjenje premijerki Brnabić zbog laži koje su ovde protiv nje iznošene, pošto je valjda sve dozvoljeno da se protiv Ane iznese. Može se sve, a njima ne sme da se odgovori. Onda smo čuli ključni argument, molim vas da čujete, kaže - ti si zloupotrebio institucije, pozvao si da pitaš za neko dete u vrtiću u Pećincima.
Sada da vas podsetim, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, o tom detetu i o toj priči govorilo se na prethodnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije ovde u septembru. Tada su mi rekli ovde – Vučiću, pogledajte šta rade vaši lokalni šerifi, vidite možete li to da promenite ili ne. Ja sam otišao i pozvao i proverio i rekao ne sme ni jedno dete, nikada ne sme da se ponovi ono što se zbivalo posle 5. oktobra, kada su šišali žensku decu političkih protivnika. Rekao sam - to je sramota, rešite problem. I problem je rešen.
Ja sam kriv zato što sam slušao njih u Narodnoj skupštini i njihove zahteve i zato što sam hteo da pomognem nekom detetu ili ne znam čemu ili ne znam šta se sve tu zbivalo. I za to sam kriv. Da li ste videli kakav sam diktator i autokrata što sam hteo detetu da pomognem? I to je bio osnov za repliku? Zbog toga ste tražili? Koja je to zemlja gde nam podižete međunarodni ugled? Ni jednu ne navedoste. Nema ni jedne zemlje. Podigli ste nam samo u Prištini, ali za nas to nije zemlja, nije država. Samo ste nam tamo podigli ugled kod Albanaca koji mrze Srbe i Srbiju. Samo tamo i nigde više. Sebi, ne meni, ne nama i to ste sa uspehom uradili. Tamo ste vrlo popularni.
Kažete, ja ćutim i izbegavam. Ne. Ja imam obavezu kao neko ko pregovara da se ne ponašam neodgovorno i da mi ne proširujete vi svakog bogovetnog dana, tobož crvene linije, pa da niko s nama neće ni da razgovara, ni da pregovara ni o čemu, pošto ste mi juče, ponoviću, 50 puta rekli – ne smeš Vučiću da kažeš za UN, ne smeš Vučiću da kažeš za priznanje Kosova, jer samo su UN suština. Kako sam to izgovorio, više nisu UN suština, sada su druge međunarodne organizacije. Znate ko nas je spasao, ko nas je sačuvao da ne uđe u UNESKO? To što sam rešio sa ličnim razgovorom za Abe Šinzom, sa Mađarima, i uspeli da imamo dva glasa više, a ne vi i ne neko drugi. Lično, predsednik Srbije.
Ja samo jedan detalj nisam rekao, a ne bi bilo fer, pošto je gospodin Braunović govorio, Igore ja ne mogu da se saglasim sa vama da Albanci jedva čekaju povratak Srbije i svih njenih institucija u Prištinu, Peć, Prizren itd, jer ja ne mogu sebe da lažem da je tako.
Da li je tu Igor? Nema veze. Ništa ružno neću da kažem, ništa loše. Naprotiv, mislim da je njihova ostrašćenost na najvišem nivou. Nikada nisu bili tako ostrašćeni, nikada. Plašim se dokle to može da nas dovede. Zato je važno da razgovaramo, zato je važno da pregovaramo, a ne da se busamo u junačka prsa. Zato je važno da razgovaramo i pregovaramo, zato što se plašim, ne samo da ne žele nas, već da ne žele ni one, kada kažem nas, mislim i iz drugih delova Srbije, ne žele ni one iz onog dela Srbije koji su uvek živeli na Kosovu i Metohiji. Jedini im je cilj da ih proteraju sa Kosova i Metohije.
Toliko su podigli atmosferu mržnje prema srpskom narodu da oni u nebesa podižu one koji pucaju u dečaka od 11 godina. Dakle, oni ne kažu – izvinite, odgovaraće istog sekunda. Kada kažu - odgovaraće, dobije najbolje njihove advokate. Svi su plaćeni. Pucao si u dečaka, magarče jedan, u dečaka, u dete od 11 godina si pucao samo zato što je nosio Badnjak, i dobio punu podršku njihove kvazi-države i dobio punu podršku gotovo kompletnog naroda za to što je učinio. Samo da pogledate kakva je to hajka na tu decu koja su tobož nešto pevali i izazivali ga, pa su nešto dobacili pa ga izazivali. To su naši problemi sa kojima se suočavamo i zato moramo da govorimo narodu istinu, ali sam shvatio da ste došli da demantujete partijske vesti. Dobro ste ih demantovali, čestitam na tome.
Oko Kosova i Metohije smo čuli da ćete da nam podignete međunarodni ugled, samo još nismo saznali u kojoj zemlji. Saznaćemo na nekoj od sledećih sednica. Hvala vam što ste mi omogućili da ukažem na to kakvu politiku stvarno vodite, a ja nemam problem sa tim da kažem da smo se mi vašeg anti-državnog projekta, te velike koalicije i široke veoma uplašili. Jesmo, jer juče smo videli kako za kratko vreme možete da srozate i razorite Srbiju i videla je cela Srbija.
Tako uplašeni, verujte mi, ujedinićemo se i razumemo pred kojom smo opasnošću i razumemo šta sve Srbiji može da se desi ukoliko bi takva opasnost pobedila. Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)

Prvo, nekoliko stvari trebalo je da pažljivije slušate šta govori gospodin Kamberi, a ne da dobacujete na svaku reč, zato što biste razumeli šta je politika Aljbina Kurtija, jer ono što on govori to je politika Aljbina Kurtija, ne nekog drugog. On je njegov megafon.
Šta su bile važne stvari i važne poruke gospodina Kamberija? To je ono što slušamo stalno i to je pokušaj rušenja svega i ne sagledavanja realnosti.
Gospodin Kamberi je u pravu da mi Srbi neretko ne razumemo realnost. Saglasan. Jednako koliko mi Srbi to ne razumemo, vi Albanci takođe ne razumete.
Tako gospodin Kamberi kad govori o realnosti iz prošlosti uvek će da pominje porodicu Bogojevci, s pravom, ali nikada neće da pomene porodicu Šutaković, ubijenu. Teško mu je da kaže bilo koju reč o porodici Šutaković. To su otac Nedeljko, majka Darinka i troje dece, Aleksandar, Đorđe i Radoman, oteti 12. juna 1999. godine. Ne interesuje ih taj deo realnosti, kao što nas ne interesuje da slušamo o stradanju nekih drugih naroda, na žalost.
Dobro ste primetili da se zalažem za mir i ne interesuje me da li vi verujete meni ili ne, pošto vi verujete Aljbinu Kurtiju, a onaj ko veruje Aljbinu Kurtiju taj ne veruje u istinu.
Nisam ja rekao da bi on bio danas u zatvoru, ja sam samo rekao da ga je pustio neko drugi iz zatvora 2001. godine, a da za to nije ima pravnog osnova, ovi koji mi drže pridike i predavanja o patriotizmu. Pa ga je pustio zbog toga, kako njihov šef glavni ovde kaže, kaže – pustili smo Aljbina Kurtija, ove silovatelje, braću Mazreku i još 1.800 terorista, pustili smo ih da bismo otoplili odnose sa zapadom. Nije bio neki pritisak, već da bismo otoplili odnose sa zapadom.
Dakle, da ja želim kompromis i želim razgovor i želim pregovore. Smatram da je to lekovito, da je to važno za bolje odnose između Srba i Albanaca, ali ovaj trik koji izvodite da izjednačite prava Srba na Kosovu sa pravima Albanaca u centralnoj Srbiji, to je toliko loš trik i to ne može da se poredi i ne liči. Niti su to dve države, kako vi tumačite, niti imaju isti državno-pravni status, dakle, niti imaju istu poziciju u pregovaračkom procesu, odnosno jedna uopšte ne postoji u pregovaračkom procesu, a što vaš šef, neformalni…
Da se razumemo, pošto, kao što znate, ja politiku znam, ja znam svakog od vas albanskih predstavnik za koga radite i sa kim radite, veoma precizno i znate da to znam najbolje u Srbiji. Što bi ovi ljudi bili dužni, to za njih nije posebno da znaju, ali ja znam. To je moj posao.
Imam ja tu još nešto. Kad već govorite o tome i kad biste voleli, i pričate o toj ugroženosti i svemu, a od koga da spasete vaš narod? Od genocidaša, kako kažete?
Samo da znate, narodni poslanici, mi smo genocidaši, samo što vam to nije rekao ovde, jer ovde govori za ambasade strane, a kad se makne od ambasada stranih, onda nas Srbe naziva genocidašima. Znam ja kome se vi obraćate. Zato ste i nervozni, zato i dobacujete.
Kako ja to vama nisam dobacio ništa? Ni reč vam nisam rekao.
(Šaip Kamberi: Vaši ljudi su dobacivali.)
Zato vi ne možete da se smirite, zato što znate da odlično znam šta radite. E kod mene ti trikovi ne prolaze. Kod mene te trokiš klikeri i fore ne prolaze, još od sedme, osme godine. Slušam ja tog Kurtija već dve godine, pa mu nešto ne prolazi i ne ide.
Ali nije samo to što ste nas nazvali genocidašima, već ste ovu državu od koje dobijate hleb, ovu državu koja vam je izgradila i porodilišta, ovu državu koja vam je izgradila i puteve i prugu, nazvali fašističkom državom. Što to kažete u narodnom domu, parlamentu, da ljudi čuju, da ne zna to samo Vučić, da ne prati samo Vučić šta radite i šta govorite. Da znaju ljudi.
Ta fašistička država genocidaša, od nje tražite svaki dan da pomažete u investicijama i u svemu drugom. I od te fašističke države genocidaša tražite da se ponaša drugačije. Pa kako fašisti i genocidaši da se ponašaju drugačije? Ili to malo ono kada se osilite pa pomislite da su vam mišići veći i jači i da možete da radite sve što su vam radili i posle 2000. godine itd.
Nisam znao da vam je Kosovo matična država, iz vašeg ugla. Samo da razumete, imaju oni velike podele. Za jedne je Albanija, za druge je Kosovo, u zavisnosti od toga ko kojem subaši odgovara, odnosno koji da koji dinar više.
Ne brinite, brinućemo. Obećao sam da ćemo da brinemo i verujem da ćemo dodatno da rešimo problem Bujanovca sa investicijama. Veoma je važno. Verujem da ćemo i pored ove pruge koju gradimo, za koju mislim da je od velikog značaja i za Albance i za Srbe do Preševa, sa EU je gradimo. Dakle brza pruga do Niša, zatim 120 kilometara na sat do granice sa Severnom Makedonijom. Mnogo će da znači za vas Albance, a vi me pozovite, pošto ste u tako dobrim odnosima, kao i mi ovde i ovi stručnjaci što su juče pokazali svima vama da se radujete našoj neslozi i izlasku na podijum i napadima na sve nas.
Da ne brinete, nisu oni bolji od takvih. Oni nisu mogli ni da izaberu Kamberija za predsednika nacionalnog saveta, pobiše se, oči iskopaše jedni drugima. Tako da vidi se da živimo na istom prostoru.
(Šaip Kamberi: Isključen mikrofon.)
Ja to i kažem, ne moraš da dobacuješ. Nemoj da dobacuješ. Vaš pelcer je prešao na nas. Vaš pelcer je prešao na ove patriote ovde, sa „j“. Sve to kako ide sa vama, tako to ide među njima. Jel ste i vi na podijum izlazili neki kada su vas sprečavali da izaberete predsednika nacionalnog saveta? Sve isto. Znači, ugledali ste se na njih. Zahvaljujem se. Samo da te snove puste o izjednačavanju pozicije prekinete da sanjate.
To vam kažem, kao što vidite, bez ijedne teške, loše reči, potpuno miran vam to govorim, baš kao što sam saopštavao vašem lideru, bezbroj puta to isto, baš kao što sam to saopštavao Evropljanima koji su tu bili prisutni, tako da vam to samo kažem, nemojte, zato što je loše kada neki ovde govore Srbima da sanjaju snove koji su nerealni. Zato vas ja molim samo da ne činite to sa Albancima. Samo vas molim da ne činite to sa Albancima i da vi njima saopštite šta je realnost, a ne da maštaju o nečemu što ne mogu da dobiju i što nikada neće da dobiju i nikakvih iluzija po tom pitanju nemojte da imate.
Moja vrata uvek su otvorena za svaku vrstu razgovora sa Albancima, vi ste naši građani, građani Republike Srbije, imate mnogo prava, nema napada na vašu decu kada slavite Bajram ili idete u bilo koju crkvu. Nema napada na vašu decu gde dođu dvojica pa napadnu noževima, izbodu u rame čoveka, tu i tu, nema ih mesecima i godinama. Ponosan sam na to što tamo gde mi imamo vlast, ponašamo se i odnosimo se mnogo drugačije prema vama nego tamo gde vaš mentor i lider ima vlast, kako se odnosite prema srpskom narodu. Ugledajte se ne samo na ove od juče, već na našu državnu vlast. Hvala vam najlepše.
(Šaip Kamberi: Replika.)

Samo dve reči. Reviziju istorije pokušali ste da pravite i u Briselu, kada ste postali iskusniji tim, kada ste počeli da pričate i o Toplici i o toponimima u Toplici. Znate, učestvovao sam u svim razgovorima, znam sve naše zablude, ali dobro poznajem i vas Albance, nažalost ne znam vaš jezik. Učim mnogo jezika. Nažalost, time se ne ponosim, voleo bih da znam, voleo bih da sam obrazovaniji, možda ću i da naučim. Ovde imam i na albanskom, ali imam i prevod, pošto kažete da niste govorili o onome o čemu sam ja govorio.
Citiraću vas – Šaip Kamberi zatražio je od zvaničnih državnih organa republike Kosova i Albanije da budu više prisutni u toj albanskoj zemlji koja je pod okupacijom genocidaša. Kamberi je još jednom napomenuo da je Srbija fašistička država i da je Albancima tu ugrožen čak i biološki opstanak. Kamberi je podsetio na genocidno delovanje državnih organa Srbije, te nabrojao niz primera koji na to ukazuju. Stoga je, kako kaže, nužno potrebno jače povezivanje dveju albanskih država sa Dolinom.
Nemam problem da svako ima pravo da izgovori šta želi. Za ovo vaš mentor, ne za ovo, nego za to kada mu neko kaže istinu šta se dogodilo u Račku, kao što je to rekao Ivan Todosijević, taj momak dobije, roditelj, dobije dve godine robije. Ponosan sam na zemlju, ponosan na zemlju u kojoj ovakve gadosti o toj istoj zemlji koja vas hlebom hrani možete da izgovarate bez kazne. To znači da smo demokratska zemlja, da smo ozbiljna zemlja, ali da vam kažem, vi ovim niste ništa uradili. Samo vas upozoravam i molim da ne pomislite da vam je vreme da činite onakve stvari kakve ste radili iza 2000. godine. Molim vas, samo vas molim.
A ovo, pričajte šta hoćete, Srbija je demokratska zemlja, to će da istrpi. Ne sanjajte snove koji bi bili opasni, uvek za nas opasni, ali mi verujte, nisu dobri ni za vas. To je moja molba za vas i molim vas da moju molbu prihvatite. Molim vas da je razumete i molim vas da je prihvatite, najsrdačnije. Hvala vam najlepše.

Veoma poštujem našeg akademika Matiju Bećkovića i verujem da nije mislio na vreme kada su prodavani naši organi i tokom pogroma 2004. godine, kada su prodavani naši organi, kada smo bez ikakvog zakonskog osnova, zarad otopljavanja odnosa sa tim iz magareće klupe puštali one koji su silovali Srpkinje, pričam o braći Mazreku, i takođe verujem i siguran sam da nije mislio na ono vreme kada smo ćutali trgujući ne znam čime i ne znam sve sa kim, a Kosovo proglasilo svoju nezavisnost. Tako da sam uveren da nije mislio na to vreme. Ne znam tačno na koje je, ali ja uvek te reči imam u vidu i vodim računa o interesima Srbije.
Zbog toga nije bilo potrebe, bilo je dovoljno ovo da kažete, razumem ja šta hoćete da mi poručite, ne morate da donosite one krpe, peškire, transparente i sve ostale uvrede. Možete da uvredite i na ovakav način i nije nikakav problem, dobićete pristojan odgovor. Živela Srbija.

Zahvaljujem se i na najpristojniji mogući način ću da odgovorim na sve ovo o čemu ste pričali.
Drago mi je da ste pročitali ono što smo mi napisali. Da, to je suština. Da, to jeste naš problem. Da, o tome govorimo sve vreme. Da, baš to, samo što mi znamo šta su ingerencije, znamo šta su principi, samo što oni to neće da poštuju. I, šta sad? Da ukinemo zemlju? Da je zaključamo? Šta da uradimo? Pa, razgovaramo i borimo se, to je ono što možemo.
Kažete, da li je istina da je KSB na severu? Nije KSB na severu, oni se igraju sa tim. Da vam ja objasnim, znam to malo bolje šta je to što oni rade. Pošalju oni i KSB ali u uniformama ROSU, uđu jedanput sa dva džipa KSB da bi se uslikali, da bi poslali selfi i na Fejsbuk okačili da su ušli na sever pet minuta i onda se vrate nazad. Eto, to je politika njihova, neodgovorna, besmislena, ali čuvaju se zbog NATO, a i zbog nas naravno i ne ulaze sa kosovskim snagama bezbednosti na sever. Oni su koristili jedan trik od početka, iako je bilo jasno na šta se odnosio sporazum Tači – Rasmusen i vodili su specijalne jedinice kojima su maltretirali naše ljude, progonili porodice, hapsili i to je ono što su radili sve vreme.
Podsetiću vas na čuveni slučaj „voz“ i sve njihove laži. Tada su doveli na Jarinje, prvi put, do administrativnog prelaza 17 borbenih vozila. Mislim, 17 borbenih vozila nije nikakva ozbiljna sila, ali je to sila za one koji nemaju ništa i nepotrebna demonstracija sile i dovukli su ih na Jarinje objašnjavajući da su strašno ugroženi zato što je voz na kojem su naslikani srpski manastiri, na kojem piše Srbija, zamislite, krenuo negde gde nije Srbija, kako oni kažu. Onda je ceo svet nas oglasio krivim i rekao da je to velika provokacija što zamislite imamo naslikane manastire u vozu. Dve godine nisam mogao nigde da pođem, a da ne dobijem to ključno pitanje.
Ako mi postavljate to pitanje, da li su takvi prema nama? Ne, mnogo su gori, jer ja prećutim i ne kažem vam šta sve čujem i na šta sve moram da odgovorim. Pored toga svega, ja vam kažem, da pa, šta? Mi moramo da razgovaramo, da pregovaramo, da idemo ka kompromisu da nam se ne bi ponovo dogodilo da nam neko izbode dete i da to dete posle toga umre. Mi moramo da radimo na svemu da bismo sačuvali mir.
Kažete, niste vi protiv jedinstva, ali eto nećete baš da glasate. A da vam ja sada kažem, da nešto naučite od veterana u politici, samo u politici. Kada bi me pozivali, vaši stranački prijatelji kada su bili na vlasti, uglavnom su mene pozivali, da ja onda prenosim, nekada da razgovaram sa Vojislavom, nekada kasnije sa Tomislavom, kad god je bila bilo koja rezolucija, deklaracija, budalaste koje su uglavnom bile deklarativne forme, nikada ništa nisu posebno značile, neke bile i dobre, nije ni važno, nijedna ne postoji da za nju nismo glasali iako nije u pisanju bilo koja od tih opštih pravnih akata nismo učestvovali. Za svaku smo glasali i nismo brinuli za to šta će da nam kažu i kako će da nam kažu neki u nekoj opoziciji, na nekoj vlasti, neki u medijima ili bilo gde.
A, šta se vama dogodilo? Ni za jedan izveštaj ne glasate, ni za jedan opšti akt ne glasate, ni za šta ne glasate. Zato što vam je tema Vučić i krpe sa uvredama na moj račun i ništa više, zato što vas baš briga za sve drugo, vi sami znate kakvu ste glupost napravili juče.
Nadam se da znate da je glupost, jer bi bilo katastrofalno za sve nas, da to ne znate i da ne razumete kakvu ste nesreću juče Srbiji doneli. Posebno u Prištini, i kakvo sladostrašće ste im doneli, da niko ne razume zašto.
Rekli ste mi da dodam još jednu rečenicu da sačuvamo i teritoriju da ne brinem samo o ljudima nego da sačuvamo i teritoriju. Ja vam to ponovim 50 puta evo, 51 put, „da sačuvamo i teritoriju Kosova i Metohije unutar Srbije“, „da sačuvamo i teritoriju Kosova i Metohije“.
Jel hoćete sada da glasate za Izveštaj? Pa, nećete naravno, jer mogu ovde ne znam koga, i šta da rodim, i ne znam koga, i šta da izgovorim, i ne znam šta da napravim? Salto ovde dvostruki, tulip da napravim, bez klizaljki nećete da glasate zato što je problem u Vučiću, jer mora da se glasa protiv Vučića, a baš vas briga za Kosovo. Šta god da kažem.
Kažite mi šta hoćete još da kažem, da za nešto glasate? Iako ne glasate, za to što ja govorim, nego glasate za taj Izveštaj koji ste sami čitali, i lepo ste ga pročitali.
A, za šta u tom Izveštaju ne glasate? Ne glasate zato što mrzim Vučića super, mrzite Vučića glasajte nešto, nisam ni ja voleo sve ove vaše na vlasti, nijednog od njih, i svaki put sam glasao.
Ja sam glasao svaki put, to je odnos prema državi, to je odnos prema Kosovu i Metohiji, to je odnos prema Srbiji, odgovoran odnos.
(Aplauz.)

Hoću narodu da kažem, samo da ljudi čuju, kada ste nas pozivali 2005, 2006, 2007. godine, da glasamo za svakojaka čuda, nikada vam nismo rekli što ste ćutali, na Pogrom 2004. godine, kada su nam uništili 35 crkava i manastira, niste u pravu ste, niste.
Izdali ste jedno saopštenje, to je bila sva akcija koju ste preduzeli, od čega je našem narodu bilo mnogo bolje.
Ne znam šta mi odmahujete glavom, sad kao nisi u pravu, pa jesam, u pravu sam, svi to znaju, nije neka tajna.
Čak i kad ste išli na pregovore u Beč i Jovanović i Jakšić, prepametni da nam drže pridike i sa Tačijem i Čekuom, i kada ste na crvenom tepihu dočekivali Havijera Solanu i zajedno sa njim radili i uspeli da razbijete Saveznu Republiku Jugoslaviju, i posle svega toga, nismo o tome govorili, već smo glasali za rezolucije koje ste sami sastavljali i nismo se dogovarali sa vama oko teksta rezolucije, već ste ih sami sastavljali i glasali za svaku.
Zato što smo želeli da iz parlamenta Srbije uvek izađe jedinstvena i jasna poruka, a to je da je Srbija jedinstvena kada govorimo o KiM, to ste vi srušili poslednjih godina svi zajedno, jer je postalo zabranjeno da po bilo kom pitanju, po tome da kažemo da je ovo voda, da napišem da je ovo voda, e Vučiću, nisi rekao da je ta voda u čaši, Vučić kaže – voda je u čaši, voda je u čaši, e al nisi rekao da ima i tacna ispod, ima i tacna ispod. E al nije dovoljno, nisi rekao ko je napravio ovu klupu, e to je ono što radite sve vreme, to je ono što bukvalno radite sve vreme, baš to radite.
Sada kada vas pitam – šta ne valja u tom izveštaju, ne znate da mi kažete, ne zna niko da mi kaže.
Ali, da dođemo oko toga šta treba negde da piše i kako da piše, ali kako da sednemo sa nekim i o čemu da razgovaramo, kada oni unapred kažu mora da piše ovo, mora da piše ono. Neće niko da se dogovara ni sa kim.
Ovde imate poslaničke grupe sa dva različita stava, suprostavljena stava. Pa koga ljudi da poslušamo, šta da poslušamo, šta da uradimo.
Samo mi kažite šta više da uradimo, ovaj jedan kaže – ne sme da se skrene sa evropskog puta i da se razmišlja drugačije, ako to uradiš, izdao si Srbiju.
Ovaj drugi kaže – ako slušaš evropljane, opet si izdajnik, dobro razumeo sam, izdajnik sam, pošto je to jedna lepa i mila reč i niste me uvredili kada ste juče držali one krpe na kojima piše – izdajnik, nemam nikakav problem, shvatio je narod, niste me uvredili.
Ali, da vas podsetim, kada već govorite da ovo nikada niste radili, u ovoj Narodnoj Skupštini, ovo je meni četvrti put, poslanik DSS, mi je rekao, tvoj brat je kupio, kako se zove ona kafana, tvoj brat je preuzeo „Franš“, he, he, Vučiću, ceo grad priča, bio valjda kod frizerke, pa mu frizerka ispričala, a ona čitala u Tabloidu kod Milovana Brkića.
Šta vas briga, ne govorite o porodicama, šta vas briga što je laž, koga briga. Ma nije taj, nego onaj drugi, ma nije ni tog, a nije nijednog, ma šta nas briga.
Jeste li čuli šta se danas desilo? Pošto mi je onaj drugi poslanik iz vaše poslaničke grupe govorio o sinu, a danas ovaj okrivljeni saradnik kaže, ne znam da li ste primetili, pa se pitajte kao roditelj, kako mi je kada to moram da čitam, dok ovde sve vas slušam i nijednog sekunda ne napustim salu, i odgovaram na sve i trudim sekoncentrisano i smisleno, da saznam da je čovek rekao kako su mom sinu i medija i drugih, pokušali da nameste da je Vukićević Lazar, kao nije ga ubio Velja Belivuk i oni,
nego je to ubijanje zbog svađe sa mojim sinom. To čovek danas ispriča, da bi moj sin bio ubijen. I to su gutali ovi vaši nerežimski mediji, praveći mi od dece i porodice kriminalce. I vi pričate o tome, slušam ceo dan, niko vam nikada porodicu nije pomenuo, nikome od vas, ne nego samo iz vaše stranke, izvinite. Ne znam mu prezime, kako se zvao, dugo je bio poslanik, na slovo „L“ je, nisam vas razumeo, ne, Lapčević ili tako nekako.
Vidite da sam se setio. Te trikove ostavite za nekog drugog, jer Petar Petković i kada je bio kod vas nije to radio i nije nikakav problem u tome. Problem je u tome što se to radi na takav način da sve što sebi oprostite drugome niste ni pola u stanju da oprostite. Nije to mnogo važno.
Da se vratimo na ovo oko jedinstva. Hajde vi za to jedinstvo. Samo vi lepo glasajte, ja ću da vam kažem, nema te ruke koja može da vas natera da glasate. Nema. Ne zato što imate principe, ne zato što imate politiku, već baš zato što nikakvu politiku i nikakve principe nemate, e baš zato nikada nećete da glasate i nema tog akta za koji ćete da glasate. Ne postoji ni jedan akt za koji ćete vi da glasate. Da napišemo Srbija živi i ne sme da nestane, nećete da glasate, a što si baš to napisao, a što nisi dodao još nešto, a što nisi ne znam šta napravio.
(Gorica Gajić: Hajde da razgovaramo.)
Da razgovaramo, je li? Pa, evo, razgovaram dva dana, pa ste umesto razgovora prvo doneli krpe sa uvredama, pa ste posle uvreda što vam nije bilo dovoljno, došli ovde na podijum, valjda da mi bolje objasnite i bliže objasnite kako mislite da to jedinstvo postižemo.
Nama je važno da ljudi u Srbiji razumeju. Bilo bi nam važno da ste glasali.
Pošto sam znao da nećete, nisam imao iluzija nikakvih. Srbija će da preživi to, sačuvaćemo mi jedinstvo naroda. Živeće Srbija. Hvala vam.

Ponoviću nešto što sam rekao juče. Rekao je Vladika Irinej – jedanaestu godinu kako slušam da je Vučić nešto izdao. Prve godine su mi rekli: „izdao je i tek se sprema da izda“, druge godine su rekli to isto, treće, četvrte, pete, svake do jedanaeste. Vaš prethodnik je malopre rekao – trajaće pregovori tri, šest meseci, godinu, godinu i po, Bog zna koliko. Pa, kako sam ja to opet izdao, ako se ne zna koliko će pregovori još da traju? Čemu pregovori ako sam već izdao? Što ste mi donosili te sramne krpe ovde i pisali takve gadosti, ako se i dalje uzdate ili hoćete sa pogrešnog puta da me preobratite? Ne možete izdajnika da preobratite. Ne ide. Samo nije trebalo da obmanjujete narod. Nije trebalo da pokušate da steknete male političke pojene tako što ćete časne ljude da nazivate izdajnicima, zaboravljajući na sopstvenu odgovornost i na sve to što ste radili.
Kažete – rekao sam implicitno priznanje. To sam rekao ovde. Ni jedno slovo nisam krio od vas. Nikada vam ni jedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaram i hoću da čujem koje argumentacije. Moje pitanje na to – šta onda? Da, i? Tako ponekad razgovaram sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može, previše je. E, meni se baš jede. Da. I?
Nikada vam nijedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, da sluša jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaramo i hoću da čujem koja je argumentacija.
Moje pitanje na to je - i šta onda, da i? Tako ponekad razgovaram i sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može previše. Evo, meni se baš jede i – da, i?
Kažete da kupujemo vreme? Pa, vi mi ne date da kupim vreme čak i da hoću. Ja ne mislim da je kupovina vremena rešenje. Mislim da nam nije potreba zamrznuti konflikt, ali vi ne date ni da kupim vreme. Vi ne date ništa. Vi ne date priliku Srbiji da se izvuče ispod tog kamena i da ne bude pritisnuta tim kamenom. Ne date.
Što ste pravili ovo juče? Zbog čega? Da bi vas slavio Kurti i Plenković i Osmica u Sarajevu? Pa, samo ste to uradili. Pogledajte im sve naslovne strane. Pogledajte sve šta su objavili. Tamo ste slavljeni.
Niste baš slavljeni u Kosovskoj Mitrovici, ni kod svojih članova pošto su vas svi napustili.
(Gorica Gajić: Nisu, samo jedan.)
Samo predsednik pokrajinskog odbora, je li?
U pravu ste, samo predsednik pokrajinskog odbora, pošto je bio zadovoljan vašim mudrim ponašanjem.
Samo vi meni dobacujte.
Srećan sam ja ako vi mislite da je to bilo uspešno i ako je to tako, ako mislite da je uspešno, samo nastavite tako.
Mene niste pomerili sa stolice. Nisam čak ni ustao.
(Zoran Sandić: Zašto je to bitno?)
Ni jednu vam ružnu reč nisam izgovorio, ama baš ništa, osim što sam to okarakterisao kao divljačko ponašanje, što je bio minimum onoga što ste zaslužili za ponašanje koje ste ovde predstavili.
Dakle, ako vi mislite da je to dobro, ja vam čestitam i molim vas da nastavite sa takvim ponašanjem, pa da vidite koliko će drugih da vas napusti u narednom periodu, ali bolje je za vas, pošto sam ja predsednik Srbije i već sam odneo suviše pobeda na političkoj sceni Srbije da bi mi bila potrebna još neka tog tipa, ja vas lepo molim razmislite koliko je to loše bilo za Srbiju i nemojte to u buduće da radite i sledeći put razmislite, lepo vas molim, da glasate za nešto što je od nacionalnog značaja, jer ljudi u Srbiji će to znati da cene, kao što su ljudi u Srbiji znali da cene kada smo mi glasali za predloge vlasti koji nisu morali čak ni da nam se dopadnu. Mi bi izašli i rekli bismo - imamo deset primedbi, deset primedbi, ali ćemo glasati za uprkos tim primedbama. Jel tako bilo, Marko? Svaki put smo tako glasali. Svaki put smo se tako ponašali i tako se ponašaju odgovorni ljudi, pa smo i mogli da dođemo na vlast zato što su ljudi razumeli da tako odgovorni ljudi neće da uruše zemlju. Samo vas molim da o tome povedete računa.
Inače, ja sam vam čak rekao nešto i više od onoga što ste vi rekli. Ja se plašim da neće njih da zadovolji sve ono za šta biste vi mene optuživali da sam izdajnik, a ne bih bio. Njih će da zadovolji samo jedna stvar. To su UN. To je ono što sam vam te večeri rekao da me je zabrinulo. Sve ovo drugo me nije zabrinulo. To je ono što me je zabrinulo.
I, šta sad? Šta da radimo? Da se obesimo o ove plafonjere, lustere, šta, ili da nastavimo da razgovaramo i da se borimo? Da nastavimo da razgovaramo i da se borimo. Oni kažu – ako ne prihvataš da razgovaraš i ako ne prihvataš koncept, nema razgovora više. I, šta bi svaki odgovoran čovek uradio? Ono što sam ja uradio, pri čemu sam se borio snažno, žestoko.
Vidite i vi sami da vam nije lako kada imate mene kao političkog protivnika. Verujte mi da sam deset puta žešći i snažniji kada se borim za državu, kada se borim za interese naše zemlje i zato nikome od njih nije ni lepo kada dolaze sa mnom da razgovaraju. Nije ni meni, da vam pošteno kažem, kad sa njima razgovaram. Šta sad? Moram da razgovaram, moraju oni da razgovaraju sa mnom i to je ono što moramo da uradimo.
Dakle, od razgovora ne možemo da pobegnemo. Kada ste u ratu sa nekim, morate da razgovarate. Nisam hteo da odgovaram.
Imamo mnogo poginulih boraca. Imamo mnogo... Pa, imamo, da. Da ih ne bismo imali u buduće, moramo da razgovaramo, a moramo da pokažemo poštovanje, pa bih mogao da pitam zašto nismo imali ranije Bulevar Heroja sa Košara, pa bih pitao ranije zašto nismo imali spomenike Herojima sa Košara, pa bih pitao zašto nemamo ulicu Jasenovačku dok se ja nisam setio da je predložim? Sedamdeset godina je trebalo da dobijemo Ulicu jasenovačkih žrtava u Beogradu, pa smo se setili svih mogućih - zadarskih, šibeničkih, ne znam ni ja kojih sve.
Niste vi, nego neki drugi me napadaju za spomenik Stefanu Nemanji. Veličanstven spomenik rodonačelniku srpske rane srednjevekovne države. Ne valja ni to? Šta vam valja svima?
Ja sam uvek spreman, kad god ste vi spremni da razgovarate na ozbiljan način. Kad god ste spremni da razgovarate o tome šta zajedno možemo da donesemo a da to ima smisla, da nas ne isključuje iz međunarodne zajednice, da nas ne isključuje iz razgovora, da nas ne obeležava kao evropsku pariju, da ne izolujemo zemlju, ali istovremeno da ne pogazimo vitalne nacionalne interese. Ja sam spreman i stojim vam na raspolaganju i nisam jedanput razgovarao sa vašim predstavnicima i vašim predsednikom i sa svima drugima. Zato sam se iznenadio juče onakvoj agresiji pošto ste mi drugačije u lice govorili, a onda se ispostavi da sam ja najgori izdajnik, najgori zlikovac i zločinac i nije mi teško da ponovim, niste morali te krpe da donosite ako se vi time ponosite. Ja ću da vam ponovim to 500 puta, kao i kada mi viču – Vučiću, pederu, pa sad – joj, Vučić će to da sakrije. Smanjuje reglere, da se ne čuje. Ma, neću ništa da smanjujem, ja ću to da ponavljam.
Da li vam je to argument? Slučajno nisam, a da jesam da li je to argument da me sklonite i isključite iz nečega, kao što ste to pokušali sa Anom Brnabić, koja se za Srbiju bori mnogo više nego 90%. Ajde, neću ni da govorim.
Da li je bilo teško da kažete izvinite za one laži Ani Brnabić juče, za to da ima dupli pasoš, da ima hrvatski pasoš? Da li je bilo teško da kažete jedno malo izvinite za takvu notornu laž koju ste čitali u tabloidu Milovana Brkića, pošto se tamo informišete?
Niko nije rekao ni to izvinite i sada me ubeđujete da ste spremni da razgovarate o nekakvoj platformi koju ćemo jedinstveno da usvajamo, a teško vam je da kažete izvinite za tu stravičnu laž?
(Zoran Sandić dobacuje sa mesta.)
Ne, nego vaši partneri koalicioni. Izvinjavam se.
U pravu ste. A što biste se izvinjavali, jer nas niste ni vređali ova dva dana. Sve je bilo super. Ovde na podijumu ste došli karaoke da igrate i pevate. Nije imalo nikakvog smisla sa napadima itd.
Hvala.
(Zoran Sandić: Replika.)

Lepo to zvuči, Sandiću, samo niste do kraja rekli istinu. Znate zašto je rekao to Kamberi? Reći ću vam ja. Pa, zato što Kurti ne želi unapred da formira Zajednicu srpskih opština, već hoće da nas vara.
Polako, ima izmena u planu. On bi hteo da Zajednica srpskih opština bude formirana kada ga mi pustimo u UN, a sada stvari stoje drugačije. Zato bi Kamberi da nam pomogne.
Dakle, samo što čuli ste vi to od mene i juče, to sam rekao i sa ove govornice ovde, ali pravili ste se da ne čujete. I da vam kažem, ja razumem, održao sam bezbroj verovatno lošijih patriotskih govora od ovog vašeg, nekada i patetičnijih. Ali da vam kažem, ja neću da se vraćamo, hoću da slavimo naše junake iz 1914. i 1941. godine. Ali ja neću zemlju da vraćam u 20. vek i u 19. vek. Hoću da zemlja ide ka 22. veku. Neću da razmišljam o ratovima. Hoću da probam da ih izbegnem. Hoću da probam, da ne mislim na to. Nije pitanje mog ličnog junačenja. Pitanje je čuvanja države.
A već sam vam rekao, videćemo kada dođe trenutak kako će ko da se ponaša, zato što ja znam da će taj trenutak da dođe i doći će brže nego što vi mislite i nisam slučajno ja bio zabrinut. Zato što ja znam o čemu govorim.
Malopre nisam hteo ni da vam kažem, pomešali ste ZSO i ovaj plan i šta je Kurti oko čega rekao. Nije ni bitno i komplikovano je. To i onako da se ne naljutite, znamo Marko, Petar i ja i nekoliko ljudi iz Kancelarije. To je nemoguće baviti se svim tim. To je hiljade sporazuma, aneksa, čuda, svega živog. Niko živ to ne može da pohvata. Vi to sve imate transparentno. Odete na sajt i sve imate. To niko nije pročitao u Srbiji. To niko nikada neće pročitati u Srbiji. To je toliko obimno. To je toliko teško. To je toliko problematično, da ne kažete da neko nešto krije. Ne, imate sve objavljeno. Sve stoji na sajtu. Jel nam sve stoji na sajtu? Sve, svaki dokument.
Samo da vam kažem, nije to tako jednostavno i nećete vi i kada ja budem to uradio, naći ćete drugi razlog da ne podržite, jer danas ne glasamo za taj plan i ne prihvatamo ništa. Danas glasamo samo za Izveštaj. A u Izveštaju piše da su upucali malog Stefana Jovanovića na Badnji dan. Pišu sve te činjenice koje ste izvukli o kojima govorite. Niste ih vi sačinili, niste vi to prebrojali, niste vi vodili evidenciju. Mi smo to radili. Naš je to posao. Državni je posao. Mi to radimo. Super je što ste pročitali.
Pošto ste nam odali priznanje da je dobro sačinjen Izveštaj, glasajte za Izveštaj. Nemojte da mi kažete - glasaću sledeći put kada budem nečim zadovoljan. Ni jednom nisam bio zadovoljan vašim rezolucijama i deklaracijama i svaki put sam glasao. Svaki put sam glasao i to pošto su nam uništili 35 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i opet sam glasao, i opet sam glasao i opet bih glasao. Da sam u opoziciji, da hoću da se bavim politikom, da sam u opoziciji opet bih glasao, ne bih dozvolio da u Prištini seire i u svim drugim mestima gde ne vole Srbiju, nikada to ne bih dozvolio. E, u tome je razlika i ponosan sam na to što je u tome razlika. Ne znači to da sam ja bolji čovek od vas ili da ste vi lošiji od mene. Ne. Verovatno ste ili sigurno, pošto sam ja zlikovac, peder, ludak, izdajnik i sve drugo, sigurno ste i bolji čovek. Ne možete dobrom čoveku sve te divne atribute da pripišete i stavite uz ime. Dakle, ne vi ste mi samo izdajnik stavili. Niste ovo drugo. Ovo su drugo ovi drugi. Tako da nije problem.
U svakom slučaju, ja ne mislim ništa loše o vama, samo vas molim da razmislite o državi. Nažalost državu nema ko da brani. Svaki štrajk u državi koji god da se desi, svi podržavaju štrajk. A, onda se pitaju – pa što nema para za mene? Pa, nema, jer si podržao neki prethodni štrajk. I sada će da dođu iz recimo, „Namenske“ u Kragujevcu da štrajkuju. Svakoga dana 696 ljudi nije na poslu od 2.130 ljudi. A, 434 čoveka imaju jednu do tri godine do penzije.
Možete da mislite kakve uspehe mi možemo da napravimo, ali Vučić je kriv zato što isplaćuje plate i onima koji imaju lažna bolovanja, a ima ih ne 40.000 već koliko hoćete ih ima, jer tako u „Slobodi“ čačanskoj imamo 396, tako u Lučanima imamo 328 svakoga dana, ne u Lučanima je bolje.
U „Krušiku“ je tako. U „Krušiku“ 400 i tako svaki dan, ali plata nemoj slučajno da mi kasni jedan dan, a ja ću da odem u Nemačku dva meseca da zaradim malo para, a država će u međuvremenu da mi isplaćuje platu, da mi teku doprinosi i sve drugo, a onda ću da dođem da štrajkujem negde i svi će da me podrže jer štrajkujem protiv Vučića.
Kad Vučić ne da pare – što Vučiću ne daš pare? A ako da pare – e sad daj meni te pare. Ima li neko ko će da brine o državi? Ima li neko ko će da se zapita šta država može da uradi, da to nije ćup iz kojeg samo tražiš i tražiš i tražiš. Reši državo, pobedi NATO. Reši državo, pobedi ovo, daj državo ovo, daj državo ono. Ma dosta više.
Dajte vi nešto državi. Daj da neko da nešto državi, a ne samo da se od države uzima.

Poštujem svakoga i svakome sam odgovarao na pristojan način. Ni sam čim se nisam saglasio što je govorila gospođa Tepić, što je govorio gospodin Stefanović ili gospodin Ristić i članovi njihove poslaničke grupe, ali smo imali civilizovan ton.
Ja sam se vama, osim jedne reči i bez obzira na sve ono što ste vi radili, obraćao sve vreme veoma pristojno i civilizovano. Vi ste bili ti koji ste, nažalost, pravili nešto mnogo gore od cirkusa ovde. Vi ste bili ti koji ste najteže uvrede iznosili, u koje sami ne verujete, ali vam je dobro došlo da možete sebe da pohvalite i da se predstavite kao nekakve patriote, rodoljube, pošto valjda drugi nisu, jer vi imate pravo da se pozivate na stavove srpske crkve.
Samo da vas obavestim, ja sam razgovarao sa arhijerejima i patrijarhom kada su to saopštenje inače izdali, ja sam pričao sa njima, pet minuta posle toga su oni izdali saopštenje. Kakve to veze sa vama ima? Vidite, nikad se nisam time hvalio, jer je to njihov stav, ne moj. Oni su mene pitali o čemu se radi, ja im objasnio o čemu se radi, oni izašli sa saopštenjem svojim, bez mog mešanja. Kakve to veze ima s vama? Oni nisu govorili ni o kakvom planu, oni su govorili o tom saopštenju da niko neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Ja sam vam ovde deset puta to rekao. Deset puta vam rekao i za Ujedinjene nacije, nije vam bilo dovoljno.
Hoćete da dođete kod mene, da li u ponedeljak, nedelju ili u utorak, svakako da.
Pokazaću vam i nešto što je trebalo da tražite, a niko se nije setio i ako sam vam to rekao, pokazaću vam da pročitate detaljno i temeljno više stranica ozbiljnog teksta, našeg „non-pejper“, da vidite šta je to država Srbija odgovorila.
Pričate mi o pismima. Pa, ja biram trenutak kada pišem pisma i kada s kime razgovaram, zato što ja imam odnose sa tim ljudima. Niko Si Đinpinga nije toliko puta video na razglednici, koliko sam ga ja puta video uživo i koliko sam sa njim telefonom razgovarao. Sa Vladimirom Putinom 20 puta uživo. Sada ćete da mi objašnjavate kada treba da ih zovem i šta treba da im kažem. Da, sada sam pisao neka druga pisma, predstavnicima, premijerima i predstavnicima zemalja nepriznavača u EU. Kao što vidite, Kurtija je zabolelo i njegov šesti uslov je upravo taj da Vučić povuče svoja pisma. Vidite koliko su moja pisma bila dobra i koliko vrede moja pisma kada je njemu jedan od šest uslova za ZSO da Vučić povuče svoja pisma. Obična pisma. Zato što su poslata u pravo vreme i na pravu adresu, nego to, mi podržavamo srpsku crkvu, a ovi su protiv.
Ma nemojte, šta treba da se dodvoravam našoj crkvi svakog dana? Da govorim o tome ko je šta obnovio od Smokovića, Drakulića do Banjske ili da idem u Rmanj, Čipuljić, Moj Do, koju god hoćete crkve u Srbiji, više ne mogu da zapamtim, do Deževe, Svetog Save, i gde nisu državne pare, već i sve što sam sa svojim prijateljima da prikupim pa pomagao. Ne, ništa ne razumem, šta je sporno, šta je smisao svega? Samo ste na tome insistirali. Niste samo na tome insistirali.
Kažete, zamrznuti konflikt. Nije dobar zamrznuti konflikt. Kada je Đinđić predlagao podelu, pre toga Ćosić, nije valjalo. Kada sam ja rekao neka vrsta razgraničenja, biće spasonosna za sve, ne valja izdajniče. Dobro, shvatio sam poruku. Ne valja. Šta sada hoćete od mene? Da se zalažem da stoji zamrznuti konflikt još 300 godina da to moja i vaša deca rešavaju. Izvinite, što mislim drugačije od vas. Izvinite što ne mislim da je zamrznut konflikt rešenje. Vi mi ne date da sačuvam ni zamrznut konflikt, zato što bi ste da izbacite Srbe iz svega i da nas stavite pred svršen čin. Ne date nam šansu za bilo šta.
I, dalje ne mogu da razumem zašto ste juče ono radili, ne možete ni vi. Bukvalno ne mogu da razumem, ne morate meni da govorite šta misle jedni, drugi ili treći koji dolaze sa ovakvim ili onakvim papirima, toliko iskustva imam da ne moram ni da vidim, a znam šta je tačno to što donose i šta je to što rade. Stvarno mislite, verujete da sam glup posle svega ovoga, ili da nisam dovoljno uporan ili marljiv, gde sam izdržao i danas 10 sati da sedim ovde i da se ne pomerim sa stolice i da svakome od vas koncentrisano odgovorim i da čini mi se, ni jednu grešku ne napravim. Mislite da je to lako. Znate kakve radne navike morate da imate da sedite i da se ne pomerite 10 sati i da odgovarate. Mislite da oni mogu.
Da li mislite da može tako nešto da prođe, a da ne znam o čemu se radi? Mislite li da nisam dobro izračunato? Šah kad igrate nije potez unapred, ako malo bolje igrate ako hoćete da igrate sa onima koji igraju ispred prodavnice morate tri do četiri poteza, ako hoćete ozbiljnije sedam poteza unapred sve kombinacije da izračunate. Ja ne mogu, nekad sam mogao pet ili šest, sad ne mogu. Samo hoću da vam kažem, ali i dalje mogu dosta.
Ljudi, nije pitanje to, nisam želeo da vam odgovaram, pošto ste unapred rekli da ću da izvrćem kao što vi kažete, zato neću ni da vam odgovaram, unapred ste znali da ću nešto da izvrćem, tako da neću ni da vam odgovaram, da vam pokažem da ste opet izmislili i ništa više.
Šta da radim, ali mi je drago da ste priznali da buja gradnja i u sprskim sredinama na Kosovu i Metohiji kao i u Beogradu. Tačno je, 19 zgrada gradimo na Kosovu i Metohiji, što je veoma važno, u Mitrovici samo, tako da taj urbani centar, najveća urbana sredina sprska na Kosovu i Metohiji i dalje napreduje. Zato je najveća borba oko Kosovske Mitrovice. Ne biste verovali devet kvadratnih kilometara, pošto znam, kada se o tome razgovaralo, imate 560 kvadratnih kilometara u opštini Leposavić, više im je stalo do devet kvadratnih kilometara u Kosovskoj Mitrovici, nego do pola Srbije. Ne znam šta se zbiva i zbog čega toliko žele da imaju pod svojom kontrolom Kosovsku Mitrovicu, ali da znate da je to tačno. Slučajno znam čak i ovakve podatke, pošto znam koliko im je bilo važno samo da pod svoju kontrolu stave severnu Mitrovicu. Dakle, naše je da tu gradimo, da tu radimo.
Dakle, u ponedeljak ćete, ako hoćete povedete partnere. Hoće-hoće, neće- neće, upoznaćete ih sa svim tim. Daću vam i neke druge podatke, ukoliko ne budete želeli sa tim da izlazite u javnost. Dakle, ja nemam, sve što sam mogao da kažem i pokažem narodu, pokazao sam od tačka sporazuma do brige zbog onoga što nam sledi.
Rekli ste malopre - i tako Vučić kaže da vam verujem na reč i biće sve u redu. Citirao sam vas. Ne, ja nijednog sekunda nisam rekao da će sve biti u redu. Nijednog sekunda nikome to u ovoj sali nisam rekao, naprotiv, rekao sam da je pred nama teško vreme i rekao sam da će biti mnogo teže nego što nam izgleda i nego što mislimo. O tome ću da govorim nešto na kraju kada svi završe, šta je to što vidim, šta je to što mi se čini da će morati da se dogodi. Što me još više plaši, govorim o geopolitičkoj situaciji i o situaciji u Ukrajini.
U svakom slučaju, naše je da se borimo. Moja vrata su za vas otvorena. Vrata kako su stavili zastavu Vučiću šiptare. Vrata lažnog sina Fahrija Muslija. Vrata izdajnika, kako ste vi napisali, diktatora, tiranina i svega ostalog, za vas su uvek otvorena i uvek je spreman da čuje sve vaše primedbe, sve vaše savete i da vam ukaže na to šta se zaista dešava i šta je to što mislim da možemo da uradimo, a šta je to što mislim da sebi ne smemo da dopustimo. A izostanak iz razgovora je nešto što Srbija ne može, nema pravo i ne sme da dopusti. Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)

Poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim, nikada u životu dinar u familiji Klinton nisam dao niti bilo ko od nas. Pokažite mi to, pokažite mi to, nemojte da se smejete, to ste slagali kao što ste slagali za Anu Brnabić za dvojno državljanstvo.
Nikada u životu dinara nisam dao, a ne dva miliona nečega, kako vas nije stid da takve stvari lažete? Gde ste to pročitali u Alan Fordu ili kod Milovana Brkića? Sram vas bilo kakve laži izgovarate ovde.
I sad želim da, jel mogu da vas zamolim samo? Umem sam da odgovorim. Kako vas nije stid, čekali ste poslednji trenutak umesto da kažete o Kosovu i Metohiji, tu brutalnu laž koju ste izgovorili, kako vas nije stid i sramota?
Kako vas nije stid i sramota? Kako vas nije stid i sramota? Šta još treba da čujem ovde?
Umesto da kažete šta je to rešenje ili šta znate o Kosovu, iznosite najbrutalnija laži o ljudima?
Pokažite mi, jedan mi papir, jedan dokaz, ma nemojte papir, bilo šta mi pokažite za jedan dinar, ne za dva miliona, bilo kome od Klintonovih? Sram vas bilo! Ali, to je vaša politika …jel mogu da vas zamolim da me pustite da govorim? Ako mogu da vas zamolim.
Jel se bar malo stidite kad ste juče lagali za Anu Brnabić čekao sam da kažete – izvinite što sam slagala, pa da li ste se pitali da li ste toj ženi nešto ugrozili?
Kako vas nije stid da lažete da je predsednik države dao dva miliona evra Hilari Klinton? Znam da je to za vas sitno, pokrali biste vi mnogo više, znam vas ja, zato i niste kod nas u stranci. Znam ja vas dobro. Kako vas nije stid? Šta je još to što ćete da izmislite? Šta je još to što ćete da slažete?
Jel to ta politika o kojoj mi pričate nije se čulo na televiziji? Ne sme da se čuje, mediji su veliki, mediji ovakvi, onakvi. Evo vas pred svim medijima. Kako vas nije stid da lažete? Hajde pokažite, dokažite to, zapamtite narode rekla je, ovaj lažni patriota da sam dao dva miliona evra Hilari Klinton za kampanju.
Dolara? Još gore. Mnogo gore. Znam ja da nisam budala, ali vi razmišljate ne brinite, to nekog da prevarite da mislite u rubljama, uvek o dolarima razmišljate. Sitne su rublje za vas.
Dakle, pošto je rekla dva miliona nečega, ja sad tražim dokaz da pokaže bilo kakav, da nađe bilo koga, bilo šta da zove Hilari Klinton, Bila Klintona, bilo koga da zove, da nam to pokaže.
A znate koga će za svedoka da dovede? Milovana Brkića i još jednog brata lažova. E, to vam je njihova politika. E to je taj patriotizam.
Dakle, ne postoji stvar koju nisam, ne postoji jedna rečenica, a da nije bila laž koju ste izgovorili u prethodna dva dana. Svi vi iz tog antidržavnog bloka koji se nazivate veliko-državnim blokom i nije vas stid da tako obmanjujete javnost i sve vam je laž. Sve vam je na lažima zasnovano.
Srećom, pa sam došao ovde, pa ste izgubili živce te više Kosovo i ne pominjete, već je samo Aleksandar Vučić. E tako, kao što sam dao dva miliona nečega Hilari Klinton, e tako sam i izdajnik, e tako sam i peder, tako sam i zlikovac, tako sam i ovakav, tako sam i onakav.
Ja sve sam to isto tako, iz istih tih priča. A znate zašto sam takav? Zato što mene tom lažnom retorikom i glumom mene da prevarite ne možete, kod mene trikovi ne prolaze.
I zato što sam dovoljno sposoban da kažete hvalim se radnim navikama, da! Više sam proveo danas ovde nego cela vaša poslanička grupa zajedno! Da!
Vi toga treba da se stidite, a ne ja da se ponosim! I to govori kome je stalo do Kosova i Metohije.
Dva miliona dolara? Ja se pitam zašto meni ljudi negde govore nešto o Klintonu, ja nemam pojma o čemu ljudi pričaju, a to vi lažete sve vreme po svim mrežama. Čuj dva miliona dolara dao Hilari Klinton? I tako ta matrica laži, tako ta matrica laži funkcioniše.
Izmislimo, ponovimo hiljadu puta i što je najgore i počnemo sami da verujemo u sopstvene laži. I kad mi onda kažete – a što lažete?
Onda, uh, šta li nam se desilo? Kako je moguće da je to netačna informacija? Jel vi ljudi razumete? Ne da nemam veze sa ženom, ne znam šta bih vam rekao, u životu primio je da li Dačić ili ja ne mogu da se setim. Dačić je bio predsednik Vlade kada je dolazila sa ne znam kim, imala je u Palati susret. Nisam je video više nikad u životu.
Ali, to vam je, ljudi kada se sve zasniva na prevari, neistinama i ni na čemu više. Time ćete da branite Kosovo i Metohiju. Da li je to od veza između narodnog ugleda koji imate? Za ambasadora u Vašingtonu Milovan Brkića da vam potvrdi vest o plaćanju kampanje Hilari Klinton? Da li je to taj međunarodni ugled? Tako biste Srbiji pomogli mnogo.
Teško Srbiji kad je takvi vode, i kada bi je takvi vodili, i kada bi imali šansu da je vode. Ono juče je bio vaš vrhunac, performans ovde, karaoke ovde, da nešto vičete, krpe iznosite, sa uvredama i to je to.
Ova dva miliona, ja vas molim da mi u ponedeljak, kad god dođete, u utorak do mene samo da mi donesete, da mi pokažete ta, da mi ponesete i dokažete ta dva miliona, čega bilo, priznanicu.
E, on je stručnjak za priznanice. Uzme pare, priznanicu nikada ne da. Meni ne treba čak ni priznanica, bilo šta. Zna čovek, iskusan je, iz vaše partije. E, teško Srbiji.

Ne brinite, neću da govorim o dopisima za hidroelektrane. Ne znam šta je u Surdulici, da budem sasvim iskren. Ne mogu svaki detalj da znam. Moj koalicioni partner…
U pravu ste, samo nemojte da dobacujete, jer sam vas pažljivo slušao kao i sve druge.
Dobro je da ljudi vide da i kada su za nešto krivi, pod znacima navoda ili stvarno i moji koalicioni partneri, opet sam ja kriv, što je dobro. Neko mora da bude kriv da se ne bi drugi svađali udari na Vučića. I to je u redu. Prihvatam. Ja sam kriv. Ne znam o čemu je reč, ali ja sam kriv.
Hajde da se vratimo na ovo drugo što ima veze sa temom, nije baš tema, ali ima veze. Nisam vlasnik ni „Pinka“, ni „Hepija“. Što se tiče programa, posebno jedne od te dve ili ako hoćete „Hepija“ nisam siguran šta bih vam rekao, a da bude lepše od onoga što biste vi mislili. Ne znam kakve to veze ima sa mnom pošto su to televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju u vreme vaših koalicionih partnera. One su im dale nacionalnu frekvenciju. Od tada imaju nacionalnu frekvenciju, tada su bili verovatno dobri, a sada ne valjaju. To što ja nisam saglasan sa tim mnogo više nisam saglasan sa onim što radi RTS koji mi je objasnio sinoć da su ovde bili neki incidenti, karaoke, pa se nije slagala melodija sa tekstom i otprilike je to bio problem u Skupštini. Pa, šta? Da li je to razlog da ne dam izjavu kada me pitaju ili da ne znam kako se ponašam prema njima. Dakle to smo razjasnili.
Sada da dođemo na suštinu vaše priče. Ja sam jedan od inicijatora Otvorenog Balkana zato što smatram da moramo sa Albancima da živimo u miru i zato što smatram, odnosno činjenica je da su druga najveća nacija na Zapadnom Balkanu posle Srba, a biće kakvi su trendovi u narednih sto godina prva ili druga, i mi ćemo biti prva ili druga.
Dakle, mi moramo jedni sa drugima da živimo i jedni pored drugih, kako god hoćete i moramo da se trudimo da te odnose popravljamo.
Ja sam slučajno našao predsednika Vlade Albanije i on je našao mene da posle 70 godina imamo prvi susret za koji su me svi kritikovali i napadali i govorili da stvaram veliku Albaniju, kao i kad pravim auto-put kroz Toplicu, da je to auto-put za veliku Albaniju.
Tako da su to stvari koje sam uradio i koje ću nastaviti da radim. Mi smo kritikovali odlazak u Peć zbog nečeg drugog, a to je zastava Kosova, jer ja znam ko je to organizovao i zašto je to organizovao. Ko zna kako će vreme da dođe, ali nije ni važno, ali nemojte samo da zaboravljamo šta je bio stvarni razlog.
Albance nazivamo kako se nazivaju Albanci i kako traže od nas da ih nazivamo. Nemojte meni da spočitavate ono što ja ne radim. Sa druge strane, imam bezbroj ljudi Albanaca, bezbroj. Preterao sam. Desetine ljudi Albanaca sa Kosova sa kojima razgovaram i o politici i koji su vrhunski intelektualci, neću njih da dovodim u neugodnu poziciju, sa kojima razgovaram o svim našim razlikama i o svemu drugom, što ne znači da ću ikada da zaboravim da štitim srpske nacionalne interese, ali ja smatram da Otvoreni Balkan slobodan protok ljudi, kapitala i usluga jeste budućnost i mnogo više strasti imam za Otvorenim Balkanom i regionalnom saradnjom nego čak za Evropskom unijom za koju smatram da nam je neophodno da budemo na putu, uprkos svim političkim problemima, pritiscima, licemerju njihovom i svemu ostalom.
Dakle, moj posao je da računam šta je dobro za Srbiju, a ne da se rukovodim emocijama. Kada bih se rukovodio emocijama sve bih izbacio iz kancelarije posle tri minuta. Pošto to ne mogu da radim, i ne mogu da budem bahat i arogantan prema onima od kojih u dobroj meri zavisimo, onda moram da uzmem računaljku da izračunam i da radim ono što je najbolje za srpski narod i za građane Srbije u celini.
Zato nemojte da se sekirate. Nastavićemo da brinemo i o njima i o vama i biće sve u redu.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika!)

Iznenadićete se kada budem objasnio šta su rekli. Rekao je da su moji tabloidi objavili da sam spasao svet od trećeg svetskog rata. Čuli ste to? Dakle, rekao je – vaši tabloidi objavljuju da ste spasili svet od trećeg svetskog rata.
Želim građanima Srbije da kažem koji je to moj tabloid – „Džeruzalem post“ iz Izraela. Postao sam vlasnik i „Džeruzalem posta“. Čestitam vam na tome i hvala vam na tome.
Nemojte da se smejete, jer to je objavio „Džeruzalem post“, a onda su domaći mediji preneli ono što je objavio „Džeruzalem post“ u jednoj hipotetičnoj priči u kojoj je izvučen naslov takav, a oni su govorili o onome šta je Srbija preduzela, a da nije preduzela da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata.
Umesto da kažete hvala što su Jevreji napravili tako dobru priču o vašoj zemlji, vi govorite da je „Džeruzalem post“ moj tabloid. E tako vam je svaka reč istinita.
Kažete – eto tamo eksproprijacija, ali baš me briga što Albanci provode eksproprijaciju na severu Kosova, jer, kaže, Luki provodi eksproprijaciju u Šimanovcima. Jeste, ima neki čovek kojem je nadimak Luki i najviše je eksproprijaciju provodio da li znate kad? Kad je bio član Demokratske stranke, ne samo u njihovo vreme, već kada je bio član Demokratske stranke i vodio njihov odbor. Taj čovek je u međuvremenu napredovao. Shvatio je da mu ne treba toliko eksproprijacije i svega drugog, pa se učlanio verovatno i u Srpsku naprednu stranku, ali sada nema te eksproprijacije kakve je bilo u njihovo vreme i kada je bio njihov član.
Vidite, kažu da od 2000. do 2012. godine nisu imali poluge. Šta god da ste imali, šta god da niste imali, šta god da smo govorili, uvek smo glasali za svaki akt koji biste predložili u Narodnoj skupštini, a ticao se Kosova i Metohije, svaki, ali ne vredi, vas mržnja izjeda i svih šest minuta i 30 sekundi, koliko vam je ostalo, potrošili ste na to – mržnja prema Aleksandru Vučiću, jer ja sam vam kao crvena marama i uživam u tome, da vam pravo kažem, jer ništa drugo ne vidite, sem mene. Ne možete prst pred nosom da vidite. Šumu od drveta ne vidite. Ništa ne možete da vidite i zato ćete da gubite sve moguće izbore. Gubili ste ih i gubićete ih.
Kaže – ja bih da se predstavim kao „Žena u crnom“. Ne daj Bože. Ne želim da budem deo „Žena u crnom“ i ni sa čim što oni rade nisam saglasan i nikakav sličan zaokret, okret, preokret mi ne pada na pamet da radim u svom životu.
Pričate o tome - pa dobro, nije važno da li si imao pušku ili si imao kišobran. Pa što pričate da sam imao pušku? I na jednom mestu su mi našli sliku sa kišobranom, a na drugu sa stativom od kamere i oba ispadoše jedno snajper, jedno puška. Pa, što onda lažete? Smeta vam to kad ja imam kišobran ili imam stativ od kamere, a ne smeta vam kad okrećete vola nedaleko odatle. Vo je dobar, ali kišobran ne valja, sve vam je dozvoljeno, a nekima drugima ništa nije dozvoljeno.
Pošto čitam dve stvari na koje želim da kažem. Kaže – Vučić se uspaničio zbog rejtinga. Ti ljudi nikako ne mogu da nauče jednu stvar. Radio sam sve stvari koje ne donose rejting jer ljudi na kraju to prepoznaju. Nikada se ne rukovodite istraživanjem, već koristite to šta ljudi misle da bi ste mogli da uradite nešto drugo i da ih uverite u ispravnost nečeg drugog, a ne da podilazite istraživanju. Zato što podilazite istraživanjima, zato ste tako neuspešni, a moj posao i sve vreme sam radio suprotno i zato sam uvek bio toliko ispred vas. Ako ste zabrinuti za rejting vaš, da vas obavestim - sa razlogom. Nastavite da budete zabrinuti, ne želim da vam pomognem.
Što se tiče, ako ste već tražili informaciju, pa da je dobijete, što se tiče mog rejtinga takođe bi trebalo da budete zabrinuti i opet nemam ništa protiv toga.
Još dve stvari, da ne bude ne odgovoreno pošto vidim da nije slušao danas, kaže – Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum, kao Aleksandar Vučić, kao pripadnik političke organizacije, tada bio sam protiv Kumanovskog sporazuma javno i na sednici Narodne skupštine. Javno, baš vaša partija je nedvosmisleno podržala Kumanovski sporazum, javno, podržala Kumanovski sporazum.
Dakle, vi mene optužujete za ono što ste vi uradili kao ovo za dva miliona dolara, evra Hilari Klinton. Izmislite nešto, sami sebe slažete, počnete da verujete u sopstvene laži i šta vas briga i teraj dokle hoćeš i dokle možeš.
Nisam vas razumeo ono oko Olivera Ivanovića, pošto valjda mislite – joj, kad mu to kažem. Možda je preterano da kažem da je bio moj prijatelj, možda i nije. Svoje dete sam slao kod njega u zatvor. Jeste li možda vi išli? Jeste nekada pomogli tu porodicu? Jeste nekad nešto učinili? Šta pričate gluposti? Jeste nešto hteli da mi kažete tim povodom? Hajde kažite nadležnim organima pošto vidim da imate saznanja neka i sve vam se zasniva na onako brutalnim, idiotskim lažima Milovana Brkića i to je vaš nivo. Sav rad, sva politika vam se na tome zasniva laž do laži.
Hvala vam što ste me pozvali da dođem u ovaj visoki dom da čujem sve te bljuvotine i izmišljotine i da mogu narodu da pokažem čime se bavite, šta radite i koliko izmišljate i ništa više od toga i baš vam hvala na tome.
Ima jedna stvar o kojoj ipak ne treba da brinete što se tiče ovih rejtinga istraživanja, budućnost vam je sigurna, ne brinite.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)