Potemkinova sela. Prvo, Potemkin je potcenjen u istoriji. Potemkin je mnoge stvari uradio za razliku od vaše vlasti koja nije uradila ništa, osim loših stvari. Nije Potemkin bio tako negativna ličnost u istoriji, kao što vi hoćete da predstavite, pošto i o tome ponešto znamo, naprotiv.
Što se tiče toga ko kome ide na mitinge, a gde ste to našli da govorite? Pa, vi ne možete da skupite 70 ljudi iz cele Srbije, gde god da ih vodite uvek ista lica, potpuno isti ljudi i vi meni to govorite koji skupim 130 hiljada ljudi na mitingu. O čemu vi govorite? Ja idem u svako selo gde me dočeka 10 ljudi, 15, 20, 50, 100, idem u sela gde me dočekaju ljudi koji drugačije misle. Ovde postoje ljudi koji znaju politiku, pa nek vas to nauče, nek vam to objasne.
Ja idem u sela, probijao sam se da bih došao tamo u Nedeljice, neka vam kažu ljudi to pošteno, ako hoće, da bi se obratio svima koji drugačije misle. Ja nemam problem sa tim. Ja sam predsednik svima i pred svima ću da govorim.
Gospodine Kovačeviću, vi hoćete da bijete. Kažete - ja ću da bijem. Evo, gospodine Kovačeviću, jeste ovo vi, jel to vi kažete - ja ću da bijem? Ponavljate tri puta i treba da bijem. Ovaj hoće dete da mi ubije u šahtu, vi hoćete da bijete. Šta još hoćete? I onda govorite o finoći, kulturi, o aristokratskim metodama, ne o aristokratskoj, kako reče malopre, aristokratskoj strukturi ili kako već, a vi sve plemstvo, englesko. Da vam ne pričam šta je na to svojevremeno Baja Pašić rekao baš u Narodnoj skupštini kada su ga prekidali i govorili šta nikada engleski lordovi ne bi rekli, e taman toliko koliko ste vi lordovi tamo, taman smo i mi tolike aristokrate.
Dakle, meni je bilo drago da čujem vaš izvanredan ponovljeni govor, bar taj deo, a što se tiče lokalnih kabadahija, pa jeste li ih pogledali oko sebe, jeste ih pogledali oko sebe? Bili predsednici opština, uništili sve u tim opštinama, najgore kabadahije u tim opštinama. Za narod nikada nisu imali vremena ni pet minuta, za sebe jesu, za narod nikada, ali ja sam saglasan sa vama i iskoristiću to što ste vi rekli da kažem da tačno ima mnogo lokalnih kabadahija, ima ih mnogo i na drugim mestima u državi, i to su stvari koje nikada ne možete do kraja da izmenite, nikada ne možete do kraja da promenite, ali koliko bude moguće pokušaćemo da to menjamo u narednom periodu.
Mislim da smo mnogo promenili u odnosu na prethodne periode i zato se vidi razlika u rezultatu. Za samo 10 godina mi smo došli do novih 30 milijardi ukupne vrednosti koju Srbija stvara, što su stvarale prethodne generacije u 60 godina. Samo u tome se vidi razlika između nas i onoga što ste vi radili i ostavljali.
Ja sam kao mladić, mislim da se Vesić toga seća, u to vreme nisam bio u politici, ali sam bio na vašoj strani oko nečega što se pojavilo, što je bio kao veliki skandal oko predstave o Svetom Savi, kada su vas Šešelj i drugi napadali, nisam bio u politici, ali sam bio na vašoj strani i branio vaše, može da se seti na fakultetu, nisam bio javna ličnost, ali mi ne smeta da vam to danas kažem i ne prebacujem vam ništa, a što prebacujete takve stavove nekom drugom danas.
Što se Kosova i Metohije tiče da vas uverim, apsolutno saglasan sa jednom vašom rečenicom u kojoj govorite o tom teretu koji će biti neravnomerno raspoređen. Uvek sam spreman da analiziramo rezultate, a tačno je biće neravnomerno raspoređen.
Daću sve od sebe i učiniti sve i sasvim sigurno za vreme mog predsedničkog mandata Kosovo neće nezavisno, a onda ćemo da izmerimo rezultate vaših mandata i mog mandata i uveren sam da će biti neravnomerno raspoređena ta krivica, mnogo veća na vašoj nego na mojoj strani. Hvala vam najlepše.

Znate, samo ću jednu stvar i oduzeću manje od ta dva minuta i 40 sekundi. Ja sam shvatio da je vama u stvari najveći problem to što ja govorim. Vi ste u stvari očekivali da ja ovde dođem na javno streljanje, da imate pravo da radite šta hoćete, ali da ja nemam pravo da govorim.
(Siniša Kovačević: To govorite sedmi put.)
Želim narodu da ukažem na jednu činjenicu. Drago mi je da ste još jedanput pokazali koliku nervozu imate i koliko se sekirate zbog onoga što govorim, ali moraju građani Srbije da znaju jednu reč, koju je važno da čuju, a to je istina. znate li šta je istina? Da ovaj Poslovnik po kojem ja imam pravo da govorim i da odgovaram nisam doneo ja i nisu doneli ovi ljudi, nego vi. Vi ste to pravilo doneli. Vama smetaju vaša pravila, ne moja.
Vi kritikujete ono što ste vi uradili. Sve vreme kritikujete sebe optužujući nas i ne možete da se upristojite. I sve vreme vam ponavljam, po ko zna koji put, nikome od vas nisam dobacio, nisam kritikovao autocitate, naprotiv, pohvalio sam. Ja sam se prisetio toga, znam da sam to čuo i znam da ste to već govorili.
Kritikovao bih danas vaš nastup kao licemeran zbog toga što ste vi napisali najskaradniju dramu o Svetom Savi, o čoveku koji je osnivač i Srpske crkve i svega drugog, ali tada sam branio vaše pravo na umetnički prikaz, na umetničko predstavljanje, iako sam bio običan mlad čovek i ništa više.
Što se izdaje tiče i Potemkinovih sela i onih oko vas, povedite računa o političkoj stranci u kojoj ste danas, a ne brinite o državi Srbiji. Verujte, ona je u mnogo boljim rukama nego što je vaša politička stranka.
(Miroslav Aleksić: Replika, javljam se za reč.)

Znate, ovo je 12 put tačno, pošto mi pomažu ljudi naravno, da su rekli kako ne želim da čujem dva minuta nečija. Izračunajte koliko puta po dva minuta da sam ih sve čuo i koliko puta po dva minuta ništa nisu rekli, osim što su gledali mene da uvrede.
Ima 31 godinu radnog staža, ali moram da vam kažem – ni u jednoj godini radnog staža nisam kao i pljačkao kao neki u lokalnim samoupravama u našoj zemlji.
Drugo, jednu obmanu koju sve vreme provodite, a mogu da prihvatim deo krivice da je trebalo manje da govorim o tome ovde, to je tačno, ne danas, trebalo je inače manje da govorimo, ali svejedno ne bismo promenili suštinu ono što je bilo loše u tome.
Tačno je i to da će konačno biti doneto u Savetu bezbednosti što se podrazumeva i što nije bila posebna odluka tog suda, već se to podrazumevalo i ranije jer imamo Rezoluciju 1244, koja može da bude derogirana samo istim pravnim aktom nekom sledećom rezolucijom i to nije bilo kakvo dostignuće akta ili pismena koje je uputila država Srbija, odnosno gospodin Jeremić. Samo da ne obmanjujete narod po tom pitanju.
Ono što je loše to je upravo ona rečenica koju sam pročitao gde se govori da oni nisu postupali suprotno pravilima međunarodnog prava. To je ono što je problem, a ovo nije nikakvo dostignuće jer se to podrazumeva.
Ono što mi danas radimo i govorimo, da se vratim na temu, pošto mi niste važni vi i vaša dobacivanja, ne ljutite se, već građani Srbije, i opet ću vam reći – ne kriminalizujte Srbe sa Kosova i Metohije, jer se to vama sviđa. Oni helikoptera nisu videli koliko ste vi videli luksuznih hotela i najluksuznijih aviona u vreme i uvek najskuplje uzimali u koje ja nikada nogom nisam kročio i to kao predsednik Republike, a vi kao ministri. Nemojte samo da vam računicu izvodim, a ja predsednik Republike, a vi ministri i samo nemojte da vam tu računicu izvodim i da vam pokazujem ko je bahat i ko je arogantan.
Dakle, problem je u tome što vi ne razumete, nije to rekao Tači jedanput, nije to rekao Kurti sada na poslednjem, imate i Haradinaja koji vam je rekao – jedan od najvažnijih datuma državljanstva Kosova je 22. jul 2010. godine kada je Međunarodni sud pravde objavio presudu da je nezavisnost Kosova legitimna, pravedna i pustite sada to što on ništa ne razume i što Haradinaj i ovakav i onakav. Samo vam govorim za razliku od drugih – ne slažem se sa njim. Upravo vam objašnjavam da on ništa ne zna, ali vam govorim šta je to što on koristi. Samo vam govorim kako stvari realno stoje i šta je to i kako oni doživljavaju i što ovi iz sveta doživljavaju na isti način.
Ivica Dačić vam juče nije rekao jedan detalj, nije vam rekao jedan detalj da na tom sastanku na kom su gledali prenos iz Haga je jedan od prisutnih saopštio i rekao – dobro, ako ništa, ima jedna dobra stvar, konačno smo skinuli to sa naše grbače, samo vam taj detalja Ivica Dačić nije rekao, reći će vam danas popodne, ne brinite, reći će vam danas popodne, baš pri donošenju te presude. Toliko o vašoj brizi oko Kosova i Metohije i svega drugog.
Ja nemam problem sa tim što se vi prepoznate u tome kada neko govori neke stvari oko kojih se ja nikada ne bih prepoznao, u recimo, govoru gospodina Bakareca, a vi jeste, ali samo nemojte da mi govorite o tome da li mogu da slušam ili ne mogu da slušam, jer vas slušam već dva dana a nikako nešto da čujem. Nadam se da ću da čujem nešto oko Kosova i Metohije šta da uradimo. Nastaviću da vas slušam, jer sam uveren da je vredno da sedim i pet dana još ako je potrebno, samo da bih nešto čuo oko Kosova i Metohije što bi bilo vredno i važno i dobro da uradimo za naš narod i za našu zemlju. Hvala vam najlepše.

Čuli smo mnogo teških optužbi, doduše, za razliku od nekih prethodnika, čovek nije vikao, ali čuli smo najteže optužbe na naš račun, na račun države Srbije i pokušaću da analiziram jednu za drugom.
Kažete: „Jedinstvo u parlamentu je trebalo da se postigne“ i onda saopštavate ono što sam rekao jutros – da smo mi glasali za vaše predloge, pošto ste vi dugo vlast.
(Slaviša Ristić: Možete li malo glasnije?)
Ali nemojte da se sekirate, ovo je samo jedna važna stvar, da se pokaže da nijedan nije izdržao da ne dobaci. I slušao sam ga 21 minut, ni reč nisam rekao, iako je najteže optužbe izgovarao, pre svega na svoj račun, rekavši da je malo krao, kraduckao na glasovima, ali je to kraduckao do 55%, nije išao na 90%, ali kraduckao, ništa strašno, to onako usput.
(Radomir Lazović: Poslanik je samo rekao – možete li glasnije?)
Nisam vas razumeo šta mi dobacujete sad.

Ja sam znao, poštovani narodni poslanici, slušajući inače šta govore u javnom diskursu, znao sam da ne mogu da podnesu da dobiju odgovor. U stanju su da izgovore sve, u stanju su da izgovore da će brat i sin da mi završe u šahtu. U stanju su da izgovore da će da nas biju. U stanju su da izgovore sve to, ali kada treba da dobiju odgovor, i to samo pristojan odgovor na sve to, onda više nisu u stanju ništa da čuju, i ne žele da vas čuju, zato što nisu naučeni da dobiju odgovor. Koriste svoje medije, koriste svoje kanale da mogu da iskažu šta im je volja, a onda čak i sebe više ne slušaju. Samo sam citirao čoveka šta je sam rekao – znate, mi to kada smo bili na vlasti, pa smo to malo koristili, pa smo to nagurali, ali mi to naguramo do 55-60%. Vi stanete i ne verujete šta slušate. A kaže – gde ti do 90% naguraš?
Zamislite, ti ljudi ne razumeju da narod na Kosovu i Metohiji ima svoju pamet i svoju glavu, a da ne moraš da muljaš i da kradeš ništa, da ti ljudi sami donose odluke kako će da glasaju, bilo da imam 9%, 0,9% ili 90%. Puna su vam usta hvale, patriotizma i borbe protiv separatizma, ne prihvatate separatistički režim. Pa kako onda, gospodine Ristiću, prihvatiste 120.960 evra od prištinskog režima, koliko ste podigli u jednom danu 2013. godine? Da vam ponovim, 120.963 evra, koliko ste podigli sa svog računa iz prištinskog režima koje ste dobili.
Samo ste mislili da za to ne postoji trag, činilo vam se da ne postoji trag. Pa postoji trag, u finansijama postoji uvek trag. I napadate ove ljude za ono što ste vi uradili u hiljadama evra mnogo više. Ovo je bilo preko računa. Zato sam znao tačnu cifru. Ali znate šta je uradio? Zašto je mislio da se to ne zna? Zato što je od 2001. do
2013. godine sve vreme, naravno, bio u vlasti, nije podizao za to vreme, a onda je podigao odjedanput i misleći da to jedno podizanje neće da se vidi u sistemu, ali se videlo, naravno. Tako da, šta da vam kažem.
Ali nije fer, nemam ja ništa protiv toga, ja samo imam protiv licemerja da prebacujete drugim ljudima stvari. Imam protiv licemerja da govorite – ne znam, nisam siguran da li se to desilo, ali pitam vas, čuo sam, govorka se i piše na društvenim mrežama da su ovi ljudi podržali izgradnju baze u Zubinom Potoku. Imate li neki ozbiljniji argument, osim da vam je komšija rekao? Pa što niste pitali kuma, brata od strica, sve one koji su posmatrači na izborima, koji bi vam rekli da to nije istina? Koga ste to pitali pa ste to čuli? Od koga? Evo, ja ću da vam pokažem papir ovde, da vidite da su uputili zvaničan zahtev, slučajno ga ovde imam, izvođaču radova, kao i stanici kosovske policije, sa zahtevom da se radovi pod hitno obustave i to su uradili i gradonačelnici Leposavića za Košutovo i gradonačelnik Zubinog Potoka.
Dakle, tek toliko da vidite koliko ste nefer prema tim ljudima, jer vi ste to čuli, izvolite zahtev za pokretanje postupka radi zaštite prava privatne svojine, gradonačelnik opštine Zubin Potok Srđan Vulović, ovde prisutni, izvolite papir sa pečatom, potpisom i sa svim. Izvolite, tek toliko o vašoj istini. Tek toliko o tome sa čim ste došli pred ljude. Zato što vam se sve svelo na to. Jao, i u Vašingtonskom sporazumu Vučić je priznao Kosovo. Kako, bre? Gde to piše? Nema veze, lepo nam da tako lažemo. Ovo se sad ne odnosi na vas, to se odnosi na ove malo veće patriote od vas.
I sve vam je tako i sve je tako. I cela priča je takva. I sve se svodi na rekla-kazala, rekla mi komšinica, a ovo sam čuo kada sam šetao po pijaci. Gde to piše? Pa koga briga gde piše? A kada dođete sa tim gde nešto piše, onda – pa pusti to što piše. Hajde Vučiću, što ti govoriš?
Da se vratim na ono što je važno. Pozvali ste na jedinstvo i rekli da je važno. Pa što ne učestvujete u tom jedinstvu? Pa što ne glasate za usvajanje izveštaja koje vam ni u čemu ne pravi štetu i koje vam ni na koji način ne smeta, nikome od vas ovde? Nijednu primedbu niste dali na taj izveštaj, osim što se u jednoj rečenici kaže – državno rukovodstvo je govorilo o nečemu. Možete misliti primedbe. Zavitlavate narod.
Kažete onda – vlast je kriva. Hoćete da kažete da nismo mi zaslužni što smo u opoziciji podržavali vaše predloge koji su bili svakako ne pametniji, jer smo videli do kojih su rezultata doveli i samoproklamovanja nezavisnosti i progona i pogroma našeg naroda 2004. godine, a mi smo vas bez obzira na to podržavali jer je bilo važno da se iz ovog visokog doma, ma gde on bio smešten, izađe jedinstveno, a sada niste vi krivi, nego smo mi krivi jer vas nismo uspeli da ubedimo da glasate za jedan normalan papir. I opet mi krivi. Vi ste zaslužni što smo mi bili pristojni u opoziciji i glasali državotvorno, a mi smo krivi što vas ne možemo da ubedimo da isto tako postupite. Pa to je vaša logika. To ste nam rekli malopre. Pa kako to mislite? Pa kako to mislite?
Zašto sam govorio, kažete, o poruci ohrabrenja? Pa kakvu smo to poruku ohrabrenja poslali? Kažete – zanima vas broj ljudi danas. Ne možemo svake godine da provodimo popis, posebno što nemamo svoje organe i zahvaljujući i 1999. godini, ali i odluci koja je došla u vreme kada ste bili velika i snažna vlast, iz 2008. godine. Ali kako to, juče ste mi rekli da vas broj ne zanima, iste patriote sa kojima ste nekad bili u nekoj istoj stranci? Rekli su mi: „Što, Vučiću, pričaš o tim brojevima? Pa brojevi me ne zanimaju. Nisu važni brojevi, važna je naša ideologija. To je sveta zemlja, šta će nam brojevi?“ A sad mi kažete: „Vučiću, važni su mi brojevi“. Pa jesu li vam važni brojevi ili vam nisu važni brojevi? Jesi li muzičar ili tetki nosiš lek? Samo mi recite da znam. Da li da se bavimo brojevima ili da se ne bavimo brojevima? Šta je to što hoćete?
Nisam neko ko misli da je Briselski sporazum nešto posebno lepo, ali ja sam ponosan na njega, jer znam u kakvom trenutku je donet i znam da ćemo se držati Briselskog sporazuma baš, kao što se danas držimo Dejtona. Zato što nisam glup, da mislim da smo pet puta jači od Amerike, EU i svih ostalih zajedno, i ni jednog sekunda, niti im se dodvoravam, niti im se ulizujem i nikada neću to da činim, jer sam predsednik Srbije, moj posao je da vodim računa o interesima Srbije, ako hoćete i srpskog naroda i to radim, ali moram da vodim računa i o realnosti.
Realnost je mnogo važnija za građane Srbije, dobro bi bilo da nam objasnite kako je moguće, kada već govorite o tome i o tim ohrabrenjima, da recimo 2004. godine, kada ste vi sva vlast, prestane da radi i dobije otkaz 240 žena, u fabrici „Javor“, u Zubinom Potoku? Kako je moguće da počnete da vodite pogon „Simpa“, pa posle toga se zatvori i pogon „Simpa“, pa mi onda moramo da otvaramo „Jumko“ da zaposlimo, bar 80 žene, pa i u „Simpu“ da zapošljavamo ljude itd. Što to ne kažete narodu? Što imate tako selektivno pamćenje?
Hoćete ja da vam kažem zašto? Veća je stvar u pitanju. Stvar je u tome, da svi u jednoj zemlji imaju pravo da se iživljavaju na veoma ograničenom broju ljudi i da ih smatraju krivim za sve i sve što su sebi oprostili, drugome nisu. Sve što su sebi oprostili, u saradnji sa Prištinom i sa svim drugim, drugome nisu. Naravno, za sve to uvek je kriv ili ja ili moja porodica, nekada je kriv moj otac, zamislite čoveka od 82 godine, pa treba neko da mu zabrani na koji će skup da ide ili neće, onda morate da pišete tekstove o tome, u vašim medijima, kako je on bio predstavnik države i država je to tako organizovala.
Na sve to, vi nikada ne kažete ništa. Pa, vi ste danas ljudi, mene prekidali kada sam čitao to što je neko pretio ubistvom mom detetu, što je javno izgovorio, samo sam doneo citat, koji je on, ne samo izgovorio, već napisao i vi ste meni dobacivali na to, ne tražeći izvinjenje nekoga i ne rekavši – ej, to stvarno nije uredu da mu ubije dete, odnosno da mi dete završi u šahti, kao Gadafi. Dakle, da bude najgora smrt, ne samo da ga ubije, nego da ga muče, siluju, pre nego što ga ubiju i sve drugo, kako je prošao Gadafi.
O čemu govorite vi ljudi sve vreme? Pričate mi, jao ne liči nam ovo na ovo, a znate kako biste vi bili zadovoljni, kako bi ličilo vam, svima, tako da lepo vi dođete da ispričate sve što vam padne na pamet, da ovde sedi neki tantus koji ne ume da vam odgovori ništa, ćuti i čeka da prođe vreme, da bi mogao da se vrati u svoju kancelariju, da ima šofera ili ne znam šta sve.
Neću da vam prećutim ništa. Neću da vam prećutim ništa, ne zbog sebe, i peti put vam danas ponavljam, ovo mi je poslednji mandat i uopšte ne morate da se borite protiv mene, a ja volim da to radite, zato što me podstičete dodatno da sprečim one koje su loše upravljali ovom zemljom i za one za koje znam da im je jedini cilj vlast i ništa više, da takvi ne dođu na vlast u budućnosti, već da ostavim one naslednike koji će moći da se bore za Srbiju, na najbolji mogući način. To mi je jedini motiv i zato vam to ne dam. Zato što ja znam kad god je u Skupštini svaka vlast jedva čeka da prođe vreme, niko strpljenja nema. Svi samo čekaju, e samo da prođe, pusti, nema veze što je rekao, neću da odgovaram, da prođe još pola sata, sat, idem malo da prošetam, na ćevape, idem malo da popijem nešto, idem malo ovamo, malo onamo.
Da li vi mislite da ja mogu tek onako, odlučio sam u jednom danu, pa sedim deset sati i 15 minuta i pre toga sam sa dva sastanka došao i juče i danas, da to može onako. Ne, za to morate da imate radne navike, za to morate da radite godinama mnogo da biste to mogli da izdržite.
E, da vam sad kažem, zato hoću da se borim u svakom trenutku za istinu i za sve drugo. Dakle, Briselski sporazum, sad da kažem, da potvrdim deo vaših reči, u mnogim svojim segmentima nametnuo obaveze Srbima koje niko od nas ne voli, nametnuo je i Albancima. Vi mene okrivljujete što oni nisu ispunili nešto što je trebalo da ispune, zato što im Evropljani to nisu hteli da sprovedu. Zato sam vam rekao da smo saterani u ćošak jer sam Evropljanima rekao da od nas sad ne traže ništa dok ne ispune sve ono što moraju da ispune. Ja ne razumem da je moguće da nešto, da na nešto stave paraf i potpis EU a da to ne sprovede. Ako je krivica u lakovernosti, u redu ja prihvatam to, ali ću vam takođe reći da bih opet isto uradio zajedno sa Dačićem, da ne budem da prihvatam zasluge za sebe pošto je on potpisao, ali prihvatam deo krivice za sebe, isto bih to uradio zato što znam u kakvom trenutku je to bilo rađeno.
Znate li u kakvom trenutku? Kada ste nam sve Javore i sva Simpa pogasili po Srbiji, kada ste nam sve fabrike ukinuli, kada smo imali strahovito narastajuću stopu javnog duga koja je došla do 79% zbog ispunjenja obaveza u trenutku kada sam ja postao predsednik Vlade, pa smo morali da preduzimamo i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo, kada ne bismo preživeli da nema Evrope. Morate da sagledate državu u tom trenutku, ne van konteksta i vremena i da vidite šta je to što morate da uradite da najmanje izgubite, a da najviše dobijete. Da vratite i da Srbija počne ekonomski da napreduje i da to sve napravite. Opet bih isto uradio. Apsolutno, isto.
U detaljima odmah da vam kažem, nešto što vi niste spomenuli, ponašao bih se drugačije, ali u ovome ne. Pred nas je bilo stavljeno da idemo, tačka 15. da ide u UN i trebalo je da regionalna policija ne bude sastavljena od Srba. Da li sam ja kriv što zloupotrebljavaju to i danas šalju specijalnce na sever, prave baze za koje nemaju nikakvu dozvolu i za koje nemaju nikakvo pravo i za koje Evropljani i danas kažu da na to nemaju pravo. Oni mi kažu da nemaju pravo.
To neko od nas kriv? Hajde da vas ja zamolim, nije problem u tome da li postoji samo Srpska lista ili ne. Naravno da ne postoji samo Srpska lista, postoji koliko hoćete ljudi, dva Srbina tri partije. I to nije nikakav problem. Dva Srbina, tri partije. Ja sam jednu partiju promenio, pogledajte koliko ovde ima ljudi što su po šest partija promenili, sedam.
Hoću samo da vam kažem i kao Boga vas molim, dajte ono što sebi oprostite, oprostite i drugom. Dajte nekada kažite, možda smo i mi mogli da donesemo drugačiju odluku oko glasanja, jer da vi znate, ja jedino što ću da kažem na kraju današnje rasprave, kao zaključak, da mi je žao što niste glasali za izveštaj, za sve vas. Narod neka zaključi šta je čuo. A čuće uvek odgovor od mene jer neću da dozvolim da nas bijete, bijete i bijete, a da mi ne to samo ne zaslužujemo, već da vi nemate pravo da to radite, a sa druge strane znam koliko se borimo, znam koliko truda, rada i energije ulažemo da bismo se izborili za nešto za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju.
Prosto neću to da vam dozvolim. Drugačiji sam od drugih. Meni ne treba da prođe vreme, ne žuri mi se nigde. Milion obaveza imam, nema problema, ostaću ovde, jer mislim da je važno da se odgovori na sve besmislice i laži, od Olivera Ivanovića, do Cvijana, do ne znam čega sve. Nema gadosti koju niste izgovarali danas. Ne postoji gadost koju niste izgovori, osim što danas niste rekli da ćete da mi ubijete dete, to ste pre nekog vremena rekli i ovo se ne odnosi na vas.
Dakle, mislim da ljudi na kraju, jasno je da ovde ne možemo da postignemo ni elementarnu saglasnost ni oko toga da Kosovo i Metohija Srbija, ni oko izveštaja koji je faktografski i nikome ništa ne smeta. Nažalost, većina ljudi u Narodnoj skupštini moraće da pokažu odgovornost da to izglasaju.
Sa druge strane, neki kažu, dobro je da si došao, a onda vam smeta što sam došao. Pa, onda kažu, pa što govoriš. Pa, šta treba da ćutim, kao zid. A onda kažete, držite danas, pa što je došao. Neki drže konferenciju za novinare ovde, el tako Orliću, drže konferenciju za novinare i kažu pa što je Vučić došao u Skupštinu. Pa, vi ste me zvali. Vi ste tražili da dođem, ali izgleda niste očekivali da ću da se borim. Izgleda niste očekivali da mogu da se borim i da imamo mnogo više argumenata nego što ste mislili.
Boriću se. Boriću se dok sam živ i za Srbiju i boriću se za pristojnu i normalnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju u Srbiji, a oprostiću i vama sve što sam oprostio sebi.

840 evra puta 12 meseci puta 12 godina u jednom komadu.
Da, da, ne brinite, pokazaću, ali samo još jedno pitanje na sve to. Hoću. I još jedno pitanje da mi kažete, jel to imate nešto protiv privatnih investitora, jel to ne treba da bude, nemate ništa, to ste onako rekli. Dobro. Hvala vam. Izvinite.

Najpre, gospodine Milićeviću, kada je reč o povlačenju priznanja, da bi ljudi razumeli, to nije fudbalska utakmica u kojoj uspevate nešto da izgurate, već time pokušavate da očvrsnete i ojačate našu pregovaračku poziciju, jer je jasno da onim najvažnijim zapadnim zemljama nećemo moći da promenimo stav i da promenimo mišljenje.
Albanci su tražili od Amerikanaca posebno Vijetnam i Keniju i veliki je pritisak u ovom trenutku da im se pomogne oko te dve zemlje. Sad vam to i otkrivam po prvi put. Ja ću pokušati da stupim u kontakt sa novim predsednikom Kenije, da razgovaram sa njim. Nadam se da sa našim prijateljima možemo da razgovaramo i sa ljudima iz Vijetnama.
Ali, tačno je, tu smo uradili velike i važne stvari i verujem da možemo da nastavimo da održavamo našu poziciju.
Nažalost, i po tom pitanju smo bili napadani, zato što su rekli – to je lepo, ali onda su se setili da pitaju a kako je ta operacija izvedena, a zašto ste davali oružje, čak i da ne znaju da smo davali, i kada ne znaju, a zašto ste davali nešto drugo itd. tako da, uobičajeno. To smo radili i to ćemo nastaviti da radimo.
Tačno je, gospođo Jefić Branković, da želimo normalizaciju bez priznanja, iako je teško definisati tu normalizaciju. Na jedan način je vidimo mi, na drugi način je vide Albanci.
Dakle, mi ovde sve vreme govorimo o onome šta se nama sviđa, ceo dan juče i ceo dan danas, razmišljajući o tome to što mi kažemo da li će se dopasti onima koji nas gledaju ili ne, a ne da li je to stvarno, da li je to realno.
Ja samo hoću i vama da kažem, da znate svi, to je mnogo teža situacija nego što mi mislimo. Albanci ne samo da neće da razgovaraju, neće ni da čuju. O svemu onome o čemu vi pričate danas neće da čuju ni Albanci, ni Evropljani, ni Amerikanci. Samo da to svi imate u vidu. To, kao, svejedno, super, nema problema, ako je svejedno, kako mislite, da živite u svetu i bez Evrope i bez Amerikanaca i bez svih drugih? Dobro, nema problema, ako oni nisu faktor, nego ćemo da živimo samo sa jednom stranom, lepo vodite zemlju, pošto ja ne mislim tako. Niti ih volim, niti su mi potrebni za bilo šta, ali su potrebni ovoj zemlji. Ovoj zemlji su potrebne investicije, ovoj zemlji je potrebna da ne bude zatvorena, da bude otvorena, da može da sarađuje sa svima i da može da živi normalno. A sve ostalo, ne znam šta bih vam rekao.
Nažalost, uvaženi gospodine, sve vreme koje ste iskoristili iskoristili ste ne za to da govorite o Kosovu i Metohiji, što sam siguran da su građani Srbije čuli, govorili ste o svim drugim temama. Ne bih se ni javio da komentarišem litijum, zato što litijum jeste budućnost, nažalost, ne naše zemlje, već Čilea, Bolivije i nekih drugih. Nažalost, mi smo svoju šansu propustili, zahvaljujući neodgovornoj politici. Inače, to je budućnost i Nemačke, to je budućnost i Amerike i mnogih drugih. Samo nije naša, zato što smo imali neodgovorne ljude koji su govorili nešto o čemu ništa nisu znali. Ali, da to ostavim po strani.
Vi ste ovde rekli, valjda misleći da možete da uvredite, i niko nije ni čuo, jer vas, nažalost, moje kolege nisu ni slušale, nije vas čuo čak ni predsednik Skupštine, ovde ste izneli ne najteže uvrede i klevete, već nešto mnogo gore od toga, ovde ste govorili o predstavniku vlasti nazvavši ga "doktor smrt". Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi. Nekog drugog ste nazvali "dilerom droge". Mogao bih da govorim o dilerima droge, ali taj čovek nije diler droge. A ne bi vam se dopalo kada bih govorio o dilerima droge, uopšte vam se ne bi dopalo kada bih govorio o tome, a o uživaocima droge još manje bi vam se dopalo, verujte mi. Ali, po zakonu, ne mogu o tome da govorim.
Što se tiče "doktora smrt", optužili ste ministra Lončara na osnovu pisanja tabloida i društvenih mreža. Znate li koliko života je doktor Lončar spasao? Znate li koliko je ljudi spasao? Znate li koliko je požrtvovan da uvek ode u bolnicu, da uvek ode u operacionu salu da pomogne svakome, i kao ministar? Dakle, nije zaboravio svoj posao kao hirurg. A zašto je "doktor smrt"? Ko ste vi da ga nazovete "doktor smrt"? Zašto vi niste "doktor smrt"?
Zašto je Aleksandar Vulin diler drogom? Zašto vi niste? Zato što ste vi tužilac i sudija. Vama je to palo napamet ili ste čuli, rekla vam komšinica, tetka? Ko vam je to rekao? Izmislili tek onako. Ali, to ću da kažem onako brzo i usput, pa će da prođe i neće imati ko da mi odgovori. Kao što vidite, niko vas nije ni čuo, niko nije ni slušao, nažalost. Ja jesam, veoma pažljivo i zato neću da dozvolim da takve laži prođu bez odgovora. To što ste naučili da to ponavljate svaki dan u komšiluku i na svakom drugom mestu, jednu laž stotinu puta ponovite, pa je milion puta ponovite i ne naiđe na odgovor, ali mislite da je ona postala istina. Nije postala istina. Postoji neko ko hoće da vam odgovori i zato sam vam rekao.
Ja znam, bićete najsrećniji kada večeras kad god da završimo odem iz ove Skupštine, jer se neću skoro pojavljivati, pa onda onaj što je lud i što nam odgovara na sve biće ga jedan manje pa ćemo moći da pričamo gluposti kakve smo pričali inače.
Sada bih vam pokazao kako reaguju prištinski mediji, pošto nisam mogao da odem na tajne večere i tajne ručkove jer sam bio ovde, nisam izašao iz sale, ovo je albanski medij danas, zove se "Reporteri", albanski, na albanskom jeziku, pogledajte, piše nešto na albanskom jeziku što ja nisam, sa slikom jednog od poslanika ovde opozicionih, i šta kažu - srpski poslanik Vučiću: "Napio si se od sreće kada je Đinđić ubijen". Dakle, to je njihova vest od danas. Ja se nikada nisam ni napio, niti sam se radovao tome…

Pustite ih da dobacuju. Ja za ovo imam dokaz. Prisluškivan sam u vreme ove aristokratije ovde i baš taj moj razgovor sa tadašnjim predsednikom partije kojoj sam pripadao Vojislavom Šešeljom je prisluškivan.
Želim samo da vas obavestim da me je on pozvao iz Haga i rekao je - šta se to desilo, kako se desilo, čuo sam. Ja mu kažem šta se desilo i on mi kaže - šta si ti nadrndan, tužan itd, pa ne znam šta me pitaš, čovek je mrtav, hajde Vučiću itd. Sve to ima zabeleženo i sačuvano u spisima naše UDBA. Srećom pa imam i dokaz kakvi su lažovi. Prisluškivali su me naravno zato što su Vojislava Šešelja i razgovore iz Haga vodili kao razgovore sa ekstremistom, tako da me tobož nisu prisluškivali direktno, nego su me pecali. Dakle, i taj razgovor stoji u arhivama naše službe državne bezbednosti, odnosno BIA, tako da znate da opet lažete.
Nije bitno to što lažete. Ja sam nešto drugo. To smo znali i to smo ustanovili mnogo puta. Bitno je nešto drugo.
Šta rade albanski mediji? Nisu oni uzeli šta je Vučić rekao bilo kome od njih zato što je njihov protivnik samo jedan, slučajno je to onaj koji danas predstavlja državu Srbiju, a trebala je da im bude cela Skupština, trebalo je da im budemo svi zajedno, a onda su našli oni koji će svojim izmišljotinama da hrane i pune njihove medije.
Ovo sam rekao samo da vidite kako to izgleda, a vas bih zamolio da kada govorite o prenaseljenosti kao problemu, lepo je što brinete o svetu, mnogo je lepo što brinete o čovečanstvu, ja to strašno cenim kod vaše političke skupine, mnogo je važna ta briga za čovečanstvo, ali se plašim da kod nas prenaseljenost neće biti problem. Kod nas može da bude nenaseljenost, a znate zašto? Zato što ćete da insistirate na tome da je jedino važno kako ćemo da imamo zdravu hranu, a pri tome vas baš mnogo briga za zdravu hranu, kao i za zdrav život, jer možete 100 cigareta dnevno da popušite ili bilo ko. Ne mislim na vas lično, razumeli ste me o čemu govorim. Dakle, čak i o vašim liderima govorim. Nije problem u tome.
Problem je u tome što želite da zaustavite brži napredak Srbije rastom njene industrije, a poljoprivredu smo koja je fenomenalno važna za našu zemlju, što se tiče i izvoza i ukupne vrednosti naše proizvodnje, odavno pretekli sa softverskom industrijom zato što je zemlja napredovala u prethodnih 10 godina mnogo. Ranije je poljoprivreda bila 10%, softver 4%, a danas softver 10%, a poljoprivreda 6%. Poljoprivreda se uvećala i osnažila. Tačno je da po tom pitanju moramo da radimo. Tačno je da moramo da uložimo mnogo u ekologiju. Tačno je da moramo da prihvatimo tu temu, ali je to takođe tačno da ne smemo da se služimo demagoškim metodama, već da moramo da omogućimo industrijski rast zemlje, da moramo da razmišljamo šta je to što donosi profit našoj zemlji i šta je to što može da donese blagostanje delovima naše zemlje i našoj zemlji u celini. To je već jedno drugo pitanje i to je nešto što nisam u stanju i ne želim dalje da komentarišem.
Što se tiče Kosova i Metohije, samo imajte u vidu, svaka reč izgovorena na bilo koji pogrešan način biće tumačena od onih koji ne žele dobro Srbiji, a mnogo je onih koji ne žele dobro Srbiji iz geopolitičkih, i iz svih drugih razloga. Povedite samo o tome računa.
Što se tiče onih koji kažu da ne mogu da glasaju zato što je u pitanju samo Izveštaj, a ne to šta ćemo da radimo, ko Boga vas molim, predložite nešto šta ćemo da radimo, ali da ne bude šta ćemo da radimo - da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da primim predstavnike viših institucija. Obavezao sam se da ću da idem gde god je potrebno u Srbiji, gde god je nešto zagađeno, da razgovaram sa ljudima i da vidim da rešavamo te probleme.
Hajde da ja vas zamolim, da vas obavežem samo na jednu stvar. Hajde razmišljajte, izađite iz svojih predizbornih cipela u kojima ste morali da vičete - ua Vučiću ili Vučiću dete ćemo ti u šaht, a ti si ovakav i onakav. Dakle, izađite iz toga i samo uđite u to šta je to što želite svojoj zemlji, pošto nije samo pitanje jeste li za vlast ili niste za vlast, već šta je to što možete da uradite za svoju zemlju. To je moja molba za vas.
A to što ste nekoga nazvali „doktor smrt“, a nekog „diler droge“, ono treće nisam mogao da čujem zato što je tada nastupio žamor, nažalost, i za to krivim desnu stranu, moju desnu stranu, ali pretpostavljam da je nešto bilo jednako odvratno kao i ova prava dva što ste izgovorili i jednako neistinito.
Te vas molim da se sad lepo izvinite Zlatiboru Lončaru za te najstrašnije neistine i uvrede, a ako to nisu najstrašnije neistine i uvrede ja vam molim da odete istog sekunda u Tužilaštvo i da kažete da je on ubica i da je nekoga kao lekar ubijao. Nema problema, ja verujem da će Tužilaštvo odmah po tom pitanju da postupa.
Hvala vam najlepše.
(Đorđe Miketić: Javljam se za reč.)

Dakle, lepo je da smo čuli, samo želim da u najkraćim, iako ću to na kraju još jedanput da uradim, da sublimiramo. Slušali smo o tome kako vas neko vređa i naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, samo nikako niste mogli da dokažete da se to desilo.
Kukali ste i plakali svi ceo dan danas i juče kako neko vama govori ružne i loše stvari, a na kraju smo zaključili da hoćete da nas bijete, da je neko „doktor smrt“. Vi za to nemate dokaz, ali drugi su mu dali nadimak. Hoćete li da vam odmah kažem kako su vas zvali ili kako vas zovu ? Prećutaću. Biću pristojan, prećutaću.
Dakle, nadimak ne znači da ste počinili najteža krivična dela, na šta ste vi aludirali. Dakle, samo hoću da vam kažem koliko je to neumesno, a o tome da ste vi danas pokazali vrhunac beščašća da u trenutku kada neko pokaže šta je neko lično, svojeručno napisao, da će nečije dete da udavi u šahtu, odnosno da će da prođe kao Gadafi i da će da udavi dete nečije, vi ste na to reagovali tako što ste počeli da vičete, što ste počeli da vičete i da govorite da ja treba da prekinem, a samo sam čitao ono što ste sami izgovorili.
Još da vam dodam – neću vam dati ni jedno dete da ubijete, ne moje, nego ni jedno dete u Srbiji nikada nećete moći da ubijete! Nikada!

Najmanji je problem u tome da li je nekome isteklo vreme ili ne. Mnogo su veći neki drugi problemi i mnogo ozbiljnijih argumenata o tome imamo.
Rekli ste – radili smo sve zbog rejtinga, pa što ste to tako radili? Izgleda da vam je prošlo loše, pa biste sada da se žalite malo, pa vam krivo što ste izgubili na rejtingu. Žao mi je zbog toga, sami ste za to krivi. Ljude da prevarite ne možete, ljudi odlično vide i čuju sve i vas koji dobacujete sve vreme, a i one druge koji strpljivo slušaju pa vam odgovaraju.
Kažete – Oliver Ivanović, pošto mislite da će valjda neko da prećuti ili ima razloga da prećuti. Vi govorite o Oliveru Ivanoviću, verovatno ga nikada niste ni videli ili ako jeste svakako sa njim niste imali nikakav odnos i to govorite, dali ste sebi za pravo, eto palo mi je na pamet. Ovde ste optužili ljude za ubistvo. Pa možda ste vi ubili.
(Nebojša Novaković dobacuje.)
Što dobacujete? Jeste li primetili – nijedan, ali nijedan od svih govornika nije izdržao da ne dobaci? Ali nijedan. I u to uvek u prvom ili drugom minutu mog odgovora. Jednostavno, ne mogu da podnesu da im odgovorite. Oni su u stanju da optužuju ljude za ubistva. Oni su u stanju da izmisle šta god hoće, da ne kažem – lažu. Sve su u stanju. Oni su u stanju da prete deci nečijoj da će da ih ubijaju i to je sve u redu, ali ako ih podsetite da su to u stanju, onda to ne mogu da trpe i onda ste vi krivac za sve to. To je nešto što rade sve vreme.
Da vidimo kako su oni konstruisali priču o „Pinku“ i o spotu. Kaže – ko je pustio spot? U tom spotu ima – on vodi interes, ne o našim nacionalnim interesima, već o albanskim nacionalnim interesima. Uobičajena preterana izborna kampanja. Ljudi, ovo je vaša kampanja – Andrej i Danilo u šahtu kao Gadafi. To je vaša kampanja. To je poziv na ubistvo. Poziv na silovanje. Poziv na mučenje. Vi ćutite i pravite se naivni, nego vam neki spot smeta i nešto vam nije jasno. Sve kao – šta priča ovaj ludi Vučić. Nisam ja lud, nego ste vi bezobzirni i niko ovde nije tako lud kao što biste vi da nas predstavljate nego ste sebi dali pravo da radite sve, da budete i tužilac i sudija, a vama primadonama ne sme niko ništa da kaže. Ma nemojte. Dobijaćete odgovor i još ćete više da se sekirate i da razmišljate koliko vam je rejting ionako mali pao, pa ćete dobro da razmislite sledeći put kada ćete da me zovete u ovu Narodnu skupštinu.
I još nešto, kažete - dogovorio se sa zapadom 2010, 2011. godine. Gde sam, leteo negde, pa se dogovorio sa neki sa zapadom? Dakle, šta je nama ovaj čovek rekao kao član tada vladajuće političke stranke? On nam je rekao da, u stvari izbore koje su oni organizovali, nisu bili pošteni, da na njima naš narod nije glasao, već da su glasali neki sa zapada. Ja sam mislio da bar vi organizujete poštene izbore. Tako ste nas uveravali, tako ste nam objašnjavali godinama i decenijama, sada sam shvatio, sada sam razumeo, vidite šta je nervoza, kada ih uništite argumentima, onda nema, onda moraju da viču, to je vika i dreka i to vam je sve.
Dakle, suština je u tome i kada kažete, pričate o izvesnom gospodinu Lukiju, ja ne znam ko je čovek, jedino što znam, znam da je u DS bio mnogo godina i znam da nas je mnogo mučio na izborima u Pećincima. Toga se sećam, još te iste 2012. godine, tako da je dobro da ste rekli da više neće da bude kod vas.
Što se tiče fašizma, pa vi danas hvalite one koji za Srbiju govore da je fašistička zemlja, na vašim konferencijama za novinare, od Ugljanina do mnogih drugih, danas ste to uradili, napadate ovde naše prijatelje, našu braću Mađare. Napadate Mađare, kažite da to radite, napadate ih zato što su tražili, jer postoje žrtve, ne kod vojnika, ne kod fašista, nego kod onih koji su nevini stradali, postoje takve žrtve, pa vam takav spomenik smeta.
A, onda glavna pretnja, kada mi dođemo na vlast i to slušate već 10 godina. Deset godina, iz godine u godinu slušate kada oni dođu na vlast i svaki put su svi izbori unapred završeni, o onim beogradskim da ne govorim, a o onim drugim, čim dođu na vlast mi ćemo svi u zatvor, moja deca će da budu ubijena, pre toga silovana kao Gadafi, to oni sami kažu, ne ja. Ne samo da kažu, već i napišu, ostave trag za sve to i to je kod njih sve normalno. Ne, zato ne brinite, nećete doći na vlast, a mi ćemo o vama da brinemo, kao o malo vode na dlanu, da uvek imate, tako 5%, 6%, 7%, 8%, ali da narod uvek dobro može da proceni koliko bi štetno bilo da, ne daj Bože, dobijete više glasova.
Na kraju da vas podsetim za još jednu stvar, kada tako frenetično pozdravljate sopstvene pretnje, neistine i laži, samo želim da vam kažem, da morate da pođete od toga da u vaše vreme mnogo ljudi koji su bili i generali i policijski i vojni, ubijeno je iz političkih razloga, na kraju i sam predsednik Vlade. Srećom, pa ste me prisluškivali, inače ne bih mogao da dokažem da sve ovo što ste govorili da ste lagali.
Evo, sada ima i drugi koji je postao heroj albanskih medija. Drugi takođe sa ove strane, danas postao heroj albanskih medija, koji je opet meni nešto rekao, a ja sada ovo ne umem da pročitam, ali imam prevod, rekao je – kažete biračima da ne date Kosovo, a zapadu kažete da date Kosovo. I to je sada glavna stvar. Dakle sve što su mogli da izvuku odavde, citirajući još jednog od ovih divnih ljudi, koji mnogo dobrog žele našem narodu na KiM i KiM u Srbiji.
E, pošto sam ja shvatio da sam vam ja, ne samo najveći, možda čak i jedni problem, i da je najveći problem što govorim i odgovaram, želim da vas obavestim da ću to da nastavim da radim sa istim uspehom i da se još više sekirate. Hvala vam.

Nekoliko važnih stvari. Dogovoriću vam na svako pitanje veoma precizno i bez okolišanja.
Pre toga, želim da ukažem na nešto što nije sasvim tačno, a o čemu ste govorili iz prošlosti. Govorili ste o tome da smo bili ubeđivani tako što biste doveli tim stručnjaka koji bi nama trebalo da objasni kako i na koji način se država bori u vreme kada se država nije izborila ni sa čim. Rekao sam ne slučajno da je to vreme naših najvećih gubitaka, iako i vreme devedesetih svakako nije nimalo dobro za našu zemlju, ali ću sada to da dokažem.
Dakle, ne zaboravite da je od 2000. godine krenuo i raspad naše zajedničke države, a zatim državne zajednice sa Crnom Gorom, da bi 2006. godine zahvaljujući našem javašluku i neradu i svemu drugom Crna Gora donela odluku da postane nezavisna zemlja. Samo to zaboravljamo. Istovremeno, 2004. je bio pogrom, a 2008. godine je Priština jednostrano proglasila sopstvenu nezavisnost.
Kada govorite o našem učešću i o našem patriotizmu i razumevanju obaveza, da, ponosan sam na to. Lično su me više puta pozivali, pre svega Nikitović, jer ja sam bio njegov nivo, a Toma Nikolić je razgovarao sa predsednikom Koštunicom u to vreme. Za sve što su nas pozvali, mi smo učinili. Kada nam je rečeno – treba da pozovete članstvo i narod, mi smo pozvali i članstvo i narod, nije nam bilo teško, misleći da šta god da učinimo za svoju zemlju bolje je da pokušamo da uradimo nešto zajedno, jer nema smisla da idemo protiv vlasti, bez obzira što nismo najlepše mislili o vlastima u tom trenutku. Dovodili smo i ljude, dovodili smo narod i nismo ni mislili da smo vam time učinili neku uslugu, to je bila naša dužnost.
Kada govorite o aktima, mi smo imali dijalog, razgovarao sam više puta, išao sam i na Sabor Srpske crkve da govorim o Kosovu, razgovarao sa sinodom Srpske crkve nedavno, sa patrijarhom jednim i drugim bezbroj puta o tome. Razgovarao sam, bio sam prisutan, za šta su me već optuživali, i na Nacionalnom konventu i sa drugim nevladinim organizacijama. Razgovarao sam i sa predsednikom Akademije nauka i umetnosti. Razgovarali smo sa svima. Naravno, stavovi su potpuno različiti.
Neću sada da govorim, pošto govorite da je u to vreme bila sloboda štampe, nemojte kad vas molim. Nemojte kad vas molim, nije postojala nijedna novina, nijedna televizija, nije postojao srpski N1 ili Nova S ili bilo šta drugo, nijedna televizija na kojoj je mogao bilo ko bilo šta da kaže. O pravosuđu samo ne govorite, jer 2009. godine je najgora reforma, tobož reforma, a u stvari čistka poštenih sudija izvršena i svi sklonjeni i od tada nam je pravosuđe u takvom stanju.
Ali, gore od toga, što je mnogo proverljivije, ovo je stvar političkih ocena koje svako od nas može da meri na jedan ili na drugi način, ali ono što ne može da meri na drugi način, to jeste pitanje životnog standarda i pitanje ekonomije. U to vreme, posebno 2008. godine 400.000 ljudi ostaje bez posla, sve fabrike uništene, zakatančene. Nama danas ljudi dolaze da traže i protestvuju i vaši mediji ih podržavaju u tome, kaže – Vučiću, daj nam pare za ono što nam nisu isplatili 2006. i 2007. godine u uništenim društvenim fabrikama, u Nišu, u Kraljevu i u svim drugim mestima. Pa, mi izdvojimo, pošto nemamo zakonsko pravo da plaćamo to što im niste davali, pa kažemo jedan mesec socijalnu pomoć ćemo da isplatimo, pa ćemo opet da idemo na jednokratno davanje da to isplatimo itd. Tako da, samo da se ne vraćamo u taj životni standard i u to kako je dubinski ekonomija Srbije uništavana.
Da budem sasvim fer, kao što ste vi bili fer sa pitanjima koja ste postavili, na prvo pitanje mi je najteže da vam odgovorim. Nemam ništa protiv, meni je lakše, nama je lakše da uključimo Narodnu skupštinu na bilo koji način. Čak, za mesec ili dva možemo da spremimo i da se ovde glasa o rezoluciji kojom ćemo na neki način da uključimo narodne poslanike. Za mene, da budem iskren, odličan. Mislim da će to da doprinese neefikasnosti. Mislim da će to da doprinese tome da nemamo šansu da napravimo bilo kakav dogovor oko bilo čega ikada i da ćemo da idemo u pravcu daljih sukoba sa Albancima. Meni samo olakšavate time. Nisam vam obećao, ali sam spreman da o tome ozbiljno razmislimo i da gledamo da tako nešto učinimo.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, reč je o potpunoj, želim da kažem, dezinformaciji. Ne verujem da biste vi to izmislili, moguće je da je neko od tih lažova negde napisao. Dakle, ja sam Kurtiju rekao – to što ti pričaš o reciprocitetu, i ne njemu, već Evropljanima, nije on tu važan, već oni koji slušaju, to možeš da pričaš nekom drugom, jer reciprocitet može da postoji samo između država, mene te tvoje gluposti ne zanimaju, ni tvoje ni vaše. Dakle, to je bio moj odgovor koji sam mu ponovio deset puta, kao što sam ponovio to i Kamberiju juče oko reciprociteta kada je govorio o pravima Albanaca u onome što on naziva Preševskom dolinom i pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Dakle, to sam im rekao u lice i to vam ponavljam sada pred celokupnom srpskom javnosti.
Na treće pitanje oko priznanja Kosova, odnosno oko sveobuhvatne, različite ste stvari pomenuli, pomenuli ste sintagmu sveobuhvatna normalizacija. Pa, to je sintagma koja je upisana u pregovarački okvir. To je upisano u Poglavlje 35, kada smo otvarali pregovore sa EU. Termin koji se koristi je „sveobuhvatna normalizacija“. Uzet je jedan uopšten termin pod kojim, biću sasvim pošten i to neću da krijem od vas, oni smatraju direktnu ili indirektnu formu priznanja, a mi govorimo da to nije to i svi se prave da ne razumeju šta oni drugi pod tim misle. Oni se prave da ne razumeju šta mi mislimo, mi njima kažemo da znamo šta oni misle pod tim, ali to ne piše.
Što se tiče dve Nemačke, to je takođe bez formalnog priznanja, ali samo bez formalnog priznanja naše Vlade, ali sve ostalo tačno je. Oni sasvim sigurno, iako to još nisu rekli, iako takav plan još nisam video, ja sam gotovo ubeđen da oni misle da mi njima dozvolimo ulazak u Ujedinjene nacije, što su probali 2013. godine.
Ne postoji nikakva razlika po tom pitanju, ja sam siguran da oni to hoće i mislim da neće od toga da odustaju. Pa zato smo i tražili sednicu, zato smo to i pričali, i vi i mi i svi ostali zajedno. Uopšte ne mislim da je to sporno. Da, siguran sam da oni to hoće. Da, to je ono što oni traže. Da, i zato nam je bilo potrebno da kažemo da to nećemo. Ja nemam problem sa tim da vam kažem da sasvim sigurno za vreme mog mandata, pošto ste pitali za potpisivanje, ne pada mi na pamet da bilo šta potpisujem ne bez Narodne skupštine, nego bez naroda, jer bilo šta od ovoga da treba da se potpisuje, mora da ide na referendum i mora da se pita narod. A pošto mi je jasno da od tog posla nema ništa, šta god, kome god bi nešto palo na pamet, tako da ne dolazi u obzir.
Dakle, što se mene tiče, i to možete da dobijete i kao obećanje, dakle, posredna ili neposredna, direktna ili indirektna, odlično znam šta se pod tim podrazumeva i ne tražim smokvin list za pokrivanje neke strašne istine da bih spasao sebe, ne pada mi na pamet da u tome učestujem. Ne pada mi na pamet da u ime Republike Srbije potpisujem bilo kakve štetne dokumente, da potpisujem bilo šta što bi moglo da doprinese rušenju integriteta Republike Srbije ili što bi moglo zauvek da ograniči Republiku Srbiju na nešto što nije Republika Srbija, već mnogo manja teritorija. Ne znam šta još.
Ali ja znam da nisam mogao da vas uverim ni ranije, jer ste vi rekli još 5. septembra 2020. godine da će do 5. septembra 2021. godine Kosovo da bude član Ujedinjenih nacija. Kao što vidite, nije se desilo. Tako da, nije se desilo ni 5. septembra ni 2022. godine. Neće se desiti ni 2023, 2024, 2025, 2026. i 2027. godine, a sada posle toga siguran sam da ćete nekog drugog tako unapred optuživati za stvari koje se nikada neće desiti. Mi ćemo umeti da čuvamo Srbiju. Hvala vam.

Nekoliko stvari. Zahvaljujem se na izvinjenju.
Što se ovog drugog tiče, ponašao sam se sve vreme uljudno. Kada govorite o fotografijama sa grčom na licu, znate, to nisu fotografije koje je neko izmišljao, to nisu fotografije koje smo mi proizvodili, to su fotografije kojima su se pojedina lica hvalila i to su reči koje ste vi izgovarali.
Ne postoji stvar koju za mene niste izgovorili sa i bez fotografije ovde u ova dva dana, a ja sam samo citirao vas i vaše poslanike. Je li to nešto neuljudno? Je li to nešto što ne sme da se radi? Je li to bilo nešto nefer? Je li bilo nešto netačno? Može li neko od vas da kaže da ovaj čovek nije rekao da će da mi ubije dete i da ga siluje i da će da završi kao Gadafi? Može li neko od vas to da kaže da nije tačno? On sam kaže da je tačno.
Dakle, što se ovoga tiče, ja sam kažem, kao i vi što kažete, da oni to pokušavaju da urade, ali vi ste već rekli da će to da bude pre godinu dana završeno, pa nije. Ja vam sad kažem – oni to pokušavaju da završe do Nove godine, pokušavaće posle toga do marta, posle toga do septembra, posle toga za još godinu dana. I ja vam sad kažem, pošto znam šta rade i znam šta očekuju, kažem vam – neće uspeti. Jedan papir sam čak odbio i da primim. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da govorimo na ozbiljan način o argumentaciji. Lepo je i lukavo izneto gotovo sve što se sviđa narodu, tobož, da bi se zaštitila država, a ne stranački interesi, samo to, i govoriću do u detalje o svemu tome.
Naime, dobro je da smo danas zaključili da ne živimo u diktaturi, ne zbog toga što možete da mi se obraćate i da govorite šta hoćete, već zbog toga što ste sami rekli da kada gostujete u medijima, citiram, koji nisu naklonjeni vladajućoj većini, dobro je da znamo da to postoji, pošto, slušajući različite izjave, neko bi rekao da tako nešto u Srbiji ne postoji i da u Srbiji stvarno postoji diktatura. Dobro je da imate pristup na svim medijima, mi baš i nemamo, ali nije loše. Važno je da se to čuje iz vaših usta, a negde i ne želimo, da.
Nisam razumeo tu fasciniranost Markom Đurićem i zašto ga i juče i danas pominjete. Izgleda da vam se Marko zamerio i na vreme je primetio kakvu politiku vodite.
Niste vi bili baš tako ni ljubazni ni fini u toj emisiji, niti ste to uvek, nego je to danas potrebno zbog birača. Citiraću vas. U toj emisiji ste rekli Marku Đuriću da neće biti dovoljno bandera za vas izdajnike i da treba zvati ROSU da zauzda Marka. A to odjednom vi upravljate ROSU-om, ili biste voleli da upravljate ROSU-om, pa ste se radovali kada su ga Albanci uhapsili. To ste srećom, rekli u živom programu, pa postoji video zapis i dan danas. Pa, kad vam je sujeta povređena zato što je neko uspešniji od vas u duelu, tog sekunda pozovete i ROSU, i ROSU je dobar. To kao što su bili albanski teroristi 2001. godine, pa njih 1870 pušteno iz pritvora, računajući sve sa Aljbinom Kurtijem, braćom Mazreku, koji su silovali i ubijali srpsku decu u Klečki. Jel to pustio neko od naprednjaka ili ste to pustili vi na slobodu? Svih 1876. Koristili ste Fljoru Brovinu kao lice koje bi trebalo da nam kaže da je to neka žena nevino optužena i nevino osuđena, a onda ste pustili sve ostale, računajući i onakve zlikovce poput braće Mazreku.
Sve vreme tada, mi volimo Srbiju malo više, pozdravićemo dobre stvari, ono što narod voli i vidi, a to je vojska, a to su još neke stvari, ali ne možemo sa nečim drugim što je loše. Pa, što ste vi vojsku uništavali onda, što ste nam uništili, razorili vojsku? Da nismo imali, kažete, možete iz helikoptera da pucate po, ne znam čemu, da uništite safari vozilo, ne morate iz helikoptera, ali nismo imali ni zolje, ni bacače, pošto ste i to uništavali, i to po 156 i 257 evra po komadu dobijali da uništite.
Danas imamo, ne mogu da vam kažem, ali mnogo hiljada i jednih i drugih, i osa i zolja. Imamo i kornete koje smo kupili u međuvremenu, čekamo i mistrale. Sve ono što nikada nismo imali, danas imamo. Za to niste zaslužni vi, nego neki drugi ljudi. Ali, mnogo je lepo govoriti ono što ljudi vole da čuju, bez ikakve odgovornosti. Dopašću se ljudima, tako mi je najlakše, najlepše, a šta je stvarna istina, pa nije mnogo ni važno.
Govorite o političarenju, baš ono, definisali ste na najbolji način ono što radite. Postavili ste mi pitanje šta je trebalo da radite 2008. godine, kada su proglasili nezavisnost, jednostrano? Ne znam, nisam imao sve podatke, nisam vas napao ni za jedno, ni za drugo, samo sam rekao da je reakcija bila užasna. A reakcija se svodila na izdavanje saopštenja i na to zovite Nikolića i Vučića da nam dovedu ljude na protest i da organizujemo moleban i ništa više od svega toga. A danas imate toliko mudrosti da vidite da je doteralo cara do duvara. Nije tada kada su oni proglašavali nezavisnost doteralo cara do duvara, nego je danas doteralo cara do duvara.
Pa, danas treba da se bijemo, pošto tada nismo morali da se bijemo. Nije trebalo ni 2004. godine da se bijemo kada su nam 35 crkava i manastira uništili, kada su nam proterali više od 4000 ljudi, kada su nas proterali iz više sela i gradova. I tada je trebalo da učinimo na svom međunarodnom imidžu. Jedino što smo činili bilo je spaljivanje džamija i pokušaj spaljivanja džamija, srećom, i pokušaj spaljivanja ambasada. Šta smo time doprineli? Ništa. Pri tome, ne želim da kažem da ste vi to organizovali, kao što mnogi drugi vaši tadašnji koalicioni partneri su to pokvareno radili. Ne. Nije narod znao od besa šta da radi. Ali je to bio rezultat užasno loše politike, sa katastrofalnim rezultatima.
I kada dovedete do takvih rezultata, ne možete ako vi gubite u poluvremenu u košarkaškoj utakmici 50:20, uspeh je ako stignete do 80:80, pa možete da igrate produžetke, ali ne možete da optužujete nekog drugog zašto posle toga nije 100:50, jer treba da bude 80 prema nula u drugom poluvremenu.
Kažete – slabimo našu poziciju kada govorimo. Delimično sam saglasan sa vama o onome iz 2010. godine. Nažalost, to više ne može da se sakrije odavno. Kažete – to je politički akt, nikome nije važan, niko se na taj akt ne poziva.
Ja želim da vam kažem, ne u političkom, evo vam u pravnom smislu. Ja se bavim suštinom, činjenicama. Pogledajte, poštovani građani, ovo je „Conference on accession to the European union“ za Srbiju. Ovo je, dakle, Konferencija za otvaranje evropskog puta Republike Srbije. U tome su neki drugi ljudi učestvovali.
Želim da vam ukažem na to šta nam stoji na naslovnoj strani, tek toliko koliko je to nevažno, samo da imate u vidu. Posle toga nam uvode Poglavlje 35, posle toga nam objašnjavaju zašto moramo na drugačiji način da posmatramo Kosovo.
Pročitaću, citiraću: „This designation is without prejudice to positions on status, but“, i za to smo se borili i izborili, ali ono što nismo mogli, dakle, ovo je 2015. godina, za ovo smo se izborili, pazite, sad: „And is in line with UNSCR 1244/1999“ i za to smo se izborili. A ono što su oni ubacili, to je: „and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence“.
Dakle, nama su, mi smo se za dve stvari izborili 2015. godine prilikom otvaranja pregovora. To su: Rezolucija 1244 i to je bez prejudiciranja pozicija o statusu. Dakle, sedam godina posle proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova, mi se u Briselu izborimo za to. Ono što nam oni ubace i bez čega nisu hteli da nam otvore, da bi mogli da ostave prostor za sve svoje igre oko nezavisnosti Kosova u budućnosti, to je upravo presuda iz 2010. godine. I to radi zvanični Brisel. Dakle, zvanični Brisel, toliko je to nevažno i toliko to nikakve pravne posledice nije proizvelo. Tek toliko o tome što ste rekli, šta ima pravne, a šta nema pravne, i šta ima političke konsekvence.
Kažete, ne mislim da je Koštunica na crvenom tepihu dočekivao Solanu zato što je voleo ili želeo ili zato što mu se mnogo sviđao. Pretpostavljam da je morao. Kad kažem morao, ne mislim da ga je neko terao. Morao je. Morao je i kao predsednik i kao premijer, ne možete da izbegnete takve susrete, niti on može da bira neke zvaničnike i na kraju mu je posao ukoliko može i da promeni njegov stav i njegovo mišljenje. Samo ne mogu da trpim kada slušam primedbe onih koji govore kada se mi trudimo da nečiji stav promenimo, da je to loše i da smo zbog toga postali izdajnici, kao što su nam danas ovde već govorili.
Kažete da se u Skupštini više angažujemo i da Narodna skupština više učestvuje u svim razgovorima i u svemu drugom. Meni lakše, nikada ništa nećemo postići. Mi ne možemo da se dogovorimo ni oko jednog izveštaja, ni oko čega, ne zato što ne možemo da se dogovorimo oko nečega, već zato što nećete da se dogovaramo, zato što ćete uvek naći izgovor. Postoji ono što je Lajbnic nazvao dovoljnim razlogom. Uvek će se pronaći dovoljan razlog da budete protiv. Mogli smo i mi da ih tražimo, milion bismo ih našli. Nikada ih nismo tražili i uvek smo bili uz vas i uz sve druge koji ste bili na vlasti i koji ste donosili rezolucije.
Pronalaženje dovoljnog razloga je uvek izgovor i političarenje i ništa više od toga. Na to imate pravo, legitimno, samo na to. Takođe, i ljudi imaju pravo da donesu svoje zaključke. Lako je lepo govoriti, teško je stvari izvršavati.
Kada govorite o tome da angažujemo Skupštinu, pa čekajte, ljudi, mi oko ovog Izveštaja ne možemo da se dogovorimo, u kojem nema ništa sporno, a zamislite da treba da se dogovorimo oko nečega ozbiljnijeg, zamislite da treba da pričamo o bilo čemu ozbiljnijem? To je apsolutno nemoguće, apsurdne bi scene bile u ovom parlamentu. I onda u stvari nas vi terate da sebi pravite pozornicu, ponovo za medije, a da vežete ruke svoje zemlji da nikada ništa ne može da uradi. Da li vam je to cilj? Pa, nema problema, evo ja ću biti za to i boriću se da Vlada baš tako uradi. Taman da se skine meni sa grbače, a vi ćete svojim genijalnim rešenjima, sasvim sam siguran, da izvedete zemlju na najbolji put.
Verujte mi lakše mi je i lično ću to da predložim Vladi Republike Srbije, čim bude formirana – evo, uzmite ove stručnjake iz Skupštine oni će da reše te probleme sa zapadnjacima, oni će da reše te probleme sa Albancima i nemojte, ljudi, da brinete u Srbiji biće sve potaman samo da oni uzmu stvari u svoje ruke, pošto smo mi nesposobni da tog trenutka to vodili.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme, kao ključnom dokumentu, a zaboravljate sve vreme šta je tome prethodilo. Pravite se da ne razumete kontekst i vreme, pravite se da ne razumete situaciju u kojoj se Srbija nalazila, osiromašena i u užasnom stanju, razorena ekonomski, razorena kao vojska, nepostojeća armija, bukvalno nepostojeća. Kada sam postao ministar odbrane imali smo jedan Mig-29 i to sa krpljenim delovima sa Mig-21, a Mig-21 je u to vreme već postao mrtvački sanduk.
Pričate o helikopterima, pa mi tada nismo imali helikoptere iz kojih smo mogli da gađamo. Mogli smo da uzmemo malim topovima protiv avionskim iz Gazele da gađamo i iz jedne 17-ce. I ništa drugo nije postojalo, niti ste kupili jedan helikopter, niti ste proizveli, niti ste išta napravila za ovu zemlju. Sada pošto ih imamo mnogo i imaćemo ih još više, želim da vam kažem da kupujemo još 11 Mig-35 sa Kipra, da i to imate u vidu. Prosto onda možete, pa onda možete da se silite, ali opet preko tuđih leđa i na tuđu grbaču.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme u nekom negativnom kontekstu, pošto ste vi junaci bili protiv Briselskog sporazuma, a mi izdajnici smo podržavali Briselski sporazum. Ja sam ponosan na Briselski sporazum, jer znamo u kakvim okolnostima smo ga doneli. Vi ne znate i ne morate da znate, imate pravo da donosite sud kakav hoćete. Ništa slatko nema u tom sporazumu, ali je taj sporazum sprečio uništenje Srbije, doneo nam vreme, doneo nam ekonomski oporavak i strahoviti, najveći u istoriji, ekonomski napredak, najveći u istoriji Srbije, od kako postoji Srbija. Ekonomski napredak i u smislu zaposlenosti, odnosno stope nezaposlenosti i u smislu rasta BDP i u svakom drugom smislu. Pre svega, u poređenju sa drugim zemljama uspeli smo da to vreme iskoristimo za velike reforme kojima bismo smanjili stopu javnog duga. Da ponovim za one neznalice koje su i danas, video sam, ponavljali, dakle, nigde se ne računa, apsolutni iznos nivoa javnog duga, jer ako se računa onda Nemačka odmah može da se samoubije sa 2.480 milijardi koji se računa u odnosu na BDP, u odnosu na ekonomsku snagu, ali to nekim ljudima u ovoj zemlji ne može da se objasni.
Sa druge strane, veoma je važno, dakle, kada vodite zemlju, želim ljudima da objasnim jednu stvar koju oni ne moraju da znaju, ne možete da istrgnete iz celine sistema, iz svega što država radi, jednu ili drugu stvar, već morate da vodite računa. To je sistem spojenih sudova. Morate da vodite računa o svemu. Morate da vodite računa o ekonomiji. Morate da vodite računa o socijali. Morate da vodite računa o političkim i pravnim pitanjima. To je međusobno povezano. Nemoguće je svuda ostvariti sve svoje želje.
Ponoviću ono što je Šojgu rekao – prvi randevu sa realnošću je to da vodite državu. Sve ostalo je mnogo lakše. To da kritikujete, verujte bio bih takav majstor, zasmejavao bih pola države na račun svih ostalih samo da to mogu da radim i da ne moram ovo da radim.
Ono što je za mene važno, imate još jedno obećanje, to sam rekao i gospodinu Jankoviću, lično ću se zalagati za to da Skupština uzme ozbiljnije učešće uveren da ćete doneti našem narodu veće blagostanje na Kosovu i Metohiji, jer je moguće da ne vidim sve stvari dobro i da moj tim i naši ljudi iz Vlade ne vide dobro sve stvari. Moguće je da vi te stvari vidite bolje i biću veoma srećan da naš narod na Kosovu već za tri meseca živi neuporedivo bolje zato što ćete vi mudriji, pametniji preuzeti neuporedivo veću odgovornost. Biću srećan da vam to prepustim, pošto ste me ovde optuživali, ne vi, nego neki drugi, da mi je mnogo stalo do toga da upravljam kosovskom situacijom, jer tako se ne govori o zabrani Prajda, jer se tako ne govori o ne znam čemu drugom, trećem, četvrtom itd.
Ja nemam tu želju. Ja ću da radim svoj posao kao predsednik. Mnogo se više radujem otvaranju fabrika. Mnogo se više radujem dovođenju investitora, predstavljanju zemlje i ovde u zemlji i inostranstvu, ono što mi je ustavna obaveza, nego što se radujem bilo kakvim pregovorima vezanim za Kosovo i Metohiju. Sasvim sam siguran, pošto vidim da mnogo čeznete svi da u tome učestvujete, jer mi ne umemo, a vi umete, u potpunosti smo spremni da prihvatimo vašu sve značajniju ulogu, a vi Srbi sa Kosova budite mirni, pošto će ti stručnjaci sada da vam mnogo pomognu i rešiće sve vaše probleme, jer će čvrsto da stanu na branik otadžbine i više niko neće smeti da vas bije i više niko ništa protiv vas neće smeti da uradi.
Ovo nisam rekao nimalo cinično. Ovo ću zaista da uradim zato što šta god da uradite u ovoj zemlji i kako god da uradite uvek će da bude – jeste bolja je vojska ali nešto, jeste bolje ovo ali nešto, jeste dobro je Vučiću što si došao ali što govoriš, jeste dobro što će da dođe ali nisi baš ni morao da dođeš. Dakle, ja nemam potrebu da bilo koga rasturam, niti ću da rasturam, već je moje da odgovaram na pristojan način i odgovaraću na pristojan način.
Moram da vam kažem da u ovome što govorim, naravno, ima i ličnih emocija. Ja sam običan čovek, ništa više od toga. Nalazim se na funkciji predsednika Srbije i mislim da tu dužnost obavljam na dostojanstven, ozbiljan i odgovoran način, ali sam i običan čovek. Dva dana slušam, sada je već to više od 17 sati, uglavnom uvrede na svoj račun i svi sve znaju bolje i sve bi uradili bolje. Ja nemam problem sa tim kada moji prijatelji, ako su prijatelji, čini mi se da me možda ne poštuju dovoljno ako misle da bi moj posao radili mnogo bolje nego ja, članovi porodice takođe, neki drugi, OK, razumem, u politiku se svi razumeju i svi bi je bolje vodili nego što to činim ja, ali da vam kažem da znam jednu stvar.
Sve ovo vreme, ja i ljudi oko mene, primetili ste, i moj šef kabineta, koji se nigde ne pojavljuje u javnosti, a koji sedi sada sa moje desne strane, sedi sve vreme ne pomera se. Mi smo naučili da sedimo desetinama sati i da se ne pomeramo. To su ljudi koji se trude i svaki put kada nas predstavljate kao doktor smrt, ubice, kriminalci, ubićete nam decu, uradićete ovo, uradićete ono, vešaćete nas po banderama, pozvaćete ROSU da nas zauzda i sve ostalo, da li razmišljate da i mi imamo emocije, jel vi stvarno mislite da ste jači, jel vi stvarno mislite da vas se neko plaši ili da je ne znam šta u pitanju? Ne, samo što mi imamo obavezu da uvek budemo pristojni, da vam nikada ništa ne odgovorimo, a vi možete da radite sve šta hoćete, kad god poželite. Nemojte da se ljutite što mi nije jednostavno da to na takav način primam i zato hoću da se borim i zato hoću da odgovaram.
Rekli ste nešto što je legitiman stav. Samo hajde da analiziramo to oko EU. Baš hoću da otvorimo tu temu. Da li obožavam EU? Ne obožavam je. Koliko sam razumeo, govorite sve vreme da treba da siđemo sa evropskog puta, ako sam dobro razumeo, pažljivo sam slušao. Suštinski da idemo u tom smeru. Jel tako? Tako je. Legitimna ideja. Ja ne mislim da je to dobro u ovom trenutku. Ne zato što ih volim. Mnogo bolje, verujte mi, od vas, ne potcenjujući ni vas ni bilo koga drugog u ovoj sali, znam šta nam čine. I ne sanjate šta sam sve izgovorio i na kojim sve sastancima, a o čemu postoje službene beleške, kao i razgovore koje vodio, a koji se, kao što znate, neki snimaju, a neki ne snimaju itd.
Razmislite zašto Orban ne napušta EU, a koji je idol mnogima u Srbiji, iako je uveo sankcije Rusiji, sve do jedne, kao i Bosna i Hercegovina, a svi drugi su idoli samo mi nismo dovoljne patriote koji jedini nismo uveli sankcije Rusiji. Neće da izađe zato što mi Orban uvek kaže, pa evo imam priliku da vam to kažem, kada razgovaram sa njim, Viktor kaže: „Aleksandre, sve znaš šta mislim o njima, ali je bolje biti član kluba, nego ne biti član kluba“. Dakle, najotvorenije vam kažem. To je čovek koji dolazi sutra ili prekosutra, dao sam mu orden za Sretenje prošle godine, pa dolazi sada da primi taj orden, najviši orden Republike Srbije, zbog prijateljstva sa našom zemljom.
Šta je mislim oko toga i hoću ljudima to da kažem? Dakle, naravno da se nalazimo u teškoj poziciji, u teškoj situaciji i mi moramo sada da to sagledamo na sledeći način. Razumemo šta je to što nam rade, ali ne zaboravite da smo uspeli da dobijemo i da posle 40-50 godina dovedemo španskog premijera u Srbiju, koji je u Srbiji dao izjavu koju čak i ja nisam očekivao, jer sam imao prethodno susret sa njim u Madridu i mnogo je jasniji i mnogo je bolji po nas i temeljniji bio u Beogradu nego u Madridu. A, onda je u Tirani bio još bolji posle naših razgovora ovde. Znači nešto smo uspeli da uradimo, nešto smo uspeli da napravimo.
Ali, hoćemo li mi promeniti stav Nemačke, Francuske, Amerike? Nećemo. Imamo li mi snage da u ovom trenutku ulazimo u sukob sa njima? Dakle, sasvim otvoreno govorim, pošto znam da oni ovo slušaju, prate i beleže svaku reč – nemamo, ne zato što smo slabi, mnogo smo jači nego što smo bili, ali smo i dalje mnogo mali i ekonomski i u svakom drugom smislu u odnosu na njih.
Da li to znači da ćemo da se povučemo kada nam budu ugroženi vitalni i nacionalni državni interesi, jer to je bilo vaše pitanje, koliko sam razumeo? Ne, nećemo se povući. Ne, nećemo se povući, ni sa KM tablicama, ako je i to bilo pitanje, pošto na sve odgovaram veoma konkretno kao što vidite. Ne, nećemo se povući ni sa „KM“ tablicama, zato što su „KM“ tablice kao i srpske lične karte na Kosovu i Metohiji i za nas dokaz našeg postojanja na Kosovu i Metohiji ne kao Srba, već kao države Srbije. Dobro je da to ljudi razumeju.
E, zato smo se borili. Zato sam ovo prihvatio bio, zato što smo mi mogli da budemo sa našim dokumentima. Da li mislite da neko od njih misli da u Beogradu i Albanije ili Kosovo - ne misli, ali za nas je to dovoljno vredna stvar da možemo da kažemo da je Kosovo deo Srbije i to je suština, to je ono što smo radili.
Skupo bi nas koštalo u ovom trenutku, ponavljam, to je legitimna ideja, većina ljudi u Srbiji je protiv EU i ta razlika se povećava. Da li mi je teško ili mi je drago, potpuno je nevažno. Kao predsednik Republike, šef države, kako god hoćete da nazovete, moja je dužnost da ne govorim uvek ono što ljudi žele da čuju. Ja mislim da u ovom trenutku niti smemo, niti bi bilo pametno, niti bi bilo dobro da napuštamo evropski put. To je ono što mislim. Ne zbog toga što ih mnogo volim, još manje zbog toga što oni nas vole, već pre svega zbog interesa Republike Srbije.
Nama je potrebno da dalje snažimo i jačamo našu zemlju, da dovodimo investitore, da dalje radimo na vladavini prava, ali i da dalje radimo na uvećanju saradnje sa evropskim zemljama, posebno u trenucima kada smo prilično odsečeni od nekih drugih, a zbog sukoba u Ukrajini i zbog toga što se pojavljuju sukobi svakoga dana koje naravno izazivaju različite svetske službe, od Kirgistana i Tadžikistana po treći put u poslednjih osam meseci, do naravno Ukrajine, Jermenije, Azerbejdžana, gde je samo 105 Jermena poginulo u prethodna dva dana, kao da se ništa nije desilo.
Danas je svet u takvom stanju da 105 ljudi je ubijeno samo sa jedne strane, a ništa, ništa se nije desilo, zato što smo svi oguglali. U tome moramo da nosimo i tu vrstu odgovornosti, da čuvamo mir ovde, da ne bismo imali 105, 1.005, ili 10.500 ubijenih na našoj strani. Pri tome ja vas za tako nešto ne optužujem i ne kažem da to vi tražite, niti bilo koga drugog u ovoj sali za tako nešto optužujem, već govorim o mogućim posledicama koji uopšte nisu tako daleke ukoliko bismo se ponašali tako lagodnije ili koristili ono što ja nazivam nepodnošljivom lakoćom neodgovornosti da odluke na takav način donosimo. Dakle, na obe stvari vam odgovaram pozitivno.
Što se „KM“ tablica tiče, nećemo odustati od „KM“ tablica. I druga stvar koju vam odgovaram, što se tiče veće uloge, govorim o ovome o Srbiji šta će, da li će možda Srbi sa Kosova i Metohije, sumnjam, pošto su oni po tom pitanju mnogo, mnogo žešći nego ja, ali što se tiče učešća Narodne skupštine, pošto vidim da je to najvažnije, imali smo mi stručnjake u ovoj zemlji koji su vladali ovom zemljom, uveli je u bezbroj problema. Uveli je u to da ekonomska kriza bude najveća, da nam 450 hiljada ljudi ostane bez posla, sve fabrike zakatančene, ali su se dobrovoljno prijavljivali da rešavaju sirijske sporove.
Nikada nisam tražio da budemo posrednici za rusko-ukrajinski spor, nikada ništa nisam od toga želeo. Nikada se nisam bavio tuđim problemima, niti sam veliki svetski lider i Bog zna šta. Bavim se samo našom Srbijom, bavim se našim problemima i gledam kako da rešimo naše probleme. To je jedino što možemo da pokušamo da uradimo u ovom trenutku.
Pošto vidim da svi znate da mi to loše radimo i da se loše borimo za našu zemlju, a meni nije potrebno, jer ja sam predsednik svih, sve vaše bilo kakve iole ozbiljne želje što ste pomislili da može zemlji da bude bolje ja sam ispunio u prethodna dva dana. Od pisma Putinu i Siju, do većeg učešća Skupštine, do toga da razgovaramo sa konventom, crkvom, akademijom i svim ostalim, sve sam prihvatio. Evo, prihvatam i ovu ideju dodatno, lepo. Nemam problem sa tim, meni samar manje na leđima.
Izvolite, ljudi, siguran sam, dobro je da cela javnost čuje, imaćemo značajniju ulogu Skupštine ako prihvatite. Ja vas molim da to prihvatite i vi i Vlada Republike Srbije. Super, meni samar manje, sepet na leđima manje. Izvolite, siguran sam da ćete uspešno rešiti i to kažem bez imalo sarkazma, bez imalo cinizma. Želim vam najveći uspeh, jer za mene nije najvažnija moja uloga, za mene je važno šta će ostati posle i kakvo će političko nasleđe ostati i kakvo će ekonomsko nasleđe ostati, ali moram da vam kažem mnogo važnije od toga šta ja mislim o sebi i šta bih želeo da ostane zapisano u istorijskim udžbenicima je to šta će biti sa našom državom, šta će biti sa našom Srbijom.
Super, pošto ne mogu to da izvedem tako dobro, ne mogu to da uradim tako dobro, imaćete priliku, donosićete zaključke ovde u odborima, gde god hoćete i samo ćemo toga da se držimo i imaćemo uvek opravdanje da kažemo – ove fantastične rezultate koje smo postigli, postigli smo zahvaljujući Narodnoj skupštini i predlozima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Ako je neko mislio da mi je vlast draža od Kosova i Metohije, da mi je vlast draža od Srbije – nije. Nisam vam slučajno rekao, ali je problem što mnogi opet nisu želeli da slušaju, nećete pobediti, sam ću se skloniti, a onda sam siguran da će sve da procveta i da ćemo za dan do sedam dana da rešimo sve probleme na Kosovu i Metohiji.
Ovo sam najozbiljniji i nemam nikakvih problema. Uspeli ste da me ubedite svim svojim argumentima i ovo kako ćete dete da mi udavite u šahtu ko Gadafija, do ovog drugog…
(Dragana Rakić: A jao...)
Nisam vas razumeo? Šta vam je to „a jao“? Šta vam je to „a jao“? Jesam li nešto slagao? Šta vam je to „ a jao“?
(Dragana Rakić: Jesi, sve si slagao.)
Sram vas bilo.

Dakle, da vam kažem nešto. Kad god da pomislite da ih je sramota da tako nešto sami napišu o tuđoj deci – nije. Ne zaboravite da od toga da to napišu, do toga da to urade nije predalek put. Nije slučajno kod Čehova u prvom činu kada se pojavi puška da ona mora da opali u trećem činu.
Budite ponosni na to da im nikada ne odgovaramo na takav način, već da uvek budemo uljudni, pristojni, da nikoga na bandere ne vešamo i da ne prizivamo ROSU da dolazi da pomaže Srbima, odnosno u borbi protiv Srba. Hvala vam najlepše.

Samo ću jednu rečenicu ako mi dozvolite.
Samo jednu rečenicu, ovo se koristi i pravno, a ne samo politički zato što je ovo pravni okvir nije samo politički okvir, ali nije važno. To je sitnica.
Nešto suštinski. Ne mislim da zloupotrebljavam i da vam bilo šta govorim u bilo kojoj žustrini takve stvari ne smeju da se izgovore bilo kome, ali razumem, nisam ja neko ko bi mogao o tome da vam govorim. Kada sam bio mnogo mlađi izgovarao sam takve stvari.
Dakle, nisam ROSU, pozivao se i nisam to Srbima na taj način izgovarao, ali moguće je da se dogodi.
Što se ovoga tiče samo suštinski da vam odgovorim. Pa, niko od nas nije rekao da ćemo da se odreknemo dela teritorije da bismo postali deo EU, ali vi morate da razumete da oni u EU ne misle da je moguće da bilo kada budemo njen deo ukoliko na ovaj ili onaj način se ne odreknemo dela teritorije.
Šta je to što ja mislim da bi bilo jasno? Ja mislim da je važno ili da dođe do onog preokreta o kojem sam govorio juče koji je malo verovatan ili gotovo nemoguć, ali uvek postoji neka vrsta male šanse i male nade da se tako nešto dogodi, ili da taktički koristimo vreme da čuvamo te odnose, jer nemojte da imate nikakve sumnje onog trenutka kada bismo rekli da više nismo zainteresovani za evropske integracije tog trenutka ne samo da ne bismo imali podršku i pomoć za brojne projekte, već bismo postali zemlja parija, zemlja označena kao takva sa kojom niko ne želi sa zapada da sarađuje i zemlja koja to ne može da izdrži. Mi to ne možemo danas da izdržimo. Ne možemo da izdržimo zato što zavisimo od brojnih stranih investicija, zato što zavisimo, život nam zavisi od toga, vaše plate, moja plata i sve ostalo zavisi od toga. Neko mora da vas plati. Neko mora da obezbedi za sve ove koji su danas izašli na ručak da mogu jeftino da dobiju ćevape. Ovo je naravno banalizacija, ali to sve mora neko da plati, a to plaćamo iz fabrika. To sve plaćamo iz fabrika.
To je ono što ne smemo da rizikujemo u ovom trenutku i to je ono što je za nas od presudnog značaja.
Što se tiče toga ko je patriota ili ne, interesantno je da to niko iz vlasti nije pokretao u ova dva dana. To smo slušali i od jednih i od drugih, i od levih i od desnih iz opozicije. I jedni i drugi su nam držali predavanja o patriotizmu. Jedni o tzv. novom patriotizmu, a jedni su govorili o patriotskoj opoziciji, valjda podrazumevajući se da neko nije patriota.
Stvarno ne mogu da prihvatim da vi jeste patriote ili ste više patriote, a da mi nismo, jer mi se čini da dela govore drugačije. Možda ne umemo tako i toliko lepo da govorimo. Možda nismo toliko pametni, ali mi se čini da dela ne govore u vašu korist pa neka ljudi sami to procene.
U svakom slučaju, došao sam da danas i pokušao sam da zamolim da glasate za izveštaj da nam ne bi bile novine albanske pune ovakvih tekstova. Nažalost, ništa od toga nismo uspeli da izbegnemo, a neka ljudi u Srbiji procene na kome je odgovornost i ko u državi brine ili ne.
Uskoro ćete imati mnogo veću ulogu u pregovaračkom procesu i potpuno sam siguran da će našem narodu na Kosovu i Metohiji biti bolje i vi nam recite koliko para više treba da izdvojimo, samo ćete nam reći sa kog razdela da skinemo, iz kog dela budžeta da skinemo nekom drugom. Mi smo spremni i mnogo više para da damo za Kosovo i Metohiju i za sve drugo. Sve što više odgovornosti želite svi u Narodnoj skupštini mi smo spremni da vam po tom pitanju izađemo u susret i da preuzmete što je moguće više odgovornosti i da ljudi konačno mogu da žive bolje, pošto vi imate rešenja za sve, a mi smo nesposobni, lenji, glupi, ne umemo da vodimo politiku pa ćete vi to neuporedivo bolje.
Ono što vam ja tu želim to je da nemate opoziciju kakvu mi imamo, jer ćemo mi sve što uspete da uradite za naš narod na Kosovu i Metohiji i šta god da sačuvate u ovako teškim međunarodnim okolnostima, kada je pitanje kako ćemo da preživimo i jesen i zimu zbog svega što se u svetu dešava, mi ćemo vas podržati, mi ćemo vas pohvaliti i uvek biti uz svoju Srbiju nevezano za to ko na vlasti, a ko je u opoziciji. Hvala vam najlepše.