Pasoš Republike Srbije broj 183353  i zdravstvena knjižica na ime Zdravko Tolimir, JMBG 2711948380014, u komodi dnevne sobe, crni muški novčanik sa ličnom kartom, vozačkom dozvolom, čekovnom karticom Poštanske štedionice i mesečnom karticom GSP, sve na ime Tolimir Zdravko. Ovde piše i ime lica koje je to pregledalo i koja su lica iz BIA sa tim licem bila.
Ako je reč o nekoj običnoj krađi, izvinite, ili teškoj krađi ili razbojništvu, šta rade onda tri lica iz BIA, ili šta radi jedno lice iz FBI ili neke druge strane organizacije?
Molim vas i zahvaljujem se na vašem strpljenju, gospodine predsedavajući, molim vas da više ne obmanjujete građane i da ljudima ne govorite da je belo crno, a da je crno belo.
Još jednu stvar da znate, mi vidimo šta vi danas radite i vi sve možete, mnogo ste moćni i mnogo ste jaki. Ne zna se ko je od vas moćniji i jači, ne zna se ko od vas ima veću silu, da li "žuti", da li DSS, da li G17. Nikada takva sila Srbijom nije upravljala, ali, pre svega, sila da otme, da uzme ono što pripada narodu.
Nemojte jednu stvar da smetnete s uma, sada vam to govorim i zapamtite to. Svašta ste uradili, izmišljali ste zakone o lustraciji gde ćete da progonite one koji drugačije misle, jer ne možete da im nađete kršenje zakona, pa će sada neki komitet o tome da odlučuje. Nema šta niste radili u prethodnom periodu protiv političkih protivnika. Ja vama samo kažem - za ovo što vi radite, za sve te crne džakove koje stavljate na glave srpskih generala i srpskih oficira, za ono kako ste hapsili i Miloševića i Tolimira, svi koji su u tome učestvovali odgovaraće pred licem pravde i završiće iza rešetaka kad-tad.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke misle da su vam već dovoljno ukazali na kršenje najvišeg pravnog akta naše zemlje i propratnih zakona.
Očigledno je da to vas naročito ne interesuje, ali ću, pre nego što kažem šta je i kakav će biti odnos poslanika Srpske radikalne stranke, da vam ukažem na sledeću stvar.
Malopre je gospodin Aligrudić, držeći nam tiradu i predavanje, rekao kako su neki u Drugom svetskom ratu ponavljali nešto 50 puta, pa mislili da to postaje istina.
Ne znam na koga ste mislili, gospodine Aligrudiću, da li na gospodina Tadića ili na gospodina Koštunicu. Meni i jedan i drugi liče na te o kojima ste govorili.
Po čitav bogovetni dan, na svim mogućim televizijama, gledam gluposti o nekakvom pridruživanju nečemu, ali sa minus 15% teritorije, jer se otvoreno zalažu za otcepljenje Kosova i Metohije. Stotinu puta sam video seoski put kod Bratunca, kojim niko živi nije prošao već tri godine, ili su dva seljaka prošla na biciklu, a vi tamo uhvatili Tolimira. Svakog dana gledam vaše laži, kako narod u Srbiji živi kao u Švajcarskoj, otprilike, bogato i uspešno, a samo vam smeta opozicija, samo vam smeta Srpska radikalna stranka, samo smo mi krivi.
Imamo ovde ljude koji nas na najgori mogući način vređaju kada izađu iz ove sale, od gospođe Kolundžije, pa nadalje, nema reči koju ne izgovaraju, o fašisoidnim idejama, o fašisoidnom pristupu, o ne znam čemu.
Jeste, gospođo Kolundžija, to ste vi rekli, a ovo je rekao gospodin Aligrudić. Da li je to vaša politika? A, ne, to nije ona, to je gospođa Marković, izvinite. Pomešao sam, oprostite. To je gospođa Marković, znao sam da je neki genije, ali, oprostite, gospođo Kolundžija. Nije mi ni ličilo na vas, a na gospođu Marković mi sasvim liči. Hoće ona to, misli da je mnogo pametna, samo ne sme na skupštinsku govornicu da izađe i kaže to.
Samo da vam kažem, gospođo Marković, veoma poštujem svakog narodnog poslanika, ali moram da vam kažem da fašisoidne ideje zastupate vi.
Sad ćemo da govorimo o teoriji fašizma i o tome šta su ti koji zastupaju takve ideje...

I ja sam tako mislio dok vas nisam video na vlasti, gospodine Albijaniću, sve zajedno sa takvima. Ja sam bio uveren da je to tako, gospodine Albijaniću, dok ne videh takve koji samo što nam ne govore o plavoj krvi. Radikali, pa to su tamo neki kužni, šugavi, ovakvi i onakvi, a mi, mi smo plava krv, mi smo demokratske snage, mi smo ti koji možemo i moramo ovu Srbiju da odvedemo u budućnost, jer bi ovi da je vode u prošlost.
To je fašizam, gospođo Marković. Ali, šta ja da vam radim, samo vi napadajte Srpsku radikalnu stranku, to jasno govori u kakvom se strahu i panici nalazi režim Boris Tadića i Vojislava Koštunice.
Što se Srpske radikalne stranke tiče, mi tu vrstu problema nemamo. Mi samo zastupamo narodne interese. Uvek ćemo biti na strani građana Srbije i na strani istine.
Kako vam nije palo na pamet da nas pitate odakle nama informacije gde je uhapšen Zdravko Tolimir? Kako to da smo mi pre nego što je Tolimir rekao da je uhapšen u Srbiji znali da je uhapšen u Srbiji? Hoćete li da vam kažem kako?
Tu se vidi vaš poraz, u tome što ljudi iz službi koje vi kontrolišete nama dostavljaju i papire i informacije, jer i ti ljudi se bore za slobodu i čekaju slobodu kao ozeblo sunce, čekaju da vam vide leđa, čekaju da vas ne vide više nikad na bilo kakvim državnim funkcijama. Zato smo sve to dobili, a vi i dalje to niste dobili. Vi i dalje ni imena da im pohvatate, a kamoli da znate ko su sve ljudi koji pomažu srpskim radikalima.
Vidite, upravo zato mi u SRS uvek donosimo odluke u skladu sa interesima građana i obaveštavamo ih o onome što se u našoj zemlji događa.
Zato, gospodine Albijaniću, bez obzira na to što vi to niste zaslužili, što vlast to nije zaslužila, SRS neće da vam opstruiše rad u Parlamentu, nego vi pređite na dnevni red, ali ćete i po dnevnom redu videti šta ste uradili i kako ste uradili.
Da vas podsetim, na dnevnom redu danas nema Kosova i Metohije. Juče su na ručku razgovarali oni čije nije Kosovo i Metohija, a mi ni za doručak, ni za ručak, ni za večeru, ni pre ni posle doručka, ručka i večere ne možemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, jer vas to ne interesuje, jer vas ne zanima. Jedino što vas interesuje to je gde će koji, u koje javno preduzeće, na koju javnu funkciju i gde koliko para ima, i ništa više.
Zato se, gospodine Albijaniću, poslanici SRS više neće javljati, pre prelaska na dnevni red, povodom povreda Poslovnika, ali ćemo u svakom slučaju i na svakom mestu ukazivati javnosti i građanima, ali i vama ovde da ne možete prema najvećem delu naroda da se odnosite kao da je kužan, a vi ste, otprilike, prosvetljeni i mnogo pametni, samo što to ne smete da nam kažete kada smo u direktnom duelu, nego negde gde nema radikala. Po mogućstvu, ako vas ima trojica-četvorica, da jedan drugog branite od sopstvenog mišljenja. U svakom slučaju zahvaliću vam na pažnji.
Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvog pridruživanja i fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali.
Hvala vam mnogo.

Dame i gospodo narodni poslanici, da građani Srbije ne bi mislili da smo zaista zaludni, iako je svaka vrsta izlaska za govornicu ili onoga što nekome liči na opstrukciju legitiman i legalan vid parlamentarne borbe, dobro bi bilo da ljudi znaju da imamo mnogo pametnija posla, a ta pametnija posla danas ne radimo, upravo zahvaljujući skupštinskoj većini.
Naime, zbog poslanika koji rade, ceo dan su u sali, samo ću navesti koje su poslednje vesti, a onda ću objasniti i obrazložiti sve oko Poslovnika i oko onoga o čemu je još jutros govorio gospodin Tomislav Nikolić, šta je moralo da se nađe na dnevnom redu danas u skladu sa Ustavom i Zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije, a šta nikako nije smelo.
Naime, danas je Marti Ahtisari izjavio da Kosovo mora da dobije nezavisnost na ovaj ili na onaj način. Danas, dok mi ne raspravljamo o Kosovu i Metohiji, zahvaljujući većini u Skupštini Srbije, Majkl Polt, ambasador SAD, danas u 11,40 časova saopštio je da očekuje da do kraja juna Kosovo i Metohija, odnosno Kosovo dobije nezavisnost, a svakako pre nego što on napusti mesto ambasadora u Srbiji, to znači do početka avgusta.
Takođe, imate danas inicijativu Ban Ki Muna, koji odmah traži da se krene na usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN i imate danas izjavu Vetona Suroija, preko raznih nevladinih organizacija u Čaglavici, sa organizovanog skupa, na kojem je rekao da se već sutra rezolucija nalazi u UN, rezolucija EU i SAD, protiv Srbije i protiv Kosova i Metohije.
O čemu mi danas razgovaramo? O Balinovcu? O čemu? O čemu biste vi da mi danas razgovaramo? O čemu bi to skupštinska većina da razgovara, a neće da razgovara. Naveo sam samo četiri izjave. Hoćete da vam navedem petu, Prodijevu, posle susreta i velike diplomatske ofanzive sa Borisom Tadićem? Romano Prodi kaže - da, Italija i ja kao njen premijer smo za nezavisno Kosovo. U Srbiji svi ćute.
Glavna vest - možda ćemo da nastavimo pregovore ako Karla del Ponte bude zadovoljna, ako se ne znam šta desi, ako, kako piše "Pravda", Svilanović bude direktor BIA ili ne znam šta. Je l' to smisao? O čemu mi ovde ljudi razgovaramo? Država nam gori, država nam nestaje pred našim očima, a mi o tome: ovakav je ili onakav.
Stvarno ne znam, ali sam siguran da nijednu lepu reč ne mogu da kažem o Balinovcu, ne zbog toga što nije dobar pravni tehničar ili ne znam šta. Ne, nego zbog njegovih ideoloških uverenja, iz JUL-a u DSS ili ne znam šta, ali sasvim sigurno da nije lošiji i gori od Božidara Đelića, ili od Mlađana Dinkića ili od ne znam koga. Od njih ne može čovek da bude gori.
Ali, nama država gori. Nama otimaju Kosovo i Metohiju sa deset izjava, mi se zavitlavamo, ne znam šta radimo danas, zato što vlast u Narodnoj skupštini, zato što većina u Narodnoj skupštini neće da poštuje Ustav, Ustavni zakon i norme koje smo svi zajedno donosili ili koje je sama donosila. Onda, naravno, izazovete opoziciju i ajde šta se danas zbiva.
Svaki put odgovornost za sve što se događa u Narodnoj skupštini nosi većina; svojom taktičnošću, svojim dobrim odnosom ili lošim odnosom pokazuje smer manjini kako da se ponaša. Kada smo imali jednog predsednika Skupštine, koji se time mnogo hvali, svega ima a pameti nema, imali ste izbacivane narodne poslanike, kako hoćete i gde hoćete, na način na koji hoćete.

Mislio sam da hoćete da čujete nešto pametno. Čuo sam da ste sinoć svakojake gluposti izgovarali o sedam dana nesreće, tuge ili ne znam čega, mi dočekasmo, gospodine Albijaniću, i preživesmo sedam godina čemera, jada, pljačke, koju ste zajedno sa svim ostalima iz DOS-a priredili građanima Srbije.
Da još jednom obavestim poslanike koji ne znaju, da ne koriste sintagmu državni terorizam. Da li sam u pravu, gospodine Balinovac? To je državni teror. Državni terorizam, u tom delu subjekt je država, a ne pojedini državni službenici, ali protiv druge države, a ne unutar sopstvene države.
Dakle, da se te stvari ne mešaju, pošto ljudima koji znaju nešto o pravu prilično smešno zvuči kada se takve stvari izgovaraju na netačan i neozbiljan način.
Da završim, mi danas imamo pet najvažnijih izjava koje su direktno protiv Srbije, pet ljudi koji na ovaj ili onaj način odlučuju o budućnosti Srbije, i danas imate samo jednu izjavu Rjapkova i jednu Paltavćenka, koji kaže da su protiv nezavisnosti Kosova i Metohije. Obe izjave dolaze iz Rusije.
Za nas je ključno pitanje koje postavljamo danas svima ponovo, kako ćete kada jedna noga krene tobož u Evropsku uniju, a oni nam otimaju Srbiju, razaraju Srbiju, otimaju Kosovo i Metohiju, i kada druga noga krene prema Rusiji, a ona nam čuva Kosovo i Metohiju i čuva Srbiju koliko god može, šta ćemo tada da radimo? Šta je vaš odgovor na to? Šta je politika Vlade Srbije?
Vratite se na poštovanje Ustava, na poštovanje zakona, gospodine predsedavajući, vi, vladajuća većina. Srbiji od ovoga neće biti bolje što ćemo do šest sati da gubimo vreme na gluposti.
Dajte da rešavamo ozbiljne stvari, ozbiljnim temama da se bavimo, a sasvim sam siguran da nam građani neće oprostiti to što smo neozbiljni, to što ne vodimo računa o Kosovu i Metohiji, to što ne vodimo računa o njihovom boljem životu, dok vaši istovremeno gledaju samo gde će koju novu firmu da opljačkaju. Vidim već se svađaju da li prvo NIS ili EPS.
Hvala vam još jednom što ste me istrpeli, gospodine Albijaniću, dobro bi bilo da nešto od ovoga ponavljate u svojim....

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 223, dakle, pravo poslanika da bude obavešteni.
Prvo bih vas da obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, prvo jednu radosnu vest, a onda ćemo da podsetimo narod šta se dogodilo.
Naime, računam da su i SRS i Tomislav Nikolić ovde u parlamentu, ali i svi ostali doprineli svojom hrabrom borbom i istinskim suprotstavljanju režimu, da dvojica mladića koji su bili uhapšeni budu pušteni na slobodu, koji su bili uhapšeni samo zato što su lepili plakate na kojima je pisalo ''Bulevar Ratka Mladića''.
Tako se opozicija bori za prava svojih građana, tako se opozicija bori za prava svog naroda. Čestitam svim građanima Srbije koji su nas podržavali na velikoj pobedi protiv autokratskog režima.
Tako smo hrabrošću, svojom odlučnošću, velikom voljom, pa čak i stavljanjem pod lupu najgorih antisrpskih medijskih buzdovana, po ceo dan trpeći najgore moguće napade, najveće laži i prljavštine, do toga da su neki od njih sebi dali za pravo da kažu - hajde, kaznite radikale na 10 godina robije, nađite im krivično delo poziva na otpor što su zalepili plakat.
Vi ste danas govorili o državnom terorizmu. Pretpostavljam da ste mislili na državni teror, ne na državni terorizam, pošto su različita značenja, dramatično različita značenja te dve sintagme.
Dakle, ako ste govorili o državnom teroru, ovo je pravi državni teror bio, pravi pravcati državni teror, da zbog jednog plakata nekog terate na 10 godina robije u zatvor i da vodite hajku protiv svojih lopovskih i kriminalizovanih medija, kakav je B 92 i neki drugi danas u Srbiji.
Kao što vidite, na vašu žalost, dame i gospodo režimlije, sloboda u Srbiji je počela da obeđuje i ne možete više da sprečite ideju slobode ni na jednom jedinom mestu.
Sa druge strane, danas čujem da dugo traje sednica Odbra za sukob interesa, da neki vrše pritiske da Odbor ne donese odluku po zakonu. Čekamo tu odluku, imamo izjave predsednika Odbora, koji je jasno rekao kad jeste, a kad nije Đelić dostavljao podatke o svojoj imovini, pa da vidimo može li u ovoj zemlji da se vrši pritisak na određene institucije ili ne može.
Vidim da to mnogo dugo traje, mnogo sati to traje i jasno mi je šta se zbiva. Svi znaju da su pravo, pravda i istina na našoj strani, na strani građana Srbije, ali režim traži da bude zaštićen; novi, moćan, snažan režim, osetili su da mogu da gaze, da čine šta im je volja.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme, gospodine Vučiću.)
Znam, je l' 10 godina ili do 40 godina, gospodine Albijaniću, koliko godina robije treba da budem kažnjen za tako nešto da biste bili zadovoljni? Pošto sam video malopre, gospodin Jovanović na 5,50 niste ga opomenuli, a mene na 3 minuta i 5 sekundi ste opomenuli.
Ali da vas obavestim, gospodine Albijaniću, i vas gospodine Jovanoviću, bio sam u sali kada ste to izgovarali, izgovorili ste baš onako kako je citirao Tomislav Nikolić, doslovce, a sutra ću vam doneti stenogram, gospodine Jovanoviću, i pročitati veoma pažljivo.
Moram da vas obavestim, ne znam da li vas je neko obavestio, nije bilo u Ustavu Republike Srbije da je potrebno 126 poslanika da bi se glasalo o nepoverenju Vladi. U Ustavu Republike Srbije je pisalo da je potrebno 20 poslanika da podnese zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi. Pa niste vi ni Bog, ni batina, ni ustavotvorac, niti bilo šta slično, da vi to gazite i kažete - mi to ne prihvatamo, nego treba 126. A pokušali ste da budete.
Mi smo samo tražili raspravu, jedna jedina rasprava od 2000. godine o nepoverenju jednom ministru je bila, i to 2001. godine Vladan Batić. Niko više od ministara niti je smeo, niti je hteo, niti je želela Vlada da pokaže da ima iole demokratskog kapaciteta. Ovi Šamijevi su nam svaki put skidali sa dnevnog reda. Vi ste nam svaki put skidali to sa dnevnog reda kao najteže uvrede, a apsolutni vrhunac je bio - ne možete zato što vi za njih niste ni glasali. Ali, citiraćemo vam to sutra.
U svakom slučaju, da ljudima u Srbiji dalje ne kvarim jednu radosnu vestu, vlast je pokazala da je grdno zgrešila, da je shvatila da ne može da guši ideju slobode, da ne može u Srbiji da se uništi drugačije i različito miljenje. Ako smo nešto učinili, makar malim delom doprineli, a neki mladići velikim delom, jer su svojom hrabrošću pokazali da su spremni i u zatvor da idu, da se zalažu i da štite ideje slobode i pravo ljudi na drugačije mišljenje.
Radostan sam, a znam da su radosni i građani Srbije, kojima će sad teško biti da ovi medijski buzdovani objasne šta se to dogodilo i što, otprilike, nismo svi streljani ili dobili po 40 godina zatvora zbog lepljenja plakata.
Svaki put kad neko u Srbiji bude sprečavao drugačije mišljenje...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, zaista ste prekršili vreme.)
...kao što znate, gospodine Albijaniću, mi ćemo stati na stranu slobodarskih ideja, pokazati u Srbiji da sloboda dolazi i SRS pobeđuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu zbog odgovornosti prema građanima Srbije, jer mislim da je važno da ljudi znaju šta se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde u našim kabinetima, gde imamo mogućnost da pratimo vesti, različite televizijske programe.
Nisam mogao da shvatim šta se to danas u Skupštini zbivalo. Naravno, kad gledate B92, Pink i RTS, onda uglavnom vidite šta rade Čedomir Jovanović i Boris Tadić, za ostale nema mesta, tako da čovek nije mogao najbolje da shvati šta je danas na dnevnom redu, niko ne može da zna od građana Srbije o čemu je ovde reč, a reč je o nečemu što, poštovani prijatelji, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, zaista ne razumem.
Dakle, jutros je trebalo da razgovaramo o svemu što je predviđeno Ustavnim zakonom, da vidimo ko će biti guverner Narodne banke Srbije, pre toga da vidimo šta ćemo oko Kosova i Metohije. Da vas podsetim, svi su se danas bavili Kosovom i Metohijom, sem Narodne skupštine Republike Srbije i naših državnih organa, čak i albanski organi na Kosovu i Metohiji, sastanak ''G8'' u Pozdamu, na svakom mestu se govorilo o Kosovu i Metohiji, samo kod nas ni jedne jedine reči. O svemu tome je trebalo da razgovaramo, a rasprava se pretvorila u raspravu o Zoranu Balinovcu. Razumem, svako ima pravo na to, to je legalno i legitimno, ali je prilično glupo.
Posebno je glupo da tu raspravu predvode oni koji su imali za svog saveznika, podsetiću vas, niko se nije slučajno danas setio, imali su onoga za kojeg su rekli da je naredio, znam i imena tih ljudi koji su bili ozbiljni mafijaši ili kako god hoćete sa Novog Beograda, da je njima naredio kolega pokojnog Mite itd. i neki su i danas živi, da im je naredio da ih batina po Vračaru kada budu lepili plakate. To je bio Branislav Ivković. To nisam ja rekao, mene niko nije tukao i nisam to ni video, ali sam to slušao od vas da je Branislav Ivković našao Batu Trlaju, i našao Nešu, i našao ovoga, našao onoga koji su tukli ove miševe iz DOS-a, gde su stigli i gde su lepili plakate.
To ste vi ljudi govorili, ali vam nije smetalo da posle toga uđete u koaliciju sa Branislavom Ivkovićem i da čuda činite po Narodnoj skupštini, i da izglasavate šta hoćete i koga hoćete, i da Mićunović bude izabran zahvaljujući glasu Branislava Ivkovića.
Sada je strašno zato što tu sedi gospodin Balinovac. Dobro, i na to imate pravo i sve to razumem.
Ne razumem da nam lekcije danas drže oni koji su ovde svaki put kada bismo se dvaput javili za Poslovnik, ako nešto nije u redu da se kaže po Poslovniku se javljamo. Izlazio bi histerično i počeo bi tiho da govori, a onda bi počeo da zaurlava, da niko živ ne zna šta mu se u međuvremenu dogodilo.
Počne da govori, kaže, ne možete vi, ovo je demokratija, i ovo je opstrukcija parlamenta, i onda izađu druga dvojica gore, pa zovu telefonom RTS, Pink, B92, ne moraju ni da zovu, oni to znaju, ex officio, dakle, šta im je činiti i šta treba da rade protiv Srbije i srpskog naroda.

Oprostite, gospodine Albijaniću, i hvala vam na razumevanju.
Onda oni zivkaju i kažu, to je najstrašnija opstrukcija, koliko para građana Srbije je potrošio. Mi vama to pitanje, gospodo ni iz većine, ni iz ovih vaših krugova haških što vole da hapse, i što vole da ilustriraju, i maltretiraju i ne znam šta još, nećemo da zameramo.
Inače, taj argument koliko je para i koliko je efikasno kada je u pitanju parlament autokratski, diktatorski argument. To je Hitlerov argument, uzgred budi rečeno, koji ste najčešće koristili dok ste bili na vlasti, pa do sada ovog trenutka.
Nemam ništa protiv, možete da nastavite, samo se setite da je bilo mnogo gorih od onoga što vi večeras, ne znam iz kog razloga, insistirate. Insistiram, ne zbog nas, ne zbog toga što su nam potrebni politički poeni, nego što je gospodine Albijaniću, pet do dvanaest, a ne pet do osam, kako piše na ovom satu, već metaforično je pet do dvanaest.
Pet do dvanaest je za državu Srbiju, pet do dvanaest je za Kosovo i Metohiju, jer svakoga dana je deo naše teritorije dalje od Srbije. Mi ćutimo, pravimo se kao da se ništa živo ne događa, jedina nam je nada šta će da kaže Vladimir Putin. Srbija ne zna šta će i ne zna šta neće, niti zna šta će da čini ako krenu na jednostrano priznanje ili ne.
Mi nemamo našu politiku, mi ne znamo ništa šta nam je činiti, nema nikog od ministara. Rastrčali se ministri. I saznao sam jer je za građane vrlo važno da čuju, javili su da su ovi iz Odbora za sukob interesa doneli odluku. Neću da prejudiciram, ali ako su slučajno doneli odluku, pa falsifikovali ubacivanjem podataka.

Hvala vam na razumevanju gospodine Albijaniću.

Hvala vam, gospodine Albijaniću, na razumevanju, završavam.
Dakle, ti iz Odbora za sukob interesa dogodili su se da su protiv zakona i pod pritiskom radili i donosili takve odluke, pokazaće samo, a nadam se da nisu, ali time će samo pokazati da u ovoj zemlji nema institucije i da samo narod treba da pitamo šta o kome misli.
Da li je moguće da neko ko ima 10 ili 11 miliona evra, e to je super, pa to je "Real Madrid", radim tako uspešno. Kako to hiljade građana zajedno ne mogu toliko da skupe. Negde možete da nađete 20, 50 hiljada ljudi koji toliko ne mogu da skupe, i gde oni igraju - u donjoj Prćilovici, a samo on igra za "Real Madrid". I to je sve u redu i to je sve normalno, svi su glupi, samo je on pametan.

Hvala vam na tome što ste do sada imali razumevanja, gospodine Albijaniću. Još jedanput bih vam se zahvalio, a zahvalio bih se svim ljudima u Srbiji, i završavam time - koji su pružili podršku ideji slobode onim mladićima koji su bili uhapšeni ni zbog čega. Mi smo danas saznali zbog čega, nećete verovati.
Nisu oni zbog toga što su lepili plakate pa prekršili javni red i mir, ne, nego zbog uzbunjivanja javnosti. Oni su zbog toga bili iza rešetaka, ali kao što ste videli, posle široke opštenarodne akcije, u kojoj su učestvovali i srpski radikali, ti mladići su pušteni na slobodu, jer ideju slobode ni DOS ne može da porazi.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da se ovde stalno, ali to je valjda u javnosti postalo normalno, iz stranaka samoproklamovanog iliti lažnog demokratskog bloka, vređaju predstavnici čak onih poslaničkih grupa koje su neuporedivo brojnije od njihovih ili bilo koje druge poslaničke grupe, samo zato što su oni sebi zatakli o rever da su mnogo moderni, da su mnogo pametni, da su ne znam šta, valjda fensi ili ne razumem o čemu je reč.
Danas deseti put sam čuo, ej, pa danas je 2007. godina, onda sam pokušao, naravno nisam na tom nivou kontemplativnih sposobnosti kao oni da sve to razumem do kraja, ali ono malo površno, koliko sam pokušao da razumem, da vidim šta oni time hoće da kažu, i šta to znači 2007.
Zamislite, neko Hitleru 1939. godine ili 1938. kaže, kada je tamo krenuo sa svim svojim anšlusima i čudima, pazi, ovo je 1938, nije 1928. i ne može da se ponovi 1928. Nama je 2007. gora nego 1997. godina. Mnogo gori vladaju 2007. godine nego 1997. godine. Mnogo više opljačkaše, mnogo više oteše od građana Srbije, mnogo više uzeše, a tek planiraju da dokusure Srbiju.
A da ne pričam da ćemo na kraju da ostanemo i bez Kosova i Metohije, zato što njih baš briga, ali baš ih briga. Pogledajte, ali nema ni kamermana, šta da radite, oni ostave kamere ovako, pa se pokupe i idu kući. Nema ni kamermana da građani Srbije mogu da vide kako izgleda ova sala, ali sablasno prazna, nema nas u sali 70 ili 80, izvinite ako sam pogrešio i oprostite zbog toga, ali nas je 250 izabrano.
Od predstavnika Vlade nema nijednog. Tu je ovlašćeni predlagač, ovlašćeni predstavnik i niko više. Nema nijednog ministra, svi rade. Šta rade ti ministri? Znam da su išli na Milan-Liverpul, pola Vlade otišlo na Milan-Liverpul, bilo strašno značajno da se štite srpski nacionalni i ekonomski interesi na utakmici Milan-Liverpul. Ne znam baš šta su zaštitili. Ne znam čak ni za koga su navijali, ali nije ni važno u krajnjoj liniji.
Zašto sam krenuo na ovaj način? Nama stalno kao da na neki način pokušavaju da kažu - mi smo mnogo pametniji, napredniji, a vi ste neki zaostali. Hajde da vidimo u čemu, hajde da vidimo sa tim najnaprednijima, hajde da se takmičimo u znanju stranih jezika, da vidim koliko stranih jezika zna Čedomir Jovanović? Spreman sam sa njim da se takmičim, ne nekog pametnijeg od mene da uzimamo, a ima ih mnogo u poslaničkoj grupi SRS, evo ja ću sa njim da se takmičim, da vidimo ko više poznaje ili ko više govori ili sa koliko se stranih jezika služi.

Nije prošlo, nego tek dolazi, gospodine Albijaniću, to je prvo da vas upoznam sa tim.

Hvala vam na razumevanju, gospodine Albijaniću, uskoro ću.
Dakle, kada počnemo da pričamo o takvim jasnim, čistim i konkretnim stvarima, šta je to moderno, pa da vidimo, da se takmičimo, nema ništa. A onda se modernost ogleda u čemu, dragi prijatelji, to biti fensi? Ogleda se u tome kako ćeš da voliš i poštuješ sve najnazadnije i najretrogradnije grupe u društvu, koje moraš da hvališ da su super, da su to slučajno sporedne društvene grupe, koje bi morale da budu potpuno jednake itd, od polukriminalaca do ne znam kojih sve, do narkomana i ne znam čega, a umesto da ih lečiš treba da ih glorifikuješ.
Mi nismo za to. I naravno da se razlikujemo. Da li je modernost u tome - ma šta me briga za Kosovo i Metohiju, gledam negde u budućnost i ne mislim da je to modernost. Mislim da nam je to ostalo iz srednjeg veka. Hoćete da vam kažem iz kog dela srednjeg veka? Imali smo mi Srbi i neke delove sa tamnim mrljama u našoj istoriji, i prođe 100, 200, 300 godina i nema nijednog ustanka, nijedne bune, ništa, eto, žive pod okupacionom upravom, ništa.
To su te ideje iz srednjeg veka, apsolutno iz srednjeg veka i oni nam govore da su to danas najmodernije ideje. Ovi iz vlasti, oni još gori, ćute ko zaliveni, niti ih šta zanima, niti ih interesuje da uđu u raspravu, niti ih interesuje da nam odgovore oko Kosova i Metohije, niti ih zanima da kažu nešto drugima, ništa pod milim bogom ih ne interesuje.
Dočepali se fotelja, sada je tuča oko budžeta. Jedan hoće malo više para ovamo, a drugi bi malo onamo, a treći ne da, jer je on baš toliko para rešio i toliko obećao, pa računao koliko dolazi u desni, a koliko u levi džep. Znači, mi sada razgovaramo o tome da li je kriv Zoran Balinovac. Ne, mi hoćemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, mi hoćemo o Srbiji da razgovaramo, hoćemo o budžetu, hoćemo o prodaji i otimačini naših preduzeća da razgovaramo, hoćemo da razgovaramo o svemu onome što muči građane Srbije. O tome hoćemo da razgovaramo.
I o tome kako da bogatije žive građani Vojvodine, naravno, jer ih je pokrajinska vlast, zajedno sa republičkom vlašću u prethodnom periodu, dramatično pljačkala, kao što znate, i sa tim se slažem, naravno, podrazumeva se.

Veoma poštujem gospodina Čanka, a šta je tražio, to je dobio, šta da mu radimo.
Dakle, mi moramo ljudi odgovornije da pristupamo problemima. Baš mene briga i znam da većinu ljudi ovde baš briga šta će da im kaže, ali to namerno radim da bih narodu pokazao do kog besmisla su doveli Radiodifuznu agenciju, Savet za radiodifuznu agenciju, Narodnu skupštinu i građane Srbije. Do kog besmisla i kako se to ponaša B92 ili neko drugi.
Samo zbog toga govorim, a ne zbog toga što me to naročito brine. Nadam se i Boga molim da oni mene napadnu ili bilo koga iz SRS. Koga i kada oni nekog napadnu tom rejting raste. Evo vam primer i završavam, gospodine Albijaniću. Sećate se, gospodine Albijaniću, očekivao sam od vas, kao poznatog borca za ljudska prava, da stanete u zaštitu narodnog poslanika Gorana Cvetanovića, kada je B92 onako dramatično lagao kako je Goran Cvetanović nešto psovao telefonom.