Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, danas posle sedam meseci Narodna skupština Republike Srbije suštinski je učinila pokušaj da ispravi jednu od brojnih nepravdi koje su učinjene u ovoj sali, nepravdu koju je učinio DOS 22. jula 2003. godine praveći lažnu većinu i zloupotrebom kartica narodnih poslanika, kako se to kaže – krađom, omogućio izglasavanje jedne odluke.
Tada, 22. jula, nanet je jedan veliki šamar višestranačkoj Srbiji, šamar parlamentarnoj demokratiji, šamar pravnoj državi. Verujte mi, to nije bilo predmet ćutanja ni ovde; samo, imali ste medije, vršili ste kontrolu medija, pa se nije moglo čuti, ali zgrožavanje koje je taj čin izazvao u inostranstvu bio bi makar osnova da se malo zamislite o onome šta pričate vezano za ovo glasanje.
Najmanje četiri, a najviše 12 narodnih poslanika, sa ili bez njihove saglasnosti, bilo je umešano u tu krađu. Mi smo, poslanici SPS-a, sutradan nakon glasanja, javno rekli da je postojala sumnja da glasanje nije bilo regularno. Nije nam se verovalo, mediji to nisu želeli da objave.
Posle samo mesec dana smo saznali da je postojao jedan poslanik koji je glasao iz Turske, jedan poslanik je javno priznao da je njegova karitca bila zloupotrebljena, mi smo obavestili javnost da su dvojica poslanika SPS-a takođe bila umešana posredno, jer su njihove kartice bile upotrebljene prilikom glasanja. Naše tvrdnje nismo mogli da potkrepimo iz vrlo prostog razloga, suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, nismo bili u situaciji da dobijemo listing sa glasanja.
Predsednik Narodne skupštine i nažalost sekretar Narodne skupštine Republike Srbije dva meseca - glasanje je bilo 23. jula, a mi smo listing dobili 24. septembra – odbijali su da nam daju taj običan dokument. Tek kada smo podneli krivične prijave, tek kada je ta krađa dobila karakter političke afere, dobili smo listing. I da kažem kolegama poslanicima iz Demokratske stranke – nije nikakva mudrost videti ko je zloupotrebio karticu i ko je izvršio krađu prilikom glasanja, pogledajte ko je pored koga sedeo, vidite ko tog dana nije bio prisutan i videćete ko je to nečasno delo učinio. I nemojte se sakrivati iza velikih reči, to je vrlo prosto.
Tužilaštvo o tome ima sve podatke. Druga je stvar što tužilaštvo do dana današnjeg nije želelo da tu stvar detaljno ispita.
Mi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, mi socijalisti, bili smo u podređenom položaju iz razloga što je postojala jedna parlamentarna diktatura koju je sprovodio DOS i logično nismo bili u situaciji da dobijemo taj listing. Nismo bili u toj situaciji da potkrepimo naše navode o krađi prilikom glasanja.
Inače, za one koji vole da pametuju, samo ću pomenuti da su tog dana, 22. jula 2003. godine, prilikom glasanja za guvernera, za Kori Udovički, počinjena po našem mišljenju četiri krivična dela, i to – zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, falsifikat i prikrivanje krivičnog dela. Pred tim činjenicama ne treba zatvarati oči. Bio je još jedan pokušaj da se kroz zapisnik Narodne skupštine takođe prikrije, odnosno prikriju ta krivična dela, ali videli ste, Narodna skupština je odbila da taj zapisnik izglasa.
Kada je krađa priznata? U vreme predizborne kampanje i to radi izbornog marketinga Demokratske stranke, radi očekivanja boljih izbornih rezultata.
Ovu rečenicu je izgovorio gospodin Boris Tadić – bili smo obavešteni, ali nismo znali. Nije valjda, gospodine Tadiću, da vi kao potpredsednik stranke ne znate šta se zbiva u stranci, odnosno u poslaničkoj grupi. Vi ste bili obavešteni, ali niste znali. Ako ste bili obavešteni, onda je trebalo da o tome obavestite javnost onda kada ste bili obavešteni, a ne 10 dana pre izbora, u očekivanju boljih izbornih rezultata. To bi bilo pošteno da ste tada rekli, a ne pred same izbore.
Uostalom, moraćete i u svojoj stranci da raskrstite da li se to desilo ili nije, jer neki tvrde i dan-danas da tog događaja nije bilo, zdušno se trude da objasne da krađe nije bilo i da je guverner izabran na zakonit način.
Oko guvernera; mi možemo shvatiti da guverner, gospođa Kori Udovički, tog trenutka, tog dana nije znala šta se u sali zbiva; u redu, tog dana nije znala i onda joj se može oprostiti ponašanje tog dana, ali da posle izjava, priznanja poslanika da su kartice zloupotrebljene, najpre jedan, pa drugi, pa četvrti, pa peti poslanik, kažu da nisu bili tu, da su njihove kartice zloupotrebljene, nije logično, neshvatljivo je da pomenuta gospođa to ne konstatuje, da u odnosu na tu činjenicu makar ne podnese ostavku. To nije uradila tada, a to nije uradila ni do dana današnjeg, pravdajući to naravno, to svoje nečinjenje, državnim razlozima.
Gospodo narodni poslanici, krađa je krađa, a onaj ko je slep i gluv na to, onda tu pomoći nema, to se onda radi potpuno svesno.
Nažalost, taj primer koji smo imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazuje jednu bahatost koja je postojala i koju je DOS uvek pokazivao.
Danas Narodna skupština Republike Srbije toj bahatosti, tom licemerju, dvostrukim aršinima, staje na put. Ovo je samo jedna od brojnih nezakonitih radnji, krađa koje su se desile u Narodnoj skupštni Republike Srbije u protekle tri godine.
Kartice su radile kako se želelo i kada se želelo. Bog zna šta se sve dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, javnost to ne zna, jer su i brojne sednice Narodne skupštine bile van prisustva javnosti, a novinari nažalost nisu o tome obaveštavali javnost. Dobro je da bar danas jednu krađu konstatujemo, izvršimo jednu reviziju.
Naime, duboko smo ubeđeni da nama ne treba ni prva, ni druga, ni treća, ni bilo koja Srbija, ni ideološka, već nam treba jedna nromalna država, gde će se stvari nazivati svojim imenima i gde će građani biti ravnopravni, gde će se zakoni primenjivati, a gde će krivci biti kažnjavani. Hvala vam.

Replika, gospodin Tadić.

Neću oduzimati vaše vreme i samo ću reći dve rečenice. Pre svega nikada nisam izgovorio rečenicu – bili smo obavešteni, ali nismo znali, jer je takva rečenica glupost po sebi i ne bih imao ni hrabrosti da je izgovorim.
Druga stvar – mi smo priznali našu grešku. Vi, i pored televizijskih kamera koje su 1995. godine snimile vašu krađu, do danas još to niste priznali. Mnogo vam treba, skoro 10 godina. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a posle njega Željko Ivanji.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je čudno da pored svih ovih problema u kojima se društvo nalazi, pored visoko izraženog stepena socijalne bede i ekonomske krize, sa velikim brojem građana Srbije koji su ostali bez posla, sa velikim brojem radnika koji ne primaju platu, mi kao prvu tačku dnevnog reda na današnjoj sednici Narodne skupštine, u ovom novom sazivu, razmatramo Predlog odluke o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije, po predlogu G17 plus.

Pravni je presedan, u našem pravnom sistemu, da se određeni akti, pojedinačni i opšti, stavljaju van snage, osim eventualno kada je to pojedinačni slučaj u sudskoj praksi, kada sudija donese određeni pojedinačni akt da stavlja van snage neki svoj ranije doneti akt.

DOS je, naravno, kada je u pitanju pravni presedan, 2001. godine doneo odluku kojom je stavio van snage Odluku o razrešenju određenih sudija – Slobodana Vučetića, Zorana Ivoševića i još nekih. Ovde, u ovom predlogu odluke, kao na pravni osnov pozivate se na Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Izostao je poziv na pravni osnov – na Ustav ili na zakon. Zašto je izostao?

Zato što ne postoji pravni osnov predviđen u bilo kojoj odredbi Ustava ili bilo kog zakona. Iz neprava, ništavne odluke koja je doneta, u svakom slučaju, 22. jula 2003. godine, što nije sporno i sa tim se svi slažemo, ne može se izvesti pravo, ne može se izvesti i doneti odluka o stavljanju van snage neke odluke koja je ništavna.

Možda bi bilo ispravnije da se donese odluka o poništavanju ništavne odluke, a najispravnije je, o čemu smo i na Zakonodavnom odboru govorili, da se donese novi zakon o Narodnoj banci Srbije. I, naravno, vi već spremate nova personalna rešenja, u skladu sa tim novim zakonom o Narodnoj banci Srbije izaberete i guvernera, i predsednika i članove Saveta Narodne banke Srbije.

Ovde postoji nešto drugo. Ovde je pre svega u pitanju politički momenat, koji je motivisan na strani predlagača. Zašto se ljudima iz G17 plus toliko žuri? Da li je tu u pitanju neka osveta ili nije. Možda ćete mi zameriti na iskazivanju preoštrih reči, ali smatram da vi iz G17 plus želite da se zaštitite od odgovornosti i krivičnog gonjenja za ono što ste uradili u prethodne tri godine.

Da li je to zaštita od odgovornosti zbog upada Mlađana Dinkića u zgradu Narodne banke Jugoslavije 6. oktobra 2000. godine, kada je nestalo mnogo zlatnih, platinastih i srebrnih poluga, kao i umetničkih slika. Da li je vaša namera – zaštita od protivzakonitog plasmana deviznih rezervi NBJ u Standard banku u Londonu, gde je ostvarena razlika u kamati, koja je plaćena komercijalnim bankama u zemlji, i iznosa na ime kamate koja je dobijena od Standard banke u Londonu, u iznosu od dva i po miliona dolara godišnje. Tog novca nema nigde. Gde je taj novac? U čijim džepovima je završio?

Dalje, da li je zaštita od plasmana dolarskih – deviznih rezervi NBJ u Veksim, a sadašnjoj Evroaksis banci u Moskvi, odakle je prema intervenciji centralne banke Rusije našim vlastima u Beogradu stizalo upozorenje, a suprotno standardima Banke za međunarodne obračune u Bazelu, da takve stvari ne mogu da se rade, da su protivzakonite i protiv međunarodnih standarda – da se plasiraju devizne rezerve u neku banku u inostranstvu, ako su akcionari, suvlasnici te banke, lica odakle potiču devizne rezerve.

Centralna banka Rusije je upozoravala vlasti u Beogradu nekoliko puta da su dolarske – devizne rezerve u toj banci i dalje plasirane u rizično rusko tržište. Ostvareni su određeni profiti, koji su preko EFT-a (Energy Finance Team) Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, završavali i za finansiranje aktivnosti DSS-a i Vojislava Koštunice. Možda otuda i potiče bliska veza DSS-a i G17 plus, pa se oni, bez obzira na ono što se događa u međuvremenu, uzajamno slažu i razumeju.

Da li hoće ljudi iz G17 plus iza ovoga da sakriju svoju odgovornost za zatvaranje dvadesetak banaka, posebno četiri banke – Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke, gde je veliki broj ljudi, oko 8.000 radnika, ostao bez posla.

Da li hoće Mlađan Dinkić da sakrije protivzakonito trošenje novca prošle godine na svom putešestviju po Nemačkoj i Engleskoj, kada je platio oko tridesetak hiljada evra, državnih para, novinarima koji su ga pratili na tom putu.

Da li je možda to zbog nelegalnog i protivzakonitog, bez ikakve donete odluke od Savezne vlade ili vlada Srbije i Crne Gore, učlanjenja Miroljba Labusa u bord guvernera Evropske banke, gde je platio na ime učlanjenja SRJ u Evropsku banku 93 miliona evra. Podsećam vas da je na ime učlanjenja u Evropsku banku Makedonija platila osam i po miliona evra, a Hrvatska 12 miliona evra. Ili sakrivanje jedne od najvećih pljački državnog novca osnivanjem Nacionalne štedionice i stvaranja začaranog finansijskog kruga između NBJ, Nacionalne štedionice i Evroaksis banke u Moskvi.

To je posebno pitanje o kome treba ova Narodna skupština, u narednom periodu, posebno i da se pozabavi i da ga razmotri.

Da li je možda G17 plus, u nameri da sakrije pranje novca i finansijske malverzacije, na relaciji Hejvord kompanije sa Maršalskih ostrva i uplate određenih donatorskih sredstava HVB Hungari banci, u Segedinu, koje su na kraju završile u kasi G17 plus na Trgu Republike broj 5. Radi se o približno 19 miliona evra. Da li se radi o pljački od 150 miliona evra na ime prenosa kapitala Vojvođanske banke? Da li je izrada novčanice u Holandiji motiv stranci G17 plus da se što pre dokopa Narodne banke Srbije i da sakrije sve ove malverzacije koje je Mlađan Dinkić radio u prethodnom periodu.

Francuska vlada je nedavno uplatila 399 hiljada evra na ime donacija, koliko je meni poznato, za razvijanje lokalnih samouprava, a taj novac je završio u Institutu G17 plus. Da li je to motiv ovoj stranci, koja je podnela predlog za donošenje ove odluke?

Motiv postoji, moguće je, i u nameri Mlađana Dinkića da sakrije malverzacije i pranje novca koje je izvršio izradom kioska – menjačnica, pre dve ili tri godine, po Srbiji. Radi se o nekoliko hiljada kioska, koji su napravljeni u svrhu menjanja, tj. konvertovanja novca. Da li je uopšte bilo koji kiosk na teritoriji Srbije imao svoju funkciju i radio po onim pitanjima za koja je i napravljen.

O tome su mnoge novine pisale i u tome je moguć motiv da Mlađan Dinkić sakrije od očiju javnosti i ovu malverzaciju koju je izveo na teritoriji Srbije.

Ono što mene posebno brine, ono o čemu se najmanje govori danas u Srbiji je – bojazan, gospodo poslanici, to je bojazan moja i onih ljudi koji su delom u toku uticaja najveće sekte u svetu, Saentologa, koja kaže za sebe da ima 10 miliona pristalica, sekte koja je ovladala državnim i finansijsko – monetarnim sistemom Albanije, u nameri da ovlada finansijskim i monetarnim sistemom Srbije, upravo preko rukovodstva G17 plus, konkretno preko Miroljuba Labusa.

Molim vas, Miroljub Labus je sa ljudima koji pripadaju nekim levičarskim strankama ušao i u sektu transedetalne meditacije, a blizu je i krugovima Saentologa, koja žele da ima odlučujući uticaj na finansijski i monetarni sistem zemlje. To je velika opasnost po našu državu, za našu privredu, za naše nacionalne interese, privredne, ekonomske interese.

Tome bi trebalo ova skupština u narednom periodu da se pozabavi i da razmatra ova pitanja, jer postoji velika opasnost da je to upravo tako kao što sam vam rekao.

Hvala gospodine Radovanoviću. Narodni poslanik Željko Ivanji, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zagrejali ste ove mikrofone i evo, čast mi je da se po prvi put obratim Narodnoj skupštini Republike Srbije. Želeo bih više da budem Tom Kruz, s obzirom da je on saentolog, nego neki sektaš, kako ste vi to naveli. Daleko od toga, gospodo, daleko od toga.
Vratimo se, dakle, na suštinu ovog problema i na suštinu ove odluke koju danas predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi ste rekli da ova odluka nije ustavna. Član 73. Ustava kaže u stavu 1. tačka 2. da je u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije da «donosi zakone, druge propise i opšte akte». Ova odluka je opšti akt koji stavlja van snage pojedinačni akt, pojedinačni nelegalni akt. Dakle, osnov postoji u Ustavu.
Ovo nije žurba, ovo je dobar početak. Mi želimo da Narodna skupština Republike Srbije počne svoj rad na pravim temeljima, dakle na temeljima legaliteta i legitimiteta. To je ono što čini pravni poredak - legalitet i legitimitet.
Hajde da uzmemo u obzir fikciju da je guverner Narodne banke Srbije, tzv. Guverner, Kori Udovički izabrana legalno, kako su rekli veliki magovi demokratske misli, ova odluka je pravno perfektna, a što suštinski ne znači apsolutno ništa. Uzmimo tu fikciju u obzir, recimo, procedura je bila, ona je išla svojim tokom, odluka o izboru guvernera je objavljena u "Službenom glasniku RS", ali nemojmo zaboraviti jednu stvar: Narodna skupština Republike Srbije nikada nije usvojila zapisnik sa te sednice. To je ključ ovog problema.
Šta to znači? To je poruka tog saziva Narodne skupštine. Mi ne stojimo iza te odluke, dakle, ta odluka nikada nije ni doneta. Iako je proizvodila pravne posledice na veliku žalost, a o tim posledicama ćemo verovatno biti vrlo brzo upoznati.
Sada je pravi trenutak da Narodna skupština u novom sazivu, a koji je legitiman - ta volja može biti i ovakva i onakva, ona je izražena neposredno - želi da stane na put nelegalnostima prethodne Narodne skupštine i da zaštiti interes građana koji je ugrožen donošenjem nelegalne odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije.
Nažalost, ta odluka, kao što sam rekao, doneta je, proizvodila je pravne posledice, a ta odluka je od ministra rudarstva i energetike napravila guvernera Narodne banke Srbije.
Takođe, želim da kažem još jednu stvar. Izbor Vlade, kakve to ima veze sa izborom guvernera, apsolutno nema veze. To očuvanje nezavisnosti guvernera Narodne banke Srbije, to je osnovni princip po kome treba da posluje Narodna banka Srbije, nema apsolutno nikakve veze sa Vladom. Još nešto, gospođa Udovički je pre neki dan izjavila – Narodna banka Srbije ne sme da bude predmet političke trgovine. Upravo iz tih razloga mi danas donosimo ove odluke. Hvala.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što još neki kolega poslanik izađe za ovu govornicu, hteo bih da ga opomenem da ne priča gluposti o tome da odluka o imenovanju Kori Udovički za guverera ne postoji. Postoji, i te kako, inače ne biste sada pokušavali da je na određen nezakonit način poništite.
U prošlom sazivu, u kome sam i ja bio narodni poslanik, sve i svašta se kralo. Nisu samo glasovi, to su bile i krađe poslaničkih mandata, razne zloupotrebe i falsifikovanje itd, da ne nabrajam. Međutim, nadao sam se da će sa novim sazivom taj jedan određen manir da prestane i gde će Skupština početi da radi u duhu Poslovnika o radu Narodne skupštine i Ustava Republike Srbije. Izgleda da sam se u toj svojoj nadi prevario.
Sada imamo na dnevnom redu odluku koju Skupština treba da poništi. Jednu odluku koja je, nesporno je, doneta na način koji nije predviđen Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. Iako o tome nemamo zvaničan stav relevantnih državnih organa, to je jedna činjenica, činjenica je da je i ta odluka objavljena u "Službenom glasniku" i da je proizvela određene pravne posledice.
Sada mogu da kažem, lažni moralisti, koji se pozivaju na krađu glasova u Skupštini, jednu takvu odluku hoće da ponište. Valjda bi mi srpski radikali imali pravo da takve odluke tražimo i da smo mi prvi da se takve odluke ponište. Prvi smo sa ove govornice opominjali da se u Skupštini kradu glasovi, da se zloupotrebljavaju kartice i niko na to nije obraćao pažnju.
Bio sam jedan od prvih poslanika koji je tadašnjem predsedniku Narodne skupštine, Draganu Mašrićaninu, ukazao na povredu Poslovnika i povredu člana koji se odnosi na način glasanja narodnih poslanika. Ne mogu da se setim imena tog svog kolege koji je zloupotrebio dve ili tri kartice, sam je sedeo i glasao je za još trojicu poslanika.
Gospodin predsedavajući tada se na to nije ni obazirao. Nije tražio da se o toj povredi Poslovnika čak ni Skupština izjasni.
Sada, odjednom, vidim moraliste koji kažu, bilo je krađe i ta odluka treba da se ukine. Samo bih hteo da se vratim na jedan deo, bilo je reči o tome već kada je bio izglasan taj famozni Zakon o radu, a koji u svakom slučaju, od kada je počeo da važi, proizveo mnoge teže pravne i praktične posledice po stanovništvo, građane i radnike ove države. Tada je, rečeno je to i sada, gospodin Miroljub Labus, tada član Instituta G17, član Demokratske stranke, izjavio da nema veze kako je donesen reformski zakon, bitno je da je donesen, makar se glasalo za taj zakon iz Soluna.
Osim Radikalne stranke, tada je iskoristio i to svoje pravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin da se on po tom pitanju kao nešto buni, baš kao, tako nešto, na kraju je podneo ostavku, a to je bio razlog jednog političkog marketinga DSS da se prikaže kao spasilac naroda od ostatka DOS-a. A to nije tačno, jer da ste stvarno spasioci, prva stvar koju bi vi, gospodine Mihajlov, trebalo da kažete jeste ta da tražite da se poništi Zakon o radu.
To je bila prva ozbiljnija povreda Poslovnika i krađa glasova, a o tome ćutite. Sada se izjašnjavate o Kori Udovički, kao da je to mnogo bitno ko je ona i šta je ona u ovom trenutku, kada je pitanje dana kada će ona biti smenjena. Ovo je očigledno odluka koja je isključivo političko-revanšistički motivisana.
Nema drugog opravdanja za ovakav postupak. Prvo se od Skupštine traži da poništi svoju odluku, iako to po zakonu nije moguće. Traži se da Skupština prekrši zakon koji je sama donela. Postoji li u ijednom parlamentu nešto gore? Mislim da ne postoji. Svi koji se iole razumete i u Poslovnik i u pravo složićete se sa mnom.
Dalje, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, niko od vas gospodo iz G 17 nije postavio pitanje kako je vaš guverner došao na čelo Narodne banke tadašnje Jugoslavije. To je bio upad u te prostorije, mesec i po dana predstavljao je tadašnju Narodnu banku Jugoslavije bez ikakvog zakonskog osnova, pa je čak i trošio devizne rezerve tadašnje Narodne banke Jugoslavije po nalozima nekakvih kriznih štabova. Jeste li te odluke poništavali, i ako ih poništite, možete li taj novac koji je potrošen da vratite?
Ovo je neprincipijelan i nekorektan način, nemojte da neko pomisli da SRS brani Kori Udovički, znamo mi dobro i u ovoj skupštini smo mi osetili taj teror većine. Međutim, trebalo bi da ova skupština i bar ovaj saziv prekine sa tim manirom zloupotreba i kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine.
To je jedini način da Narodna skupština Republike Srbije, kao predstavnik najviše zakonodavne vlasti, konačno počne da funkcioniše u interesu građana Srbije.

Hvala gospodine Arsiću.

Reč ima prof. dr Nikola Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Igor Mirović.