Predlagač navodi da postojeći pravni okvir ne sadrži rešenja za slučaj kada se dogodi nasilje u porodici ili kada preti njegovo ponavljanje, kao ni rešenje u slučajevima kada se nasilje nije dogodilo ali postoji neposredna opasnost da se dogodi. Zbog navedenog, predloženi zakon ima za cilj da u naš pravni sistem unese princip po kome učinilac nasilja ne sme da ostane kod kuće ne samo kada je nasilje već i učinjeno, već i kada postoji neposredna opasnost da se nasilje desi (nulta tolerancija na nasilje). Jedna od ključnih novina je uvođenje hitnih mera zaštite žrtvi nasilja koje se određuju po hitnom postupku i koje imaju za cilj da u što kraćem vremenskom roku zaštite žrtvu od nasilja. U tom smislu zakon predviđa hitno odlučivanje suda po podnetom zahtevu za određivanje hitnih mera od strane nadležnog policijskog službenika (24h), ali i odgovarajuće obuke za tužioce i sudove iz ove oblasti.

Zakon uvodi instituciju „nadležnog policijskog službenika“ (imenuje ga nadležni policijski rukovodilac i dužan je da prođe kroz adekvatne obuke) za sprečavanje nasilja u porodici, koji se stara o zaštiti žrtve. Od njegovog delovanja i procene rizika zavise svi drugi oblici zaštite i/ili podrške. Posle saznanja o slučaju nasilja u porodici ili saznanja da može doći do nasilja, nadležni službenik vrši procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja. Njegova procena je osnov za dalju aktivaciju ostlaih učesnika u postupku sprečavanja nasilja i zaštite i podrške žrtvi. Policijski službenik je dužan da svoju procenu rizika koja ukazuje na opasnost dostavi centru za socijalni rad i da, prema potrebi, preduzme proaktivne mere. Iz tog razloga se procena dostavlja i osnovnom javnom tužiocu. Ako direktno policijski službenik utvrdi da postoji opasnost od nasilja, on je dužan da dostavi procenu rizika:
Osnovnom javnom tužiocu (prema prebivalištu žrtve/potencijalne žrtve)
Centru za socijalni rad
Grupi za koordinaciju i saradnju

Grupa za koordinaciju i saradnju je naziv za koordinaciju različitih institucija u cilju zaštite/podrške žrtvi nasilja. Grupa se sastoji od predstavnika javnog tužilaštva, policije i centra za socijalni rad, a član je i nadležni policijski službenik.

Policijski službenik ima još jednu mogućnost, a to je da izrekne takozvane „hitne mere“ (udaljenje počinioca nasilja od stana žrtve i zabrana kontakta i pokušaja kontakta) koje mogu trajati do 48h, a po potrebi se mogu produžiti, odlukom osnovnog/opštinskog suda (do 30 dana). Praralelno sa realizacijom hitnih mera, Centar za socijalni rad i grupa za koordinaciju i saradnju razvijaju individualni plan zaštite i podrške žrtvi.

Zakon predviđa da se o slučajevima nasilja u porodici vodi evidencija. To je u nadležnosti policijske uprave, osnovnog suda, osnovnog javnog tužilaštva i centra za socijalni rad. Svrha evidencije je da se nadležnim organima pruži pravovremena i kompletna informacija od značaja za donošenje odluka. Centralna evidencija će se voditi u Republičkom javnom tužilaštvu.

Zakon propisuje kazne za prekršaje - ukoliko se prekrši hitna mera zaštite od nasilja (kazna zatvora 60 dana), kao i novčane kazne za odgovrna lica u državnom organu koja ne prijave saznanja o nasilju u porodici;

U cilju praćenja i kontrole primene zakona, predviđeno je da Vlada Srbije osnuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici. Članove Saveta treba da čine predstavnici državnih organa i ustanova nadležnih za primenu ovog zakona (Ministarsvo unutrašnjih poslova, pravde i rada i socijalnih pitanja). Zakonom se ostavlja mogućnost da Savet u sovj rad uključi i predstavnika naučnih i drugih stručnih institucija i udruženja čija je delatnost povezana sa zaštitom od nasilja u porodici. Sastav, način rada i odlučivanja Saveta bliže se uređuje aktom Vlade o obrazovanju Saveta.

Zakonodavac se obavezuje da će sve relevantne podzakonske akte doneti u roku od 3 meseca od početka važenja ovog zakona.