Predlogom zakona širi se krug zaposlenih koji potpadaju pod pojam zaposlenih u javnom sektoru. Prema predlogu zakona zaposleni u javnom sektoru su zaposleni i u sledećim organizacijama:
1) javnim preduzećima i privrednim društvima koje je osnovala republika srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave;
2) Narodnoj banci Srbije, i
3) javnim medijskim servisima.
Predlagač zakona predviđa da se, u pogledu prava na platu i drugih primanja zaposlenih u javnom sektoru primenjuju odredbe Zakona o radu, a ne posebnog zakona. Predlogom zakona predložena je i promena u pogledu naknade za prevoz tako dazaposleni ima pravo na uvećanje naknade za prevoz u slučaju promene mesta stanovanja.

Predlogom zakona se naročito predlaže se, takođe da osnovica za obračun i isplatu plata službenika i namešetnika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne može biti manja od jedinistvene osnovice za sve zaposlene, a koja je utvrđena u budžetu Republike Srbije. Trenutno zakonsko rešenje navodi da „osnovica ne može biti veća“, čime se značajno povećava osnovica za obračun i isplatu plata, kako bi zarade službenika i nameštenika bile u nivou drugih zaposlenih u javnom sektoru.

Postojeće odredbe koje regulišu uvećanje plata za minuli rad, navode da se plata po ovom osnovu uvećava samo za godine rada kod poslodavca u javnom sektoru. Predloženom izmenom zakona se predviđa da se plata uvećava za minuli rad bez obzira na vrstu poslodavca.

Predlogom zakona se definiše da u slučajevima privremene sprečenosti za rad do 30 dana, potrebno je da zaposleni ima pravo na naknadu u visini pune prosečen plate ostvarene u prethodnih 12 meseci, za razliku od postojećeg rešenje koje predviđa da zaposleni koji odsustvuje sa rada zbog bolesti prima 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci

Predlagač zakona smatra da je potrebno regulisati pravo na naknadu plate profesionalnih pripadnika Vojske Srbije posebnim zakonom, samo što se se posebnim zakonom ne može utvrditi manji obim prava na naknadu plate od prava utvrđenih zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Predlagač zakona predlaže i brisanje članova Zakona koji predviđaju da naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora imaju karakter plate, ali da njihovu visinu određuje Vlada nakon što se za naknadu tih troškova steknu uslovi u budžetu Republike Srbije, smatrajući da ovakve odredbe unose nesigurnost kod zaposlenih i nemogućnost previđanja iznosa plate.

Predlogom zakona predlaže se da se na radnopravni položaj zaposlenih u javnom sektoru primenjuju opšte odredbe Zakona o radu, a ne posebni zakon.

Novina u predlogu zakona jeste i shvatanje instituta budžetskog ograničenja, naime ovaj institut kod predlagača ima drugačiji tretman nego kod zakonodavca. I zbog toga se navodi da je potrebno brisati glave „Budžetsko ograničenje“, jer se postojećim rešenjem predviđa da se organizacija rada i isplata plata, uvećanje plata po osnovu minulog rada i druga uvećanja plata, kao i isplata naknada troškova i drugih primanja prilagode budžetskim ograničenjima, što je za predlagača neprihvatljivo. Za ovakvo shvatanje instituta predlagač navodi da je budžet postoji zbog građana i finansiranja javnog sektora za potrebe građana, te bilo kakvo ograničavanje nije prihvatljivo.