Glavni predmet zakona o uslugama jeste pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga. Predlog zakona takođe predviđa i uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT). Pojam poslovno nastanjivanje prema predlogu zakonu predstavlja obavljanje uslužne privredne delatnosti, bez vremenskog ograničenja. Dok sa druge strane pojam prekograničnog pružanja usluga predstavlja pružanje/korišćenje usluge u Republici Srbiji ili u državi Evropskog ekonomskog prostora (EEP), kada pružalac usluge nije poslovno nastanjen na teritoriji države u kojoj se usluga pruža. Predlogom zakona je predviđeno da se zakon primenjuje na usluge koje državljani Republike Srbije ili države EEP-a, odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji ili državi EEP-a pružaju na teritoriji Republike Srbije, kao i na usluge koje državljani Republike Srbije, odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji pružaju na teritoriji država EEP-a. Države EEP-a predstavljaju 28 država članica Evropske unije plus Norvešku, Island i Lihtenštajn.

Predlogom zakona izričito su određeni tipovi i vrste usluga za koje je isključena primena ovog Zakona. Tako da se zakon ne primenjuje na:
1) uređivanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i na liberalizaciju pružanja tih usluga;
2) privatizaciju pravnih lica koja pružaju usluge;
3) ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava;
4) pravo na pregovaranje o zaključenju i zaključenje kolektivnih ugovora i prava iz kolektivnih ugovora;
5) radne odnose, bezbednost i zdravlje na radu, socijalnu zaštitu, oporezivanje;
6) oblast krivičnog prava;
7) određivanje merodavnog prava;
8) mere kojima se štiti ili unapređuje kulturna ili jezička raznovrsnost ili medijski pluralizam;
9) ukidanje monopola u pružanju usluga i na državnu pomoć;
10) usluge od opšteg interesa;
11) finansijske usluge;
12) usluge elektronskih komunikacija, elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva;
13) usluge u oblasti saobraćaja, uključujući vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, javni gradski prevoz i taksi prevoz, prevoz sanitetskim vozilom i vozilom hitne medicinske pomoći, aerodromske i lučke službe;
14) usluge privremenog zapošljavanja;
15) poslove zdravstvene zaštite koji obuhvataju sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, koje obavlja zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi;
16) audiovizuelne usluge, uključujući televizijsko i radijsko emitovanje i bioskopske projekcije;
17) priređivanje igara na sreću;
18) usluge privatnog obezbeđenja;
19) usluge socijalne zaštite, koje pružaju ustanove socijalne zaštite i drugi subjekti u socijalnoj zaštiti u skladu sa zakonom, kao i delatnost udruženja osnovanih radi ostvarivanja humanitarnih ciljeva i,
20) vršenje prenetih ili poverenih javnih ovlašćenja, uključujući javnobeležničku delatnost i poslove izvršitelja.

Predlog zakona propisuje i obavezu svih drugih zakona koji uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga da budu usklađeni sa Zakonom o uslugama. U slučaju da pružalac usluge poseduje saglasnost o ispunjenosti uslova za pružanje konkretne usluge, izdatu od strane inostranog organa, organi Republike Srbije su dužni da prihvate saglasnost ili dokument iz kojih proizilazi da je uslov ispunjen.

Jedinstvena elektronska kontaktna tačka (JEKT) predstavlja državni elektronski servis putem kojeg državni organi razmenjuju informacije i putem kojeg zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima radi ostvarivanja prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji. Ministarstvo trgovine, turizma i telokomunikacija je dužno da uspostavi JEKT u Srbiji i Ministarstvo se stara da JEKT bude ažuran, pregledan, jasan i jednostavan za korišćenje.

Ministarstvo trgovine, turizma i telokomunikacija je obavezno da pružaocima i korisnicima usluga omogući da preko JEKT-a pristupe tačnim i potpunim informacijama o:
1) uslovima koje pružaoci usluga moraju da ispune u Republici Srbiji, a posebno o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i prekogranično pružanje usluga;
2) organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima, kao i načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima;
3) načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga;
4) pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu prava pružalaca odnosno korisnika usluga i,
5) organizacijama i udruženjima koje pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga i načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima.

Ministarstvo ima rok od dve godine od trenutka stupanja na snagu zakona da uspostavi JEKT.

Takođe, Ministarstvo i državni organi su obavezni da na zahtev, pružaoca i korisnika usluga, daju obaveštenje od nadležnog državnog organa o primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga i da daju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu sa propisima.

Nadalje predlog zakona uređuje da pružaoci usluga imaju pravo na poslovno nastanjivanje u Srbiji i propisuje uslove za eventualno dobijanje saglasnosti radi pružanja usluga u Srbiji. Takođe, predlog zakona uređuje i da je prekogranično pružanje usluga slobodno. Ovaj vid pružanja usluga može se ograničiti samo u slučaju ako je neophodno radi zaštite javnog poretka, javne bezbednosti, javnog zdravlja ili životne sredine od stvarne i ozbiljne opasnosti. Zakon izričito propisuje da se prekogranično pružanje usluga ne može uslovljavati:
1) poslovnim nastanjivanjem na teritoriji Srbije;
2) dobijanjem saglasnosti od državnih organa, upisom u privredni registar ili članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji u Srbiji i,
3) posedovanjem isprave na osnovu koje se utvrđuje identitet, koju izdaje državni organ u Srbiji.

Predlog zakona propisuje i da je korišćenje usluga slobodno i da svi korisnici usluga mogu iste koristiti pod jednakim uslovima. Zakon izričito propisuje da korisnici usluga imaju pravo na obaveštenost o opštim uslovima pod kojima se u državama EEP pružaju i koriste usluge, radi donošenja razumnih ekonomskih odluka o prekograničnom korišćenju usluga. I korisnici usluga imaju pravo da na zahtev upućen Ministarstvu, preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama od značaja za prekogranično korišćenje usluga.

Predlog zakona propisuje i obavezu pružaoca usluge da korisniku usluge dostavi predugovorno obaveštenje u cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga. U slučaju da pružalac usluge ne dostavi predugovorno obaveštenje korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora. Detaljan sadržaj predugovornog obaveštenja je određen predlogom zakona.

U cilju kontrole, očuvanja i unapređenja kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad radom pružalaca usluga u Srbija, država Srbija pristupa IMI informacionom sistemu za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka s državama EEP. Državni organi su dužni da putem IMI sistema sarađuju s nadležnim organima država EEP.