JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković

[19.11.2018.]
U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri. Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata. Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU. U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti. Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu. Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.“

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije Branko Brajić. Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila. Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu. Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću. Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama

[30.11.2016.]
U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je treće javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, istakao je da je cilj okupljanja sagledavanje problema u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji. Između ostalog, naveo je da je od krucijalnog značaja podizanje ekološke svesti svih građana o potrebi zaštite, značaju i očuvanju voda. Takođe, ukazao je na činjenicu da se samo mali procenat voda adekvatno prečišćava i dodao da je neophodno privući strane investicije koje bi pomogle u stvaranju povoljnije investicione klime.

U diskusiji koja je usledila, učesnici su izneli svoje predloge i sugestije, kao i mere koje bi trebalo primeniti u cilju rešavanja problema u oblasti upravljanja vodama. Između ostalog, navedeno je da je neophodno adekvatno implementirati važeće propise, doneti strateška planska dokumenta, ojačati kadrovske kapacitete, institucionalnu i organizacionu strukturu i obezbediti bolju međusektorsku saradnju. Akcenat je stavljen na neophodnost izrade projekata, na osnovu kojih bi se apliciralo za sredstva iz fondova Evropske unije.

Prisutni su se složili da bez unapređenje međusektorske saradnje, nema ni dobrog upravljanja u sektorima koji se tiču zaštite životne sredine.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti informaciju sa javnog slušanja, a na narednom javnom slušanju će se pristupiti razmatranju predloga i rešenja tako definisanih problema.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, brojne nevladine organizacije i predstavnici relevantnih institucija.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[14.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je drugo javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“, u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji.

Prisutni su diskutovali o upravljanju, tokovima i skladištenju opasnog otpada, indentifikovanju problema i predloga za sistemska rešenja koji bi doveli do poboljšanja zaštite životne sredine na ovom polju.
Na javnom slušanju pokrenuto je, između ostalog, i pitanje tretiranja infektivnog medicinskog otpada, gde su identifikovani problemi poput saniranja otpada koji na godišnjem nivou iznosi 5000 tona, a koji se samo delimično tretira na području teritorije Republike Srbije. Predloge rešenja za sanaciju sistemskog otpada prisutni su definisali u vidu pojačane kontrole kretanja opasnog otpada, pojačanog inspekcijskog nadzora, klasifikovanja operatera za upravljanje otpadom, kao i registracije ustanova koje proizvode opasan otpad.

Na javnom slušanju bilo je reči i o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, gde je dat predlog za uvođenje spalionica koje bi sanirale otpad na temperaturi između 1200 i 1600 stepeni celzijusa, kako bi dolazilo do što manjeg zagađivanja vazduha.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti izveštaje sa sastanka, a naredno javno slušanje najavio je za sledeću sedmicu, kojim će se nastaviti definisanje problema u oblasti životne sredine, sa ciljem donošenja novih zakona iz ove oblasti.

Javnom slušanju prisustvovale su brojne nevladine organizacije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.