Jedanaesto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Domu Narodne skupštine.
Javno slušanje otvorila je predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević, zahvalivši se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima pravosudnih i nezavisnih državnih organa, organizacijama civilnog društva, predstavnicima međunarodnih organizacija, Univerziteta i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.

Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.

Deseto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, zameniku gradonačelnika Novog Sada Milanu Đuriću, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Ogranka advokata u Novom Sadu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.

Deveto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Kragujevca.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu i doprinosu ministarki pravde Maji Popović, predsedniku Skupštine Grada Kragujevca Nikoli Dašiću, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Društva sudija Srbije i Advokatske komore u Kragujevcu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Kragujevcu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.

Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je juče bio predstavljen na javnom slušanju u Nišu, a danas u Kragujevcu, a koji će biti predstavljen stručnoj javnosti i u Novom Sadu i Beogradu, navela je Žarić Kovačević.

Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić, koji je izrazio zadovoljstvo što je Kragujevac domaćin jednog od četiri javna slušanja na temu promene Ustava RS u oblasti pravosuđa i ukazao na simboliku donošenja prvog Sretenjskog ustava 1815. godine, baš u ovom gradu. Podelio je sa prisutnima vest da će Kragujevac uskoro otvoriti Pravosudni centar, koji će, kako je rekao, biti ponos države Srbije i njenih građana.

Ministarka pravde Maja Popović, takođe je izrazila zadovoljstvo povodom skorog otvaranja Pravosudnog centra u Kragujevcu i pozvala prisutne da učestvuju na njegovom otvaranju, u oktobru ove godine. Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa i ponovila je da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. Istakla je da su promene najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije. Imajući to u vidu, Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. „Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji“ , naglasila je ministarka. Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije (GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije.

Ministarka je zamolila prisutne da se preporuke i sugestije daju u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, kako bi bile i usvojene.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se svim učesnicima javnog slušanja održanog u Skupština Grada Kragujevca.

Osmo javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Niša.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, predsedniku Skupštine Grada Niša Bobanu Džuniću sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Društva sudija Srbije i Advokatske komore u Nišu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Nišu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da Skupština bude domaćin ovog skupa i mogućnosti da se u direktnoj razmeni mišljenja, sa svih relevantnih aspekata, doprinese sagledavanju ove značajne teme. Istakao je da današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje posvećenost zadacima i izazovima koju su pred Republikom Srbijom i spremnost, da poštujući sve principe modernog evropskog društva, urede institucionalne okvire kako neophodne preduslove o odlučivanju o najvažnijim pravnim pitanjima. „Svaki proces, a posebno proces promene najvažnijeg pravnog akta u državi, složen je i odgovoran posao, koji podrazumeva aktivan pristup, kako pojedinca, tako lokalne samouprave i države“, naveo je Džunić i dodao da se samo u saradnji svih ovih segmenata, na transparentan način može doći do rešenja koja su objektivna, dugoročna i efikasna.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se svim učesnicima javnog slušanja održanog u Skupština Grada Niša.

Sedmo javno slušanje na temu promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, održano je u Skupštini Grada Kragujevca, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević pozdravila je predstavnike sudova, tužilaštava i Advokatske komore Kragujevac, koji su prisustvovali skupu i izrazila zahvalnost zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine Branku Marinkoviću na podršci koju skupu daje svojim prisustvom.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Kragujevca Nikola Dašić. On je izrazio zadovoljstvo što je Kragujevac, kao mesto u kojem je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, Sretenjski ustav, domaćin današnjeg skupa. Dašić je iskoristio priliku da se zahvali Vladi i Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, na podršci zbog koje će Kragujevac uskoro dobiti potpuno novu zgradu Palate pravde.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

U diskusiji koja je usledila prisutni su razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Šesto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsednici Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović, i predstavnicima sudova, tužilaca i Advokatske komore u Novom Sadu.

U uvodnom izlaganju predsednica Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović istakla je da je neophodno promeniti određene odredbe pravosuđa u cilju uspostavljanja boljeg sistema, predlaganja izbora, premeštaja i prestanka sudijske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ona je naglasila da je proces promene Ustava veoma složen i sveobuhvatan i izrazila uverenje da je otvoren dijalog najbolji put za pronalaženje rešenja za sve probleme u svim oblastima u našem društvu, te je učesnicima poželela uspešan rad.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla je da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Peto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Domu Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su pored narodnih poslanika učestvovali predstavnici pravosuđa, advokatskih komora, univerziteta, kao i civilnog sektora koji se bavi vladavinom prava. Da uzmu učešće na Petom javnom slušanju pozvani su predstavnici ambasada zemalja Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija Delegacije EU u Srbiji, OEBS i Kancelarije SE u Beogradu.

Na početku javnog slušanja prisutnima se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. On je rekao da je procedura za izmenu Ustava kompleksna i iziskuje saglasnost u praktično svim granama vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, a na kraju i potvrdu predloženih promena na referendumu. Ne manje važno od institucionalne procedure je, tvrdi Dačić, i učešće široke javnosti u pripremi ustavnih promena, jer samo to je garancija da će se doći do rešenja koja će biti primerena našem demokratskom razvoju, kao i usklađena sa našim obavezama koje proističu iz pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

On je naglasio da su tokom prethodna četiri javna slušanja obavljene veoma dobre diskusije u izuzetno širokom krugu učesnika i da će iz svih tih razgovora bez sumnje proisteći dobra i korisna rešenja. Dačić je zamolio učenike da krajnje otvoreno i konkretno iznesu sve sugestije, pa i iskustva iz sličnih procedura u drugim državama, jer postoji otvorenost za sve predloge koji mogu da doprinesu da ustavni okvir naše zemlje bude savremeniji i pravičniji.

On je međutim ukazao i na to da se javlja kao paradoks da se Narodna skupština najviše zalaže za promenu Ustava, a da oni kojih se to tiče, odnosno sudije i tužioci, ne izražavaju veliku podršku. Paradoks je, kako kaže, i da se mnoge političke stranke koje govore o tome da su proevropske političke stranke, takođe protive promeni Ustava.

„Zato je moje pitanje upućeno vama iz diplomatskog kora, da li je ovo što radimo u skladu, između ostalog, sa vašim preporukama? Ovo nije domen političke borbe, ovo je domen priče o nezavisnosti pravosuđa. To govorim jer ne bih voleo da se ova priča pretvori u odnos vlasti i opozicije, stranaka jedne ili druge orjentacije, a da se ovo što radimo na kraju doživljava kritike i ako se to radi na vašu preporuku, zato bi bilo značajno da se čuje i vaš stav“, zaključio je predsednik Narodne skupštine.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla jeda su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Četvrto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Nišu, u prisustvu predstavnika sudova, advokatske komore Niša, Pravosudne akademije i Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnici civilnog društva.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, imajući u vidu značaj ustavnih promena koje slede, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih pravosudnih institucija, predstavnici Beogradskog univerziteta, strukovna udruženja i stručna javnost.

Predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da grad Niš bude uključen u jedan tako značajan proces kao što je promena najvišeg pravnog akta.

„Današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje našu posvećenost zadacima i izazovima koji su pred nama i spremnost da poštujući sve principe modernog evropskog društva, unapredimo institucionalne okvire. Svaki proces, a posebno proces promene najvišeg pravnog akta složen je i odgovoran posao i podrazumeva aktivno prisustvo pojedinaca, stručne javnosti i lokalne samouprave. Samo u sinergiji možemo doći do efikasnih i dugoročnih rešenja“, rekao je Džunić u uvodnom obraćanju.

Razloge za promenu Ustava objasnila je , kao ovlašćeni predstavnik predlagača ministarka pravde Maja Popović, rekavši da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, direktoru Pravosudne akademije, predstavnicima civilnog društva, međunarodnih organizacija, delegaciji Evropske unije, OEBS, kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i predstavnicima ambasada.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da ovom serijom javnih slušanja imamo nameru da u postupak promene Ustava uključimo sve relevantne društvene faktore, da čujemo njihove stavove i predloge i da na taj način obezbedimo što je moguće veću saglasnost oko budućeg ustavnog teksta. Istakao je da promene Ustava, nisu, niti bi trebalo da budu lak posao i dodao da će se posle 15 godina menjati najviši pravni akt naše zemlje i da ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Predsednik Dačić je informisao učesnike skupa da će se posle današnje diskusije, nastaviti razgovori sa svima koji mogu da pomognu da se dođe do najboljih rešenja i dodao će razgovori biti obavljeni i van Beograda – u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.

Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Ministarka Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da u okviru ove diskusije dođemo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izneli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Drugo javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, predstavnicima državnih pravnih fakulteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, predstavnicima Pravosudne akademije, advokatskih komora, pravosudnih institucija, stručnih asocijacija, ambasada i međunarodnih organizacija.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da je postupak promene Ustava vrlo kompleksan i da sve njegove etape moraju da se obave u propisanoj demokratskoj proceduri, što je jednako važno koliko i sadržina budućih rešenja. Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić. On je ukazao i da, imajući u vidu značaj ovih promena, naša je namera da u širokim konsultacijama dođemo do širokog konsenzusa, a samim tim i do rešenja koja će biti dugoročna, efikasna i pravična.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GREKO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno je utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Diskusija tokom javnih slušanja je od velikog značaja da bi se došlo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, zaključila je svoje obraćanje Maja Popović.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izerli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.