Gospodine predsedavajući, mislim da vi kršite član 27. i one odredbe Poslovnika koje govore o načinu upravljanja sednicom.
Dakle, najlepše vas molim, vas gospodine Novakoviću, rasprava u pojedinostima koja se vodi, kojoj vi predsedavate u ovom trenutku, ima za cilj da se rasprave one odredbe zakona i o ni amandmani koji su podneti na te odredbe zakone koji imaju svoju konkretnu sadržinu. Većina diskutanata se toga držala. Molim vas, samo šefovi grupa ili ovlašćeni predstavnici, zbog prirode Poslovnika i načina diskusije, mogu eventualno da odu u tim svojim diskusijama u neka opštija mesta i neka opštija obrazloženja.
Zaista, ne mogu da razumem da vi bez pogovora i reči dozvoljavate da teče diskusija koja ima neku svoju široku političku poruku, neko vežbanje političkog protivnika po nekim osnovama tipa kandidature na izborima, nekandidatura, ko je podoban, ko nije podoban itd.
Inače nam je puna glava i teško breme na nama ovakvih glupavih odredaba koje smo dobili da o njima raspravljamo, još nam samo fali da se upuštamo ponovo u neke opšte političke diskusije. To zaista nema smisla s vaše strane.

Možda je neuobičajeno, ali rekao bih nešto o samom amandmanu, koji bismo mi iz Poslaničke grupe DSS prihvatili samo kada bi mi još jednom podnosilac ili neko u ime podnosioca objasnio ovu stavku koja se odnosi na direktora. Dakle, zaista, kako i pod kojim uslovima direktor može da probije pravnu ličnost? Šta on tu treba da uradi, s obzirom da on ne raspolaže onim ovlašćenjima, niti na njega jesu samom činjenicom da je direktor preneta, u odnosu na raspolaganje imovinom od koje se sastoji preduzeće, gde su, recimo, vlasnici ortaci? Kako se to rešava? Za sve ovo drugo što ste dali kao obrazloženje amandmana mislim da je vrlo korektno i, što se nas tiče, na mestu.

Ovo je pitanje za Vladu, odnosno Mirka Cvetkovića, na koncu i Borisa Tadića. Ne znam da li mi njemu možemo da postavljamo pitanja, ako ne svakako Cvetkoviću ide.
Dakle, reč je o ovim tzv. pregovorima sa albanskom stranom na Kosovu, gde je ovlašćeni pregovarač Borko Stefanović. Pre neki dan nas je obradovao svojom pojavom u Prištini, tako što je seo za pregovarački sto sa albanskom stranom, poperio zastavu Srbiju, a s druge strane, ponosito gledao zastavu Albanije kojom se kiti tzv. nezavisna država Kosovo.
Time je porušio sve dosadašnje odluke Vlade i stav Narodne skupštine o tome kako se država Srbija i njeni zvaničnici imaju ponašati i ophoditi kada je reč o odnosima Srbije i političkih predstavnika kosovskih Albanaca.
Naime, Vlada Republike Srbije odbija da prisustvuje svim skupovima međunarodnim, svim okruglim stolovima gde se predstavnici tzv. albanskih vlasti nalaze pod nazivom Kosovo, sugerišući na nezavisnu državu, ili pod albanskom zastavom, bez oznaka, naravno, Unmika ili u najgorem slučaju Euleksa.
Dakle, Borko Stefanović je tu barijeru srušio, ne u svoje ime, jer u svoje ime tamo nije išao, nego u ime države Srbije i Vlade Republike Srbije.
Sada se postavlja pitanje – ko je ovde lud, mi koji slušamo vaša objašnjenja da se trudite da zaštitite teritorijalni integritet Srbije, ili ste vi ludi što nam pametnima ovo sve radite neprekidno tri godine i ubijate nas u zdrav mozak?
To je ono što vi tri godine nama radite neprekidno i što se pokazuje, na kraju krajeva, u praksi da je tačno. Zašto se to pokazuje u praksi? Zato što ne možete da skrenete s puta koji vam je nacrtan i zacrtan. Ne možete da skrenete s puta koji vam je Brisel odredio.
Možete na glavu da se poperite i da građanima Srbije objašnjavate da su vaši potezi racionalni, celishodni, da vode zaštiti integriteta, da pametujete koliko god hoćete, a onda kada i sami vidite da ste preterali, onda lansirate novu mudrost, takođe protivustavnu i nenormalnu, a to je ova priča o podeli Kosova koju je prekjuče Ivica Dačić pustio.
Juče je za sve novine izgovorio, naravno, tu predivnu misao kako je to jedino logično rešenje i kako je on najpametniji među svima, samo jedini se usudio da pokaže kako je pametan. To je ono što vi radite. Ta priča o podeli Kosova nema nikakvo realno utemeljenje. Čak i kada bi Ustav Srbije to dopuštao što, naravno, ne dopušta, to je politički i taktički sunovratno. To nema veze s mozgom.
Zar vi očekujete da će ikada albanska strana, koja doživi da im Borko Stefanović, ovlašćeni pregovarač Srbije u pregovorima za pitaj boga šta, dođe i sedne pod njihovu zastavu, da će ikada ti ljudi, ikada, razgovarati o bilo kakvoj podeli bilo čega na Kosovu, a kamoli same tzv. državne teritorije Kosova. Šta vam pada na pamet? To apsolutno nije moguće.
Vi ste odstupili od državne politike, i to žestoko, pristali ste na sve ucene Brisela i svojim potezima upropastili sve što se upropastiti moglo u poslednje tri godine. Veoma je važno ovo istaći zbog dalje sudbine Srbije i zbog daljih nosioca državne vlasti, da bi građani znali do čega ste ih doveli i šta preuzimaju, jer ćete vi svakako, nakon narednih izbora koji uskoro slede, propasti jer sa ovakvom politikom ne možete daleko otići. Narod za sve to vreme ste ostavili na milost i nemilost da gladuje, jer ste nesposobni, niti imate želju ili ambiciju da vodite bilo kakvu ekonomsku politiku jer ovo sve odlazi do vraga.
Dakle, pitanje za vas je vrlo prosto i jedno jedino na koje znam da nam neposredno sad ne možete odgovoriti jer niste u stanju, a to je – kada ćete konačno izaći pred građane i reći im istinu? Istina nije ono što je Ivica Dačić juče rekao. To je protivustavno i nenormalno.
Istina je da ste sve upropastili, prodali Kosovo i de fakto priznali njegovu nezavisnost. To recite građanima, da ljudi znaju na čemu su s vašom vlasti, pa kada saberu to zajedno sa ekonomskom situacijom u kojoj žive, onda ćete videti kako ćete se provesti.

U odnosu na član 27, ovo je praktično sugestija. Na drugom kanalu umesto prenosa je utakmica. Mi imamo jedan dogovor, kako ste vi nama rekli, o tome na koji način i kojim tempom ćemo raditi. Verovatno će se prenos uspostaviti posle te utakmice. Ne vidim razloga zbog čega ne bismo i mi tako uradili, prosto, prilagodili se prenosu RTS-a.

Imam par pitanja za Vladu. Pošto je propala priča sa „Telekomom“, srećom, jer Vlada nije bila u prilici da „Telekom“ proda po ceni koju je zamislila, a koja je i dan-danas nedokazano pravična, odnosno nepravična, sa aspekta potreba države, kako je taj posao propao, hoću da pitam da li je Vlada, u ovom izmenjenom sastavu, razmišljala o tome da nam što pre izađe sa predlogom rebalansa budžeta? Jer, prema svemu ovome što smo do sada čuli ili pročitali u novinama, razvoj događaja nije takav da bi realizacija ovog budžeta mogla biti održiva. To je moje prvo pitanje.
Pošto ne moram da koristim svih pet minuta za postavljanje pitanja, odmah ću postaviti još jedno, neće trajati više od minut. Tiče se ovog pritiska koji dolazi iz Brisela i pojedinih zemalja EU oko eventualnog povlačenja bezviznog režima za Srbiju, kada je reč o lažnim azilantima. Prvo pitanje bi bilo – šta nadležni organi MUP-a i uopšte Vlada Srbije rade da bi otklonili tu prepreku? To verovatno građane Srbije interesuje najviše.
Drugo pitanje, prema onome opet što smo videli u medijima, reakcije su, uključujući i reakciju predsednika države, bile neverovatne i pomalo stupidne. Mi smo dobili od Brisela upozorenje i otprilike neko neformalno uputstvo šta bi trebalo kao država da učinimo da to sprečimo, a pojedini nosioci vlasti i predstavnici vladajuće koalicije su davali izjave iz kojih proističe da smo mi rado spremni da upravo tako i postupimo, kao što smo spremni u svim drugim slučajevima.
Ti predlozi koji dolaze iz Brisela su takvi da se neće sprovoditi na teritoriji njihovih država nego na teritoriji Srbije i u sebi podrazumevaju izvesno kršenje ljudskih prava, diskriminaciju po principu nacionalne pripadnosti. Sadrže i predlog da policijski organi, pogranični, rade posao koji je apsolutno nemoguć u demokratskoj državi – da preuzmu na sebe više arbitrarnosti nego što je to dozvoljeno. Za to postoje druge alternativne mere koje država može da preduzme, koje mogu biti efikasne. Mene interesuje da li neko može da mi napiše u svom odgovoru kakve su to mere i šta možemo da očekujemo?

Hvala. Juče nismo stigli, evo, danas ćemo, dakle, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Da skratimo priču, ovde je novo sledeće, postoje tri grupe odredaba, ukratko rečeno, koje predstavljaju novine: prva se odnosi na način dodele mandata u Narodnoj skupštini, dakle, kada se izbori okončaju, na koji način se mandati dodeljuju; druga se tiče položaja manje zastupljenog pola u parlamentu; treći segment, to je ovo čuveno ukidanje blanko ostavke koje se ovde pokušava izvršiti zakonom.
Što se tiče dodele mandata, mi smo do sada imali takozvani sistem otvorene liste za političku stranku, a to znači da je politička stranka sa listom na kojoj ima 250 imena mogla nakon završenih izbora, po utvrđivanju ukupnog broja mandata u Skupštini, da te mandate dodeljuje poslanicima sa liste, bez obzira na poziciju na kojoj se ti poslanici nalaze.
S jedne strane, to je bilo dobro za pojedine političke stranke zato što su na taj način, vrlo logičan način, mogle da nagrade one poslanike koji su učestvovali na izborima i zahvaljujući čijem je zalaganju u određenom delu Srbije, određenom regionu ta politička stranka ostvarila dobar rezultat. To je moglo biti jedno od merila za mnoge političke stranke da na taj način komponuju sastav parlamenta. Ovim izmenama ta mogućnost se gubi, to više ne postoji. Postoji mogućnost da se eventualno nešto drugo uradi, ali to je blokirano ovim izmenama. O tome ću još nešto reći, samo da kažem nešto o suštini samog predloga.
Demokratska stranka Srbije nije protiv zatvaranja lista za političke stranke. Mi ne mislimo da je to katastrofalna stvar. To je, na kraju krajeva, u skladu sa određenim direktivama i standardima iz Evrope, neću namerno reći EU zato što su ti standardi stariji od same unije kao celine, i mislimo da to nije nekorektna mera. Međutim, da bi stranka adekvatno reagovala, tu mora da postoji određeni korektivni mehanizam. Mi smo taj korektivni mehanizam izbacili iz Predloga zakona načinom na koji je taj zakon tehnički napisan. Imali ste situaciju da ko god dodeljuje mandat poslaniku, bilo da to čini RIK ili politička stranka, poslanik je morao da prihvati mandat, i to izričito i otvoreno, svojom izjavom. Ovde toga nema. Ta korektivna mera je neophodna.
U suštini, mi nemamo ništa protiv toga, jer je Demokratska stranka Srbije svojim statutom regulisala ovu oblast interno i poštuje redosled na listi prilikom dodeljivanja mandata. Svi naši mandati u parlamentu su sada posledica redosleda na listi i tako će biti i ubuduće; čak i da nije izmenjen zakon u ovom delu, tako bi ostalo.
Što se tiče pitanja manje zastupljenog pola, na to neću trošiti vreme jer se sa izmenama koje su date slažemo i smatramo da su one apsolutno u skladu sa demokratskim standardima.
Međutim, ono što izaziva pažnju, podozrenje, pa na neki način i revolt jednog dela ozbiljne demokratske javnosti, to je pitanje načina ukidanja tzv. blanko ostavki. Blanko ostavke su uvedene u igru 2006. godine Ustavom Republike Srbije na taj način što se u članu 102. utvrdila mogućnost, ali ne i obaveza, da poslanik, koji ima slobodan mandat (tako je on definisan), može zahvaljujući upravo tom svom pravu da raspolaže mandatom, može da ga poveri i sopstvenoj političkoj stranci. Dakle, može, a ne mora. Šta je to kasnije proizvelo u praksi, svi znamo.
Razlozi za takvu odluku većine političkih partija koje su učestvovale u kreiranju predloga teksta Ustava ležali su u činjenici da su izvesni tajkuni pre toga pokušavali novcem da kupe poslanike u parlamentu, formiraju poslanički klub bez učešća na izborima. U jednoj mladoj demokratiji, u rovitim odnosima, kada ne postoje ustaljeni obrasci političkog sistema na koje smo svi sviknuti decenijama, ovo je bila prirodna i specifična odbrana države protiv takve vrste trgovine.
Šta se time branilo? Branili smo nekoliko ciljeva, objekata. Prvi objekat zaštite je izborna volja građana, jer mandat, podsećam, nije ni moj ni moje političke stranke; ovaj mandat na osnovu koga ja danas govorim je mandat građana. To je ono na šta svi zaboravljamo. To je nešto što apsolutno moramo imati u vidu. Građani su glasali, u ovoj vrsti izbornog zakona gde imamo stranke koje su se birale na jednoj listi, za političke programe i političke stranke. Ja sam kao poslanik koji je izabran od strane tih građana u obavezi da to pre svega poštujem.
Drugi cilj je onemogućavanje korupcije i trgovanja mandatima. To sam maločas rekao. Neko je nekada pokušao sa strane da kupi poslanički klub u parlamentu i to je moralo biti brutalno sprečeno.
Tri, moramo ojačavati demokratske institucije u Srbiji. Osim institucija državne vlasti, mi imamo političke stranke, bez kojih u masovnoj demokratiji nema demokratskog poretka. Naravno, van toga možemo raspravljati o kategorizaciji slobodnog mandata.
Šta smo dobili od Evropske unije? Od Evropske unije smo dobili nalog da odustanemo od praktične realizacije te mogućnosti da se mandat poveri sopstvenoj stranci, koja će onda njime raspolagati, zato što to, navodno, nije u skladu sa demokratskim standardima.
Dobili smo od Evropske komisije tekst u kome nedvosmisleno, jasno piše da odredba Ustava, člana 102, nije u skladu sa demokratskim standardima i da bi posledično moralo biti promenjeno. To tamo piše.
Međutim, hajde da vidimo na koga se to primenjuje i kakva je praksa u svetu, i šta znače ti nalozi u konkretnom slučaju. Nije nemoguće da Srbija dobije još gore naloge, još gluplje mesto u ovoj komunikaciji, ako se sami podmetnemo da primamo ćuške i udarce.
Razlog za to što je nama sada urađeno i zbog kojeg se sve ovo čini leži u načinu na koji se realizuje odredba i kako se ona poštuje u Skupštini Srbije i meri u kojoj ona izazova sukobe koji su spolja vidljivi, vidljivi su građanima Srbije a vidljivi su i članovima Evropske komisije, koji sve vreme sede u Beogradu.
Ako smo bili u stanju da od ove skupštine pravimo cirkus tri godine, ako je element tog cirkusa bila i rasprava o blanko ostavci, onda je normalno da smo prizvali nekoga da nam soli pamet. Ako smo ga već prizvali, mogli smo unapred da znamo kako će da nam soli pamet.
Pitanje slobodnog mandata je jedno teorijsko pitanje. Ono je prvo nastalo u teorijskim knjigama onih koji su pratili određenu ideologiju, a onda je našlo svoju potvrdu u političkoj praksi u pojedinim zemljama, nalik na komunističke dogme, gde su prvo Marks i Engels nešto napisali, onda je Lenjin napisao knjigu, a onda su pokušali to što je napisano da sprovedu u političku praksu na grbači naroda. To se i dan-danas radi u određenim sistemima. Ti sistemi možda imaju svoje pozitivne strane, a automatski imaju i negativne, s druge strane.
Zbog čega se ideja o apsolutno slobodnom mandatu ne forsira u starim članicama Evropske unije? Zato što je to nemoguće. Gde oni prave novi eksperiment? Prave eksperiment na zemljama članicama Evropske unije koje su tek pridošle, pa ni na njima ne do kraja, nego na onima koji to priželjkuju, na onima koji sami podmetnu glavu na panj da se to od njih traži, kao što je to slučaj sa nama. U Bugarskoj u Ustavu imate odredbu koja apsolutno isključuje imperativni mandat, koja promoviše slobodni mandat, a zatim u poslovničkim odredbama imate određene mere koje sprečavaju trgovinu mandatima u poslaničkim klupama. Njima niko ništa ne kaže za to. Oni nemaju nikakav dodatni uslov da tako nešto ukinu da bi mogli dalje da funkcionišu u EU, ali zato ga mi imamo, zato što smo sami svojim ponašanjem to zaslužili. To je suština priče.
Ovde se nikada nije vodila rasprava o tome da li je odredba člana 102. glupa ili nije. Ako bi se svi složili da je ona glupa jer je to loše formulisano, onda bi posledica toga trebalo da bude da otvorimo raspravu o tome kako da je promenimo. Ako ima konsenzusa za to, dajte da svi glasamo da se to promeni. Ali, nema konsenzusa za to, barem što se DSS-a tiče, da se menja Ustav budzašto, da se prekraja Srbija putem promena Ustava. Strah od toga, na osnovu najava koje smo čuli u javnosti, ogroman je. Zato je za nas izuzetan rizik da krenemo u bilo kakvu formu promena Ustava iz drugih razloga, a ne zbog toga da li bi se promenio član 102. To vam je najiskrenija i najotvorenija priča o tome.
Šta je dalje slučaj u svetu? Pitanje slobodnog mandata, pošto je teorijsko pitanje novijeg datuma, nije uspelo (jer je ideološki zasnovano) da pobije ozbiljnu i pravu naučnu teoriju o politici i političkim sistemima, počev još od Maksa Vebera, koji je rekao da ne postoji apsolutno slobodni mandat u masovnoj demokratiji, da je on potpuno inkompatibilan sa masovnom demokratijom.
Kako vi mislite da građani glasaju za političke partije kao institucije političkog sistema ukoliko taj građanin ne zna ili ne može ni da pretpostavi šta će se sa njegovom izbornom voljom događati tokom četiri godine, kada je reč o političkoj opciji koju je izabrao? To je nemoguće. Ako bi mandat bio apsolutno slobodan, kako je moguće da u Nemačkoj, u vreme kada su partije imale ili danas imaju tanku većinu u Bundestagu, zakoni prolaze sa dva-tri glasa, i to uvek sa toliko, i da niko ne iskoči iz voza? Kako je moguće? Šta, oni su slobodno odlučili, iz dve-tri političke partije u koaliciji, da im je baš taj zakon svima prirastao za srce i da užasno vole da glasaju za predloge nemačke vlade? Nije tačno, nego postoje pravila igre. Niko ne iskače iz voza. Zbog čega? Zbog sebe – da, ali i zbog građana koji su ih birali, jer znaju da je mandat njihov, građana, a ne njegov posebno.
Koje su mere koje tome doprinose? Različite. U Španiji ne postoji nijedna jedina odredba ustava ili zakona koja utvrđuje da mandat pripada političkoj stranci, već sasvim suprotno, on je potpuno slobodan, ali postoji društveni dogovor svih političkih stranka u Španiji koji je star dvadeset godina. Nikad nismo imali „preletanje“ u španskom parlamentu. Zato što je to javno, javno je rečeno i zato što celo društvo stoji iza toga. Ovde ne stoji celo društvo, ne stoje političke stranke u Srbiji iza određenih principa. To je suština priče danas.
Zato imamo sve ovo što imamo. Zato se ova nakazna odredba ovog predloga zakona ovde i javlja. Mi imamo Ustav Republike Srbije koji je stipulisao jednu mogućnost, a vi je odredbom ovog zakona potpuno blokirate – to je nemoguće, to je neustavno – pozivajući se istovremeno u ovoj raspravi od strane predlagača i predstavnika predlagača na to da postoji odluka Ustavnog suda.
Sad slušajte, da vas ja nešto naučim o pravu i načinu tumačenja odluka Ustavnog suda, ako to niste znali, a to je da je svaka odluka Ustavnog suda akt za sebe i izvor prava samo za tu situaciju. Ne postoji mogućnost za zakonodavca i za ljude koji primenjuju propise da tumače odluke i obrazloženja odluka Ustavnog suda na taj način što bi ih primenjivali na druge situacije. Ako padne odredba člana 5. iks zakona, to se odnosi samo na tu odredbu tog zakona. Kraj priče.
Nema šanse da se u argumentaciji za izmenu ovog zakona da obrazloženje kojim će se reći – znate, mi ukidamo blanko ostavku zato što je Ustavni sud tako rekao. Nije tačno. To je laž. To je definitivno laž. Samim tim što je to laž ne stoji ni ono divno obrazloženje sa početka diskusije u kojem je rečeno da je, između ostalog, razlog za donošenje ovog zakona potreba usklađivanja sa Ustavom Srbije. O da, za određene odredbe je to tačno (čitamo mi ono što dobijemo), ali za ovu odredbu to nije tačno. Ova odredba narušava Ustav Republike Srbije.
Venecijanska komisija, a o tome je u nekoj javnoj debati bilo reči pre ove rasprave, navodno je, kako to tumače pripadnici vladajuće koalicije, Srbiji rekla da treba ovako da uradi. To isto nije tačno. To je gnusna laž! Oni su rekli da član 102. Ustava nije dobar. Svako može da vidi na internetu šta piše Venecijanska komisija. Član 102. Ustava nije dobar, pa nam preporučuju, preporučuju da ne žurimo sa implementacijom člana 102. Ustava u izbornom zakonu, tj. da izborni zakon ne menjamo ako imamo nameru, prema njihovoj preporuci, da promenimo član 102. Ustava. To je sve što su oni rekli.
Nemojte da izmišljamo i da građanima Srbije plasiramo neistine o tome šta je Venecijanska komisija rekla. Što se tiče blanko ostavki, Venecijanska komisija ovo od nas nije tražila. Kad bi država kasnije tražila mišljenje Venecijanske komisije da li smo ovo što sad radimo dobro uradili, odgovor bi bio, naravno, negativan, jer tamo ne sede budale, nego bi rekli – ljudi, vi niste normalni, mi smo vam rekli da nam se ne sviđa odredba člana Ustava koji imate, vas baš briga i vi ste onda rešili da prekršite zakonom odredbu tog člana 102. Ustava. Kako je to moguće? Kako je moguće da na taj način radimo? U demokratiji nije moguće, naravno.
Da se vratim na pitanje primene slobodnog mandata. Slobodni mandat, odnosno mandat vezan za političku stranku, gde se veza političke partije i izabranog poslanika najbolje očitava, pre svega imaju zemlje Komonvelta. Kasnije je Velika Britanija ukinula to zato što nije imala neposrednu potrebu, zbog prirode i načina izbora u toj zemlji. Tamo se, naime, bira poslanik na izbornoj jedinici, jedan protiv jedan, ko pobedi taj uđe u parlament. Tamo građani na drugi način to rešavaju sami. Tamo gde postoje proporcionalni sistemi u zemljama Komonvelta, tamo je svuda, bez izuzetka, čak i u određenim regionima Kanade, poslanik vezan za političku stranku i postoje odredbe koje sankcionišu „preletanje“, odlazak iz jedne poslaničke grupe u drugu. U svim zemljama Komonvelta. U svim.
Imate zemlje, ako ćemo navoditi zemlje Azije, koje nisu zemlje Komonvelta, sa čudnim nazivima, a ovde kod nekih to izaziva gnušanje, neću ih navoditi, ili zemlje Afrike... U redu, to nije vrh demokratije u svetu, ali šta ćemo da radimo sa zemljama članicama Evropske unije? Šta ćemo da radimo sa članom 160. stav 1. tačka c) Ustava Portugalije, u kojem je propisano da će poslanici izgubiti mandat? Između ostalog se kaže – izgubiće mandat ako se registruju kao članovi stranke drugačije od one za koju su se zalagali na izborima. To piše u portugalskom Ustavu i neposredno se primenjuje. Nijedan ga majci nije prešao iz jedne poslaničke grupe u drugu u Portugaliji otkako je članica EU do danas. Toj zemlji se daje novac da bi se Evropska unija spasila kad su u krizi, ali ona je stara članica EU i Portugaliji niko u Briselu neće da kaže ništa.
Sad se vraćamo na početak priče – zašto nama kažu, a njima neće? Zato što smo mi novi, novopridošli, zato što je jednom sistemu kakav je EU potrebno ujednačavanje u eksperimentu koji rade a ne javašluk. Javašluk ne mogu da izleče među zemljama članicama, ali zato mogu da uspostave pravila za one koji dolaze. Ponavljam, za ovu situaciju u kojoj se nalazimo sami smo krivi. Niko ne bi pominjao nikakve blanko ostavke, nikakve mandate da se ovde ta ustavna odredba na pristojan i normalan način realizovala od početka ovog mandata i da se nije dizala prašina. Ako dižemo prašinu oko takve stvari, trebalo je da oni koji dižu prašinu sami znaju čemu ovo vodi. Za to odgovornost snosi vladajuća većina koja se obrazovala u parlamentu, a ne opozicione grupe, bez obzira na to kako ko to tumači. Sad se nalazimo u situaciji u kojoj jesmo.
Ovo što ste vi predložili, duboko sam uveren, apsolutno je pravno nemoguće. A da li smo mi kao DSS spremni da razgovaramo o eventualnoj promeni koja bi donela nekakvu drugu meru zaštite a da to ne bude ta tzv. blanko ostavka? Jesmo, spremni smo. Spremni smo da razgovaramo, kao članovi ovog društva, kao politička stranka koja je registrovana, koja ima određeni legitimitet u narodu, spremni smo da razgovaramo o različitim modalitetima. To nije sporno. Ali, taj razgovor mora biti takav da nas uveri da je to zaista problem i da se taj problem onda mora rešiti na drugi način. Ovaj, kako vi radite, nema nikakve veze. Ovim samo pokazujete sopstvenu nesposobnost, pokazujete da ne znate kud udarate.
Drugo, vi ste se na kraju pozvali na Akcioni plan Vlade kao razlog za donošenje ovoga. Izvinite, molim vas, vi ste to doneli danas i donećete ovaj izborni zakon, a onda ćete ponovo da usvajate izmene i dopune u septembru i oktobru zato što ovde niste rešili ključne probleme na koje ste se žalili, zato što niste imali vremena. To zaista nije u redu. Hvala vam.

Meni je žao, ne bih se uključivao, ali moram da istaknem povredu člana 27. koju ste upravo učinili.
(Predsednik: Molim vas, povreda tog člana je bila istaknuta i nemate pravo.)
Ne, sada ste je učinili. Maločas ste rekli svima nama da je vaš posao da otklanjate zablude. Zaista ne vidim da se iz člana 27, koji se oslanja na ostale članove čija se primena tamo traži, igde vidi da ste vi u prilici i da imate obavezu da otklanjate bilo kakve zablude, pogotovo kada je reč o meritumu stvari.
Možete sad da kažete, kada je reč o proceduri, da niste prekršili Poslovnik, i to je otklanjanje zablude sa vaše strane. Skupština će se onda izjasniti o tome u danu za glasanje. Ali, ne možete otklanjati zabludu o meritumu stvari. Sada ste napravili taj prekršaj, jer ste to javno izgovorili.
To je suština i neću da dužim dalje. Ako se ne slažete sa mnom da ste prekršili Poslovnik, tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje.

Hvala. Pošto ste mi dali reč, možda ću i kraće od minuta govoriti, da baš ne bismo zloupotrebljavali vreme. Pošto se odnosilo na vladajuću grupaciju u pretprošlom sazivu, a pošto je praktično vodeća stranka bila Demokratska stranka Srbije, bilo je jasno o čemu se radi. To je što se tiče objašnjenja razloga.
Suština je u sledećem: ako Demokratska stranka vidi sebe kao političku stranku koja tačno zna šta joj je cilj, a da je poštujući opšte ciljeve opšteg nacionalnog interesa u ono vreme glasala za takve zakone i bila konstruktivna u tom segmentu, to uvažavam i to je u redu (posebno je pitanje što niste bili u parlamentu jedno vreme, jer ste ga bojkotovali), ali ja ne mogu vama to isto, nažalost, da potvrdim sa svoje strane, sa ovog mesta danas, jer ne postoji skoro nijedan zakon koji ste vi predložili kao vladajuća većina, odnosno Vlada koju vi zastupate ovde, koji ispunjava taj minimalni uslov o kome vi govorite – zaštita opšteg interesa, nacionalnih ciljeva itd. To je problem. Bili bismo mi još konstruktivniji od vas kada biste vi tako nešto predložili Narodnoj skupštini.

Član 107. Vi ste predsedavajuća i vaše tumačenje koje ste maločas izneli je apsolutno sramotno i ruši dostojanstvo ovog doma. Ne postoji nikakav zvaničan stav Srbije u pogledu toga da se Kosovo označava kao posebna država u odnosu na Rezoluciju 1244. To ste sad izmislili.
Mi tolerišemo u međunarodnim odnosima, na međunarodnim skupovima i u međunarodnim relacijama naslov „Kosovo“ sa asteriskom, odnosno zvezdicom i pozivom UNSC 1244. Tolerišemo ga. Ali, unutar ovog doma, u okvirima države Srbije, takvo tumačenje koje ste vi dali je apsurd koji je neprihvatljiv i mislim da ovo što ste rekli zaslužuje vaše izvinjenje.

Ja bih kao šef poslaničke grupe o temi dnevnog reda. Da li može? Jesmo li počeli ili nismo? Ako nismo, nisam tražio povredu Poslovnika.

Mogu da reklamiram i to. Mislio sam da ćete mi dati reč zato što ne znam da li se predlagač uopšte javio.

Gospođice Jovanović, veoma vas uvažavam, vi ste moj divan kolega iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Ono što mi tamo radimo, vi i par nas ulažemo zaista maksimalne napore.
Jedino što bih molio to je da ne interpretiramo na jedan paušalan način ono što načujemo od onoga što se kaže. Ako se nešto i kaže u kancelariji, u sobi između nas iznese neko trenutno mišljenje o nečemu, to je valjda za neko međusobno uvažavanje, to nije za iznošenje, pogotovo ako to što je rečeno bude interpretirano na način koji je možda politički koristan za vas u ovom trenutku, ali ne odražava činjenice.
Što se tiče bilo kojeg razgovora koji sam imao s bilo kojim predsednikom parlamentarne grupe unutar Saveta Evrope, a vezano za poziciju ranije SRS ili danas, kada sam pitan o poziciji SNS, jer su aplicirali za Evropsku narodnu partiju, oni tamo još uvek nisu primljeni. U Briselu, što se tiče Saveta Evrope, tu je mnogo lakše, tu i neko ko nije član u Briselu može da aplicira, to je nešto što nisam iznosio ni na koji način, niti sam svoje mišljenje tamo na bilo koji način davao u tom pogledu.
Svojevremeno sam, kada je SRS aplicirala za Evropsku demokratsku grupu, tražio od tadašnjeg predstavnika, koji je tada bio član Konzervativne stranke, Boba Voltera, da vas primi i da svakako povedu računa o tome da bi bilo dobro učlaniti SRS u Evropsku demokratsku grupu, prema vašem zahtevu, jer sam smatrao da bilo kakva predrasuda prema bilo kojoj političkoj stranci, pogotovo prema velikim političkim strankama iz Srbije, može da bude samo štetna, a nikako korisna.
Taj jedan generalni stav prema učesnicima političkog života u Srbiji nisam promenio, bez obzira na političke razlike. Samo o tome je reč, ni o čemu drugom, verujte.

Vrlo kratko. Mislim da smo se sada razumeli nakon razmene diskusija. Jedina mala nedoumica koja bi ostala, a koju ću ja otkloniti, to je da zaista s bilo kojim ovlašćenim predstavnikom Evropske narodne partije nisam razgovarao u tom smislu na bilo koji način o Tomislavu Nikoliću, šta god da ste čuli. U tom smislu to može biti i dezinformacija.

Postoje još dva člana naše grupe u Evropskoj narodnoj partiji iz ovog parlamenta osim mene, koji nisu u DSS i koje možete pitati eventualno šta oni znaju o tome da li su oni imali neke razgovore slični tome s njima.

Predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođi ministru ne mogu da se obratim jer trenutno nije u sali, ali se nadam da ovo sluša, a ako ne sluša onda je to neodgovorno.
Ne mogu da govorim o svim predlozima zakona o kojima se danas raspravlja iz prostog razloga što je to necelishodno, nema šanse da u nekih sedam-osam minuta, koliko je vreme preostalo poslaničkoj grupi DSS, obratim pažnju na sve ono što je na dnevnom redu i što dokazuje i dalje našu tvrdnju da se ovde na silu spajaju stvari iz razloga da se ne bi valjano raspravilo.
Opredeliću se za zakon o advokaturi, prosto zbog toga što jesam advokat. Moja advokatska kancelarija trenutno miruje, član sam Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda, uredno plaćam članarinu i na neki način imam interes da ta profesija bude zaštićena na način kako to Ustav štiti u članu 67, da bude zaista nezavisna i slobodna.
Problem nastaje ne samo sa ovim predlogom zakona, nego sa svim ovim predlozima zakona, ne bih rekao tu zbog nestručnosti predlagača, predlagač je stručan, predlagač zna kako se pišu predlozi zakona i ne sumnjam u predlagačeve nomotehničke sposobnosti. Ono u šta sumnjam – sumnjam u dobre namere, jer kada bi jedan zakon bio slučajno napisan loše, sledeći valjda ne bi.
Ako dobijemo gomilu zakona koji su nakaradni, onda tu dolazi do nečega drugog, tu dolazi do sumnje da postoji izvestan nakaradan politički uticaj na ljude koji znaju da napišu predlog propisa, ali onda moraju da izmisle neka čudesa u tom tekstu, da bi se zadovoljili nečiji partikuralni interesi, nešto što je neko zamislio.
Najbolji primer može da se da, kada je reč o ovom predlogu zakona o advokaturi, ko je pratio novine i koga to uopšte zanima, mislim da jedan broj ljudi u Srbiji to zanima, jer pratili su ovu kontinualnu svađu između rukovodstava Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije, opšte prepirke, propale izborne skupštine i ostale stvari.
To se, nažalost, u uslovima u kojima ova zemlja i u kojima mi živimo i kako ova zemlja funkcioniše, ispostavlja kao tragična posledica sveukupnih prilika. Ovo je država u kojoj se montiraju sudski procesi. Naš kolega Dragoljub Mićunović rekao je u jednom trenutku da je sudski proces, to je bilo pre dva meseca ujutru na "Kažiprstu", protiv gradonačelnika Zrenjanina svojevremeno bio tako napravljen da mu je tovareno.
Imate slučaj da se neko proglasi teroristom zato što je bacio zapaljivu bocu na ambasadu strane države i načinio štetu od 18 evra.
Imate najave javnog tužioca da će pozivati na saslušanje lidera jedne parlamentarne stranke ni iz kakvih razloga, imate opšti pritisak na pravosuđe i to je jedna zrela društvena atmosfera, gde imate advokatsku profesiju koja se prema sebi ponaša neodgovorno.
Imam pravo to da kažem, jer sam pripadnik te profesije. To što ti ljudi rade, nije u redu. To je esnaf. Ako imaju neke nesporazume, na esnafu je da svoje nesporazume otklone i da nastave sa pružanjem usluga na način kako to Ustav i zakon predviđa.
Znate li gde problem nastaje? Problem nastaje tamo kada država krene da interveniše, podržavajući otvoreno jednu struju i ovaj predlog zakona što ste vi nama dali, koji imam u ruci, očigledan je primer dogovora Ministarstva pravde sa određenim delom esnafa advokatskog, a koji nema nikakvu drugu funkciju nego kada stupi na snagu da se preko tog predloga zakona porazi druga struja.
Ako išta ruši i narušava dostojanstvo ovog doma, narušava to što vi radite. Ne mogu narodni poslanici kao predstavnici građana da budu instrument u politici neke grupe jednog esnafa u Srbiji. To nemate prava da nam uradite.
Apelujem na članove vladajuće koalicije da ovo ne dozvole, nego da izglasaju svaki mogući amandman, makar ovaj zakon bio i kontradiktoran, ne bi li ga predlagač podvukao i ne bi li se ponovo o ovome glasalo i ne bi li se to napisalo pristojno.
Evo čistog dokaza, ovaj zakon je, s jedne strane, prenormiran, jer postavlja uslove za funkcionisanje Advokatske komore Srbije tako što će da propiše svaki božiji uslov, od prijema u članstvo do toga kakve organe Advokatska komora Srbije ili ostale ćerke komore treba da imaju. To je apsolutna besmislica. Pustite esnaf da svojim statutom reši svoju unutrašnju organizaciju. Zakon služi da da samo minimalne okvire da bi to moglo da zaživi, da da prelazne rokove i ostale stvari.
S druge strane, imate neregulisanu oblast koja izaziva među mnogim advokatima i mojim kolegama dosta nedoumica, a to je pitanje društava, preduzeća, društava sa ograničenom odgovornošću advokatskih i to nije nikakav problem, to u svetu postoji. Problem je ako to u zakonu ne regulišete na valjan način, onda će se to tumačiti naopako, pa je onda otvoren prostor za sivo delovanje.
Vi trenutno u Srbiji imate oko 14 stranih firmi, advokatskih, koje bez ikakvog regulara rade na našoj teritoriji. Trenutno prodaju "Telekoma" vrši izvesna grupa advokata, pod ključnim nazivom "Harisons".
To su stranci. Kako to može da se dešava? Zbog čega ne postoji kod stranaca advokata na teritoriji Srbije uslov reciprociteta? Vi ne stavljate uslov reciprociteta da stranac može da bude advokat u našoj državi samo pod uslovom da naš advokat može da bude u toj državi odakle je taj stranac. To ne postavljate nigde, ali zato tom strancu postavljate nemoguće uslove koje nikada neće ispuniti.
Postavljate mu obavezu da položi pravosudni ispit u Srbiji. Kako je to moguće? Zato što vam je ovo neko pisao, neko vam je ispostavio da vi podnesete Skupštini, da bi se njihovi privatni interesi rešavali. Vi niste regulisali pitanje preduzeća zbog čega ne postoje advokatske firme regulisane na valjan način u ovom zakonu.
To treba precizno regulisati. U dilemi da li da obrišemo odredbu da postoje advokatske firme ili da je rešimo kako treba, recimo poslanička grupa DSS je podnela amandman gde je data detaljnija regulacija, zato što se tada manje lovi u mutnom. Tada su stvari jednostavnije.
Skinite iz ovog zakona ono što nije neophodno, što je opterećujuće, uvedite ono što morate, uključujući reciprocitet, setite se da živimo u vreme elektronske komunikacije i da u članu 35, kada je reč o pretresu advokatske kancelarije, da li možete da zamislite da neko svoju dokumentaciju može da stavi na USB ili na hard-disk, da stavi u džep i da odnese.
Da li ste to napisali i da li je to predviđeno kao mogućnost? Ne, baš vas briga, mi živimo verovatno u 1920 i nekoj, a ne u 2011. godini. Dakle, ovo je katastrofalan zakon. Budite ljudi prema sebi i odgovorni prema svojoj profesiji i pročitajte ga pažljivo, da pola sata napravimo pauzu, uhvatite se za glavu i recite – izvinite, šalili smo se. Ovo ovako ne može da bude, ovo je čist teror.
Izvinjavam se, vi ovaj zakon morate da povučete. Ministarstvo mora ovaj zakon povući, a ako ga ne povuče, predlažem da svi poslanici u ovom parlamentu izglasaju sve amandmane koji su ovde predloženi i da to ovaj zakon upropasti i vrati na ponovno predlaganje, jer ovo je apsolutno nemoguće. Hvala.

Predsednice, dame i gospodo, pre dva dana predstavnici Demokratske stranke Srbije predali su peticiju građana Vladi Srbije protiv prodaje „Telekoma“. U delegaciji koja je bila primljena kod ministra, između ostalih stvari i za telekomunikacije, gospodina Predraga Markovića, bio sam i ja. Tom prilikom smo imali jedan vrlo korektan razgovor na ovu temu i ministar Marković je saslušao sve argumente koje smo imali da kažemo, koji idu u prilog tome da se ovo preduzeće ne sme na ovaj način i po ovakvom postupku prodavati.

Uvažio je činjenicu da je prikupljeno preko 100.000 potpisa građana protiv prodaje „Telekoma“ i obećao nam je, a ja mu verujem, da će argumente i činjenice vezane za skupljene potpise preneti predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i svojim kolegama u Vladi. Dakle, ono u šta uopšte ne sumnjam to je da će gospodin Predrag Marković učiniti ono što je rekao. Naime, nije rekao da će sprečiti prodaju „Telekoma“, jer to i ne može da obeća, ali ono što je obećao apsolutno verujem da će da uradi, tako da tu nemam daljih pitanja za Predraga Markovića jer smo mi sa njim razgovarali šta smo razgovarali pre dva dana.

Ono što bi bilo moje pitanje, to je pitanje premijeru Cvetkoviću: da li premijer Cvetković misli da uvaži činjenicu da je prikupljeno preko 100.000 potpisa – može biti prikupljeno i milion ako hoćete, jer ljudi su u Srbiji vrlo svesni toga da rasprodaja države i državnih resursa nije nešto što im ide u prilog – i da li će obustaviti postupak prodaje „Telekoma“ zato što postoje određeni datumi kada se određene stvari odigravaju? Uskoro kreće, za neki dan, faza prikupljanja ponuda i bojim se da će stvar u jednom trenutku postati reverzibilna, tako da tu mora odmah da se reaguje.

Što se tiče razloga, neću ih ovde ponavljati jer ovde je forma postavljanja pitanja a ne iznošenja određenih stavova, ali moram ukratko da kažem da je jedan od argumenata koji su izneti u javnosti, koji su izneli resorni ministri, bio vrlo prost.

Reč je o preduzeću koje je u državnom vlasništvu i koje savršeno dobro radi, koje dobija dobar profit i koje, u tom smislu, predstavlja sjajan resurs. Takvi resursi kao što su telekomunikacije, nije nepoznato, u demokratskom svetu, u zapadnoj Evropi su u većinskom vlasništvu države, u pojedinim zemljama.

Prema tome, mi mislimo da je neophodno ove resurse čuvati, a ne prodati po ovakvom postupku, navrat-nanos i budzašto, da bi se kasnije pare koje dođu od prodaje ovog resursa u budžet koristile zapravo bez ikakve kontrole i pre svega za popunjavanje budžetskih praznina, zato što Vlada nije bila sposobna, niti će biti sposobna u ovom sastavu, u ovom sazivu, da pokrene proizvodnju koja bi budžet punila na neki drugi način, što bi bilo potpuno prirodno.

Ako vi supstrat države rastačete i razgrađujete sve vreme, to podseća na onu staru basnu o muvi kojoj je bilo toplo i sakrila se u kravlju balegu i onda je polako jela, malo-pomalo, dok balege nije nestalo. Dakle, mi moramo da vodimo računa šta su resursi naše države i kako da ih zaštitimo.

Dakle, moje pitanje je: šta je konkretan odgovor predsednika Vlade na inicijativu koja je podneta, pošto smo s resornim ministrom već razgovarali? Pored toga, mi imamo raspravu u parlamentu koju smo inicirali i očekujemo da to bude, predsednice Narodne skupštine, u najskorije vreme.