Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6854">Miloš Aligrudić</a>

Miloš Aligrudić

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

U potpunosti sam vas razumeo i potpuno sam shvatio to što ste pročitali i čak se sa tim što ste pročitali potpuno slažem, ali mi ovde uopšte ne govorimo o pripravnicima. Mi ovde govorimo o advokatima koji su položili zakletvu, koji su članovi Komore i o diskatanci koja stoji između činjenice da neko radi privredno pravo i parnični postupak da se može u roku od tri meseca, zahvaljujući svojim kolegama naći na spisku advokata koji brane po službenoj dužnosti i koji može dobiti slučaj u kome će da brani nekoga ko je optužen za krivično delo za koje se može izreći kazna od 15, 20 ili 30 godina zatvora. Dok s druge strane, neko ko je bio pripravnik postaje advokat, šest meseci je u krivičnom pravu, kao pripravnik ispekao zanat, on je verujte, definitivno sposoban nakon šest meseci da zastupa takve slučajeve. To je toliko razumno.
Ako imate problem sa amandmanom ili ne želite da izbrišete onu "trajnu zajednicu života", što verovatno nećete, jer vam je jako stalo do ta dva lica koja imaju neke specijalne odnose ako su istog pola. Dakle, onda makar zamolite odbor nadležnih da izbriše redakciju i usvojite samo ovaj prvi deo amandmana koji se odnosi na advokaturu i spremnost advokata da brani.
 Pazite ovako, ovaj član govori da branioca može ili punomoćje može ovlastiti za branioca sam okrivljeni, ali može i neko drugi za njega.
To su navedena lica ko to može sve da učini za okrivljenog. I tu piše, sada ćemo da čitamo, ovo je zabavno. Dakle, može on to učiniti sam, ovlastiti branioca u postupku, može njegov zakonski zastupnik, a zakonski zastupnik je, da ne ulazimo sada u definicije, kažete, bračni drug. Gde ste našli taj termin? Da li se to našli u 1973, 1974, 1968. godini, u SFRJ? Kakav bračni drug, radi se o supružniku. Pročitajte, ako se već pozivate na Porodični zakon, kada ste mi davali objašnjenja za član 2, radi se o supružniku, nađite da tamo piše supružnik, kakav bračni drug. Gde to nađoste? To je socijalistička terminologija, komunistička terminologija, bračni drug.
Kaže sada dalje, srodnik u krvi po pravoj liniji, a to znači sin, ćerka, otac, majka itd, usvojitelj, svi znaju šta je to, brat, sestra, hranitelj, kažete i slušajte dalje – lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života.
Sada dolazi do poente, ako nam od početka nije bilo jasno šta je ta druga trajna zajednica života, evo razjašnjenja u članu 75. Tu se sve razjašnjava.
Kada sam vas u članu 2. pitao šta vam znači terminologija – druga trajna zajednica života, vi ste meni tada objasnili da je u pitanju termin iz porodičnog prava, a ja sam vas onda pitao, dobro, ako je termin iz porodičnog prava što dvočlana? Kako to da je to dvočlana zajednica i kako to da ovde vežete za vanbračnu zajednicu? Vanbračna zajednica je zajednica koja se u svemu može upodobiti bračnom, a u pitanju je odnos dvaju lica različitog pola. Ako je ovde u pitanju druga trajna zajednica života koja je dvočlana, znate šta znači dvočlana, dva člana ima, očigledno istog pola, a kontrario, jel tako? Pazite, čime se vi bavite, krivičnim zakonikom pokušavate da instalirate gej brakove u pravni sistem Srbije.
Kako nije, šta pravite face? Kako nije kada piše, sve sam vam lepo povezao i u celoj popodnevnoj raspravi, imate stenogram, pa gledajte. Pogledajte šta radite. Pazite kakav skandal vi činite, a zaboravljate osnovnu stvar, a to je da okrivljeni ima pravo da sam angažuje branioca ili da to neko umesto njega učini. Ako smo se složili da to neko umesto njega može da učini, gospođo Malović, pustite da to učini bilo ko, ali bilo ko, nemojte ograničavati to na bračnog druga, vanbračnog druga, hranitelja, srodnike po pravoj liniji i sl. stvari. Nemojmo to činiti, jer to je potpuna besmislica, šta ako svih tih lica nema, šta ako je neko uhapšen i optužen, protiv njega se sprovodi postupak, a ovih lica nema?
Ima li taj pravo da okrene kolegu sa posla telefonom i da mu kaže, angažuj mi nekog branioca, ne mogu da se setim, ti si na slobodi, lako ćeš naći. Nemojte to da radite. Ovo ide protiv interesa branjenika u postupku, namerno ga zovem branjenika, iako vi nemate termin.
Ako već preuzimate anglosaksonsko pravo, preuzmite anglosaksonsku terminologiju, kako oni kažu defendet, to je branjenik, ali ne, on je vama i dalje okrivljeni, što podrazumeva krivicu.
Vi sada, umesto da jednom normalnom normom koja treba da bude napredna za naše društvo omogućite nekome ko je u poziciji da se brani pred sudom ili pred krivičnim postupkom, da ga bilo ko zastupa, odnosno da bilo ko umesto njega angažuje advokata, vi ograničavate taj krug lica i u tom ograničenom krugu lica izmišljate nekakvu drugu trajnu zajednicu života, koja u našem pravnom sistemu ne postoji. Ja stvarno vas ne razumem, šta vi hoćete od svih nas, šta hoćete od građana ove države? Kakav vi ovde hibrid pravite, kakvu sprdnju pravite sa pravnim sistemom. Hajde, budite hrabri, ako ste toliko hrabri, da hoćete da napravite ovakav hibrid, ovakvu novotariju, pa učinite nešto što ide u prilog i u interes odbrane ljudskih prava.
Pustite čoveka, ženu, ko god da je uhapšen ili je pod krivičnim postupkom, da bilo ko umesto njega ovde angažuje branioca, pa ako se njemu taj branilac ne sviđa, on će to reći, neće pristati na to, i u tom smislu je naš amandman.
Tako smo ga napisali. Meni zaista nije jasno šta vi zapravo ovde pokušavate da uradite?
Gospodine Krasiću, nije u redu da se obraćam direktno, ali to je stilski. Gospodine Krasiću, zaista nisam čitao to mišljenje koje ste naveli i nema razloga da se pravim lud. Da sam nešto pročitao i da to krijem, ja bih se pravio lud, međutim, ko se ovde pravi lud to će zaključiti gledaoci na osnovu rasprave, iako se ovo dešava u sitne sate za one koji budu gledali odloženi prenos. Dakle, nije suština u tome da li to piše u mišljenju ili ne piše. Da neki pritisak postoji, postoji, ali kada imate formulaciju – druga trajna zajednica života i graničite je na dva člana i uvek je vezujete uz vanbračnu zajednicu koja je očigledno heteroseksualna, pa potpuna priroda stvari navodi na to da kada govorimo o drugoj trajnoj zajednici života, da je u pitanju homoseksualna, ali sve vreme, od samog početka tumačenja odredaba zakona se trudim, gospodine Krasiću, da navedem ministarki Malović da na neki način to prizna, ali ona to ne želi. Zašto se toga stidi, zbog čega se brani od toga, zbog čega je to njoj strano? Mi smo joj dali u amandmanima koje smo predložili gipke formulacije koje će izbeći petljanje u ovo kao što je činjenica da smo prethodnim amandmanom predložili da se ovlasti bilo ko zakonom da u ime okrivljenog angažuje branioca, bilo ko ko okrivljenom odgovara, ali to očigledno ne odgovara ministarstvu i Vladi.
Tu je o braniocu po službenoj dužnosti. U stavu 2. člana 76. ste rekli ovo – Advokatska komora je dužna da u spisku iz stava 1. ovog člana, to je spisak advokata koji će zastupati po službenoj dužnosti, navede datum upisa advokata u imenik advokata i da navede datum upisa. Kaže – dužno je da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični i stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana biti delotvorna.
Vi sada uvodite obavezu da se upiše datum upisa da bi obezbedili onu raniju normu o kojoj smo pričali kada smo rekli da razlikujete advokate po stažu za određeni kvalitet odbrane i onda još kažete da moraju da vode računa o praktičnom i stručnom radu u oblasti krivičnog prava.
Zašto se toga ne manete? Zar nije dovoljno što ste izvršili šikanu nad Advokatskom komorom u Zakonu o advokaturi, nego se još time bavite i u Zakoniku o krivičnom postupku. To je prosto neverovatna stvar zbog čega to radite. Dakle, jednu profesiju koja je nezavisna, jednu komoru koja zastupa poslanike nezavisne profesije, šikanirate zakonskom normom i određujete šta i kako treba da rade. To je već dovoljno rečeno u matičnom zakonu. Nemojte raditi nešto nije neophodno u pravnom sistemu.
Ovde je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja. Ko ima pravo da se oslobodi dužnosti svedočenja? Takva norma je i do sada postojala, jer zaista postoji krug lica za koje je praktično ne humano od njih očekivati da svedoče protiv okrivljenog, npr. majka, rođeni brat, sestra, otac, dete. To su nenormalne stvari. Naravno, prirodno je da se u zakoniku o krivičnom postupku takva odredba nađe.
Međutim, vi ovde u stavu 1. tački 1) kažete da je pored ostalih lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja između ostalog lice koje živi u braku, u vanbračnoj ili, kažete, drugoj trajnoj zajednici života. Podsetiću vas na član 2. ovog dičnog Predloga zakona u kome se tvrdi da je to dvočlana zajednica. Pošto je navedeno uz bračnu i vanbračnu, da li to znači da je to neka koja nije ni bračna, ni vanbračna, a dvočlana je, trajna je i ima obeležje porodičnog života?
Ako nisam bio u pravu da je striktno tumačenje ove trajne zajednice života u smislu ovog zakona zapravo gej brak, ako nisam bio u pravu, gospođo Malović, onda sam možda u pravu sada kada kažem ovo, pa ako mi negirate ovo obrazloženje, onda znači da sam bio u pravu. Ako je to trajna zajednica života koja se može upodobiti porodičnim odnosima, a dvočlana je, to znači da to mogu biti dva lica koja su jedan prema drugome kao brat i sestra ili dve sestre ili dva brata. To znači, gospođo Malović, da se tu bilo kakav seksualni odnos između njih ne podrazumeva.
Ako je to tačno, to onda znači da dva lica koja neodređeno dugo vremena žive u istom stanu kao cimeri, dele istu kuhinju, dele zajednički životni prostor, hrane se za istom trpezom, koji ne moraju biti u međusobno bliskim odnosima, ispunjavaju vaše uslove da su u trajnoj zajednici života. Ako je to tačno, onda treće lice koje sa njima živi kao cimer nije. Onda oni valjda izvlače slamku da utvrde ko je taj koji otpada.
Onaj koji nije otpao, po vama ima pravo da se pozove u smislu člana 94. na oslobođenje dužnosti svedočenja? Je li tako ili nije? Kažite, da li je tako ili nije? Ako nije, onda sam od početka u pravu da je trajna zajednica života na drugi način shvaćena, kako vi to kažete u članu 2. zapravo legalizovanje homoseksualnog braka, u smislu krivičnog zakona.
Nema trećeg tumačenja, gospođo Malović. Ovde sam vas čekao na članu 94. Ne postoji treće tumačenje. Ili je to u smislu ovog zakona zapravo homoseksualni brak, koji vi legalizujete na ovaj način, uvodite ga na mala vrata. Ili ako to nije u pitanju, onda to otvara strahovite mogućnosti i zloupotrebe kada je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja, zato što vam, ponavljam, u tom slučaju i cimer može osloboditi dužnosti svedočenja. Srodnik pobočne linije petog stepena koji živi sa nekim u kući, prosto nema drugi stan, ovaj je tu njega prihvatio, žive kao jedna porodica, on se oslobađa dužnosti svedočenja, jer se poziva na ovo.
Ako takva dva postoje u tom stanu ili kući, jedan od njih otpada, zato što ste vi ovde naveli da je u pitanju dvočlana zajednica. A zašto taj treći otpada? Zašto ih nema četvoro, petoro, šestoro? Zašto?
Koga vi ovde pravite ludim, a meni Krasić ovde postavlja pitanje, kao ja se pravim lud, pa ne znam o čemu je reč, a naravno da znam o čemu je reč. Jedini ko se ovde pravi lud, to je aktuelna vlast koja je dala ovakav Predlog zakona i na mala vrata gura nekakvu direktivu, koja treba da nam se slomi o kičmu.
Zar nije interes ovog društva da napreduje? Zar nije interes ovog društva da očuva određene vrednosti koje će mu obezbediti napredak? Što mi moramo da radimo sve ono što nekom drugom padne napamet i od nas traži da bi mi dobili zeleno svetlo pitaj Boga zašta. Jedino zeleno svetlo koje će ovde na ovim prostorima da dobije za nešto i to ne nizašta dobio, to je Tači na Kosovu. Niko od nas neće to dobiti. Ni vi lično, ni vlada gospodina Cvetkovića, ni Boris Tadić.
Pogledajte šta ste uradili u članu 94. Da li su vam sada jasni naši amandmani? Da li vam je sada jasno šta hoćemo? Oni čak nisu ni bili zlonamerni, da ste ih prihvatili i ovu idiotsku formulaciju izbacili "drugu trajnu zajednicu života" i prihvatili naše predloge kako da rešimo pojedine situacije iz zakona, ne bi ni bilo ove rasprave. Sa ovim ćemo se još sprdati i sprdaće se i građani Srbije, jer ste vi to zaslužili.
To samo zbog pominjanja Vojislava Koštunice u kontekstu u vreme Vlade Vojislava Koštunice, koji je inače predsednik naše stranke i izjava gospodina Ranđelovića nas je povredila i naše birače, u priličnoj meri.
Naime, ako se stavlja pitanje pravosuđa u negativan kontekst u vreme Vlade Vojislava Koštunice, a pri tom se taj kontekst širi i na ko zna šta drugo, po ugledu na jednu divnu TV stanicu, čije ime neću ovde da pominjem, koja je tu floskulu inače izmislila i tura je narodu svako malo, ona to, na kraju krajeva, nije ni korektno. Istine radi i razjašnjenja radi, podsetio bih da je u vreme Vlade Vojislava Koštunice,usvojena i utvrđena Strategija pravosuđa. Ta Strategija nije sprovedena do dana današnjeg, nego je iskrivljena, izvitoperena i napravljena jedna nakaza, jedno čudo koje dan danas ovde maršira po ovoj skupštini u vidu različitih neverovatnih propisa koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Govor koji smo maločas čuli je apsolutno utemeljen, profesionalno jako potkrpljen, ali je problem u tome što ako se u takvom govoru nalaze elementi koji ga politizuju do mere niskog politikanstva, onda to nije osnovna diskusija. Onda se devalvira sve ono drugo što je rečeno.
Dakle, ovi propisi su nekonzistentni, naopaki i ako ćemo o njima govoriti racionalno i vrednosno, onda ne možemo da brkamo babe i žabe, pogotovu ne da paušalno, onako kao uzgred, diskvalifikujemo neke političke protivnike, tako što ćemo utvrditi jednu potpuno neverovatnu i sumanutu mantru kako je sve loše bilo u vreme Vlade Vojislava Koštunice, pa verovatno ako je sneg padao, ako se neka ptičica smrzla, verovatno je to zbog toga što je to bila Vlada Vojislav Koštunice, znate. A u to vreme je postojao društveni bruto proizvod koji je veći nego danas. U to vreme su započete važne reforme koje do danas nisu uspele da se realizuju, upravo zbog opstrukcije sadašnje vlasti. To je u suštini cela istina o vremenu Vlade Vojislava Koštunice.
Dakle, reći ću vam da niste u pravu, prosto zbog toga što mi ovde govorimo o važnim stvarima, a ne o paušalnim ocenama i onome šta vi mislite ili kako vi zamišljate da su se stvari odvijale. Mi govorimo ovde o utvrđenim činjenicama. Činjenice su da je za vreme Vlade Vojislava Koštunice započela reforma sistema u kome se prekinulo sa praksom da tužioce postavlja izvršna vlast, one iste koji su bili smenjeni na način na koji su bili postavljeni, smenila je zakonodavna vlast.
Dakle, činjenica je da je u vreme Vlade Vojislava Koštunice narod bolje živeo nego što živi danas i činjenica je da je u vreme Vlade Vojislava Koštunice ova država i ovaj narod imao neku perspektivu, koju danas više i ne vidi. To što vi kao, navodno, opozicioni predstavnik ne vidite ove okolnosti i ove činjenice, to vama služi za vašu kvalifikaciju pred biračima. To nije nama na teret nego vama. Izmišljotine ili konstrukcije koje ste vi ovde izneli, o tome ko je šta radio i povezivati to, pogotovo sa ubistvom premijera Zorana Đinđića, zaista je besramno.
Mislio sam da odustanem od dalje replike, međutim, opet ta kvalifikacija koja je, u stvari, neka vrsta podmuklog podmetanja u skupštinskoj raspravi.
Vi hoćete da stvorite utisak kod građana koji ovo gledaju da može biti da sam Vojislav Koštunica, DSS ili tadašnja Vlada ima veze sa ubijanjem svedoka. Ne, vi ćete reći da to niste hteli da kažete. Šta ste onda hteli da kažete, da je bila neefikasna u sprečavanju? Uporedite ovu vladu, koju danas podržavate u priličnoj meri, a to se vidi kroz način kako glasate u ovoj skupštini i kako dajete kvorum u pojedinim momentima, kada je u ovoj vladi bila kritična situacija, a tu se vidi ko je na kojoj strani.
Ovde reagujem samo zbog toga što određene reči koje se izgovaraju svesno od strane onih od kojih se izgovaraju, imaju određeno značenje ili određeni prizvuk, da bi se stvarao utisak. Znam, u politici je verovatno sve dopušteno kada se politički protivnik napadne, a nemojte očekivati da ćete to činiti i da ćete ostati bez replike i bez odgovora na tako nešto.
Dakle, ne bih ja nikada replicirao zbog različitog političkog viđenja stvari, to je predmet diskusije, kako je već propisano, nego zbog vređanja i omalovažavanja. Dakle, prosto je neverovatno da i predsedavajući nije reagovao u tom trenutku, jer ova diskusija danas je vrlo ozbiljna diskusija i ima za cilj da se postigne dogovor oko važne stvari. Doprinos tom dogovoru mi iz DSS dajemo tako što smo predložili jedan tekst deklaracije, potpuno nezavisno od tekst koji je danas pred nama, sa ciljem da on posluži kao osnova da u nekom dijalogu tokom dana na sednici Odbora za KiM na neki način dođemo do nekog rešenja koje bi bilo korisno za sve nas. Treba voditi računa o tome da se ovde daju neki predlozi, mogu i političke kvalifikacije, ali nemojte vređanja.
Kakav je to način da se kaže da je prethodna Vlada pokušala da zapali Jarinje, to možete iz stenograma videti, i da se kaže da je ta prethodna Vlada palila ambasade? U toj prethodnoj Vladi su sedeli: DSS, DS i G17 plus. Ona vlada pre te vlade, nju je podržavala i SPS kao politička stranka van te vlade. Dakle, vi ste optužili te političke stranke, mada znam da ste pre svega mislili na DSS i njenog predsednika Vojislava Koštunicu, a to je i osnov za repliku, da smo ove stvari činili, bez i jednoj jedinog dokaza za tako nešto. To je prosto neverovatno. Da to bude vaš argument u diskusiji, ta vrsta političke diskvalifikacije? To je zaista nešto neverovatno. Da koristite ovu sednicu u današnjem danu da tako nešto izgovarate? Znate, ako vama nije dobro, nama ostalima jeste.
Vrlo kratko, znači na vas se odnosi u smislu člana 107. jer moramo voditi računa o tome šta drugi poslanici izgovaraju, sasvim je druga stvar u pitanju, dakle, nije ono što je gospodin Nikolić hteo da kaže.
Ovde je reč o onom delu izlaganja prethodnika kada je rekao da opozicija ima pravo da kritikuje Vladu ali da pri tome ništa ne predlaže. Danas je vrlo jasno vama rečeno kao predsedavajućoj, svi narodni poslanici znaju i javnost zna da je DSS predložila deklaraciju, da smo predložili amandman sa tekstom te deklaracije, da smo vas zamolili da napravite kratku pauzu, da napravimo konsultacije, da se ide na Odbor za Kosovo i Metohiju i da se vidi da li mogu ta dva teksta da nađu kompromisno rešenje jer je to cilj. Ako nešto ne može biti jasno, ne znam šta može biti jasnije od toga da bi doživeli ovakvu uvredu. Dakle, o tome je reč i vi ste morali tu da intervenišete i kažete, gospodine Mićunoviću, nije tačno, postoje relevantni predlozi, postoje amandmani opozicije i postoji celovit tekst od strane DSS. Da li ćete ga vi prihvatiti ili nećete, to je vaš problem.
Dakle, pre šest, sedam minuta smo završili konsultacije kad je reč o tekstu koji treba večeras usvojiti. Sa žaljenjem moram da konstatujem da te konsultacije kada je reč o kompromisu između dva teksta, dva predloga deklaracije koju ovde imamo nije urodio plodom.
Naime, u suštinskom delu se ti tekstovi razlikuju i to je praktično jedno jedino mesto na kom smo mi insistirali da ovaj aktuelni tekst bude izmenjen i moja dužnost je da u ovih nekoliko minuta opišem šta je to u pitanju, o čemu je reč i zbog čega postoji ovaj problem. Naime, tu je reč o tekstu o delu teksta deklaracije koju je predložila vladajuća većina koji kaže ovako, ja ću sada navesti nešto što je posledica ako smem, naravno, nekog razgovora na tim zvaničnim konsultacijama u ovoj pauzi. I taj tekst, koji će verovatno kasnije proći kroz Odbor za KiM predložen je od vladajuće većine zvuči ovako: "Narodna skupština Republike Srbije podržava Vladu Republike Srbije da nastavi dijalog koji se vodi sa Prištinom, sa ciljem da iznađe rešenje za konkretne probleme građana na KiM, kao i da dođe do trajnog kompromisnog rešenja".
Tekst koji smo mi bili predložili koji je drugačiji od ovoga, zvuči ovako: "Narodna skupština Republike Srbije insistira na otvaranju novih pregovora o svim osnovnim pitanjima u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, pod okriljem i u organizaciji Saveta bezbednosti". U našem predlogu postoji još nekoliko tačaka za koje smo mi insistirali da se uzmu u obzir od kojih je ova treća, ovde koja piše nju ću još samo pročitati još, izuzetno važna. To je da je neophodno da se odmah politika zemlje aktivno okrene međunarodnim činiocima koji su spremni da je podrže i podupru u različitim međunarodnim aktivnostima.
Dakle, ove dve tačke nisu našla mesto u ovom predlogu Vlade RS. Ono što je nama najspornije pitanje to je upravo ona tačka o kojoj smo govorili. To je, dakle, pitanje nastavka dijaloga.
Da se odmah razumemo, DSS nije protiv razgovora koji treba da reši probleme koje imamo sa Prištinom. Mi smo bili, i to smo do sada isticali u više navrata, protiv politike koja je rezultirala jednim dijalogom, pod pokroviteljstvom Brisela, koji se vodio na način takav da predstavlja kao jedan levak kroz koji se ide, gde su prolazi sve uži i uži i na kraju upada u grotlo. To grotlo je faktičko priznavanje nezavisnosti Kosova, kroz jedan sistem ucena koji se tokom dijaloga i na terenu javlja.
Zašto? Zato što se tu otvaraju faktička pitanja svakodnevnog života. Dakle, niko ne spori da je to bitno, ali svako od tih faktičkih pitanja podrazumeva jedno prethodno pitanje koje mi negiramo, a albanska strana separatistička ga podrazumeva, a to je da kad god progovorimo "a" ili "b" sa njima u tom dijalogu oni podrazumevaju da smo mi de fakto priznali njihovu statusnu neutralnost. Mi to negiramo do određenih granica verbalno, naša strana, ali u jednom trenutku kada to prema proceni albanske stane dođe u bilo kakvu krizu za njih oni će, kao i što sam tekst vašeg predloga rezolucije kaže, oni će potpomognuti delom Međunarodne zajednice, koji se između ostalog nalazi na samoj teritoriji KiM, u vidu pojedinih misija, oni će sami napraviti nešto što će blokirati taj dijalog.
Sad gledajte šta je tu igra. Video sam kod Mirka Cvetkovića, u njegovom izlaganju, i to je objavljeno u medijima danas, da je tu nameštaljka sledeća – da mi treba navodno da budemo navučenu na odustanak od dijaloga, pa da tako srpska strana bude okrivljena zato što je dijalog propao. Verujte mi da je to potpuno zamena teze i da se mi upravo krećemo u okvirima koje albanski separatisti nama nameću i vrlo interesantno kako mi to, ili iz neznanja, tj. Vlada Republike Srbije, ili iz neznanja, ili zato što ne vidi, ili iz trećeg razloga koji ne mogu ni da pomenem večeras, nije red, to radi.
Dakle, oni prekidaju dijalog da bi nas navukli u ponovo isti tunel u kome smo maločas bili, u isti levak, ali ovaj put sa gorim uslovima po nas, kamen spoticanja. U jednom trenutku se u tom dijalogu, za koji smo mi mislili od početka da nije uredan, da nije dobar i da je kontraproduktivan, pojavljuje pečat, carinski pečat. U Srbiji se najavljuje da to neće biti prihvaćeno. Taj dijalog biva odložen od strane posrednika u dijalogu, naravno, zato što mi nismo bili spremni, naša strana da uđe u tu priču kako su Albanci hteli. Odmah nakon toga sledi blokada. Dakle, faktička demonstracija moći albanske strane, potpomognute od strane dela Međunarodne zajednice na terenu.
Odmah nakon toga zauzimaju granične prelaze, spremnost na izvođenje nasilja sa nesagledivim posledicama i mi sada kažemo u ovoj deklaraciji, možda imate dobre namere što ste ovo pisali, ali verujte mi da je duboko pogrešno. Vi onda kažete njima – mi smo privrženi tom istom procesu, samo su oni bezobrazni. Verujte mi, mi se ovde ne nadmudrujemo između sebe, nije ovo nadmudrivanje političkih stranaka u Srbiji o pojmovima pred građanima da nekog pridobijemo za izbore, mi ovde razgovaramo sa ljudima koji vrlo dobro znaju šta se tamo dešava. To su predstavnici Međunarodne zajednice i to je albanska strana. Mi ih ne možemo prevariti na ovaj način. Jedini odgovor koji ova država mora da ima u ovom trenutku, to je da ako nešto ne uspeva, verujte mi, mi smatramo da je to zbog vas, mi iz DSS smatramo da ste vi napravili ceo plan pogrešan.
Nije u tome poenta, poenta je u tome da odavde kada izađe od vas i nas zajedno procena da je politika bila pogrešna i da je slom nastao, ne toliko zbog naše, nego zbog poteza albanske strane, između ostalog, da je moguće dati odgovor koji će da zabrine, mi nismo govorili o pretnji oružjem, mi nismo govorili o dolasku snaga na teritoriju Kosova, mi govorimo o tome da se jednom jasno i glasno kaže da ovo, gospodo, što smo pokušali prosto ne ide, jer je ptici na grani jasno da će prilikom svakog sledećeg momenta spoticanja doći do ovakvih ekscesa, tako da ovaj dijalog više neće biti moguć.
Gledajmo unapred, dajmo predlog za promenu politike. Promena politike nije vraćanje na staro, nego zahtev da se razgovara i pregovara o svim pitanjima, i ovim i osnovnim pitanjima, pod okriljem UN i okriljem Saveta bezbednosti. Da li to podrazumeva ponovno uključivanje Saveta bezbednosti? Da, ali to je okvir koji donosi zabrinutost, a mi time pokazujemo stav Srbije prema ovakvom ponašanju prema nama. Tu nema ničega opasnog, verujte mi. Ovo što će dalje ići, to je opasno. Znači, ono što je suština ovde, to je da ovakav tekst kakav je dat ne može biti osnov potpunog zajedništva, jer je po našem dubokom uverenju propast i mi ovo ne možemo podržati, a voleli bi da vi smognete snage još tokom večeri da ovo promenite u ovom smislu kako sam predložio.
Govorim o amandmanu vrlo kratko. Dakle, polemičnosti radi i zbog argumentacije, naravno uvažavam sve amandmane koji su podneti, ali ovde moram da izreknem nekoliko činjenica u koje sam duboko uveren.
Deca sa 15 godina u mnogim državama, uključujući i našu imaju pravo da rade, da privređuju. Deca sa 15 godina svakako su već daleko u fazi u kojoj mogu u slučaju razvoda njihovih roditelja da se odluče kod koga će da budu. Oni imaju pravo da odlučuju u dobrom delu o svojoj sudbini.
Ovo što govorim je u skladu sa odgovarajućim međunarodnim konvencijama koje je naša država prihvatila, a kad pogledamo stavove Saveta Evrope u tom pogledu oni se tu bitno ne razlikuju. Čak u Savetu Evrope i u samoj parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ide se čak korak dalje, pa se predviđa nešto što u konstitucionalnom smislu u državama članicama Saveta Evrope, još uvek nije moguće, niti će biti duže vreme, ali je izrečeno kao politički stav, a to je da je možda dobra ideja da se licima koja su čak i mlađa od 18 godina, u određenim slučajevima omogući pravo glasa.
Tako da angažovanje na taj način mladih u društvenom sistemu ne treba nipodaštavati, a ova oblast, kada je reč, pre svega, o nažalost, toj kategoriji lica koja će ovde biti tretirani praktično kao pacijenti, kao ljudi koji su oboleli. U tom smislu, ne treba im pravo da odlučuju o svojoj sudbini na taj način. Dakle, uz svo uvažavanje amandmana naravno, pogotovo što sam iz opozicione stranke i što nema nikakvog razloga da se ljudima suprotstavljam, prosto sam morao da izreknem ovaj stav koji je malo, malo drugačiji nego stav koji naš uvaženi kolega izneo. Hvala.
 Povreda Poslovnika, član 27.
Nadam se, predsedavajući, da ćete, za razliku od jedne vaše koleginice, barem saslušati obrazloženje u čemu se povreda sastoji, jer tek kad ga izreknem do kraja, imaće smisla da mi kažete da li ona postoji ili ne postoji, po vama.
Dakle, pozivam se na povredu člana 27. To je načelna odredba o predsedavanju i poštovanju Poslovnika od strane predsedavajućeg, a sad je ovo obrazloženje, a u vezi primene člana 106. od strane predsedavajućeg tokom sednice. U prvom stavu jasno stoji da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Naravno da je dužnost predsedavajućeg da opomene narodnog poslanika kad god poslanik ne govori o dnevnom redu, tj. o tački o kojoj se vodi pretres. Međutim, u parlamentarizmu, u političkom delovanju u parlamentu, kako u našoj državi, a tim pre i u demokratijama širom zapadne Evrope koja treba da nam bude neki uzor u smislu parlamentarne demokratije, jasna je stvar da striktan govor o tački dnevnog reda ne podrazumeva tako usku oblast.
Ako vi imate recimo jedan član zakona kao što je prethodnih iz DSS.a Željko Tomić pokušao da objasni u kome postoje izrazi autonomna pokrajina, odnosno, a mi predlažemo autonomne pokrajine, u množini, da bi se došlo opisa događaja, do objašnjenja zbog čega se amandman predlaže, u čemu je suština?
Naravno da će se otići u političku priču i o Kosovu i Metohiji, zato što je ona direktno vezana za pitanje jednine ili množine u tom zakonu. Moje tumačenje je bilo, kada sam to slušao, da narodni poslanik striktno poštujući temu o kojoj se raspravlja i konkretan predlog amandmana koji ima ove političke implikacije, to je bilo njegovo objašnjenje.
Naravno, da je u objašnjenju govorio i o događajima, ali to nije razlog da se on prekine. Da se o ovome izjasnimo u danu za glasanje, ako mislite da niste pogrešili.
 Da ne bi bilo zabune, reklamiram povredu Poslovnika koju ste upravo počinili, takođe pogrešnim postupanjem po članu 127, ali po potpuno drugačijem sadržaju povrede u odnosu na onu koju sam ukazao i sada ću to obrazložiti…
 Dakle, ovako, ovaj način vođenja povrede dostojanstva Narodne skupštine koju možete počiniti svako od nas upravo je činite vi i obrazložiću vam kako. Dakle, ne možete vi tumačiti vašu obavezu i pravo da predsedavate sednicu i da rukovodite ovim procesom kao pravo na samovolju. Vi to upravo sada radite u direktnom prenosu što mogu da slušaju i građani. Znači, javim se da vam reklamiram povredu Poslovnika, ovo je opis događaja,  na član 107. javim se da vam reklamiram povredu Poslovnika i da obrazložim u čemu se ona sastoji, a vi mi kažete da je to isto ono što maločas, a može da se uzme stenogram ovog našeg razgovora, da se vidi da ja jednu nisam progovorio da bih objasnio u čemu se povreda sastoji…
(Predsedavajući: Opet se pozivate na član 107.)
… pa zato što me vređa vaše ponašanje, vređa dostojanstvo ovog doma, mene i birače DSS i nemate pravo da se tako ponašate. Sram vas bilo.