Politika koja se vodi prema KiM, evo koliko danas, dobija svoje konačno ishodište. Zašto kažem konačno? Prosto zbog toga što već i posle današnjeg dana stvari neće moći da budu iste. Vi kao vladajuća većina, kao vlast u ovoj državi, evo čuli smo Borisa Tadića jutros, ispoljavate brigu za građane Srbe koji žive na teritoriji KiM a pri tom mesecima ili godinama unazad dajete im kontradiktorne informacije o onome šta država može ili hoće da učini za njih, a i za sebe samu i za sve građane Srbije, jer je ovo bitno i ključno pitanje. To je ono što se mesecima unazad intenzivno čini, a poslednjih dana kulminira.
U izjavi Borisa Tadića stoji još jedna neverovatna i čudovišna stvar koju smo jutros mogli da čujemo, a to je da postoji instrumentalizacija građana na KiM od strane pojedinih lidera opozicionih stranaka. To je neverovatna stvar koja se može čuti. Pa zar glavna instrumentalizacija tih ljudi ne dolazi upravo od vladajuće većine, upravo od Borisa Tadića i Vlade Republike Srbije i ovlašćenih pregovarača koji daju kontradiktorne izjave i zbunjuju ljude koji žive na toj teritoriji mesecima unazad, a i same građane Srbije dovode u potpuno stanje nerazumevanja kad je reč o ovoj situaciji?
Kako je moguće da na sve to parlament ostane nem? Kako je moguće da se donose artificijalne rezolucije, od pre nekoliko meseci, koje treba da potvrde stanje ničega, stanje u kome nema nikakve vrste legitimnog i jedinstvenog odgovora Republike na događaje koji se dešavaju?
Za razliku od prethodnog govornika ja ne mislim da je izlaz u tome da se prosto povučemo pred nedaćom događaja i da jednostavno kažemo da je nešto izgubljeno. Naša ideja je sasvim drugačija. Mi mislimo da treba poći od činjenice da nametnuta politika u ovom trenutku nije jedina politika i da to nije jedina misao koja postoji u demokratskom svetu kada je reč o ovom ishodištu, da postoji drugačija razmišljanja koja se mogu naći svuda i oni koji prisustvuju parlamentarnim sednicama Skupštine SE, oni koji imaju međunarodnu komunikaciju na parlamentarnom nivou uviđaju da postoje političke stranke u EU, u zemljama EU, uključujući i Veliku Britaniju, kao i ljudi koji nezavisno misle i koji misle drugačije od onoga što je "mejn strim".
U ime toga, a u ime nas samih, potrebno je bilo voditi temeljniju, drugačiju, dosledniju politiku, a ne praviti cirkus od svega ovoga, da bi se danas opozicione stranke optužile da instrumentalizuju bilo koga. To je apsolutni apsurd. Da se vodila dosledna, konzistentna i korektna politika, ne bi se ni došlo u ovu situaciju.
Zbog čega nam je trebala odluka Generalne skupštine UN, koja nas je uterala, sami smo sebe uterali uz pomoć EU u pregovore, izbacili sve iz ležišta UN, gde smo imali jedino formalno uporište, branjeni od strane Rusije i Kine i ušli smo u jedan politički konglamerat koji nam apsolutno ne odgovara. U tom konglameratu, u kome nemamo nikakvu zaštitu, radi se ono što se radi, daju se podstrekačke izjave u odnosu na one građene koji žive na teritoriji KiM, koji više ne znaju ni da li da čuvaju te barikade, da li da se svi sklone, šta da rade u toj situaciji, a Beograd nema nikakav odgovor. A odgovori se kriju na nekakvim tajnim sastancima i predmet su nekakve konspiracije. Pazite da nekog ne iznenadite time, da ne iznenadite Kejfor, slučajno, ili EU, da ljudi ne budu sutra u potpunom šoku kakav smo odgovor spremili? Mi ni ovde ne znamo nikakav odgovor na to pitanje. To je suština priče i zbog toga DSS već tri godine govori da se vodi apsolutno pogrešna i sunovratna politika.
Moje pitanje je vrlo prosto i jednostavno – da li možemo makar na današnji dan da znamo šta je plan i da li umesto raspravljanja o kojekakvim stvarima koje jesu možda značajne za neki drugi trenutak a ne ovaj, možemo ovde da vodimo jednu ozbiljnu raspravu, da se ovo prekine, da se zakaže jedna ozbiljna sednica sa Vladom oko 12,00 sati ili 14,00 ili 15,00 sati i da razgovaramo na ovu temu, da vidimo šta se zapravo čini u Srbiji ovim povodom? Da li može ovaj parlament i ovi građani koji su nas birali bar jednom to da zasluže u životu?