Hvala vam.
To je onaj amandman koji je preživeo ovu seču na Zakonodavnom odboru i koji mi sad omogućava da postavim neka veoma važna pitanja.
Dakle, u vašem obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman navodite između ostalog da je to prvo zbog toga što mi kucamo, kako vi kažete – jednim delom na otvorena vrata, tražeći da se u načelnim odredbama Zakona o osiguranju izjednači privatni i državni sektor, jer, vi kažete da je to već zakonom učinjeno. Onda u vrlo širokom objašnjenju koji dajete zašto odbijate ovaj amandman, kažete da Fond može da zaključi sa privatnim zdravstvenim ustanovama ugovor, ali da to ne čini, već da to radi samo na jedan suplementaran način tada kad privatne zdravstvene ustanove daju, pruže određene usluge koje se ne mogu pružiti u državnim ustanovama. Onda posle objašnjavate zbog čega postoji takvo ograničenje, zašto se Fond odlučio za takvo ograničenje i kažete da je to zbog toga što nema dovoljno sredstava.
Sad ću vam vrlo jednostavno objasniti u ovih dva minuta vremena i plus onih šest koliko imam kao ovlašćeni predstavnik grupe, zašto mislim da ovo obrazloženje ne stoji. Dakle, to će dovesti u direktnu vezu sa samim amandmanom i rešenjem koje ću vam toplo preporučiti da se time bavite narednih meseci i olakšate život građanima i zdravstvenim radnicima.
Dakle, jeste da formalno postoji ta mogućnost, ali vi svaku mogućnost osiguranja zasnivate samo na jednom mogućem stubu, a to je Fond. Zato što se opredeljujete i dalje stojite potpuno opredeljeni za to da je Fond jedini mogući izvor finansiranja obaveznog, pokrivanja obaveznog osiguranja. To je suštinski ključna greška. Iz te greške proističu logično sve ostale greške.
U članu 68. Ustava Republike Srbije, lepo stoji da svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog, fizičkog zdravlja pa onda postoje još tri stava, jedna se bavi time, šta iz javnih prihoda država mora da finansira, to su deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine, i stari koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način u skladu sa Zakonom. Imate treći stav koji kaže – zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se Zakonom. Znači, svaka od ovih stvari po naosob, način na koji ćemo se osigurati kada pravimo fondove, kakve fondove pravimo, ovde je čak i množina upotrebljena u Ustavu. Dakle, Ustav daje široku mogućnost zakonodavcu, tj nama, da reagujemo i regulišemo materiju, na način koji ćemo zadovoljiti potrebu i stavove, gde svako kaže da ima pravo na zaštitu psihičkog i fizičkog zdravlja.
Dakle, ljudi, vi meni kažete da Fond koji je propao, zovimo to pravim imenom propao, kad mi kažemo da je korumpiran, ne mislim ja da je svaki zdravstveni radnik i svaki zaposleni u fondu korumpiran, nego kažem korumpiran u smislu pokvaren, ne postoji, ne funkcioniše kako treba. Dakle, taj Fond prosto ne može da iznese ovaj zadatak, da sačuva ovu odredbu Ustava 68, koja nalaže državi, postupanje u zaštiti stanovništva. Ne može da izdrži.
Vi meni, u obrazloženju zbog čega odbijate amandman, kojim vam predlažem korenitu promenu sistema, kažete da neće te da prihvatite zato što nemate para ili zato što je to pleonazam. Što smo mi u svom amandmanu tražili da se praktično ujednači privatni i državni sektor, vi kažete da je to pleonazam, to iz duha Zakona proističe, ali Zakon daje to pravo ili mogućnost Fondu da prosto ne zaključi te ugovore sa privatnim ustanovama. Na kraju krajeva, privatne ustanove nevide korist od zaključenja ugovora sa Fondom, ako znaju da nikada neće dobiti novac za uslugu koju su građanima pružili. To je vrzino kolo.
Mi vam predlažemo potpuno drugačije rešenje, da izađemo iz tog vrzinog kola. Ja znam da vi to ne možete danas da učinite. Nemojte misliti da smo mi naivni. Ja znam da vi čak ni tehnički nećete lako moći da prihvatite ovaj amandman danas, i to znam, ali neko neki put mora da napiše da pokrene stvar. Ako mislite kao mi vi ćete za pet ili šest meseci izaći sam sveobuhvatnim predlogom zakona iz oblasti zdravstvene zaštite, pa ćete ovaj problem rešiti, koji je nagovešten u ovom amandmanu. Onda se nadam da će te ga rešiti na sledeći način.
Rešiće te ga, tako što ćete prihvatiti da je potrebno privatnu praksu shvatiti kao nužni stub zaštite zajedno sa državnom zdravstvenom zaštitom. Morate da shvatite da je potrebno uvesti konkurenciju subjekat obaveznog i dopunskog zdravstvenog osiguranja. Vi ovde kažete, dopunskog, stimulisaćemo dopunsko. To je uredu, to nije sporno, ali šta kada vam obaveznu koju vam Ustav nalaže obavezu, a u državi ne funkcioniše, pa dajte, nađite neke alternativne metode. Mi smo alternativni metod predložili. I vi ga znate, nismo možda ni morali da vam ga predložimo, ali da bi se ovo ostvarilo, potreban je veliki napor, potrebno je razbiti otpore koji postoje.
Danas sam čuo da ja nemam pravo, nije bitno, da govorim o zdravstvu, nisam lekar, ali sam korisnik zdravstvenih usluga, kao i drugi građani.
Hoću da vam kažem da mi moramo da rešimo, da napravimo sistem takav da bude samo dovoljan, da sam sebe obnavlja, a ako to ne može Fonda, mi sa tim Fondom, da tako kažem, pod navodnicima, mislim na Fond, ratujemo 30 godina.
Ako Fond ne može to da zadovolji, ko onda može? Potrebno je uvesti mere zaštite pacijenata. Zašto? Ako izjednačavamo oblike osiguranja, onda moramo kao kontra meru staviti oblik zaštite pacijenata, upravo iz tih razloga. Onda treba garantovati i državnim budžetom, kao što se i sada garantuje iz Ustava, ali treba garantovati za realizaciju obrazovnog sistema u oblasti zdravstva. Za održavanje ustanova, za investiciono održavanje potrebno je da sredstva za funkcionisanje zdravstvenih institucija, obezbeđivati iz cena zdravstvenih usluga državnih institucija, kroz održivi sistem obaveznog i dopunskog osiguranja. Na ovoj bazi, kako sam i rekao, potrebno je stvoriti sistem koji će biti fleksibilan i gde nestašica lekova neće biti moguća sem kada se radi o retkim bolestima, ali tada država stupa u dejstvo iz budžeta, zato što će to postati deo interesa u sistemu osiguranja. Sve ovo što ste vi intervenisali, kozmetički, ovim ja završavam, da se ugasi požar koji trenutno postoji, sve to pada kao zlokobni zid ispred nas i stvar kreće da se rešava sama od sebe.
Treba samo malo hrabrosti za to, da ove ljude oslobodimo muka, čekanja na redove za recepte, za upute, da mogu da izaberu normalno svog privatnog lekara, da uzmu svoj recept i da odu u privatnu apoteku, podignu lek, da izaberu privatnog lekara u opštoj praksi, da bude njihov izabran lekar za zdravstvenu knjižicu koju poseduju, da mogu da budu oslobođeni pritiska da ne plaćaju popodne ili uveče u nekoj zdravstvenoj ustanovi ultra zvuk, jer će im se inače za šest meseci zakazati, da ne idu popodne kod lekara tercijalne zaštite, u privatnu kliniku koji ih je iz iste klinike prepodne poslao popodne, da ne bi čekali za ne znam kakvu uslugu koja će im biti učinjena.
Molim vas, ovde je ideja bila ovim amandmanom da podstaknemo da vi nešto uradite i molim vas to uradite, imate vaš mandat, imate priliku da nešto napravite, imate ideju koja je ovde izrečena, nemate ustavnu zapreku, nemate nikakvu logičnu zapreku sem dobre volje i sposobnosti da se suprotstavite jednom koruptivnom lancu.