Ovo je ključni amandman. Ovaj amandman je praktično u sebe sabrao sve što ne valja u ovom zakonu. Slušajući raspravu u načelu prvog dana dosta onoga što je poslanička grupa DSS izgovorila je baš o ovom članu zakona ili u vezi sa primenom ovog člana zakona.
Dakle, postoje dva amandmana ovde. Prvo, govorim o amandmanu koji je DSS podnela kojim traži da se ovaj član briše. Daću vam vrlo jasno, lepo obrazloženje zbog čega ovo treba skloniti iz zakona. Dakle, sad ćemo opet iz početka da bi to objasnili. Ovaj zakon je donet, sadašnji, važeći koji se menja ovim zakonom, donet je 1978. godine za vreme života Josipa Broza Tita. U tom zakonu, a u skladu sa članom 25. Bečke konvencije o ugovornom pravu stajalo je da je moguće da Jugoslavija, tadašnja SFRJ, privremeno primeni međunarodni ugovor pre njegovog stupanja na snagu (čitaj: ratifikacije u Saveznom parlamentu). To je stajalo. Setimo se da je u pitanju bila federalna država koja se sastojala od šest federalnih jedinica, da je ta federalna država imala ređe sastanke saveznog parlamenta, komplikovaniju dvodelnu proceduru, itd.
Bečka konvencija o ugovornom pravu iz 1972. godine koja predviđa mogućnost, ona je olakšala posao potpisnicama konvencija. Kada je reč o primeni pojedinih bilateralnih, multilateralnih sporazuma da mogu da ih privremeno primenjuju pre nego što prođu unutrašnju, komplikovanu proceduru potvrđivanja.
Pazite sad, Ustavni sud SFRJ je u određenom trenutku u skladu sa još onim Ustavom stavio van snage ovu odredbu, a ta odredba u starom zakonu imala je tekst u kome stoji - da se ugovor može privremeno primeniti ako da saglasnost nadležni odbor Saveznog parlamenta. Vi ste onda tekst napisali tako što uopšte niste dali nikakvu ulogu Narodnoj skupštini u slučaju privremene primene sporazuma, nikakvu, ali ste zato vrlo lepo vratili odredbu o privremenoj primeni u zakon prepisujući je iz starog teksta kao da se nikada ništa nije dogodilo. Jeste, tačno je, imamo novi Ustav. Jeste tačno je imamo novi Ustavni sud. Istina je da bi novi Ustavni sud morao ponovo da raspravlja o istoj stvari.
Odakle hrabrosti onim vajnim službenicima koji pišu tekstove zakona i predlažu ih našim ministrima, odakle im hrabrosti da se uzdaju u to da postoji takva kvalitativna razlika u ovom pogledu između onog Ustava i ovog da bi ovo bio ustavna norma. Ja mislim da nema osnova za to.
Znači, ovde uopšte nije reč više ni o tome da li će Odbor Narodne skupštine uopšte raspravljati ili neće prethodno o privremenoj primeni zakona, nego je reč o tome da li je ta odredba uopšte moguća. Naše stanovište da ona apsolutno nije moguća u našem pravu.
Onda postoji neki drugi amandman, doći će na red odmah posle ovoga, gde neki su pristalica vladajuće većine, podneli inicijativu da se upravo uvede uloga Narodne skupštine kroz odgovarajući odbor pre privremene primene. Pa dobro, pa Bože pomozi, daj bolje išta nego ništa, da se spreči kompletna katastrofa. Pošto mi znamo da ovo nećete prihvatiti, već vidimo, a ja moram da kažem ono što je tačno, i moram da kažem da spasemo dušu, šta treba ovde, zapravo uraditi. A vi kako hoćete.
Ja ne vidim ni jednog jedinog razloga za privremenu primenu u Narodnoj skupštini koja je u stanju da u roku od 24 sata skine imunitet tužiocima, sudijama, da se sastanemo po hitnom postupku, da se skupi 126 potrebnih za glasanje.
Ako je to toliko važno, ako toliko važno, da ugovor mora da se primeni u 12 časova, od momenta potpisivanja, pa zar je teško sazvati Narodnu skupštinu i potvrditi takav međunarodni ugovor. Zašto da se svrstavamo u zemlje koje imaju dvodome parlament koji je izuzetno komplikovanu proceduru unutrašnjeg prava za potvrđivanje? To je rezervna odredba. Ona se u Bečkoj konvenciji služi kao izlazna strategija. Ona služi kao vrata na koja može da se izađe u slučaju unutrašnje pravne komplikovane procedure. Data je kao olakšanje, kao olakšavajući model. Zašto to činiti?
Pa možete li sutradan da zaključite ugovor o kreditu, o zajmu? Da tvrdite kako vam je tranša ponuđena istog dana na povlačenje bezuslovno, da je povučete istog dana i da preksutra dođete u parlament da to potvrdimo, i da kažete da ste ga primenili, prosto zato što je bilo jako hitno. Ko to procenjuje? Skupština. Ne. To procenjuje Vlada.
Amandmanom Dubravke Filipovski to će procenjivati parlament. Ali ćete opet procenjivati vladajuća većina na telefonskim pozivom prema šefovima grupa. Neće biti rasprave od pet sati u parlamentu. Neće biti plenuma u kome ćemo raspravljati o predloženom propisu. To je dakle, suština ove cele priče. Ovo vam je najslabije mesto u celom zakonu. Prosto ne znam kako možete ovakav stav da branite.