Ovaj amandman se odnosi na isti član. Prethodnim amandmanom smo predložili brisanje stava 1. a ovim amandmanom predlažemo da brišete i stav 2. iz ovog člana. Isti su argumenti, kao što reče moja koleginica. Vi ovde kažete da direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta RS, koji nemaju kadrovski plan, ne mogu zasnivati radni odnos  sa licima bez saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, a na predlog direktnog korisnika.
Razumemo i ovaj član, a i obrazloženje, gde vi ističete da oni budžetski korisnici koji nemaju svoj sopstveni kadrovski plan ili neki plan razvoja, gde bi bilo novo zapošljavanje, da se onda ti njihovi pravilnici ne slažu sa količinom novca koji postoji u toj kasi za tu određenu ustanovu.
Međutim, mi smatramo da Ministarstvo finansija nije organ koji može arbitrarno, dakle, na kraju čitavog tog procesa, kada korisnik izrazi potrebu za nekim kadrom, pa onda određeno ministarstvo ima razumevanja i to odobri, da na kraju i Ministarstvo finansija, bez obzira kakvu su argumenti, kaže – ne može, zato što mi smatramo. Prosto smatramo da Ministarstvo finansija nije kompetentno da o tome odlučuje. Uostalom, može se vratiti jedan korak u nazad, pa je ministarstvo koje nadležno za određenu oblast to koje treba da proceni da li postoji potreba za nekim kadrom ili ne.
Međutim, kada je ovde reč o zapošljavanju u ustanovama ili korisnicima direktnim i indirektnim iz budžeta, evo, ovde je gospodin Milutin Mrkonjić, on je verovatno takođe upoznat koliko postoji zloupotreba u oblasti zapošljavanja u budžetskim ustanovama ili korisnicima iz budžeta.
Našoj poslaničkoj grupi, mogu reći slobodno, svakodnevno stižu prigovori građana o tome da se u određenoj ustanovi apsolutno ne poštuje procedura, u tom smislu da imate npr. dom zdravlja, to mi je nekako najsvežiji primer, gde direktor smatra da ne treba da da oglas, da pri tom zaposli doktora u toj zdravstvenoj ustanovi. Onda i svi oni koji su se javili ili koji su zainteresovani za to mesto, naravno, nisu se mogli prijaviti, nigde nije postojao oglas, pozovu Inspektorat rada, iz Beograda ih upute na inspektore rada u opštini. Inspektor rada proveri, utvrdi da su tačne te činjenice i znate kako se završi? Završi se tako što taj direktor bude usmeno opomenut. Osoba koja je primljena tu da radi, da kažem bespravno, bez oglasa, ostane da radi. To ima dosta veze sa onim da nam se u onim domovima zdravlja koji su se izdvojili iz kliničkih centara ti direktori prilično bahato ponašaju, a ponašaju se kao da troše svoj novac, a ne novac građana Republike Srbije.

Ovo je poslednji član, mislim i poslednji amandman na poslednji član, a ovaj član je onaj uobičajeni kojim se završava svaki predlog zakona i govori o tome kada ovaj predlog zakona, odnosno ovaj budžet stupa na snagu. Kada smo mi podneli ovaj amandman, mislim da smo pogrešili, trebali smo jedan drugačiji amandman da predložimo, a to je predložimo da se član 45. briše. Možda bismo tako uspeli da odložimo i sprečimo donošenje ovog predloga budžeta za 2011. godinu i gospođi ministru možda omogućimo neko dodatno vreme da od sredstava kojima se raspolaže, da ta sredstva budu bolje raspoređena za 2011. godinu. No, nismo.
Neko je u toku diskusije ovaj budžet nazvao "duplo golo". Meni se malo i sviđa taj izraz, jer dosta govori. U diskusiji smo vam i mi ukazali na to da se ovaj budžet nazvati "antiagrarni", svega je 2,5% od budžeta predviđeno za jedinu granu industrije i privrede u Srbiji, koja u ovom trenutku ostvaruje suficit, dakle nedovoljno za poljoprivredu.
On se može nazvati i "antirazvojni" zato što, na primer, ukazivali smo na to, u Fondu za razvoj nisu povećana sredstva, jako su mala sredstva i to sredstva koja bi služila za razvoj naših domaćih preduzeća i domaće privrede, koja su u problemu zato što imaju problem sa likvidnošću. On je, takođe, antirazvojni ako govorimo o ljudskom faktoru, jer bez ljudi i obrazovanja ljudi nema i zapošljavanja, nema ni napretka.
Dakle, moj kolega iz poslaničke grupe je izračunao da za sva ona sredstva i instrumente koji su predviđeni za poboljšanje zapošljavanja, da je predviđeno u ovom budžetu ukupno četiri milijarde dinara manje. Dakle, i po tom kriterijumu je antirazvojni. Nismo podneli taj amandman, žao mi je što nismo, opet kažem, možda bismo tim amandmanom odložili stupanje na snagu ovog "duplog golog".

Hvala, gospođo predsednice. Izmene i dopune ovog člana praktično menjaju član 29. koji govori o tome kada udovac stiče pravo na porodičnu penziju. Suština jeste da se ovom izmenom povećava za tri godine starosna granica za sticanje prava na porodičnu penziju. Dakle, u sadašnjem važećem zakonu još uvek je bila starosna granica 50 godina. Gospoda iz ministarstva su predložila da se ta granica poveća za tri godine. Mi smo amandmanom vratili to da ostane kako je i sada rešeno u zakonu.
Isticaću sve one izmene koje praktično utiču na žene jer su najveće žrtve ovih izmena i dopuna ovog zakona upravo žene. Dakle, vi ovde podižete gu ranicu na 53 godine, iako dobro znate kakvo je stanje na tržištu rada. Ako neko nije uspeo da se zaposli do svoje 50 godine, nego je bilo izdržavano lice, zaista valjda ne očekujete da će od 50 do 53 godine uspeti da nađe posao.
Ono što je još loše je što mi nismo dobili odgovore na naše amandmane. Ne možemo da čujemo drugu stranu ili bar da pročitamo i da kažemo koliko ova izmena donosi ušteda budžetu i PIO fondu, tako da mi sada pričamo na slepo.

Mi ovim amandmanom praktično predlažemo da brišete član novi koji vi ubacujete u ovaj član i to je član 30, 30a, a opet ima veze sa idejom da se penzioni fond vojnih osiguranika spoji sa penzionim fondom uopšte.
Dakle, da je ovde ministar koji je odgovoran za ovo, a to je ministar Ljajić ili da smo kojim slučajem dobili odgovor na ovaj amandman, onda bi smo možda od njega
čuli da je napravljena neka kvalitetna studija, koja pokazuje da je ovaj potez koji vi predlažete jako dobar, da će na taj način biti zadovoljni svi penzioneri.
Međutim, znajući da je do pre mesec dana preko 30 hiljada tužbi upućeno na PIO vojnih osiguranika, ovo liči da vi prosto hoćete da zabašurite čitavu tu priču.
Niste nas ubedili da je ovo dobro. Možda bi gospodine Milosavljeviću raspolažete nekom kvalitetnom studijom koja pokazuje zašto je to dobro. Između ostalog, kada je ovaj zakon u pitanju, on nije bio ni na socio-ekonomskom savetu koji postoji pri Vladi, pa su se mogle čuti sumnje nekih sindikata da to nije učinjeno, zato što nije postojala većina u tom Savetu. Dakle, nema odgovornog ministra, ministra koji nam je ovo predložio. On je u nekakvom intervjuu, on očigledno pere ruke od čitave ove priče, pa kaže, kao da je počela predizborna kampanja, kazniće sve nas koji nismo dobro radili. Pa gde je on? On je odgovoran za ovo. Čak nema ni gospodina Omerovića koji je predsednik našeg odbora kroz koji je ovo prošlo.

Kao što rekoše kolege pre mene, ovaj član govori o tome ko sve može imati tzv. beneficirani radni staž, pa se tu ima nekih sedam tačaka koje su veoma široke. Barem su tako definisane u ovom zakonu tako da vi praktično u nekim tačkama ne vidite ko su te osobe i na kojim poslovima rade, a imaju pravo na beneficirani radni staž.

Mi smo predložili brisanje tač. 5, 6. i 7. Na primer, tačka 5. glasi: "Ovlašćena službena lica poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji". Zaista mi nije jasno zbog čega bi policajac koji se tako zove a radi u poreskoj policiji uživao pravo na beneficirani radni staž? Ili, kažete: "Ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima odnosno poslovima". Dakle, to nisu policajci nego neki policijski službenici. Zašto bi službenik koji radi na izdavanju ličnih karata, pasoša, registraciji vozila, imao beneficirani radni staž?

Ili, ako ja nisam u pravu, to se iz ovog zakona ne vidi. Ako vi smatrate da ti službenici treba da imaju, treba drugačije napisati, ali to se iz ove tačke ne vidi. Zato smo i predložili brisanje.

Uostalom, po tome šta nam se dešava profesorima i nastavnicima svakodnevno, moglo se razmišljati i o tome da čovek koji čitav radni vek provede u srednjoj školi, da bi ti ljudi možda zaslužili beneficirani radni staž, jer zaista se nose sa raznim problemima, a vidimo da su počeli da nam i tuku profesore.

Ovaj naš amandman se praktično sastoji u dve izmene, a to je da se u stavu 3. iznos koji ovde predlažete, koji iznosi 9.000 dinara, a to je najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike i vi predlažete da se on utvrdi u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine.
Mi predlažemo da se ovaj iznos od 9.000 dinara zameni iznosom 10.500 dinara. Nije Bog zna koliko i ovo naše povećanje, međutim, to bi barem bila jedna trećina prosečnog lično dohotka.
Druga intervencija na ovaj vaš predlog je da se iznos od 27%, koliko propisujete da može iznositi najniža penzija, mi predlažemo da bude 30%. Ono što je zanimljivo jeste da se u ovom predlogu zakona unosi procenat koliko može da bude najniža penzija. Međutim, nigde se ne govori o tome, nigde se ne spominju onih 70% od prosečnog ličnog dohotka, sa kojom je PUPS ušao u ovu vladu. Podsećam vas na obećanje, kada je ova vlada formirana, negde u maju 2008. godine, da je to prevagnulo, da je gospodin Krkobabić rekao da hoće da bude u Vladi koja je socijalno odgovorna i da će sa njegovim zalaganjem i zalaganjem ove socijalno odgovorne Vlade penzije biti 70%.

U članu 43. koji govori o sadašnjem članu 108, između ostalog stoji da korisnik penzije i novčane naknade može da ovlasti drugo lice da u njegovo ime prima penziju ili novčanu naknadu i zatim da to ovlašćenje traje najduže 12 meseci.
Ono što je nas naljutilo i zabezeknulo, to je ovaj treći stav koji dodajete, gde se kaže da korisnik penzije i novčane naknade dužan je da na zahtev fonda dostavi uverenje o životu.
Ne znam da li sam skoro pročitala nešto ovako diskriminišuće. Ovde kažete da penzioner na zahtev fonda treba da dostavi uverenje da je on živ ili uverenje o životu.
Nije valjda da u ovoj državi svoj posao ne rade silne druge institucije nego ćemo mi od ljudi tražiti da nam dostave uverenje da su živi?
Zaista smatram da je ovde ministar koji bi trebao da bude i koji može da prihvati amandmane. Gospodine Milosavljeviću pozivam se i na vašu savest, da zaista uvažite ovaj argument, da ne možete da tražite od osobe, pa makar ona imala 70-80 godina, da dostavlja uverenje o tome da je živa.
Postoji jedna narodna izreka – da bog da mi svi ostarili.

Izmene ovog člana su još jedne ilustracija kako su najveće žrtve i ovog zakona kao što su uostalom i najveće žrtve tranzicije žene. Pa, ovde vi kažete da izuzetno od člana 25. ovog zakona osiguraniku ženi uvećava se staž osiguranja za određivanje visine starosne penzije kao i staž osiguranja i penzijski staž za određivanje visine invalidske penzije, itd. Pa to počinje 2011. godine, završava se 2020. godine.
Mi smo predložili da se ovaj predlog člana briše. Izgleda kada je reč o ravnopravnosti polova u ovoj zemlji bez obzira što su nam usta puna ravnopravnosti i borbe za ravnopravnost žena, što smo pre nekih godinu dana doneli Zakon o ravnopravnosti polova koje niko ne primenjuje nigde, pa čak ni u državnim institucijama, nisam čula da je neki ozbiljan i da uopšte državni organ, ali da ne kažemo preduzeće podnelo svoj plan kako će se boriti za ravnopravnost žena u svojoj instituciji. Izgleda da je samo ravnopravnost kada je u pitanju rad kao da nemamo uopšte osećaja za to koliko je ženi u društvu pa i u mnogim drugim društvima teže. Htela ona ili ne, radila ona ili ne, ona je i majka i domaćica i hoće da obavlja posao i
da gradi karijeru. Zato je ovaj zakon usmeren protiv žena i najveće žrtve ovih izmena su žene. Valjda zato što u poslaničkom klubu PUPS nema ni jedne žene, a inače da ima očekivala bih da se ta koleginica javi i da se bori za prava penzionerki u ovoj državi.

Naš amandman se odnosi na klasifikaciju 1.4 i tu je reč o subvencijama, pa imamo nabrojano koliko je subvencija iz ovog budžeta predviđeno za neke oblasti. Mi smatramo da je veoma malo subvencija predviđeno za ulaganja u poljoprivredu, odnosno agrar. Mi predlažemo da od cifre koja je predviđena za

subvencije za železnicu, da se prebaci za subvencije u poljoprivredi. Ako bi hteli jednom rečju da opišemo ovaj nesrećni budžet za 2011. godinu, onda bi to bila reč – antiagrarni. Komotno se može reći za ovaj budžet da je on antiagrarni, jer je sramno da se iz ukupnog budžeta izdvaja svega 2,5% za poljoprivredu. Zaista nismo očekivali da će poljoprivreda biti toliko podcenjena, posebno u vreme krize kada znamo šta nam sve ona znači sa pratećim delatnostima i da ona donosi oko 40% novca u republički budžet.

Poljoprivreda je strateška grana, ona se u ovom budžetu našla u zapećku.

Očito da oni koji vode poljoprivredu, a znam da su se mnogi i udruženja i Privredna komora Srbije, da se obraćala i ministru za poljoprivredu i vama gospođo Dragutinović, da vam ukažu na to koliko je to zaista malo novca za tako važnu granu. Od izvoza hrane do sirovina za njenu proizvodnju, ovih godine će u zemlju stići oko 2,1 milijarda dolara, odnosno ostaće suficit kada je poljoprivreda u pitanju u budžetu od jedne milijarde dolara. Dakle, zamislite šta bi bilo kada bi ova vlada shvatila da zaista treba više ulagati u poljoprivredu zato što je to u doba krize jedina zdrava grana.

Članom 5. izmena i dopuna se praktično menja član 266. važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a u tom članu je bilo, između ostalog, i propisano da postoji rok, dakle, taj rok je počeo da teče 2005. godine, kada je taj zakon i donet, da su lokalne samouprave u obavezi da preuzmu osnivačka prava nad ustanovama primarne zdravstvene zaštite, odnosno prevedeno na srpski – da su lokalne samouprave u obavezi da preuzmu domove zdravlja i to tako što će lokalne samouprave finansirati njihovo funkcionisanje.
Vi sad ovom izmenom taj rok od pet godina produžavate za još tri godine, dakle, ostavljate praktično osam godina da se izvrši, upotrebiću reč koju vi volite da koristite, decentralizacija primarne zdravstvene zaštite. Ono što nije dobro jeste da vi izmenom ovog člana praktično šaljete poruku svima u Srbiji da se isplati ne poštovati zakon. Zašto?
Zato što one lokalne samouprave koje su poštovale odredbu ovog zakona i u roku od pet godina preuzele osnivačka prava nad domovima zdravlja, ispada da oni, neću upotrebiti tu ružnu reč, ali nisu ispali pametni. Zašto? Zato što su oni mogli da uštede mnogo novca u ionako praznim kasama lokalne samouprave, a njihovo finansiranje je moglo da se nastavi iz republičkog budžeta, kao što vi sada pružate mogućnost da se to produži za još tri godine.
Dakle, te lokalne samouprave kao da nisu bile dovoljno mudre, nisu znale da ćete vi produžiti i taj rok za još tri godine, nego one i te kako imaju velika izdvajanja za ustanove primarne zdravstvene zaštite na svojim teritorijama. Poruka koju vi šaljete, izmenom ovog amandmana, građanima Srbije, ustanovama, jeste – nemojte da poštujete zakon.
U obrazloženju zbog čega vi menjate, dakle, u obrazloženju izmena i dopuna ovog Predloga zakona, vi obaveštavate narodne poslanike da je od ukupno 22 zdravstvena centra na teritoriji centralne Srbije, koji još uvek formalno-pravno obavljaju delatnost postupka razdvajanja, okončala su samo dva zdravstvena centra. Dakle, od 22, samo su dva zdravstvena centra poštovala odredbe važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Dalje kažete – 18 zdravstvenih centara je u različitim fazama ovog postupka, dakle, razdvajanja, dok su samo dva zdravstvena centra na početku postupka razdvajanja. Znate šta, ovo pokazuje da vaše ministarstvo takođe nije radilo svoj posao u ovih pet godina i niste pomogli zdravstvenim centrima da takođe ispoštuju ovaj zakon.
Naravno, lokalne kase su prazne. Vi ste verovatno dobijali odgovor od lokalnih samouprava, koje nisu ušle u ovaj postupak, da oni prosto nemaju novca da finansiraju domove zdravlja i da obezbede svojim građanima kvalitetnu primarnu zaštitu, to je jedna stvar.
Međutim, pošto znam da je zdravstveni centar u Pirotu, a Pirotski okrug je apsolutno jedan od najsiromašnijih okruga u ovoj zemlji, da su oni završili taj postupak, pa je lokalna samouprava u Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Babušnici, nešto kasnije, čak se i dom zdravlja u Pirotu nedavno osamostalio, da tako kažem, odnosno prešao na budžet lokalnih samouprava, tako da taj argument da su lokalne samouprave, koliko god da jesu prazne, dakle, da nisu ni imale vašu podršku za čitav ovaj postupak.
Ono što to takođe pokazuje jeste da vi i stranka kojoj pripadate mnogo govorite o decentralizaciji, ali da u praksi vam zaista i nije toliko stalo do decentralizacije, jer i kada je ovaj zakon 2005. godine donet, pričalo se o decentralizaciji zdravstvene zaštite, o tome koliko će biti dobro da se domovi zdravlja finansiraju iz lokalnih kasa, da će biti bolja kontrola i uvid u čitav proces primarne zdravstvene zaštite građana. Dakle, priča o decentralizaciji, izgleda da vi nju sprovodite samo kada vama odgovara.
Ono što takođe može da pobudi sumnju jeste da vam u ovom trenutku u, da kažem, predizbornoj godini ne odgovara apsolutna decentralizacija tog sistema. Zašto? Zato što su uglavnom na čelu zdravstvenih centara ljudi iz jedne stranke u Srbiji, pa pomoću tog čitavog sistema koji je prilično brojan, vi na neki način radite i predizbornu kampanju.

Ovo je replika na izlaganje gospodina Vukovića, koji reče da je kod mene, verovatno, bila je množina…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, koristite vreme poslaničke grupe?)
...jeste, nije problem... primetio nervozu zbog vašeg projekta koji se naziva URS, ako se ne varam. Ne postoji kod nas nervoza zbog tog vašeg projekta, postoji nervoza i velika zabrinutost za ono što vi radite Srbiji i kako Srbiju delite po svom nahođenju na feude, nahije itd.
Ako i dalje budem koristila rečnik iz turskog doba, čini mi se da su na čelu nahija bili tzv. ober-knezovi, a i vi trenutno imate na čelu tih regiona ljude koji su neprikosnoveni knezovi, pa se oni udružuju u Ujedinjene regione Srbije. Dakle, nervoza i zabrinutost je samo odatle.
Kada je reč o amneziji, mislim da vi mnogo računate na amneziju kod građana Srbije. Amnezija koja bi delovala tako što će oni zaboraviti da ste vi stranka koja se do sada zvala G17 plus i da to više niste vi, zato što sada imate projekat koje se zove URS i vaša će se stranka, vi barem tako kažete, nazivati URS ili Ujedinjeni regioni Srbije.
Vi mašete glavom. To znači da nije tako. Dakle, opet računate na amneziju i da ste vi sada u stvari dve stranke. Hvala.

To će biti od vremena poslaničke grupe.
Ministre, u obrazloženju koje sam citirala kada sam govorila po ovom amandmanu, dobili smo obaveštenje da su samo dva zdravstvena centra izvršila, da tako kažem, decentralizaciju, odnosno da su svega nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, vi možda znate i tačan broj, ne znam koliko je lokalnih samouprava preuzelo domove zdravlja. Dakle, od te decentralizacije u zdravstvu ste, praktično, vi u ministarstvu odustali, jer za pet godina niste uspeli zdravstvenim centrima da pomognete da oni ispoštuju zakon.
Takođe sam navela primer Zdravstvenog centra u Pirotu, jednog od najsiromašnijih okruga koji jeste ispoštovao važeći zakon. Dakle, recimo, pitanje – kako ćete vi u naredne tri godine, gospodine ministre, da pomognete zdravstvenim centrima da ispoštuju ove odredbe, pa do 2013. godine dati lokalnim samoupravama da preuzmu domove zdravlja? Jako je malo urađeno u toj decentralizaciji.

Član 4. govori o komisiji za psihoaktivne kontrolisane supstance, čije je formiranje predviđeno ovim predlogom zakona i tu je predlagač naveo ko sve ulazi u sastav ili predstavnici kojih ministarstava će ući u sastav ove komisije.
Mi smo ovim amandmanom predložili da u sastav komisije, odnosno u njegovom radu učestvuje zamenik zaštitnika građanina, koji je zadužen za zaštitu prava deteta.
U obrazloženju zašto je odbijen, predlagač kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što će komisiju činiti predstavnici onih ministarstva, kao državnih organa, koji u svojoj nadležnosti imaju uređivanje, odnosno praćenje, odnosno nadzor u oblastima vezanim za prevenciju, rehabilitaciju, smanjivanje dostupnosti, socijalne inkluzije i drugih oblasti koje su u neposrednoj vezi sa psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Pored toga, članovi komisije biće eksperti za određene oblasti itd.
Pročitaću iz Zakona o zaštitniku građana nekoliko stvari, da se Zakonom o zaštitniku građana ustanovljava zaštitnik građana kao nezavisni državni organ koji štiti prava građana. On se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.
U toj instituciji postoji zamenik koji se isključivo bavi zaštitom prava deteta. Neću sada napamet navoditi rezultate različitih anketa koje pokazuju da su psihoaktivne supstance, odnosno droge, kontrolisane i nekontrolisane, nažalost, i te kako prisutne u školama, čak imate i određeni procenat učenika, odnosno dece u osnovnim školama, koji govore o tome da dolaze u kontakt sa psihoaktivnim supstancama, a o srednjim školama da i ne govorim.
Tako da je jedno od osnovnih prava dece, a po definiciji UN dete je od nula pa do 18 godina, znači, osnovno ljudsko pravo svakog deteta je da živi i raste u društvu, pre svega, gde neće imati dostup psihoaktivnim supstancama.
Dakle, prirodno je da u ovoj komisiji, koja će o mnogim stvarima odlučivati, gde će se između ostalog definisati i prevencija i mere prevencije itd, potpuno je prirodno i normalno da u toj komisiji bude i predstavnik Zaštitnika građana, koji je zadužen za zaštitu prava deteta.
Meni zaista nije jasno zašto ste vi ovaj amandman odbili, s tim što vam je i obrazloženje veoma nemušto i neubedljivo.

U samom predlogu ovog člana 18. koji govori o dozvoli za obavljanje delatnosti ovlašćene laboratorije, stav 2. kaže da ministar rešenjem izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti ovlašćene laboratorije i stav 3. kaže da ministar može u postupku izdavanja dozvole iz stava 2. ovog člana da zatraži mišljenje ove komisije koja će se formirati kada se usvoji ovaj predlog zakona.
Mi predlažemo da se ova dva stava objedine i da ministar uvek uzima u obzir mišljenje komisije. Dakle, da to ne bude izuzetak nego da ministar, uzimajući u obzir mišljenje komisije, rešenjem izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti ovlašćene laboratorije.
U obrazloženju stoji da nekada postoji potreba, nekada ne. Sumnjam da se ovih dozvola izdaje veliki broj. Pretpostavljam da je to jako mali broj kada su u pitanju ove delatnosti. Čim je predlagač predvideo da se i te kako može pojaviti situacija da zatraži mišljenje ove komisije, onda smo smatrali da to treba spojiti i da to prosto bude taj način – da ministar izdaje dozvolu ali kada dobije mišljenje i stručno mišljenje ove komisije. Hvala.

U članu 23. se govori o tome ko sve može da podnese zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju psihoaktivnih supstanci ministarstvu.
Ovde postoje tri tačke, dve su nesporne, da to može da uradi ili učini pravno lice, kome je i izdata dozvola za proizvodnju leka, odnosno proizvođač aktivnih supstanci koji je upisan u registar proizvođača aktivnih supstanci, i druga tačka da to može da bude pravno lice koje proizvodi hemikalije i koje je upisano u registar hemikalija, takođe prema zakonu koji reguliše tu oblasti. Treća tačka je sporna i mi predlažemo njeno brisanje, gde vi kažete da dozvolu mogu da zatraže i druga pravna lica u skladu sa zakonom.
Čitajući ove prve dve tačke, učinilo nam se da ste vi u principu pokrili sva pravna lica koja mogu da zahtevaju takvu dozvolu. No, ono što zabrinjava jeste i vaše obrazloženje, gde kažete da ne prihvatate ovaj amandman i da smatrate da i druga pravna lica mogu da zatraže dozvolu za proizvodnju.
Onda to obrazlažete, tako da zahtev mogu podneti i oni koji se, pa sad vi navodite primere, bave proizvodnjom dijetetskih suplemenata, pa oni koji se bave proizvodnjom lekova za veterinu, ali to opet potpada pod Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ono što mene kao građanina zabrinjava, jeste da se kod nas proizvodnje i prodaju dijetetski suplementi koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance. To zabrinjava. Nisam stručnjak iz ove oblasti, ali ovo kao saznanje veoma zabrinjava. Da li se to prodaje u apotekama, takvi suplementi? Da li su to prodavnice zdrave hrane gde postoje raznorazni suplementi? Da li su to lekovi za mršavljenje itd, a da sve to i u ovom zakonu vi smatrate da je u redu i da tome ne želite da stanete u kraj?