Hvala.
Govorio je o onome što sam ja govorila. Čovek se slaže da je to tako i rekao.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bez želje da pravimo zlu krv, ali moram da odgovorim na ono što je rečeno.
Mogu da razumem da kao bivši direktor Službe o kojoj smo govorili i on i ja, on želi da istakne svoj doprinos radu te službe i da kaže da je ta služba takva kako ju je on opisao. To mogu da razumem, mada to nikad ne bih radila.
Hajde da odgovorim na ono što je gospodin Ilić rekao da sam rekla. Naravno, Služba se zove Nacionalna služba za zapošljavanje. Ona asistira ili posreduje, ili kako god hoćete, ali ja sam govorila delove iz izveštaja o tome koliko je novca potrošeno. Nisam izmislila podatak od 30 milijardi dinara. On je toliki kakav jeste, a pri tom sam i iz izveštaja Nacionalne službe izvadila podatak gde oni kažu da su uz njihovu asistenciju toliko i toliko ljudi, 50 hiljada, pa 25 hiljada ljudi našlo zaposlenje.
Naravno, porediti Nacionalnu službu za zapošljavanje sa babicama je stvar ukusa i neću uopšte o tome da raspravljam, ali bih isto tako volela da znam ko je kriv, ko je odgovoran, prvo, zato što građani očekuju od Nacionalne službe za zapošljavanje da posreduje pri zapošljavanju. To ne dobijaju. To su građani nama ovde dolazili, tražeći od poslanika da ih zapošljavaju, tražeći od svih koji mogu da ih zapošljavaju, jer očigledno služba koja to treba da radi, ne radi.
Dalje, šta je još rečeno? Naravno, ni jednog trenutka nisam optužila Službu da je ona kriva zato što toliko i toliko ljudi nezaposleno. Takođe volela bih da dobijem odgovor na to a ko je kriv, ko je taj ko je odgovoran zato što toliko ljudi ne može da pronađe zaposlenje? To je ogroman problem i neko mora da odgovori na to pitanje – ko je kriv?
Nacionalna služba za zapošljavanje jeste ogromna služba sa jako trapavim imenom i sa zaduženjem koje je dobila od države, odnosno nadležnošću da radi, asistira pri zapošljavanju, između ostalih stvari, da radi edukaciju ljudi ili slične stvari. To sve stoji. Ako imate ogromne troškove s jedne strane, a služba je velika, razgranata…
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Vojić Marković.)
Hvala.
Drugim rečima, ja sam samo rekla da ona mora da promeni način rada.

Izvinuću se kolegi ukoliko nisam dovoljno precizno upotrebila reč ili sam je možda u razgovoru više puta izgovorila, zapravo, da li asistirate pri zaposlenju. Efekat svega toga je zaposlenje. Ako sam možda povredila njegova osećanja pri tome što Služba voli da asistira, evo predlažem da se promeni ime Službe, da se zove služba za asistiranje pri zaposlenju. Ona se zove Nacionalna služba za zapošljavanje. Dakle, iz imena možete da zaključite šta ona radi. To je tako trebalo da bude.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela više amandmana. Na odboru sam primetila da su pokušali da mi objasne da neki od tih amandmana se podrazumevaju, da se tekst podrazumeva sam po sebi, ali ipak ću pričati o tome i reći ću zašto smo podnosili amandmane tog tipa.
U nizu će biti nekoliko amandmana koji daju nadležnost Ministarstvu za zaštitu životne sredine, odnosno energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Zbog toga što se ta nadležnost nigde ne vidi i nekako se netragom izgubila. U članu 2. tj. bivši član 41. starog zakona predlagač daje ovlašćenja Vladi da propisuje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh, da propisuje način, postupak i metodologiju merenja emisije zagađujućih materija, da propisuje kriterijume za uspostavljanje mernih mesta, postupak vrednovanja rezultata merenje emisije, sadržaja izveštaja o izvršenim merenjima emisije i način dostavljanja i rokove za postavljanje podataka o emisijama.
Kada ovo pogledate, to je jako važno za našu državu i do sada smo se držali uglavnom međunarodnih standarda u vezi sa tim koje očigledno nismo mogli da postignemo toliko jednostavno i tako lako. U redu je kada razmišljate da je to od nacionalnog značaja da Vlada preuzme odgovornost i da donese ovakve odluke, ali se stalno pitam – nekako mi se izgubilo ministarstvo. Znam da će ministarstvo dati izveštaj o tome i preporuku Vladi, ali juče smo imali prilike da vidimo Zakon o subvencijama u poljoprivredi gde se dogodio obrnut proces. Tamo je ono što je do sada bila nadležnost Vlade prebačeno ministru da sam odlučuje i to je takođe od nacionalnog značaja. Poljoprivreda, ruralni razvoj, subvencije u toj oblasti su vrlo značajne za ovu državu.
Nekako mi se pojavljuje nešto što bih mogla da okarakterišem – ono ministarstvo je punoletno, ministar je dobio od Vlade pravo da odlučuje o nekim vrlo važnim stvarima za državu. Ovo ministarstvo valjda je maloletno, nije dostiglo zrelost i ne može da odlučuje o tome. Ne slažem se sa tim i o tome sam govorila jesenas kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Ni tada se ministarstvo nije pitalo. Da se pitalo ono sigurno ne bi reagovalo na taj način. U redu je, bilo je zloupotreba koje niko ne brani. Ako ih je bilo, zna se koje se službe bave zloupotrebama, ali fond je morao da ostane. Tako se dogodilo da je jedan ministar koji nije nadležan za to preuzeo nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Kako? Jednostavno. On je preuzeo sredstva koja su prilično velika. Samo od taksi na motorna vozila skupljalo se 1,35 milijardi dinara. To je velika cifra. Preuzeo je sredstva iz tog fonda, a fond je napravljen tako što je zagađivač plaćao i dalje nastavio da plaća, ali ne odlučuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine o tome. Zašto ne odlučuje? Pitanje za Vladu. To je u prilog onome što sam malopre rekla. Na kašičicu se dele ta sredstva.
Zamislite ozbiljnu državu koja treba da se približi EU, kažete da žurite prema EU, jedna trećina svih dokumenata koja treba da se usaglase jesu iz oblasti zaštite životne sredine. Jako će se voditi računa o zaštiti životne sredine kada se bude primaklo EU. O tome niko ništa ne govori. Država je opredelila da budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine bude 0,2% ukupnog budžeta. To dovoljno govori. To govori da neko drugi odlučuje šta su prioriteti ovog ministarstva i zaista ne mogu da ćutim povodom toga. Makar neka se u mom amandmanu vidi da tražim da ministar zaštite životne sredine stoji negde pa makar da predloži to što treba da
Vlada usvoji.
Mislim da je ovo značajna oblast. Mislim da treba da se izborimo za ovu oblast svi zajedno, i vi iz ministarstva i mi sa ove strane. Nema veze da li smo iz vlasti ili opozicije. Znamo značaj svega ovoga, pogotovo što su sada nastale posledice toga što fond ne može da radi i uplaćuje sredstva recimo Agenciji za zaštitu životne sredine i nekim drugim agencijama koje se bave monitoringom. To je vrlo značajno za nas i o tome ću govoriti kasnije.
Demokratska stranka Srbije i ja smo insistirali da ministar životne sredine bude vidljiv u zakonu. Hvala vam.

Hvala, gospođo ministar. Naravno, koristila sam metafore kada sam govorila o punoletnima i maloletnima, mada nama ženama nije problem da budemo maloletne duže nego što treba, ali govorila sam o metaforama i kada sam govorila o tome ko određuje prioritete. Metafora je, ali i istina, onaj ko ima novac taj određuje prioritete. Ako vam odrede 0,2% budžeta, vi prioritete možete da odredite u jako uskom krugu. O tome sam govorila. To je bilo metaforično, ali mislim da smo razumeli. Hvala.

Nemojte pogrešno da me razumete. Nisam nikakav advokat bivše Vlade i bivšeg ministra. To mi ne pada na pamet. Svako radi ono što radi i ovde sam bila poslanik opozicije i govorila vrlo javno šta o tome mislim i njegovim projektima. Nemam nameru da branim sve to. Govorim o tome u čemu ste vi danas. Završila sam, a mislim i da smo kao država završili, sa bivšom Vladom. Hajde da vidimo šta je korak napred. Ako je korak napred, hoću da se jako dobro vidi Ministarstvo zaštite životne sredine, hoću da se vidi šta ono radi, hoću da se vidi koja su to sredstva koje mi, kao država, opredeljujemo.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, nisam malo pre htela da se javljam jer zaista mislim da gubimo vreme, ali sada ću kratko da kažem.
Komentar da je opozicija izmanipulisana, pa sada ona tu nešto hoće da postigne neki drugi efekat. Prosto DSS ne zna na šta se tu misli i na koga se tu misli, jer na nas se sigurno ne misli. Demokratska stranka Srbije je opozicija danas, bila je opozicija prošloj Vladi. Sve četiri godine prošle Vlade ova poslanička grupa je vrlo aktivno radila u oblasti zaštite životne sredine i vrlo aktivno iznosila sve negativnosti i prva govorila o akciji "očistimo Srbiju" kao potpuno negativnoj, prva govorila o mnogim stvarima koje su bile. Znači, nema razloga da budem ja izmanipulisana.
Druga stvar, ja nisam tip koga možete baš lako izmanipulisati, a naročito u oblasti zaštite životne sredine. Treće, zašto bi se DSS trudila da nešto sakrije ako je 2004. godine u prvoj Vladi Vojislava Koštunice, a za vreme ministra iz ove stranke Aleksandra Popovića formiran Fond za zaštitu životne sredine. To je prvi korak uspostavljen u tom pravcu, mi smo insistirali da naš ministar, zapravo naš ministar nije bio na čelu upravnog odbora, na šta smo kasnije i ukazivali, a prošli ministar je bio. Mi nemamo razlog da se na bilo koji način krijemo i da nešto pokušavamo da izmanipulišemo.
Drugo, gospođo ministar, kvalitet vazduha, rekli ste – jako nam je važno da merimo. Nećemo moći da ga merimo i to je ono što mi govorimo. Nećemo moći ako ne budemo imali sredstva da platimo monitoring. To je vrlo skup zahvat i to je stvar o kojoj ćemo kasnije razgovarati.
Treća stvar koju vi kažete – naravno, mi ćemo predložiti, Vlada će prihvatiti. Bez želje da bilo koga uvredim, naravno, da ćete vi dati predlog i formirati predlog, vi ste nadležno ministarstvo, vi se razumete u oblast, prosto, neću da navodim nekog ministra da se on ne nađe uvređen, ali hajde recimo da kažem ministar kulture, naravno da on neće donositi odluku tog tipa. Zato ne vidim zašto bi širi konsenzus, jer konsenzus se postiže tamo gde su stručni ljudi, tamo gde ljudi rade jednu oblast. Vi ste konsenzus, vi u ministarstvu treba da postignete konsenzus i vi na kraju da kao ministar da to predložite Vladi i prosto nije realno da Vlada radi taj posao, to je moja procena.
Zatim, kada smo govorili o mnogim stvarima vezane za izmene i dopune zakona i kada smo pomenuli vi i ja malo pre u razgovoru to čija je nadležnost, nadležnost je onog ko ima sredstva. To ću vam sada odmah reći, doneta je politička odluka da se ukinu pojedine takse. Mogu da razumem da treba da se ukinu, narod je zaista doveden do prosjačkog štapa i tu nemam milosti da kažem bilo kome u lice da je odgovoran za to kao bivši premijer i svi ostali. Ali, prosto postoji način da te naknade ostanu, da se one gradiraju, da se na bilo koji način realizuju, jer su one osnov za rad i ministarstva i nekih lokalnih samouprava.
Recimo, jedna od takvih naknada je bilo plaćanje prilikom registracije motornih vozila za zagađenje životne sredine. Izvinite, realno, motorna vozila zagađuju životnu sredinu, mora se naći način da se ta sredstva, zagađivač plaća i to nam je osnovni princip u zaštiti životne sredine, sada upotrebe na revitalizaciju životne sredine koja jeste upropašćena automobilima koji su dotrajali, koja koriste motore koji nisu adekvatni, koji koriste gorivo koje zagađuje sredinu. Naravno, opet govorim o siromašnom delu naroda koji ne vozi automobile na solarni pogon i slične stvari. Govorim o onima koji na žalost najviše zagađuju.
Kada smo ukinuli te takse dešava se da nam recimo 78 opština, 78 lokalnih samouprava ostaje bez jedne polovine sredstava za rad u oblasti zaštite životne sredine, da 37 lokalnih samouprava iz istog razloga više nema od 50 do 90% sredstava koja su bila u budžetu za zaštitu životne sredine, a 30% lokalnih samouprava nema, verovali ili ne, ni dinar, ne postoji lokalni budžet.
Opet na stranu i to što su mnoge lokalne samouprave ovaj dinar koristile za neke druge stvari i te lokalne budžete pretvarali u sve drugo samo ne u zaštitu životne sredine, ali govorim o tome da mi, naravno ovo su rezultati koje Privredna komora je plasirala i to je za njih radila jedna ekološka organizacija iz Vršca koja se zove "Stanište", to su rezultati i brojevi koja ja koristim.
Sa toliko praznim budžetom mi sada očekujemo da te lokalne samouprave i ministarstvo sa njima, rade na zaštiti životne sredine, a moramo da postavimo pitanje iz kojih sredstava će to raditi i da li će 30, odnosno 23 najnerazvijenije lokalne samouprave na bilo koji način moći da odgovore bilo kom zahtevu u oblasti u kojoj ponovo pominjem, jedna trećina dokumentacije je ona koja je na usaglašavanju sa EU.
Iz tih razloga mi pominjemo Fond, prvo vrlo racionalno, ekološki pominjemo taj Fond jer moramo se složiti nemamo bolji mehanizam. Ako imate, ja zaista volim da pronađete mehanizam koji će na kraju krajeva ući u sistem zaštite životne sredine i doprineti tome. Govorim upravo iz te pozicije i apsolutno me ne zanimaju ni bivši ministri, ni oni ministri, ni ova Vlada, ja sam mirno saslušala ovo što ste vi imali između sebe da kažete, predstavnici stranaka iz bivše vlasti i oni koji su danas, ali ja govorim sa pozicije nekog ko se bavi zaštitom životne sredine, znači govorim i u vašu korist. Zaista, govorim u vašu korist, mada možda izgleda da mi govorimo sa sasvim drugih pozicija i jeste, govorim kao opozicioni poslanik, a vi ste ministar, ali mislim da su nam ciljevi zajednički.
Zato vas molim, a kasnije će biti reči i o tome, kada budemo govorili o Fondu, mi smo podneli jedan amandman koji će biti ključni za ovo gde predviđamo mogućnost da se napravi neki inter regnum pa se nadamo da ćete doći do toga kako ćete rešavati ove mehanizme. Ali, to je naš cilj i zbog toga stalno pominjemo ove amandmane. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući. Gospođo ministarko i narodni poslanici, član 6. je stari član 52. i sada namerno čitam nadležnost Vlade – kontrola emisija, lista i sastav florovanih gasova sa efektom staklene bašte, postupanje sa florovanim gasovima, proizvodima ili opremom koja ih sadrži ili se oslanjaju na njih, postupanje sa florovanim gasovima posle upotrebe proizvoda ili opreme koja ih sadrži ili se oslanja na njih. Zatim – način njihovog sakupljanja, obnavljanja, obrade, uništavanja ili trajnog odlaganja, stavljanja u promet, način obračuna troškova njihove ponovne upotrebe, način obeležavanja proizvoda ili opreme koja sadrži ove gasove i procedure za proveru ispuštanja iz stacionarne,  rashladne, klimatizacione opreme itd.
Zašto čitam ovo? Namerno nabrajam jer se prosto pitam, potpuno svesna važnosti ove teme, koliko je naša Vlada dobro informisana o svemu ovome, koliko zna o efektima staklene bašte, o porastu temperature za 1,5 stepen, o problemima sa topljenjem polova? Sada smo došli na ono o čemu smo malopre vi i ja razgovarali. Vi predlažete kakvo će biti rešenje i onda se napravi konsenzus. Ne treba vam konsenzus gospođo ministarko. Mi smo svi rekli da smo puni poverenja u vas i da možete sami da donosite odluke.
Da ovo što smo pričali ne izgleda kao šifrovani jezik, hoću da kažem da su gasovi sa efektom staklene bašte odgovorni za promenu klime i da su naši građani, zbog toga što se klima drastično menja i u Srbiji, zbog toga su vrlo zainteresovani za ovu temu i upoznati sa njom.
Amandman je bio, ponovo, da nadležnost Vlade, na predlog ministra ekologije, može da postoji, ali da nadležnost Vlade koja sama za sebe donosi ovako dramatične odluke po građane Srbije, zaista ne prihvatamo. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministarko, dopada mi se vaš stav, da više očiju vidi više i bolje stvar, ali onda bih to pravilo očekivala i od ostalih ministara. Dešava se da samo ovo naše ministarstvo, uslovno naše ministarstvo, traži konsenzuse, a sva ostala ministarstva jako dobro drže stvar u svojim rukama i jako dobro znaju o čemu pričaju.
Ako ministarstvo pripremi sve ovo i ako postoji saradnja između ministarstava, to je zajedničko telo i Vlada je zajedničko telo, i ja karikiram namerno, zato što želim da kažem da dolazimo do toga, vi ste potpuno stručni, imate stručno ministarstvo, tražim od vas da preuzmete odgovornost, a mi ćemo to pratiti.
Zaista mislim da je mesto zaštiti životne sredine da se negde konačno pojavljuje ministar zaštite životne sredine, kao osoba, kao titula, kao bilo ko, prosto da je vidljiv. To želimo i zbog toga su naši amandmani stalno išli u istom pravcu, kao i naša diskusija. Mi iz opozicije imamo poverenje da to možete da preuzmete, pa preuzmite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, jako mi je žao što su vas pogrešno informisali. Ne znam ko vas je pogrešno informisao…

Član 104. Poslovnika. Pogrešno je interpretirano ono što se dogodilo na Odboru za zaštitu životne sredine.
Pozvala sam regularno sve predstavnike i opozicije i pozicije da dođu na sastanak. Oni koji su došli su bili kvorum. Nisam birala one koji su došli pre i one koji su došli kasnije. Neki su imali svoje poslovne obaveze, što je vrlo komplikovano kada ste poslanik, jer onda imate samo svoje poslaničke obaveze, ali je neko prioritet dao svojim drugim poslovnim obavezama.
Odbor je glasao kako je glasao, potpuno regularno, po Poslovniku. Kvorum je postojao po Poslovniku. U Poslovniku ne piše da poslanici opozicije ne smeju da započnu sednicu ako tu nisu poslanici iz vlasti. Žao mi je, poslanici iz opozicije su došli da rade svoj posao. Poslanici iz vlasti, recimo, ovde danas među kolegama iz vlasti nema nikoga ko je član tog odbora i ko je bio na tom sastanku. Nisam za to kriva. Ne može sednica da se odvija jer nije regularno glasanje ako ih nema. Jeste.
Nije niko nikoga varao, samo je tada bilo članova opozicije mnogo više i oni su smatrali da su ovi amandmani vredni. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, dugujem izvinjenje kolegi. Zaista ga nisam videla. Bio je na sednici odbora i sada je u sali. Jedan od retkih.
Član 9. smo promenili i on glasi – sredstva za finansiranje, zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha obezbediće se iz budžetskog fonda u budžetu RS, namenjenog za finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine i iz obaveze operatera u skladu sa zakonom. Budžetski fond za namenu i finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine formira Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine najkasnije do 31. marta 2013. godine.
Kratko ću reći Fond za zaštitu životne sredine koji je nastao 2004. godine je ugašen na jesen 2012. godine sa obrazloženjem da su napravljene silne zloupotrebe u toj oblasti, da iz tih razloga treba ukinuti Fond. Ne sporim zloupotrebe. Iz razloga štednje se ukida jedan broj agencija i ovaj fond za zaštitu životne sredine. Od 137 agencija ukinute su ove dve, tri koje su namenjene za zaštitu životne sredine. Sve druge i dalje postoje i dalje troše budžetska sredstva i dalje su na grbači naroda Srbije, ali su značajno trošile sredstva samo ove iz zaštite životne sredine i one su u prvom krugu ugašene. Neslavno je prošao i Fond. Obrazloženje je bilo smešno. Zna se koji organi rade u slučaju zloupotrebe. Fond nije sam sebe zloupotrebio. Neko drugi je zloupotrebio sredstva Fonda a ne Fond, tako da je Fond kao žrtva svega toga nestao sa pozicije. S obzirom da je imao sedam milijardi sredstava, nije me začudilo da je baš on u prvom cugu nestao. Ta sredstva su usmerena na sve druge strane, a najmanje na zaštitu.
Sada je problem kako da funkcioniše ministarstvo zato što i ministarstvo i za druge subjekte koji se bave zaštitom životne sredine zapravo je ključni Fond za zaštitu životne sredine kao takav. Mi smo ponudili rešenje da se do 31. marta formira budžetski fond, to smo ponudili kao prelazno rešenje, da taj budžetski fond praktično isplaćuje sve one projekte i sve ono što je sada problem. Recikleri jesu problem. Definitivno su problem. Problem je monitoring. Gospodo, moramo da znamo jednu stvar, monitoring vazduha, voda, zemljišta je i te kako važan za nas, za poslanike, za državu, za Vladu koja predstavlja tu državu, za sve građane. Ako ne budemo imali sredstva za monitoring i za to su dostignuti standardi. U jednoj oblasti smo dostigli određene standarde. Uložili smo strašno mnogo sredstava samo kada je u pitanju zaštita vazduha u monitoringu te merne stanice gde je otišlo četiri miliona evra. Iz sredstava EU su izgrađene 24, 12 je plaćeno iz Fonda. Nešto je u Fondu funkcionisalo pa se plaćalo i ono što je korisno.
Znači, ti dostignuti standardi ako ne budu poštovani, ako ne budemo znali rezultate izveštaja nećemo moći kao država da odgovorimo na njih. Kada vidimo neko stanje mi onda kao država, vi kao ministarstvo morate da odgovorite na to, pa kažete – termoelektrane su mi najveći zagađivači, šta ću da uradim sa termoelektranama? To smo govorili kada smo menjali Zakon o energetici, preći ćemo na drugu vrstu goriva. Nećemo koristiti ovu vrstu koju danas koristimo i čije resurse polako praznimo ili regulisaćemo pitanje zakonom kako da se zaštite dimnjaci ili ovo ili ono. Znači, to je odgovor države. Ako to ne budemo imali, onda nema odgovora države.
Svaki građanin Srbije ima pravo da zna kakav vazduh diše. On to zna i bez toga kada se pojave rezultati toga, ali kada se pojave rezultati on ima pravo da kaže – da, u pravu sam i tražim da moj grad i moja država reaguje i da zaštiti mene i moju porodicu i moju decu, jer od svih vrsta oboljenja 27 bolesti su bolesti izazvane problemima sa vazduhom koji nije čist.
U tom pravcu govorim. Govorim iz pozicije nekoga ko zaista ne zna neki drugi mehanizam. Fond u mnogim zemljama postoji, formiran je i dobar je mehanizam za korišćenje sredstava koje zagađivač plaća i koji ulaze u zaštitu životne sredine. To je najčistiji mehanizam, najjednostavniji mehanizam, najvidljiviji mehanizam. Pozdravljam, ako smislite bolji. To će biti prvi u ovom delu sveta, pa možda i šire. Dok to ne bude smišljeno, sve drugo predstavlja problem.
Monitoring prestaje sa radom. Videli ste verovatno članke koji su ovih dana izlazili u novinama da se gase stanice za merenje kvaliteta vazduha, da se do sada ugasilo pet, a da će se 35 ugasiti, da će zaista biti problema sa građanima Srbije koji traže da znaju rezultate tog merenja. Mislim da predlog koji smo vam uputili ima smisla. Budžetski fond može da se napravi, niko ga ne brani. Videli smo da postoje neki drugi budžetski fondovi u okviru budžeta. Neka to bude prelazno rešenje, a ja sam sigurna da ćete doći na isto. Vratite fond, a sa onima koji krše zakon zna se kako se postupa. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajdemo po redu. Hajdemo prvo od toga da je postojao Fond, a kvalitet vazduha je bio toliko loš. Kakve veze ima Fond sa kvalitetom vazduha. Zahvaljujući Fondu saznali smo kakav nam je kvalitet vazduha. Znači, platio je monitoring. To je jako važno. Saznali smo kakav nam je kvalitet vazduha. Ako ne budemo radili monitoring, ako ne budemo merili kvalitet vazduha, nećemo znati i izostaće odgovor države.
Kako sam došla do toga gde su otišla sredstva? Jednostavnom logikom. Ako je oko 7 milijardi uplaćeno, ako je sada budžet zaštite životne sredine 0,2% ukupnog budžeta, to nije cifra od 7 milijardi. To je cifra mnogo manja. Vrlo sam jednostavno došla do toga.
Ko je dao informacije o tome koliko mernih stanica postoji i koliko gasimo? Politika je dala te informacije. Na Odboru za zaštitu životne sredine smo imali izveštaj o stanju vazduha, kvalitetu vazduha, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine je vrlo jasno rekao da on od oktobra meseca, da mu od 2011. godine polako ukidaju plaćanje, da je pet stanica prvo ukinuto, da ukida sledećih nekoliko. Pominjao je Valjevo, jer sam ja insistirala da dobijem informacije o tome. Pominjao je kako se obnavljaju stanice. U Politici, u članku, vrlo jasno kaže da je zbog tih poremećaja u plaćanju 2012. godine je raspoloživo oko 30% manje validnih podataka, nego 2011. godine. Sada navodi sve to. Čovek je javno to rekao na Odboru. Ovde su prisutni ljudi koji su to čuli. Mislim da su možda i vaše kolege bile. Nisam sigurna. O plaćanjima direktor kaže da nije uplaćeno od oktobra 2012. godine. Hvala.

Nisam rekla ništa što nije tačno. Postoje mreže koje su napravili instituti i zavodi za javno zdravlje, ali one su paralelne mreže koje koriste starije metode merenja i te metode merenja se koriste samo kao uporedne. Nisu jedine koje mogu dati rezultate merenja.
Monitoring, na kraju krajeva, je zakonom propisan i tačno se zna ko je ovlašćen da vrši monitoring. Nisam to izmislila. Nisam ga napisala, niti bilo šta drugo. Samo sam rekla ono što stoji u zakonu, a znam za postojanje paralelnih mreža, lokalnih mreža koje su iz nekih razloga dotrajale i ne mogu da se koriste potpuno i pouzdano. Hvala.

Govorimo različito, ja govorim o tome, verovatno ste teško došli do sertifikata. Naravno da su standardi vrlo visoko postavljeni, treba da budu, ali ja nisam izmislila ko je po zakonu nadležan da daje ovakve izveštaje i monitoring. Znači, bilo je nekada tako, zakon se u međuvremenu promenio, ne znam da li će biti promenjen, stvarno nemam problem sa tim ko će napraviti kakav koncept zaštite, ko će raditi monitoring. Imam nekakav drugi koncept, čak nije to agencija, ali ovog trenutka to je tako, zakon je takav i ja stvarno ne znam šta bi bilo problem u ovome o čemu vi i ja razgovaramo. Visoki standardi su postavljeni nekim drugim stvarima.

Samo da se zahvalim. Konstatovali smo i mislim da je to bilo jednoglasno  da je zaista bilo stvari koje nisu primerene jednom zakonu i hvala Bogu da ste se setili i prihvatili ovo, da konačno raščistimo šta je pisano, a šta je pismeno. Jako mi je drago što je to konačno ispravljeno u zakonu i neću se javljati dok to ne raspravimo dalje, tj. dok raspravimo.