Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani koji gledate ovaj  prenos, poslanička grupa Nova Srbija i poslanici Nove Srbije će podržati predlog kolege Arsića i glasaćemo za Maju Gojković kao kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Mi hoćemo da verujemo, i poznavajući je kao koleginicu u ovom parlamentu, da će se nastaviti trend rada ove skupštine koji je bio u prošlom sazivu prethodnih godinu i po dana, da je duh tolerancije vladao među poslanicima, da je vladajuća većina, za razliku od onog pretpreprošlog parlamenta, poštovala prava narodnih poslanika i Narodne skupštine kao kontrolora izvršne vlasti.
Posebno hoćemo da naglasimo da nam je drago što je kandidat za predsednika Narodne skupštine jedna žena, jer taj duh, ne samo zakonske obaveze, gajimo i mi u Novoj Srbiji.
Još jedanput želim da kažem da će poslanici Nove Srbije podržati predlog i glasati za Maju Gojković za predsednika Narodne skupštine iz svih ovih razloga koje sam u prethodnim rečenicama naveo.

Poštovani potpredsedniče, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, na početku pitanja koje želim da postavim u ime poslaničke grupe Nova Srbija moram da se obratim vama, gospodine potpredsedniče, i da vam kažem da sam ja ovo isto pitanje koje ću i danas da ponovim, postavio 5. novembra i nisam bio uvažen kao narodni poslanik.Dakle, moja prava nisu ispoštovana i ja nisam dobio odgovor i molio bih vas da intervenišete.
Čak šta više bih predložio da Sekretarijat Skupštine vodi evidenciju pošto se zavodi ta pošta, ja mislim u Skupštini da svi poslanici koji nisu dobili odgovor budu uvaženi i dobiju odgovor. Dakle, sva ta pitanja koja mi postavljamo ne tiču se lično nas, nekakva skupina ljudi je bila zainteresovana i inicirala to pitanje preko poslaničkih klubova i poslanika.
Dakle, ja želim da ponovo postavim pitanje sa nadom da će mi Ministarstvo prosvete kome postavljam pitanje u najskorijem roku odgovoriti. O čemu se radi? Radi se praktično o interesu o ponosu o dostojanstvu diplomiranih studenata koji po nekoliko godina ne mogu da dobiju diplome o završenom fakultetu koji su završili.
Recimo, juče sam dobio informaciju, ja želim da ministarstvo to proveri ili me demantuje ili je mene pogrešno informisao, jedan fakultet traži nekoliko hiljada dinara unapred da bi se izašlo na polaganje diplomskog ispita. Kada položite diplomski ispit, onda ponovo morate da date neki novac da biste kao nešto navodno preko reda dobili, ali i to ne znači da ćete dobiti godinu, dve ili tri. Po meni bi bilo zaista normalno i prihvatljivo da se te diplome jedanput godišnje dele na danu fakulteta na toj svečanoj sednici, kao što se recimo, radi na Tehničkom fakultetu u Čačku.
Dakle, ne razumem ako toliko mladih ljudi sa visokim ocenama, sa završenim fakultetima ne mogu da dobiju posao, jer je kriza i u svetu i kod nas, pa mogu makar da budu ispoštovani da dobiju to „parče papira“, ne, nego je to uverenje, ta diploma da su oni završili taj fakultet, da su uložili svoje znanje, svoj trud i energiju i imaju pravo da se ponose i oni i njihove porodice.
Dakle, ja pitam Ministarstvo prosvete šta ono misli da preduzme u vezi ovoga problema? Da li uopšte ministarstvo, s obzirom na autonomiju univerziteta i fakulteta ima neke ingerencije? Da li može da se donese neka uredba? Da li se to tiče Zakona o visokom obrazovanju? Onda bi mi poslanici verovatno morali neke mere da preduzmemo ako se i ostale kolege i poslanički klubovi slažu. Nadam se da ću u najskorijem vremenu dobiti odgovor na ovo pitanje. Hvala lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni  poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, danas je pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E 763, tačnije za deonicu Obrenovac-Ljig. Autoput E 763 ili, popularno nazvan, autoput Beograd-Južni Jadran, predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, a u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju.
Koridor 11 proteže se od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Požege i Podgorice, sve do Luke Bar, a morskim putem biće povezan sa Barijem u Italiji. Ovaj koridor ima veliki regionalni i međunarodni značaj i po svim parametrima zaslužuje da se nađe u mreži panevropskih prioritetnih saobraćajnih koridora. Značaj ovog koridora definisan je i Prostornim planom Republike Srbije iz 1996. godine i 2010. godine.
Izgradnja samog autoputa izvodi se u skladu sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji, od 2008. god 2015. godine, što je još jedan dokaz u prilog tvrdnji da Vlada Republike Srbije poštuje sve strateške dokumente usvojene od strane državnih organa u prethodnom periodu i da se pri tome trudi da održi kontinuitet tamo gde je to u najboljem interesu građana Republike Srbije, a izgradnja autoputa Beograd-Južni Jadran to sigurno jeste.
Poznato je da su radovi na deonici autoputa Ljig-Preljina, koja se finansira iz tzv. azerbejdžanskog kredita, u punom zamahu i da ova deonica autoputa predstavlja ubedljivo najveće gradilište u Srbiji, i to ne samo u ovom trenutku. To je gradilište na kome radovi ne kasne nijednog trenutka. To je gradilište gde je domaća operativa angažovana u fizičkoj realizaciji posla sa minimum 49% u odnosu na ukupnu ugovorenu vrednost radova.
Kada pominjem angažman domaćih preduzeća, moram da napomenem da je učešće naše operative ovim ugovorom takođe i na ovoj deonici precizirano u istom procentu, ali se očekuje da ukupno angažovanje naše radne snage bude čak oko 70%.
Imajući sve napred navedeno u vidu, od vitalnog je značaja da radovi na deonici Obrenovac-Ljig počnu što je pre moguće, a osnovni preduslov za to je da Narodna skupština ratifikuje izuzetno povoljan Ugovor o zajmu sa kineskom „Eksport-import bankom“, kako bi ovaj zajam postao operativan početkom naredne godine.
Na ovaj način postaćemo vrlo verovatno prva zemlja koja će koristiti deo sredstava od ukupno predviđenih 10 milijardi dolara i specijalne kreditne linije koju je Vlada Narodne Republike Kine namenila ulaganjima u infrastrukturne i druge projekte u jugoistočnoj Evropi.
Ovo je između ostalog i rezultat dosadašnjih aktivnosti na nivou dveju vlada u oblasti sprovođenja međudržavnog sporazuma u ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture i činjenice da su u toku tri kreditna aranžmana, među kojima se posebno izdvaja finansiranje izgradnje mosta Zemun-Borča, koji je od vitalnog značaja i za našu prestonicu.
Projekat izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran, kojim se u perspektivi povezuje Koridor 10 i Luka Bar kao najznačajniji robno-transportni centar u ovom delu regiona, s pravom je zavredeo pažnju kineske strane. Izgradnjom ovog autoputa uspostaviće se kvalitetnija veza između severa i juga, podstaći će se sveukupni društveni i privredni razvoj područja kroz koji putni pravac prolazi.
Ovde ću samo nabrojati opštine i gradove kroz čija područja treba da prođe autoput: Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Valjevo, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Užice, Požega, Arilje, Ivanjica, itd. Doći će do povezivanja dunavskih luka sa Jadranskim morem. Povezaće se Mađarska i Rumunija, a najkraćim putem sa južnom Italijom i Albanijom. Kroz Crnu Goru trasa ide dalje preko Berana, Andrijevice, Mateševa i Podgorice, zaključno sa Lukom Bar.
Autoput zahvata široko gravitaciono područje sa oko 4,7 miliona stanovnika. Istovremeno će se privući privredni i drugi subjekti sa područja srednje, severoistočne i istočne Evrope, područja koja tradicionalno traže izlaz na topla mora. Orijentaciona dužina ukupne trase autoputa od Beograda do Bara iznosi oko 420 kilometara. Autoput je projektovan za brzinu od 120 kilometara na čas, a u planinskom području oko 100 kilometara.
Što se tiče konkretnih deonica, čija će izgradnja biti finansirana iz ovog kredita, u pitanju su deonice: Obrenovac-Ub, dužine 26, 23 kilometara. Ugovor je potpisan u maju ove godine sa predstavnicima kineske kompanije „Šandong“. Inače, treba napomenuti da je ova kompanija lider u izgradnji i upravljanju transportom i infrastrukturom širom Narodne Republike Kine, a od ovog podatka bolja preporuka nije potrebna.
Samo na ovoj deonici predviđena je izgradnja 14 mostovskih konstrukcija, kao i petlje Ub. Takođe je predviđeno izmeštanje 11 lokalnih puteva, izgradnja 16 cevastih i kutijastih propusta, kao i izgradnja osam potpornih zidova kojima će biti ugrađeno oko 4000 metara kubnih betona. Posebno se planira izmeštanje regulacije 17 postojećih rečnih vodotokova na velikom delu ove trase. Uz sve navedeno, na ovoj trasi je predviđeno postojanje zidova za zaštitu od buke kao jedno odmorište.
Deonica Lajkovac-Ljig u dužini od 24 kilometra, takođe je sa predstavnicima potpisan predugovor kompanije „Šandong“. Predviđena je i izgradnja tunela „Brančić“, dužine oko 990 metara.
Samo šturo nabrajanje svih ovih tehničkih podataka i karakteristika i onom najneupućenijem govori da je u pitanju izuzetno težak i složen, rekao bih pravi neimarski poduhvat, koji ćemo, nadam se, ostaviti u amanet budućim pokolenjima. Vrednost celokupne investicije iznosi 333 miliona dolara, od čega kineska strana finansira 90%, odnosno 301 milion dolara kroz zajam koji je preferencijalni, što znači da kineska država pokriva tzv. gubitke na kamatama svojim subvencioniranjem.Zato je kredit ovako povoljan, rekao bih gotovo nestvarno povoljan. Jer, gde u današnje vreme globalne finansijske i ekonomske krize pronaći kredit sa fiksnom kamatnom stopom od 2,5% na godišnjem nivou i sa grejs periodom od pet godina, sa rokom dospeća od 20 godina?
Nadam se da je građanima Srbije koji gledaju ovaj prenos jasno zašto će poslanička grupa Nove Srbije sa zadovoljstvom i sa radošću glasati za predlog ovog zakona, kojim će se konačno ostvariti san stotine hiljada i miliona građana, pre svega u zapadnoj Srbiji, koji imaju pravo na autoput, koji imaju pravo na šansu, jer svaki autoput je žila kucalica za razvoj tog područja.
Ne bih se osvrtao na prethodne godine gde su se neki trudili da uruše izgradnju, da spreče izgradnju ovog autoputa. Želim da se zahvalim i da pohvalim sve one i u prethodnoj Vladi koji su radili na ovom autoputu, a o ministru Iliću i da ne govorim. Mislim da će za tri godine, kako je ugovorom i predviđeno, biti izgrađen autoput od Beograda do Čačka.
Vas, ministre, lično zamoljavam u ime desetine i stotine hiljada građana na tzv. Koridoru od Preljine do Pojate, da to na neki vama svojstven način pogurate u Vladi, jer tu je nešto stalo, da i tu radovi, odnosno projektovanje bude na nivou, ako ne na nivou deonice od Ljiga o Preljine, onda da se tu radovi intenziviraju i da onda Srbija zaista, kako vi kažete, bude premrežena i autoputevima i gasnim putevima.
Ponavljam, u Danu za glasanje poslanici Nove Srbije će sa radošću i velikim zadovoljstvom glasati za ovaj Predlog zakona i najuljudnije molimo i sve druge poslaničke grupe i poslanike kolege u Narodnoj skupštini, jer je ovo sigurno predlog zakona za koga bi trebali svi da glasamo, svi koji ovde učestvujemo u radu Skupštine. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje, odnosno imam pitanje za Ministarstvo prosvete, ne kažem ministra zato što ne znam ko je  zadužen za ovo obaveštenje koje želim da dobijem.
Naime, prethodnih meseci nekoliko desetina diplomiranih studenata obraćalo se našem poslaničkom klubu sa jednim jedinim pitanjem – da li Ministarstvo prosvete može da utiče na visokoškolske ustanove odnosno fakultete da u nekom primerenom roku izdaju diplome diplomiranim studentima koji su u roku ili malo više od roka završili fakultet, a po godinu i više dana nisu dobili diplome? Istina, oni dobijaju potvrde sa kojima mogu konkurisati za radna mesta za koja žele, ali zaista mislim da je neprimereno, iako su dali novac za štampanje ili pisanje tih diploma, da postoje fakulteti na kojima diplomirani studenti već nekoliko godina nisu dobili te diplome.
Da li Ministarstvo prosvete može to nekim uputstvom fakultetima, uredbom, da uredi, neću da kažem nekim naređenjem shodno svojim ingerencijama, jer zaista je neprimereno da kritikujemo opravdano mnoge mlade koji više godina studiraju od predviđenih rokova, a istovremeno da onima koji su završili u roku ili su nešto malo duže studirali, ta visokoškolska ustanova ne može da izda diplomu? Mogu da shvatim da taj rok bude do godinu dana, do prve sledeće svečane sednice, jer obično fakulteti imaju svečanu sednicu i jednom godišnje i na toj svečanoj sednici bi mladim diplomcima bile uručene te diplome. Ako neki od njih zovu, imamo svedočanstva o tome, upravu fakulteta, jednostavno, odgovor je – čekajte.
Ne bih želeo ovde da nabrajam koji su to fakulteti. Ovaj problem koji ovde iniciram i tražim rešenje za njega zaista postoji i mnogi znaju za to. Ne verujem da su uprave fakulteta toliko zaposleni da svojim studentima koji su završili fakultet, dobili potvrde, ali ne mogu sada da dobiju diplome, iako su oni platili praktično i tehničku izradu tih diploma, dakle, štampanje i samo neko da napiše. Mislim da je to vrlo neozbiljno.
Ponavljam, hoću da kažem da oni imaju potvrde sa kojima u zemlji mogu da konkurišu na određena radna mesta, ali u inostranstvu te potvrde ne priznaju.
Molim Ministarstvo prosvete da se po ovom pitanju oglasi, da ga shvati ozbiljno. Mnogi ljudi su zaista povređeni, da ne mogu to i zvanično da dobiju. Te diplome stoje u radnim sobama, ponose se i pred roditeljima i kod mnogih su u stanovima i kućama uramljene, a ova deca to, recimo, ne mogu da dobiju kao potvrdu svoga rada, studiranja i svog truda koji su uložili. Mislim da je to nedopustivo i da Ministarstvo nešto po ovom pitanju treba da uradi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, poštovani potpredsedniče Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji verujem gledate ovaj prenos, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije neću dugo govoriti, jer i ako budem dugo govorio i ako budem kratko govorio, svi znaju da će poslanici NS podržati Vladu Republike Srbije, odnosno njenu rekonstrukciju.
Želeo bih da ukažem posebno na nekoliko činjenica i momenata zbog kojih će iskreno i snažno poslanici NS podržati ovu rekonstrukciju Vlade Republike Srbije.
Čini nam se da su u političkoj praksi u načinu vladanja, u stilu vladanja uspostavljeni novi kriterijumi. Mogao bih karikirano da kažem da Vlada i vođe Vlade Republike Srbije prave rekonstrukciju ničim izazvani, na prvi pogled, sigurna podrška u parlamentu, većina sigurna i svaki dan sve veća podrška građana u Srbiji, ali to je očigledno stari način razmišljanja i stari način vladanja.
Ako oni koji imaju toliku podršku od građana Srbije i u parlamentu žele da promene polovinu Vlade, i hoću lično da kažem da mnogi ministri koji su ovoga puta razrešeni, odnosno podneli su ostavke, nisu loše radili, nego se sa ovim postupkom želi pokazati građanima Srbije da svi mi, i političke stranke i parlament i Vlada, zaista u narednom periodu moramo mnogo toga da uradimo da bi ova Vlada bila još uspešnija i da bi široki slojevi građana Srbije osetili poboljšanje.
Mogu da kažem da sam kao narodni poslanik i građanin zadovoljan dosadašnjim radom Vlade Republike Srbije, ali će i čelnici naše Vlade i mi kao poslanici i građani Srbije, verujem, biti još zadovoljniji kada se ta blagodet oseti na širim slojevima građana Srbije.
Želeo bih da kažem, i dao bih kao malu preporuku, kada se obraćaju i poslanici i političari i ministri, da svi u Srbiji loše žive, nije istina. Moramo da kažemo ko u Srbiji loše živi. Ima slojeva građana i dobar broj građana koji žive bolje nego što se živi u najrazvijenijim zapadnim zemljama, a to zbog toga da bismo prepoznali te slojeve građana i pomogli im da prežive ovu krizu koja još uvek ne prolazi, kako kod nas u našoj zemlji, tako i u Evropi.
Osim toga što ću snažno glasati i podržati nove članove Vlade, odnosno buduće ministre koji ovde sede ispred nas i građana Srbije, usudio bih se da dam i nekoliko predloga nekim ministrima.
Kad se radi o poljoprivredi, svi znamo i svi se zaklinjemo u selo i seljaka i znamo da je to grana privrede kroz koju bi naša država najpre mogla da ostvari i dobiti i opšti napredak. Budućem ministru, gospodinu Glamočiću, predložio bih, a on zna svoje planove i programe, da mu prvi radni zadatak bude poseta možda Šumadiji, koja je ovih dana postradala od grada, seljaku koji je za dva dana tri trebalo da ubere plodove svoga rada, da ne kažem krvi i znoja. Elementarne nepogode su to onemogućile i oni praktično ne znaju ni kako će živeti sledećih godinu dana.
Zamolio bih vas, ako možete da iz resora MUP, mislim da će se i predsednik Vlade s tim složiti, da se protivgradna zaštita vrati u resor Ministarstva poljoprivrede, iako naše opštine i gradovi, kao što je Topola, kao što je Čačak, iz sopstvenih budžeta, možda i protivzakonito nabavljaju protivgradne rakete, ali mislim da država mora da napravi neke uštede i da ta protivgradna zaštita konačno bude efikasna.
Kada se radi o finansijama, sve što budem rekao, zavisiće od finansija. Želim da kažem gospodinu Krstiću da će u poslanicima NS imati snažnu podršku, da ćemo glasati i onda kada nam se ne bude nešto sviđalo, kada je bolno, ali moramo da dobijemo snažna uverenja da će u narednom periodu biti bolje za građane Srbije.
Čitajući ovih dana ono što ste vi govorili, snažno podržavam poštovanje finansijske discipline, odnosno da svi plaćaju porez, ali se nadam da će u narednom periodu biti neke izmene i dopune poreskih zakona. Nisam stručan da o tome detaljno pričam, ali čini mi se da isti procenat poreza ne mogu da plaćaju oni koji zarađuju milione i desetine miliona evra i oni koji zarađuju tek toliko da prežive.
Dakle, taj socijalni momenat u ostvarivanju poreske politike, odnosno naplate poreza, odnosno punjenja državne kase, pošto očigledno je u njoj jedna rupa, nadam se da će u narednom periodu biti pravednija.
Kada se radi o sportu, mislim da odavno jedan predlog, kao što je predlog za gospodina Vanju Udovičića, nije izazvao toliko simpatija, kao predlog za njegovo imenovanje za ministra sporta i omladine. Želim mu da bude makar polovično uspešan kao što je bio kao sportista.
Da vam kažem, gospodine Udovičiću, mogu da vam nabrojim bilo koje selo u čačanskoj opštini, da napravimo bazen u tom selu, da dovedemo vas, Filipa i ostale, i oni će da budu prvaci države. Šta hoću da vam kažem? Očekujem od vas da se vi izborite. Čini mi se da je gospodin Vučić rekao da će neki zakoni uslediti iz vašeg ministarstva, a tiču se privatizacije naših najvećih klubova. Molim vas da utičete koliko možete da se na neki način, ako je ikako moguće, masovni školski sport više finansira. Jasno je da je Beograd u svakoj oblasti, pa i u sportu, metropola i to će biti uvek i mi to poštujemo. To je glavni grad naše zemlje. Ali, sporta i velikih talenata ima mnogo i u unutrašnjosti, tako da se obrati pažnja i na njih i da se reši, ako je ikako moguće tog finanisiranja tzv. amaterskog sporta, jer odatle su i potekli naši najveći sportisti.
Što se tiče kulture, isto tako mogu da kažem da je predlog za gospodina Tasovca izazvao, bar kod onih ljudi sa kojima se ja družim, a možda oni nisu ljubitelji umetnosti koju on predstavlja ovde, ali poštuju ono što je on uradio sa Beogradskom filharmonijom i da ne pričam mnogo, ne znam koliko će ljudi shvatiti, ali verujem da ćete vi, gospodine Tasovac, shvatiti – pika točka tačka, hoćemo to i u Čačku, hoćemo to i u Užicu.
Nismo mi samo ljubitelji Dragačevske trube i kuvanog kupusa, čime se ponosimo. Znamo i mi šta je lepo. Iz našeg grada je jedna od najvećih operskih pevačica koju je ova zemlja dala. Ne znam kako ćete to uspeti sa 0,63% koje se izdvajalo za kulturu. Nadam se da će biti novca da bude makar 1,63%. Želimo i vama kažem isto, svesni smo da je Beograd metropola, da su najveće kulturne institucije i firme, tako da kažem, u Beogradu i da će biti, ali nema razloga da tako ne bude u Užicu, Čačku, Leskovcu, Kraljevu i nekim još manjim mestima.
Dakle, decentralizacija i u kulturi i raspodela sredstava do nekih boljih dana kada ćemo imati više para za sve zajedno. Preneo bih vam i jednu ličnu poruku od građana Srbije ovde - ako ostanete i dalje u onom žiriju, da budete malo manje stroži, ako možete. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba NS izjašnjavajući se o amandmanu koji je podneo kolega Karić i grupa poslanika, mogao bih sledeće da kažem i da možda neke kolege ovde iznenadim.
Da je došao predlog da se zaštita životne sredine tretira kao posebno ministarstvo, ne bi smo imali ništa protiv. Dakle, ostavljamo na volju kreatorima Vlade, o njihovom konceptu kako oni misle da Vladu i ovom materijom se baviti, da to podržimo.
Čini mi se da je mnogo važnije da li će se zaštita životne sredine ostvarivati u ovoj zemlji, od toga da li postoji Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo da su u prethodnom periodu i postojali ministri za zaštitu životne sredine, a čini mi se da ta borba za zaštitu životne sredine se više vodila na bilbordima i u propagandnim filmovima. Mi građani, pogotovo koji dolazimo iz unutrašnjosti Srbije, nismo ništa videli od te borbe za zaštitu životne sredine.
Dakle, zagađenje sredine u kojoj živi naš narod, naša deca je, to se svi slažemo vrlo opasna i nema stranke koja nema Odbor za ekologiju ili kako već to zove.
Upravo zbog toga mislim da stranke zelenih, pokreti, bez obzira na čijoj listi bili, treba da budu u svom obraćanju javnosti vrlo pažljivi, vrlo tolerantni, jer to se tiče svih nas, a ne da slušamo ovde tirade, grube reči i uvrede.
Sva ova diskusija o hrastu pretvorila se o priči o keruši Mili. Da li se sećamo keruše Mile i ko je brinuo o njenom zdravlju i kako i šta? Bojim se da je i ovoga puta priča slična, da hrast želi da se iskoristi u političke i marketinške svrhe.
Možda bi još jedni izvinjenjem gospodin Karić mogao da me razuveri ili da razuveri svoj opštinski odbor, ako je on svestan da postoji opštinski odbor Zelenih u Gornjem Milanovcu, koji se izričito zahvalio ministru Velimiru Iliću na njegovim pokušajima da se sačuva hrast.
Ne razumem koja je priča danas ovde da Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, da je nula? Ako bismo tako gledali eksplicitno, pa rušenje životne sredine, iskonske praistorijske izgradnje bilo kog trotoara u ovoj zemlji, bilo koje kuće, da li to znači da mi zaštitimo životnu sredinu i treba da ne radimo ništa u ovoj zemlji ili da kritikujemo one koji rade?
Šta je suština u priči o hrastu, poštovani građani Srbije? Jeste Koridor 11 na kome se u ovom trenutku sada sve do 23.00 sati sve pod reflektorima radi. Stotine i desetine hiljada radnika radi, pogotovo na deonici od Ljiga do Preljina, a reći ću i do sela Rakova.
Građani koji tamo žive, dakle, cilj je da se pokaže da ova vlada, odnosno Ministarstvo urbanizma i građevine ne radi ništa, kako kolega Veselinović juče ili prekjuče reče, nula, a čini mi se da su me Novosađani juče obavestili da je on bio direktor jednog vrlo važnog preduzeća, odnosno ustanove u Novom Sadu. Pa ja nikad ne bih rekao da gospodin Veselinović nije radio ništa. Možda je mogao bolje, možda neki misle da je trebao drugačije, ali ja nikad ne bih rekao, kao i što vama kažem, gospodine Kariću, da takvo ocenjivanje ljudi koji se bore i rade nije u duhu Zelenih, pogotovo ako se lokalni Zeleni izjasne drugačije nego vi.
Ono što ja mogu da kažem kao narodni poslanik i možda nedovoljno obavešten čovek, čini mi se da postoji nekoliko projekata da se taj hrast zaštiti. Voleo bih da se vi kao stručnjak raspitate da li hrast može da živi 600 godina. To mi bilo malo čudno. Da li znate u kom je stanju hrast o kome pričamo, da li je zdraviji ili bolesniji od platana za koje ste se, kako vi kažete, verujem vam to, nisam primetio, ali vam verujem zašto da ne, borili?
Dakle, radi se o otvorenoj politizaciji, a cilj je da se sakrije da postoje ministri koji rade dan i noć, koji su i danas u Kini sa predsednikom Republike, da sklope povoljne ugovore investicije u Srbiji.
Razumem vas, do juče sam bio opozicija i razumem kakav je zadatak opozicije, ali čini mi se, ako se radi, a radi se ovde, tako je tok diskusije išao, o takozvanim, hajde da malo kolokvijalno kažem, zelenim temama i tu ne bi trebalo da se delimo. Svakome je u interesu da bude zdrava životna sredina onoliko koliko je moguće i koliko tehnološki razvoj jedne zemlje i društva dozvoljava.
Čini mi se da se ovde previše politizira. Naravno, pitaće neko zašto nema u medijima te stotine i desetine hiljada radnika. Pa, nema iz marketinških i političkih razloga, jer bi se onda pokazalo da neko zaista radi nešto u ovoj državi.
Mislim da ogroman broj ministara, čak i ovih nekih koji su otišli i koji su podneli ili će podneti ostavke, mnogi od njih su i dobro radili.
Moj je savet bio, i bar sam se trudio kada sam bio u opoziciji, čini mi se da kada Vlada ili neki ministar radi nešto što bih i ja podržao da sam vladajuća stranka onda ćutim, kao da nema razloga da se kritikuje i ova vlada, kao i ova što će biti izabrana za dan, dva, kao da nema pravih povoda i argumenata. Zašto da onda izmišljamo i zagađujemo ne životnu sredinu, što je vrlo opasno, nego jednu komunikaciju, javnost i javnu reč sa ovakvim stvarima.
Ponavljam, meni ovo zaista liči na priču o keruši Mili. Da li se neko seća kako je ona operisana. Dakle, hrast i keruša Mila, to treba da bude tema Srbije i Narodne skupštine ovde, a mislim da ima mnogo važnijih tema u ovoj zemlji, pre svega zaposlenje. Ako u narednim mesecima, da ne kažem godinama se ne smanji taj procenat nezaposlenih u Srbiji, džaba će nam biti sva priča i o hrastovima i o kerušama Milama.
To ne znači da ne podržavam i one koji se bore za zaštitu životinja. Sam imam petog člana domaćinstva. Zove se Oskar i sa ponosom to kažem. Volim i šume, volim i hrastove, gospodo, ali da se urazumimo, i ova vlada i ovi ministri podložni su kritici i ima dosta argumenata.
Možda bih i ja imao i možda ću i kritikovati u narednim vremenima, ali nemojmo da se bavimo trivijalnim stvarima ovde, da bi neko u Evropi čuo kako smo mi zeleni i kako se mi borimo za hrast, a neko je protiv hrasta, a istovremeno lokalni odbor te partije podržava ministra koji se na neki način sučelio i sa vođom naše koalicije, gospodinom Vučićem, koji drugačije misli. Pa, ne treba da se delimo oko toga, treba da gradimo Srbiju. Ima još hrastova u Srbiji. I ovaj će da živi dokle će da doživi.
Gospodine Kariću, umesto da ste rekli, da ste se setili ko je zaustavio izgradnju auto-puta od Beograda za zapadnu Srbiju – fantomski nacionalni savet za infrastrukturu, kojim je predsedavao bivši predsednik Republike, fantomski, protivustavni, iz političkih razloga, da bi neki poslanici iz Vojvodine ovde podržali prethodnu Vladu. Kažnjena je zapadna Srbija. Od 1945. godine nas kažnjavate, a ovoga puta nećete. Auto-put će stići u Požegu i na Boljare. Stići će iz Čačka, iz Beograda ići će se četiri sata do Budve. To je žila kucavica Srbije, to je krvotok za Srbiju i to neće niko sprečiti. Mi pričamo o hrastu i pričamo o kerušama Milama. Prošle godine, 15. maja u selu Gorobilje, to je više Požege, trebao je da bude otvoren auto-put, a tamo gde dolazi auto-put dolaze i investicije, dolaze i radna mesta. O tome mi treba da pričamo. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, koji još uvek gledate ovaj prenos, hteo nekoliko rečenica kažem, kao repliku na izlaganje gospodina Veselinovića. Ne bih se zaista u ove sitne sate javljao posle svega onoga što su danas građani Srbije čuli, na žalost, u ovom parlamentu, da nije upotrebio nekoliko reči.
Kaže, govoreći o Ministarstvu urbanizma i građevine, Velimir Ilić nula. Gospodine Veselinoviću, takvom pričom, kad bih bio cinik ja bih rekao samo vi nastavite. Već godinu dana tako pričate i rejting vam pada kao stranci, a nekome rejting raste, upravo zbog toga što govorite ordinarne neistine.
Moram da vas podsetim da je vaš predsednik, odnosno još uvek počasni predsednik, kao predsednik Saveta za nacionalnu infrastrukturu, neću da govorim o ustavnosti toga tela kako je formirano, ukinuo nama građanima zapadne Srbije mogućnost da putujemo modernim putevima auto-putem. Dakle govorim o Koridoru 11. Tamo su gospodine Veselinoviću za vašu informaciju, ja mislim da ste vi iz Vojvodine pa niste dobro informisani. Drage volje ću vam biti domaćin, da vidite hiljade i bukvalno hiljade mašina i hiljade radnika koji probijaju tunele i prave nadvožnjake, mostove i sve redom. Ne znam kako se ne setiste priče o hrastu.
Dakle, ovoj Vladi i svakoj vladi je potrebna opozicija. Ja vam najiskrenije kažem, dugo godina sam opozicionar, da vi imate pogrešnu taktiku. Dakle, kritikujte i ja ću vas možda lično podržati za neke stvari koje nisu bile dobre u ovoj Vladi, uostalom zbog toga se i vrši rekonstrukcija Vlade, a nemojte govoriti ono što svi građani Srbije znaju, pogotovu koji prolaze tamo Ibarskom magistralom, vide da tamo rade, baš bukvalno na stotine mašina.
I malo da se našalimo, ja ću stvarno morati da poverujem Tijaniću i ovim vašim vračarama koje vas još uvek savetuju. Pređite, moj vam je savet, ostavite se vidovite Zorke, možda angažujte malo deda Miloja ili budite ozbiljna opoziciona stranka kao što ste u nekim periodima i bili, a to mogu da vam otvoreno kažem i priznam. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika od člana 103. do člana 108.
Gospođo predsedavajuća, pre svega reklamiram povredu Poslovnika u delu načina na koji vi vodite sednicu. Mislim da je to nedopustivo i odmah da vam kažem da u danu za glasanje tražim da se Skupština izjasni o ovom mom predlogu.
Dakle, u ovih dva minuta želim, ako dozvolite da obrazložim. Malo mi je nepojmljivo da vi opominjete ministra da nije, to prvi put čujem da predsedavajući radi da ne govori o dnevnom redu koji je 100% govorio o dnevnom redu, a dva minuta pre toga niste opominjali kolege poslanike iz DS da ne govore o dnevnom redu, pošto hrast nije na dnevnom redu. Gospođo predsedavajuća, pogotovo nije hrast ako o njemu govore bukve.
Prema tome, ja vas molim da toku sednice koja ide da budete ravnopravni i dostojanstveni da ne pozivate poslanike DS da govore o povredi Poslovnika iako oni to nisu hteli. Zaista ovo nisam doživeo u ovom sazivu. Izvinjavam se i teško mi je što sam ovo morao da vam kažem.
Ponavljam da tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim obaveštenje od Ministarstva sporta i od Ministarstva privrede i finansija.
U uvodu obaveštenja za koje želim da dobijem informaciju rekao bih ono što svaki građanin Srbije u ovom trenutku zna i oseća, da se teško živi i da, na žalost, nema novca za one najpotrebnije stvari, dakle i za zdravlje građana i, što je najtužnije, za zdravlje najmlađih.
Svedoci smo da se svakodnevno organizuju humanitarne akcije u kojima učestvuju dobri ljudi i dobre kompanije koje skupljaju novac za decu za koje ima leka, ali nažalost, u Srbiji nema dovoljno novca. Ali, izgleda ima dovoljno novca za neke sfere za koje tzv. društvene nadgradnje za koje isto mislim da su veoma važne i da bi trebalo da se reši i način finansiranja sportskih klubova iz budžeta. Dakle to je moja tema.
Pitam Ministarstvo sporta, i Ministarstvo privrede i finansija da li postoje pravila i neki pravilnici i kriterijumi po kojima se finansiraju sportski klubovi iz budžeta, pre svega iz budžeta javnih preduzeća?
Svedoci smo ovih dana da se pravi drama na javnoj sceni Srbije manipulišući sa tako da kažem, sportskim osećanjima i emocijama miliona građana Srbije s jedne strane. S druge strane, ako se usudite da pitate koliko je to novca, koliko je ko plaćen i koliku platu ko ima u sportskim klubovima, vi postajete anatemisani i neprijatelj.
Dakle, insistiram, i u narednim mesecima i danima ako budem imao prilike pitaću još mnogo puta – po kojim kriterijumima se određenim sportskim klubovima u određenim sportovima daju sredstva građana Srbije, a da čak mi koji smo predstavnici građana Srbije, ili građani Srbije ne smemo ni da pitamo koliko jedan profesionalni košarkaš ima platu, koliko ima trener, jer onda postajete, tobože neprijatelj tog kluba ili tog sporta.
Podsećam sve građane Srbije sa radošću i ponosom kako naše devojke juče brane boje ove zemlje, a igraju, svi to znamo na kom je nivou, što se tiče finansija, ženska košarka, ali igraju srcem i dušom i obradovale su ovaj jadni narod, da nešto dobijemo i nekog ohrabrenja i neke radosti u ovim trenucima.
Dakle pitam – pod kojim uslovima javna preduzeća koja imaju čak i dotacije iz državnog budžeta finansiraju sportske klubove. Da bih bio jasniji evo da vam dam jedan plastičan primer. Šta misle građani Srbije i kolege narodni poslanici, nemojte da se naljutite neki koji niste iz Kraljeva ili iz Čačka. Kraljevo i Čačak su takođe kolevke srpske košarke, šta mislite, da li bi "Sloga" iz Kraljeva sa budžetom koji imaju neki beogradski klubovi, igrala evro ligu? Igrala bi. Igrao bi i "Borac" iz Čačka, i to pod uslovom, ja to dajem kao Čačanin, da najmanje polovina bude iz grada Kraljeva iz grada Čačka.
Ali, dobro, kao navijač jednog kluba iz Beograda, razumem da većina građana Srbije podržava te klubove, samo kažem da to treba rešiti na javan na transparentan način. Da se zna koliko je ko plaćen, koliko ko ima platu i za šta taj novac ide, da se ne bi dešavalo da se sada neki funkcioneri sportskih klubova javljaju, a da ne smete ni da ih pitate koliko je to novca. Da se ne bi dešavalo da grb, svetinje jedne kao što je "Crvena zvezda", bude prodat.
Ako neko već kaže da su to državni klubovi, da su to nacionalni brendovi, a jesu, onda nema razloga da mi transparentno, javno ne znamo i šta je sa finansijama u tom klubu. U tim klubovima se sastaju neke skupštine od 20 ljudi, biraju se doživotno. Sve možemo da znamo, samo ne možemo da znamo koliko novca građani Srbije daju u te, kako oni kažu institucije. Za razliku od evropskih zemalja gde, na primer u Engleskim klubovima igrač pređe iz kluba u klub, sve novine to objave na naslovnim stranama koliko on košta i koliki je porez, samo to ovde nije slučaj. To onda bez potrebe stvara neke sumnje, pogotovo u ovom teškom vremenu u kome građani Srbije žive.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, Nova Srbija je od svog nastanka tačnije od dobijanja statusa parlamentarne stranke, a tome ima već 12 godina glasala za sve deklaracije, rezolucije ili odluke koje su donošene u vezi sa našim Kosovom i Metohijom. Toliko za one koji se verovatno interesuju kako će danas uraditi, odnosno glasati Nova Srbija.
Mi iz Nove Srbije mislimo ma koliko to izgledalo deplasirano, politički naivno, da je u ovom trenutku kada se radi o Kosovu i Metohiji srpskom narodu i političkim činiocima koji predstavljaju narod pre svega ovde u Narodnoj skupštini i uopšte na političkoj sceni potrebna ta reč srpsko jedinstvo koje nam je mnogo puta do sada u našoj istoriji pa tako kada se radi o Kosovu i Metohiji nedostajalo.
Od svih koji ovih dana protestuju ili se bune što je sasvim legalno i legitimno politički, mislim da se to radi na kulturan i civilizovan način, bez obzira da li se sa nekima od njih slagao ili ne, mislim da najviše prava imaju da se bune Srbi na severu Kosova i Metohije. Dvadeset hiljada ljudi u jednom danu, u jednom gradu koji se zove Kosovska Mitrovica ili tačnije rečeno severna Kosovska Mitrovica to vam je kao da je u Beogradu izašlo milion ljudi, i to svako ko se bavi politikom, a pogotovu naši državnici koji do sada vode zemlju, ja sam baš tu reč upotrebio državnici, a mislim da se tako i ponašaju za one ljude koji čine tzv. državni vrh.
Dakle, mislim da su krenuli u dobrom pravcu i mislim da ovih nekoliko dana treba iskoristiti da se sa građanima, našim Srbima na severu Kosova i Metohije razgovara što se već i čini. Kosovo kako oni kažu po meni nije nezavisna država i nikada neće biti. Taman da je nekim čudom sama Srbija evo danas prizna. Da li neko može da veruje da može da bude nezavisna jedna država kojoj jedan ambasador ma koliko moćne države u svetu u koverti donese rešenje ko je predsednik te tzv. države Kosovo? Mi naše predsednike pa i ovoga sada koji je na vlasti smo birali na poštenim i demokratskim izborima.
Dakle, mi iz Nove Srbije mislimo da će se postići jedinstvo u ovom parlamentu gde govore i glasaju predstavnici građana, a mi smo bili spremni da uvek podržimo bez obzira na svoje stranačke interese pa i lična uverenja, većinski stav ljudi koji predstavljaju građane Srbije. To ne znači da referendum kao jedno od osnovnih demokratskih oruđa na koje građani imaju pravo ne treba biti raspisan. Možda nije loše da se proveri i da građani direktno na referendumu u najskorije vreme kažu šta misle o ovom sporazumu.
Ohrabruje me i radujem se tome što i naši najveći funkcioneri ne beže od toga, nego to nude kao jednu od varijanti. Mislim da u narednom periodu treba da svi zajedno i kroz parlament i kroz Vladu i kroz sve institucije ove države, bez obzira koliko je ulagano u Kosovo i Metohiju, bez obzira da li je tu bilo nekih grešaka, to će ovaj tim kako se već zove ispitati. Ja mogu da vam navedem samo jedan primer i molim vas da me ne shvatite da sam ličan.
Nova Srbija je 2005. godine podnela jedan zakon koji, ne znam iz kojih razloga nije došao u parlament da se o njemu glasa, a tim zakonom samo sa dva dinara popušene paklice cigareta u Srbiji, sa dva dinara po litru potrošenog benzina bi skoro svaki Srbin na Kosovu i Metohiji imao mesečnu nadoknadu da može normalno da živi, a zajedno udruženi, recimo, u jednom selu ili zaseoku da napravi neki privredni subjekat.
Mislim da na takav način, ne mora biti da je moja ideja najbolja i najsrećnija, najpre možemo tim ljudima tamo da pomognemo. Očekujem u implementaciji i primeni ovog sporazuma, ako ovde bude usvojen, svi smo skoro napamet naučili tih 15 tačaka, ali stalno uporište delovanja i naše Vlade i naše države i svih političkih stranaka po meni treba da bude pomoć ljudima na Kosovu i Metohiji.
Dakle, čovek jeste jedna država i jeste nezavisna i suverena ako ima neke atribute vlasti i državne sile, ali čovek je ekonomski slobodan i ekonomski nezavistan. To nije ništa manje važno od toga. Mi to moramo da shvatimo, pogotovo oni koji nisu shvatili da pomoć Srbima na Kosova i Metohije je pomoć celoj Srbiji.
Hoću da kažem da ovo što se sada događa ili će se dogoditi na severu Kosova i Metohije nije samo stvar tih ljudi. Već nekoliko puta prilikom donošenja sličnih deklaracija, rezolucija ili odluka vezanih za Kosovo i Metohiju sam imao čast ili priliku da budem u pravu ili ne, to neka građani prosude, da se ne radi samo o severu Kosova i Metohije, nego se radi o celoj državi Srbiji.
Moramo pošteno da se pogledamo u oči, da ovde kažemo da smo narodni poslanici izabrani po izbornom sistemu koji kaže da je Srbija jedna izborna jedinica i da imamo obavezu da mislimo o celokupnom stanovništvu i teritoriji naše države.
Nikoga ovde nisam čuo, a možda ću u nastavku da je rekao da naš tim na čelu sa gospodinom Dačićem i Vučićem, se nije borio na tim briselskim pregovorima i da je mogao i nešto više da uradi.
Ne treba to njima govoriti. Koliko sam ih shvatio, oni su rekli da su izvukli, da su uspeli tamo da naprave sporazum, ono što se najviše moglo u ovom trenutku. Dalje tako shvatam ovih 15 tačaka.
Neko je danas rekao, mislim i premijer Dačić, da je to privremeno na 10 godina. Jedan naš veliki čovek i književnik je rekao: "Ćeraćemo se mi još", samo mi ne treba da odustanemo. Treba da budemo strpljivi, vredni, pametni i da verujemo tim ljudima na Kosovu i Metohiji, pogotovo na severu, ma koliko se nekima ne sviđalo ono što oni ovih dana zastupaju.
Poslanički klub Nove Srbije će podržati ovaj Briselski sporazum u 15 tačaka, sa dubokim uverenjem da će Vlada, ma koja bila, sadašnja ili buduća, napraviti konačno jedan konzistentan državni plan, kojim će se podržati naši ljudi na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktni prenos, imam jedno pitanje za koje, istina, nisam siguran ko bi mogao da da odgovor zbog mojih razmišljanja na koji način će biti moje pitanje, odnosno pitanje koje postavljam u ime poslaničke grupe Nove Srbije, biti tretirano u javnosti?
Šta je moja tema, moje pitanje i obaveštenje koje tražim? Ima li pravde u Srbiji? Da suzim pitanje, fokus onoga što želim da pitam i da tražim obaveštenje, odgovor na to pitanje je tzv. selektivna pravda.
Imam jedno pitanje koje meni kao narodnom predstavniku i građaninu nije jasno - šta se dešava u javnosti i državnim organima? Nedavno je zbog navodnih malverzacija, moram tako da kažem jer sam tako vaspitan – bolje pustiti sto krivih nego jednog nevinog optužiti i da niko nije kriv dok se to ne dokaže, ali u javnosti imamo slučaj Agrobanke. Tu su pohapšeni čelnici Agrobanke i oni koji su uzimali kredite od Agrobanke pod uslovima kakvim su ih uzimali, a kako je u javnosti rečeno – protivpravno, ogrešenjem o zakon i o imovinu građana Srbije, odnosno novca koji se nalazi u Agrobanci. To je samo deo, jedan deo, leva strana proporcije pitanja koja hoću da postavim.
S druge strane, imamo Razvojnu banku Vojvodine i jednu stranku koja je uzela kredit od te Razvojne banke Vojvodine. Gledajući kao građanin i kako sam se raspitao u narodu, oni ne vide koja je razlika između slučaja Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, šta više, radi se o DS i posebno sam zainteresovan da dobijem odgovor na to pitanje, a ovo pitanje ipak postavljam vama, gospodine predsedniče, ministru finansija i ministru pravde ove države.
Najviše zbog toga što smo mi iz Nove Srbije početkom izborne kampanje pokušali da dobijemo neki kredit, naravno u mnogo manjem iznosu, to je onaj deo koji smo imali u okviru koalicije, pokušavajući da garantujemo višestruko puta više od vrednosti kredita svojom ličnom imovinom funkcionera stranke i odbijeni smo.
Kako smo mi regulisali taj deo, to znaju čelnici u našoj koaliciji. Ali, postavljam pitanje, najviše zbog toga što me iritira da ti koji su po meni protivpravno uzeli kredit za političku kampanju, ne znamo ko je potpisao taj kredit, jer to su pare građana Srbije, zbog cinizma te stranke koja je sada izašla sa jednim programom i nudi program Srbiji kako Srbija da se spase. Dakle, ona firma koja je bankrotirala, uzela je kredit očigledno kršeći zakone i imajući privilegiju zbog političkog uticaja u toj Razvojnoj banci Vojvodine sad nudi Srbiji program kako Srbija da se spase. Dakle, hajde da uzmemo na mikroplanu, u nekom gradu firma, privatna društvena, državna, koja je bankrotirala u svom poslovanju, sad nudi drugim firmama, odnosno Srbiji kako Srbija da se spase.
Ali, to možemo da tretiramo u domenu različitih shvatanja morala u politici, ali ja želim odgovor na pitanje, za koje verujem da ću ga teško dobiti – kakva je razlika između onih koji su uzeli pod takvim uslovima kredite od "Agrobanke" i nalaze se sad pohapšeni od DS koja je na isti način uzeli kredit od Razvojne banke Vojvodine?
Dakle, insistiram na odgovoru na ovo pitanje i poslanička grupa Nove Srbije će insistirati u narednim sedmicama i danima na jasnim odgovorima na ova pitanja. Hvala lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moje pitanje, odnosno jedna konstatacija i na neki način odgovor jednom od kolega narodnih poslanika koji je pre mene postavio jedno pitanje.
Dakle, radi se o eventualnom državnom, da tako kažem, obeležavanju jednog jubileja, a to je 900 godina od rođenja Simeona Mirotočivog. Vidim da je jedan kolega, ne znam da li je pratio aktivnosti Nove Srbije u parlamentu, postavio to isto pitanje.
Dakle, Nova Srbija je Simeona Mirotočivog uzela kao sveca, zaštitnika. Naravno da značaj rodonačelnika srpske države i državnosti prevazilazi i okvire jedne političke stranke i da bi proslava 900 godina od njegovog rođenja trebalo da bude organizovana na državnom nivou.
Želim još nešto da kratko da kažem u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, gospođa Dubravka Filipovski, pitanje koje je Žika Gojković danas postavio, postavila pre tačno 10 dana. Ne želim da amnestiram unapred ministra kulture gospodina Petkovića, ali bilo bi fer da ispoštujemo zakonski, poslovnički rok od 15 dana i da svi zajedno dobijemo odgovor na to pitanje. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, mi iz Nove Srbije, dakle poslanički klub Nova Srbija, verujemo da kada ovakvom tipu zakona koji se nađe na dnevnom redu Skupštine ima manje priče da je to dobro za Srbiju. Dakle, da nema politizacije i da treba da se shvati da je ovaj predlog zakona jedan, hajde da ga nazovem, ekonomski zakon od koga će imati koristi svi građani Srbije i država Srbija. U tom smislu sam i shvatio veoma kratko uvodno izlaganje gospođe ministarke, ali bih ipak rekao nekoliko reči i nekoliko komentara.
Drago mi je da nema podeljenosti oko gasnog, energetskog ili kako se već nazivao taj sporazum koji je naša država potpisala 2008. godine, čini mi se u Moskvi, u Kremlju. Vidim, i to mi je posebno drago, odnosno bar mi iz Nove Srbije do sada nismo čuli neke predstavnike nekih poslaničkih grupa da neće glasati, makar u načelu.
Dakle, može se polemisati u nedogled o svim aspektima gasnog aranžmana, pa i o Južnom toku, da li je moglo drugačije, da li je moralo baš ovako, ali slaba je vajda od toga. Vreme je da se prione na posao i da se krene u realizaciju ovog gigantskog projekta, a vreme će pokazati ko je bio u pravu, protivnici ili pristalice ovog međudržavnog sporazuma.
Jedan od kolega je rekao da bi voleo da Srbija ima udeo u tome 50%, a mislim da ste to i vi rekli, najiskrenije bih voleo da vam kažem, da smo imali 60%. Ali, s obzirom da nisam ekonomski stručnjak ali da ipak kao narodni poslanik imam dovoljno saznanja, pa mogu da postavim i ovakvo pitanje – šta je povoljnije, imati 90% u nekoj firmi koja je očigledno pred stečajem, gubitnika ili imati 49% recimo, kada se radi o NIS, a ovih dana smo, verujem da su to tačni podaci, dobili podatak da ta firma beleži dobit ili zaradu ili kako se to već zove od 49,5 milijardi dinara, to je skoro 500 miliona evra.
Dakle, govoreći o ovom predlogu zakona poslanička grupa Nove Srbije smatra da predloženi zakon predstavlja konkretan korak napred u pravcu stvaranja pravnog okvira za početak realizacije, izgradnje ovog magistralnog gasovoda kroz našu zemlju i zato će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Uostalom, u ovom visokom domu je i usvojen Zakon o ratifikaciji gasnog aranžmana kojim se Republika Srbija obavezuje da preduzme aktivnosti kojima će olakšati projektovanje, izgradnju i korišćenje Južnog toka, a nesporna je i ustavna odredba koja propisuje da su ratifikovani međudržavni ugovori sastavni deo pravnog poretka.
Mene kao čoveka svi oni koji su učestvovali u pravljenju ovog energetskog aranžmana sa Rusijom su davno uverili da je to dobro i korisno za građane Srbije, ali jedan od kolega, prethodnika diskutanata je pomenuo pojedinca, građanina i njegove interese što nas iz Nove Srbije posebno interesuje. Dakle, radi se o vlasnicima tih 10.000 katastarskih parcela koje će biti otkupljene, narodski rečeno.
Analizirajući Predlog ovog zakona mi iz Nove Srbije smo uvereni da će ovi ljudi vlasnici ovih parcela biti ispoštovani, odnosno imajući sve napred navedeno u vidu, kao i činjenicu da se zemljište za izgradnju sistema gasovoda prostire na blizu 10.000 katastarskih parcela, kao i na postojeće zakone koji regulišu ovu oblast, drugog rešenja nije bilo, sem da se donese poseban zakon, dakle, ovaj zakon o kome mi danas diskutujemo koji će utvrditi javne interese za eksproprijaciju i istovremeno propisati postupak koji odiše hitnošću. Ono što je apsolutno najbitnije sa aspekta zaštite prava i interesa vlasnika ekspropisanog zemljišta jeste način utvrđivanja naknade.
Naime, i ovim zakonom u članu 16. potvrđuje se da i u ovom postupku eksproprijacije važe odredbe aktuelnog Zakona o eksproprijaciji u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti kao osnova za isplatu naknade. Ovaj postupak se u dosadašnjoj praksi pokazao kao sigurna zaštita vlasnika od samovoljnog postupanja investitora, pa čak kada je i u pitanju nesumnjiv državni interes. Sve ostale odredbe predloženog zakona idu u pravcu stvaranja uslova da se brzo i efikasno rešavaju sve potencijalno spoljne situacije do kojih će sigurno dolaziti u budućnosti uzimajući u obzir veličinu ovog projekta, odnosno dužinu njegove trase.
Kada bi sada pitali običnog građanina Srbije šta on očekuje, šta je on shvatio iz medija, iz poruka koje su političari davali, verujte da jedan veliki broj građana ne vidi samo tu energetsku korist, odnosno dobijanje energetske bezbednosti i sigurnosti za Srbiju. Običan čovek očekuje da ćemo dobiti jeftiniji gas, dakle, da nećemo dobijati samo gas preko Mađarske, nego i sa drugog kraka sveta, a čini mi se da je to i u nekim direktivama EU, kada smo čini mi se tamo neke sporazume potpisivali i postali članica energetske zajednice u Evropi, predviđeno je da svaka zemlja ima snabdevanje gasom i energentima na dva načina.
Nije zanemarljiv, zaista ne bih želeo da ovo politiziram jer sva diskusija čini mi se da danas ide u dobrom pravcu, nije zanemarljiv ni taj bezbedonosni efekat. Šta kaže običan građanin – gde Rusi spuste crevo neće baš moći neko tek tako da nasrne na tu trasu, a trasa dobrim delom ide i kroz našu zemlju. Dakle, ne bih o tome više da pričam, ali nije ni to zanemarljivo.
Naravno, to nije tema ovog zakona, ali ipak sam imao potrebu da to kažem. Radi istorije i stenograma i sajta otvorenog parlamenta gde su sve naše diskusije predstavljene gde građani mogu tamo da pročitaju šta je ko rekao, želim da kažem sledeće.
Dakle, 11. decembra 2007. godine, Aleksandar Aleksejev, tadašnji ambasador Ruske Federacije, uručio je predlog energetskog sporazuma državi Srbiji. Dalje, 13. decembra 2007. godine, Srbija je oformila radnu grupu za pregovore, 22. januara 2008. godine, Vlada Srbije je donela odluku da se potpiše energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Dalje, 25. januara 2008. godine, Velimir Ilić, tadašnji ministar infrastrukture u ime Srbije, potpisao je naftno-gasni aranžman, a potpisivanjem su prisustvovali i tadašnji predsednik Srbije i tadašnji premijer Srbije.
Da se zna, kako narod kaže, posebno mi je drago, govoreći u ime poslanika Nove Srbije, da danas nemamo političkih podela oko ovoga predloga zakona, kao jednog zakona kojim se implementira energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, a to govori da na neki način i politička scena kod nas sazreva i da svi, bez obzira, treba da prihvatimo one predloge zakona koji su korisni za našu državu, za sve građane Srbije.
Poštovana gospođo ministar, sa zadovoljstvom kažem da će poslanici Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj vaš zakonski predlog.

Poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, a posebno naša braća na Kosovu i Metohiji, mogao sam da govorim i 30 sekundi i da kažem da će poslanički klub NS, sa svih svojih osam poslanika, iskreno podržati Rezoluciju koja je pred nama.
Rešio sam da govorim malo duže, razočaran, kao što mislim da je razočarana većina građana Srbije, koja je čula i videla ovo ovde u nekoliko sati šta se dešavalo. Koliko će nama, pre svega da kažem, Srbima, biti potrebno da shvatimo, političkim opcijama i političkim liderima, da se na kosovskoj politici na Kosovu i Metohiji ne može zadobiti rejting, a obraz može izgubiti zauvek?
Mislim da su sadašnja Vlada Republike Srbije i predsednik države Srbije, kao retko kad u bliskoj prošlosti, kao retko koji državnici koji su bili na čelu Srbije, pošteno, hrabro i odgovorno, istinito i realno sagledali gde se nalazi naša država i u okviru nje Kosovo i Metohija, i ponudili u prethodnih nekoliko meseci niz razgovora koji nisu bili uobičajeni za političku praksu prethodnih godina, razgovarali i sa onima sa kojima možda ne bismo razgovarali, da je to privatna stvar nekoga od njih ili moja, nego je stvar državnog interesa građana Srbije.
Moram da priznam, možda u mojoj političkoj naivnosti i mojih kolega iz poslaničkog kluba NS, da smo danas došli sa iluzijom da ćemo prisustvovati jednoj sednici od dva do tri sata, svesni odgovornosti koju imamo i pred svojim građanima, biračima, a i pred istorijom.
Slušam neke kolege ovde koji su pričali, pa kao da seire da je politika predsednika države, tobože poražena, a on inicijator, a on sastavio i platformu i najveći deo predloga rezolucije. Kako ljudi ne možete da shvatite, ako je od nečega i odstupio, da je to njegova vrlina i da će zbog toga sledećih deset godina, između ostalog, biti predsednik Srbije? To je njegova snaga. Dakle, ne postoji njegova sujeta. Čovek sagledava interes Srbije i u okviru njega različite političke ideje i političke interese.
Drugi momenat, na kojem sam bio i imao iluziju da će ova sednica ličiti na nešto lepše, ako išta lepo može da zadesi naše Srbe sledećih godina ili meseci na Kosovu i Metohiji, s obzirom šta su sve preživeli, taj famozni sastanak šefova poslaničkih grupa je bio, na kojem ja nisam prisustvovao prethodnih 12 godina od kako sam narodni poslanik. Dakle, tri čoveka sa tri najodgovornije funkcije, predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik države sedeli su, čini mi se, prvi put sa svim šefovima poslaničkih grupa, i od reči do reči, od amandmana do amandmana, bez ikakve sujete, najblaže što se moglo, razgovarali i sa predstavnicima opozicionih stranaka, da se dođe do zajedničkog rešenja.
Ovde neke naše kolege pričaju o političkim manevrima. Imamo li mi pravo na političke manevre, gospodo, braćo i sestre, ako se radi o Kosovu i Metohiji, ako je ono nama sveto, ako što svi govorimo da nam jeste? Neću da pominjem nikoga, zaista ne bih želeo da neko shvati da nešto lično imam i da nekoga omalovažim, da mu dajem povod za repliku, ali u političkim manevrima, na nekim manevrima se učestvuje i sa bojevom municijom, a i sa ćorcima. Danas smo svedoci, čuli smo ovde da se učestvovalo sa političkim ćorcima. Imamo li to pravo da radimo, kada se radi o Kosovu i Metohiji?
Ovde sam slušao i neke kolege, koje su pričale o evro integracijama. Pa naravno da je sve ovo povezano. Ne razgovara se danas, gospodo draga, neću ja tu nikakvu posebnu istinu reći, niti moju umotvorinu, samo o Kosovu i Metohiji, ovde se razgovara o Srbiji.
Prilikom usvajanja nekih od prošlih deklaracija i rezolucija o Kosovu i Metohiji rekao sam da li mi možda ovde govorimo o Srbiji i o svim građanima Srbije. Naravno da će uspeh ovih pregovora i razgovora, to je očigledno, to mora da se kaže, koliko god to bilo meni teško i možda ne bih u srcu i u duši hteo da priznam, zavisiće te evrointegracije.
Neki su imali priliku, pre ne zna koliko godina, da budu vrhovni tumači evropskog puta. Šta su uradili? Došlo je da se temelji države totalno uruše.
Kada bih bio kao neki, govorio bih – pa, čoveče, do juče si bio u vladi Redžepija, nemoj mi sad srbovati. Nije prilika i nije vreme za to.
Da li sam bio prevaren, to bi trebalo da kažu ostale kolege šefovi poslaničkih grupa na tom sastanku. Nisam tamo čuo ni jednu reč tako žestoku, po neku i uvredljivu koliko smo čuli ovih prethodnih nekoliko sati u direktnom prenosu, što su, nažalost, građani slušali.
Nisam za to da mi pokazujemo bilo kakvo neko lažno jedinstvo, ali ono što se dešavalo na tom sastanku je bilo maksimalno korektno, pogotovo od šefa države i od predsednika Vlade. Voleo bih da je i u drugim državama, nisam siguran, ali dobro radi se o Kosovu i Metohiji i u interesu je svih da se postigne neki konsenzus. Ovo što se posle ovde desilo stvarno me je razočaralo, a verujem i većinu građana Srbije, a to razočarenje možemo svi zajedno da sprečimo i da ublažimo u nastavku sednice i da ovu sednicu završimo u nekom pristojnom roku i da glasamo i da čestitamo našim Srbima srpsku Novu godinu.
Da li je Kosovo nezavisna država? Čini mi se da za neke naše kolege bi bila ispravna jedino rezolucija gde ćemo svi mi da kažemo "da, Kosovo je nezavisna država".
Još jednom kolegi koji je govorio pre mene dokle ćemo mi pričati o Kosovu i Metohiji - dok ima živog jednog Srbina u Srbiji na svetu to će biti naša tema uvek. Možda pričam sa emocijama, ali razgovarao sam ovih nekoliko dana, pripremajući se za sednicu, iz jedne partija koja slovi ovde na političkom nebu Srbije da nije baš patriotska, da ne pričam koja je, sa mladim ljudima, nijedan nije za nezavisno Kosovo. Dakle, ako bi ono bilo nezavisno, zašto bi se od nas tražilo da razgovaramo o tome? Prema tome, dok nije članica UN, čak i da nekim slučajem bude, neće biti nezavisno dok se Srbi sa tim ne slože, jer mi tu živimo i naš narod dole živi i živećemo i vekovima jedni pored drugih. Znači, interes je i jednih i drugih da se dogovore.
To što je kolega pre mene rekao da je predsednik pokazao hrabrost, u redu, lako je biti hrabar u politici, ali on je pokazao državničko umeće i mudrost, a to je pokazao prvim potezom, kada je dao ostavku na stranačku funkciju. Tačno što jedan kolega skoro reče da posle toliko godina prvi put imamo predsednika države koji nije istovremeno i predsednik stranke. Neću da kažem da se predsednik Vlade ponaša stranački, daleko od toga.
Dakle, imali smo priliku jednu. Nikom ne bi spala kruna s glave i niko ne bi izgubio svoj opozicioni oreol, kao da nema prostora da se kritikuje ova vlada za neke poteze, to radimo i mi neki koji činimo deo vladajuće koalicije, ali na Kosovu i Metohiji, na ovoj temi, na rezoluciji nije bila prilika, gospodo. Ovo jeste moj apel, neću da kažem za neko jedinstvo, nego za minimum pristojnosti da ovu sednicu završimo zbog naroda koji nas gleda u pristojno vreme i pošteno glasamo, onako kako ko misli.
Mislim da je rezolucija i tekst rezolucije dovoljno tolerantan za sve opcije koje ovde postoje, bez obzira na političke programe i ideologije. Da razgovaramo moramo, ali da priznamo Kosovo nećemo nikad.
Nisam morao ništa da kažem, mogao sam samo da kažem šta se kaže u rezoluciji u tački 1. pod a) Republika Srbija u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikad neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. O svemu drugom mislim da može da se razgovara i da je to poruka i današnje sednice i poruka tim Albancima dole koji žive na Kosovu. Mi ne želimo borbu, ne želimo rat, mi želimo sa vama da razgovaramo. Mi ćemo biti zauvek komšije. Mislim da je to hrišćanska i srpska poruka odavde, ali nikad nećemo pristati da to nije naša zemlja i duša Srbinova dok ima i jednog Srbina živog, možda mlađeg, možda pametnijeg, možda sposobnijeg no što sam ja.
Kada vidim kako ova omladina raste i sa 21 vekom i sa tehnologijom i sa EU i sa svim tim vrednostima koje hoćemo da primenimo ovde koje su u Evropi, ogromna većina neće da se odrekne Kosova i Metohije. To je neuništivo. To vam je kao vera, ne može da se uništi nikad. To vam je kao voda, ne može nikad da se sabije. Dakle, ono što mi osećamo za Kosovo i Metohiju, to će u srpskom narodu postojati zauvek, samo je pitanje na koji način doći do nekog prihvatljivog rešenja.
U tački b) rezolucije o Kosovu i Metohiji se kaže da cilj je razgovora stvaranje preduslova da srpska zajednica i druge nacionalne zajednice na celokupnom području Kosova i Metohije budu u mogućnosti da jačaju, raste i žive u miru i sigurnosti.
Cela rezolucija odiše jednom tolerancijom, pozivom na razgovore. Ne znam šta je tu sporno i šta bi moglo bilo kome da bude sporno.
Ne bi glasao ni jedan član Nove Srbije pa ni ja, da nema, recimo, između ostalog, u obrazloženju da se kaže da osnovna polazna premisa za razgovore sa privremenim institucijama samouprave u Prištini na visokom političkom nivou bude da Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana, ne priznaje i nikad neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova. Da nije nezavisno to znaju i oni, inače ne bi razgovarali sa nama.
Što se tiče NS, podržavamo politiku koju vode i predsednik države i Vlada na čelu sa predsednikom Vlade, koja ima već jedan kontinuitet. Znači, razgovara se. Podržavamo da nastavite da razgovarate sa tim ljudima koji predstavljaju Albance sa Kosova, ali da se o svakom koraku, ako ne o svakom koraku, onda o nekim tromesečnim koracima izveštavaju ovde poslanici Narodne skupštine, a ne kao što je bilo u prošlom sazivu, da imamo po 10-15 sednica gde neodgovorni ljudi neće da dođu. Daje nam uveravanja dosadašnje ponašanje i naše Vlade i predsednika Republike da će tako i biti. Prema tome, još jedanput želim da pozdravim tekst rezolucije, da pozdravim tekst obrazloženja koji prati rezoluciju i da će, dok se ovako ponaša i naša Vlada, pogotovo predsednik države, imati iskrenu podršku u poslanicima NS. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam jedno pitanje za koje sam razmišljao kome da ga postavim. Konsultujući se sa kolegama došao sam do zaključka da treba da ga postavim gospodinu Veljku Odaloviću, generalnom sekretaru Republičke Vlade, odnosno Vlade Republike Srbije.
O čemu se radi? Želim da znam odgovor na sledeće pitanje. Narodski rečeno, ko održava čistoću i higijenu u zgradi Vlade Republike Srbije? Da li su to stalno zaposleni radnici i radnice koji znamo kako su plaćeni u svim državnim službama, ili je angažovana neka firma sa strane? Ukoliko je angažovana firma sa strane, poslanici NS, a mislim i javnost, želeli bismo da znamo, u danima kada pričamo o Zakonu o javnim nabavkama koji je nešto najbolje, što je do sad, čini mi se, ponuđen ovoj skupštini radi sprečavanja korupcije i uštede, jer radi se o parama građana Srbije.
Dakle, kada je bio tender koje su firme konkurisale, i koja firma je dobila, ako je dobila posao na održavanju higijene i čistoće u zgradi Vlade Republike Srbije. Želim da znam, a mislim i javnost, koja je to firma, ko je vlasnik firme, i kada je taj tender raspisan, i od kada u stvari ta firma, ako radi neka firma sa strane?
Dakle, ako je to moguće, a mislim iz naše saradnje, mislim na poslanički klub NS, dok je gospodin Veljko Odalović bio generalni sekretar u Narodnoj skupštini, imali smo odličnu saradnju i njegovo maksimalno korektno ponašanje prema poslanicima NS i poslaničkom klubu. Očekujemo da se to desi i ovog puta i da dobijemo iscrpan odgovor na ova pitanja koja sam ja postavio.
Drugo pitanje imam takođe za Vladu Republike Srbije. Pošto smo jutros pročitali informaciju da će danas sindikat policije organizovati jedan miran protest ili neki vid štrajka, sa zahtevom da im se poboljšaju uslovi rada, a pre svega u opremi koja bi zaštitila njihove živote prilikom obavljanja svoga posla koji je znamo koliko rizičan i opasan po život.
Dakle, pitam da li je moguće odmah, brzo i efikasno naći neka sredstva gde bi se našim policajcima omogućila kupovina opreme koja bi štitila njihove živote? Možda nisam dovoljno stručan da ne pričam o tome, o pancirima i sličnoj opremi, koju nažalost, nedavno poginuli policajac nije imao. Kažu neki stručnjaci da je imao taj pancir, da bi možda preživeo. Dakle, mislim da ne treba nikoga da podsećam ni ovde u skupštini, ni građane Srbije, pod kojim uslovima naši policajci rade i za kako male plate, bezmalo svaki dan stavljaju glavu u torbu.
Dakle, ponavljam pitanje, da li mogu iz budžetske rezerve ili iz nekoga izvora da se angažuju odmah neka sredstva i da se kupi oprema za našu policiju? Hvala.