Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate prenos, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije ću biti veoma kratak. Zato što sam u većini diskusija koje sam čuo iritiran. Zašto to kažem?
Zato što ovde, ne znam kako da upotrebim neku blagu reč, a da nikog ne povredim, igramo se mačke i miša. Ovlašćeni predlagač, a to je Skupština AP Vojvodina je podnošenjem ovog predloga izmene i dopune zakon, je znao da neće biti usvojen, kao što svi ovde znamo da neće biti usvojen. Kao što će i kolege iz najveće opozicione stranke, makar po broju mandata, glasati za ovaj zakon, a znaju da neće biti usvojen. Zato su rekli da će glasati. Inače bi u nedelju na Skupštini letelo perje. Tako sam shvatio, budžet i pravljenje amandmana na budžet, da bi se nekom nešto dalo mora nekom da se uzme. Kome bi se uzelo u ovom slučaju? Da li od siromašnih opština na jugu Srbije, na zapadu Srbije, Beogradu?
Gospodine predsedniče, znam, danas sam saznao taj podatak, nažalost, da od pet najsiromašnijih opština u našoj državi su tri iz Vojvodine. Putujući Vojvodinom, u stranačkom radu, iznenađen sam bio i šokiran da toliko ima, narodski da kažem, sirotinje kakve nisam ni video u drugim delovima Srbije. Ne radi se o tome.
Postavljam pitanje, ako svi znamo da ovo neće biti usvojeno, zašto je ovo danas na dnevnom redu? Zašto mi trošimo milion dinara danas? Nisam našao drugo opravdanje i drugu reč, drugo obrazloženje, osim što je gospodin predsednik Skupštine Vojvodine ovde rekao iskreno. Zaista to mislim. To je ta reč, poverenje. Ako trebamo, koji smo narodni predstavnici, i vi u Vojvodini, i mi u Srbiji, i svi zajedno, da stičemo poverenje u javnim prenosima i na sednicama, onda neka bude tako. Onda da insistiramo na tom poverenju.
Danas ste rekli, gospodine predsedniče, da je ovo budžetsko finansijsko pitanje. Čini mi se, da se ne lažemo, da nije samo budžetsko finansijsko pitanje. Ovde ima i politike. Rekli ste, na pitanje jednog kolege narodnog poslanika, da sredstva, verujte mi, ne znam kako drugačije da kažem, koja vi dobijate, ne znam zašto bi rekli da vi dobijate, verovatno ste vi ta sredstva zaradili. Rekli ste da u zakonu ne postoji odredba kojom bi država Srbija kontrolisala taj novac. Evo, vi ćete da steknete poverenje ako danas u javnom prenosu kažete da ćete vi lično, kao vodeći čovek u administraciji Vojvodine, jer sam ja oduvek tako smatrao ovu Skupštinu, insistirati u toj radnoj grupi da se unese član zakona da država Srbija ima pravo da kontroliše taj novac. Ko daje novac tamo gde nema pravo da ga kontroliše?
Steći ćete poverenje, gospodine predsedniče. Ovo govorim iskreno, a vi me shvatite kako god hoćete. Ko me poznaje zna da govorim iskreno. Ako vas pitamo mi građani, mi Srbijanci koji imamo neke sumnje šta se to dešava u Vojvodini oko Razvojne banke, a svi ćute, onda kod građana koji nisu dovoljno obavešteni, pa čak i kod mene koji sam možda nešto obavešteniji od običnih građana, izaziva neku sumnju. Onda građani pitaju – kako je moguće da mi kao država Srbija dajemo garancije za pet milijardi, pa za 15 milijardi za dokapitalizaciju te "Metals" banke koja je poslovala sa nekim ljudima koje ova država i ceo svet juri po svetu, a nema odgovora? Moramo da pitamo – da li imaju pravo građani Leskovca, građani Čačka, Užica, Lučana da pitaju gde su naši novci i da se oni ne osećaju, kao što reče jedan kolega iz vladajuće koalicije da se on oseća kao Slovenac. Ne želimo mi da se osećamo kao neko ko živi na tuđ račun.
Dakle, šta je potrebno? Vi ste to dobro rekli. Poverenje. Neka ta radna grupa sedne i neka dogovori nešto da ljudski, ako je to moguće u opštoj politici, idem tom linijom, možda grešim, teška su vremena, da taj kolač koji imamo kao država Srbija raspodelimo pravedno, pošteno i poštujući Ustav. Kolega iz vladajuće koalicije je rekao sedam, a ne znam što je 17. Isto i ja mogu da kažem, kao Čačanin, zašto uopšte postoji to u Ustavu za Vojvodinu? Niko nije dao neko obrazloženje, nego sada ispada, da bi ovi ćutali, koji u Vojvodini imaju dosta glasova, da ne talasaju sa državom Srbijom koja se nalazi u situaciji u kakvoj se nalazi, hajde da nešto i njima damo. Tako to ne gledam. Možemo li da se dogovorimo ili ne možemo?
Da li je za Vojvodinu, gospodine predsedniče, znam koga to pitam, rešenje referendum? Da se ne lažemo, da vi u znak poverenja prema meni, Srbijancu, kažete šta ste dogovorili u Briselu pre neki dan. Da ne dozvolimo medijima ono što vi kažete da politizuju stvari tamo gde ne treba. Ponavljam, to govorim sa dubokim uverenjem da ste vi ovde nastupili kao iskren čovek. Takav sam i trudim se da budem takav.
Da li to znači da će Lajoš ili Mitar neki iz Vojvodine bolje živeti, ako vi ovde izboksujete, kako narod kaže, 17%? Nisam uveren. Možda ćete nam reći, kao znak poverenja, koliku platu poslanici u vašoj Skupštini, kojoj vi predsedavate, imaju i koliko sednica imaju godišnje? Onda će Lajoš, Miroslav ili Petar iz Subotice da vide da li im uzima Beograd, a sada treba i Novi Sad da im uzima. Koliko košta ta administracija? Šta vi mislite, ako običan čovek i običan građanin posluju, šta ja imam od vas ovde? Ako treba Beograd da mi da 7% nešto što sam ja zaradio, zašto ćete onda da vi postojite u Novom Sadu? Zašto Vlada Vojvodine? Znate li kako običan čovek razmišlja? Verujem, bez obzira kojoj veri ili naciji pripada. Pre neki dan sede dva premijera i nešto pregovaraju i razgovaraju, a pola Srbije gladuje i na ivici je egzistencije.
Dakle, molim vas da ovo shvatite kao moj apel, kao autentičnog Srbijanca koji po neki put posumnja šta se tu radi, kao da trebam da budem naučnik, gospodine Pastor, pa da ne znam da je sedište NIS u Čačku, gde bi bile akcize. Nije NIS, "Jugopetrol" i ove azotare nisu napravljeni tek tako, to je bila politička odluka da budu u Vojvodini. Sada se traži, kako čujem, 47% od naplaćenih akciza na teritoriji Vojvodine. Mogao je NIS da bude u Čačku, pa bi cela Srbija plaćala u Čačku akcize, kao što sada plaća Novom Sadu. Nije "Srbijagas" vojvođanska firma. "Srbijagas" je srpska firma, državna firma.
Hteo sam da vam kažem da ćete steći veće poverenje ne osuđujući samo one koji se zalažu ili propagiraju ukidanje autonomije. Ja sam za autonomiju. Ja sam lokal patriota, kao Čačanin. Razumem vas, ali morate i vi nas da razumete. Osudite još žešće, gospodine Pastor, koji se zalažu za Republiku, za Vojvodinu Republiku. Tada će vam verovati ljudi iz Leskovca, Čačka. Vi prvi podržite izgradnju auto-puta od Beograda, imaćete ga uskoro u punom profilu. Vi prvi, a ne da neki vaši pripadnici pitaju gde je Požega. Ne iz vaše stranke, nego da kažemo autonomaš, a živela je u Čačku 15 godina, izrodila je dva sina i na 20 km od Čačka pita gde je Požega. Mi iz Srbije ne znamo šta je auto-put. Da li mislite da ne znamo da ne znamo šta su naplatne rampe? Znamo. Tako će da se stekne poverenje.
Ne želim, kao što i ovaj kolega ne želi da se oseća kao Slovenac, misleći na 1988, 1989. ili 1990. godinu, da se oseća kao građanin Srbije, koji živi u jednom delu Srbije, koji nekome nešto otima i uzima. To nije istina. To što je moralo 7%, lepo kolega pita, zašto nije bilo 17%? Svi dobro znamo, da bi se glasalo za Ustav. To je bila cena stranke koja je na vlasti u Vojvodini i ima najveću podršku. Na žalost, to je tačno, ali ne samo zbog svog rada ili nerada, nego i zbog izbornog sistema. Da je ceo izborni sistem, gospodine Pastor, bio u Srbiji, koalicija Pokrenimo Srbiju bi imala 150 poslanika, pa bismo drugačije ovde razgovarali.
Prema tome, molim vas da shvatite, najiskrenije da svi spuste, kako to narod kaže, loptu. Ovo danas ovde je divno. To sam tako shvatio. Treba da se razgovara. Ako treba još neka sednica, narod će plaćati sednice, ali da se ljudi dogovore da običan građanin ima neke koristi i u Vojvodini i u Srbiji. Hvala lepo.