Gospođo predsedavajuća, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zajednički načelni i jedinstveni pretres o osam tačaka koje, i potpredsednik Vlade se složio, nemaju baš mnogo zajedničkog, ali nije to neka novost, to je stara praksa da se u jednu tačku dnevnog reda u načelnoj raspravi stavljaju i porezi, i garancije, i sporazumi, i krediti, i memorandumi, i ugovori i ne znam još šta.
Osvrnuo bih se na ovaj Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist „Hipo-Alpe-Adria banke“ a.d. po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, a u cilju regulisanja problema vodosnabdevanja te tri opštine na severu Kosova i Metohije.
Ovo je upravo jedan tehnički zakon, koji rešava životno pitanje za tri nabrojane opštine, projekat vodosnabdevanja koji se pokriva ovim zakonom. Sve bi to bilo u redu, čuli smo danas ovde da su svi srećni što se jedan takav zakon našao pred Skupštinom Republike Srbije i mislim da je to jedinstveni zakon kada je Kosovo i Metohija u pitanju, ove vrste, koji se donosi u Narodnoj skupštini od 2000. godine. To bi bilo sasvim u redu, ne bi bilo primedaba ni sa jedne strane, ali su se čuli neki tonovi vezani za taj projekat gde se pokušavalo da se to prebaci na teren politike i da se prikaže da će se tim projektom ovajditi lokalne vlasti te tri opštine. Zašto lokalne vlasti te tri opštine? Zato što lokalne vlasti te tri opštine ne pripadaju koaliciji na vlasti u Republici Srbiji.
Pošto su se ti tonovi čuli unazad onoliko koliko traje taj projekat, zbog javnosti ću reći sve vezano za transparentnost tog projekta. Naime, svedoci smo da je Zakonom o budžetu za 2009. godinu predviđena mogućnost zaduživanja opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok radi izgradnje regionalnog vodovoda ove tri opštine. Iznos od oko devet miliona i ne znam koliko tačno utvrđen je, gospodine predsedniče Vlade, na bazi mogućeg zaduženja tri opštine u skladu sa Zakonom o javnom dugu. Ovaj zakon ništa nije epohalno, jer u članu 3. Zakona se decidno kaže – otplatu kredita vrše zajmoprimci, a zajmoprimci su tri opštine na severu Kosova i Metohije.
U tom momentu postojao je idejni projekat izraelske firme koja je po sistemu „ključ u ruke“ nudila opštinama izgradnju sistema za vodosnabdevanje, uz uslov obezbeđivanja državne garancije. Međutim, taj predlog projekta nije mogao biti prihvaćen od strane opština iz sledećih razloga: prvo, zbog lošeg predloženog tehničkog rešenja koje je podrazumevalo prepumpavanje vode na velikim visinskim kotama, što iziskuje veliku potrošnju električne energije i održavanje pumpi; drugo, zbog visoke predračunske vrednosti ukupne investicije, koja se kretala oko petnaest miliona evra; treće, zbog zakonskih ograničenja visine zaduženja; četvrto, zbog neophodne procedure primene zakona u postupku zaduživanja opština kada je ovaj kredit u pitanju.
Nakon toga opštine su, na osnovu međusobnog ugovora o zajedničkoj izgradnji regionalnog vodovoda, napravile zajednički ugovor i ušle u projekat, pokrenule postupak javne nabavke finansijskih sredstava i usluga kredita u skladu sa zakonom. Na tenderu su učestvovale tri banke: „Hipo-Alpe-Adria banka“, „Banka Inteza“ i „AIK banka“. Najpovoljniji ponudu je ponudila „Hipo-Alpe-Adria banka“. Ona je ponudila najbolje uslove i sa njom je potpisan ugovor o finansiranju.
U međuvremenu, opštine su pokrenule postupak javne nabavke usluga izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog sistema vodosnabdevanja. Na tenderu je učestvovalo pet projektantskih kuća: „Energoprojekt“ Beograd, Saobraćajni institut CIP, „Velika Morava“, „Vodotehnika“ i ne znam tačno koja je peta firma. Najbolje uslove je ponudio Saobraćajni institut CIP. Nakon završetka tog projekta raspisaće se javni poziv za izvođenje radova, uz zakonsku obavezu objavljivanja prethodnog raspisa.
Ova procedura kroz koju su opštine prolazile vršena je uz stalnu konsultaciju i saglasnost Ministarstva finansija, odnosno Uprave za javni dug.
Toliko, gospodo narodni poslanici, o transparentnosti tog projekta. Dobro je što će projekat biti realizovan, ali se postavlja jedno gorko pitanje – da li će nam trenutni odnos predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i koalicije na vlasti omogućiti da vodovod koristimo u svojoj državi ili će ostati u nezavisnoj državi Kosovo?