Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u ime svih nas koji živimo na KiM zahvaljujem se gospođi Vjerici Radeti koja pokušava da svojim amandmanom popravi predlog budžeta Republike Srbije u 2009. godini kada je u pitanju KiM.
Gospođo Radeta, mislim da je to vrlo nemoguće. Nemoguće je iz dva razloga. Prvi i osnovni razlog je grubo kršenje baš Ustava Republike Srbije, koji u članu 182. stav 2 predviđa dve autonomne pokrajine, i sada su tu oni dvojni aršini.
Kada je u pitanju AP KiM, striktno se poštuje ustavna odredba i iz budžeta Republike Srbije se izdvaja minimum od 7%.
Sada bih voleo da znam koji je to minimum kada je u pitanju KiM. Da li je taj minimum umanjenje 36% od budžeta za 2008. godinu ili će za 2010. godinu biti još veći minimum, gde će se možda i 50% umanjiti budžet kada je u pitanju Ministarstvo za KiM.
Drugi razlog je neshvatljiv i loš odnos i ove skupštine, i Vlade Republike Srbije, i ministarstava u Vladi Republike Srbije i predsednika Republike Srbije. Zašto?
Vlada je svojim zaključkom prihvatila osnivanje Skupštine Zajednice opština AP KiM. Nakon toga je jasno i glasno ignorisala i bojkotovala Skupštinu Zajednice opština AP KiM, time što niko od predstavnika Vlade, ni ministarstava, u periodu od osnivanja Skupštine Zajednice nije otišao na sednice Skupštine Zajednice, a njih je održano šest do sada.
Nekoliko puta je rukovodstvo Skupštine Zajednice u pisanom obliku tražilo prijem kod predsednika Vlade da se razjasne neke stvari oko problematike na KiM, a to je misija Euleks, budžet i sve ono ostalo što prati situaciju na KiM.
Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije su ignorisali zahtev opozicije da se na dnevni red stavi rasprava o stanju i situaciji na KiM. Ignorisana je peticija 75 hiljada Srba i nealbanaca sa KiM da se ne prihvati misija Euleks.
Po pitanju misije Euleks vođeni su tajni pregovori. Ko je pregovarao, ne zna se. S kim je pregovarao, ne zna se. Sadržaj pregovora o šest tačaka sporazuma Ban Ki Mun - Beograd su još nepoznati.
Sporazum je javnosti predstavljen kao diplomatska pobeda i da je u skladu sa Rezolucijom 1244. Da će u sredinama gde žive Srbi i nealbanci, policija, pravosuđe i carina raditi pod ingerencijom Unmika i da će sa Unmikom sarađivati. Misija Euleks je razmeštena po celom KiM. Unmika na terenu više nema.
Još jednom, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, a građani srpske nacionalnosti i nealbanci na KiM to dobro znaju, Unmika na KiM više nema. Šta dalje? Pre neki dan je predsednik Republike Srbije pisao pismo Ban Ki Munu, gde od njega očekuje da će Euleks biti neutralan i da će sprovoditi šest tačaka sporazuma.
Sada, ovih dana, i gospodin Zanijer i Beograd pripremaju pregovaračke timove za pregovore o šest tačaka sporazuma Ban Ki Mun - Beograd. Pitam vas: da li to znači da tek sada počinju pregovori o šest tačaka, tobože, sporazuma Ban Ki Mun - Beograd? Imam utisak da je to ta prilika, jer čim nema sadržaja u javnosti o šest tačaka, otprilike to je to. U tome je osnovni problem.
Prihvatili ste misiju Euleks, ona je zauzela svoje pozicije i više nemate šta da pregovarate. Misija Euleks uveliko sprovodi plan Martija Ahtisarija, a plan je, gospodo, da sprovede nezavisnu državu Kosovo. Ukoliko misija sprovodi taj plan, čime će nas sada obradovati pregovori ovog pregovaračkog tima Zanijera i Beograda.
Kako Unmika više nema na KiM, ova vlada se opredelila da slabi i povlači državne institucije sa KiM. Najbolji primer su prethodni zakoni o pravosuđu, gde se, kroz pojedine zakone, provlači AP, pa smo onda ukinuli i minimizirali više od pola sudova, svaki sud smo sveli na po jedan, otprilike da bi imali nešto od zakletve, a tačno pola njih smo povukli sa KiM. Takav je odnos i ove skupštine prema KiM, takav je odnos Vlade, ministarstva i predsednika Republike Srbije.
Takav odnos svi ovi koje sam nabrojao imaju i prema budžetu Republike Srbije, posebno kada je u pitanju budžet za socijalna davanja, na koji je gospođa Vjerica Radeta podnela amandman.
Neshvatljivo je da od 970 miliona, koliko je bilo u budžetu za socijalna davanja za 2008. godinu, za 2009. godinu se predlaže 100 miliona.
Ima jedna odluka Vlade Republike Srbije, gde se pojedina davanja prenose na Ministarstvo za socijalna pitanja, a kolika su ta davanja, to niko ne zna. Ne znamo, gospođo ministre, nisam imao još prilike da saznam, ako budem saznao, biću zadovoljan i srećan što vi to kažete.
Međutim, ako imamo u vidu da za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, ono o čemu je dilema među svim našim poslanicima i mojim kolegama za šta ta sredstva idu, imam ih i ja, ako je za te dve vrste usluga opredeljeno 60 miliona, a 100 miliona za socijalna davanja, onda je to apsurd.
Ukratko ću vam reći, s obzirom da je vreme na isteku, o kojim se to potrebama radi kada su u pitanju tih 100 miliona dinara. To su sredstva za siromašne porodice. To su sredstva za porodice koje tragaju za svojim nestalim članovima. To su sredstva za finansiranje materijalnih troškova osnovnih i srednjih škola, troškova prevoza učenika, troškova đačkih kuhinja i troškova smeštaja dece ometena u razvoju i specijalnim školama.
To su sredstva za 8.296 porodica, korisnika koji žive u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći, njihova egzistencija praktično zavisi od iste, a to su ogrev, oni paketi o kojima je govorila gospođa Vjerica Radeta. Da li neko misli da sa 100 miliona mogu da se pokriju ove potrebe kada su u pitanju socijalna davanja za teritoriju AP KiM.
O smanjenju plata i o budžetu, koji je smanjen u ukupnom iznosu od 36%, govoriću po svom amandmanu. Ali, činim mi se da ovim načinom i projekcijom ovog budžeta, država Srbija svesno nastoji da Srbe i nealbance integriše u kosovske institucije. To je nešto neprihvatljivo. Nemojte se uopšte ljutiti kada vam, po ko zna koji put, kažemo da se vi, kada je KiM u pitanju, zalažete samo verbalno.